ЕТИКА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ МЕДИЦИНИ
Abstract
Апстракт: Средњовековна медицина и фармација биле су предмет бројних истраживања. Услови развоја здравствене и духовне културе ређе су истраживани, као и значај етике у средњовековној медицини. Повољни услови за развој средњовековне медицине у Срба везани су за долазак династије Немањића на престо српске средњовековне државе, односно за Стефана Немању, а касније за живот и дело његовог сина, принца Растка Немањића, Светог Саву. Свеобухватни развој средњовековне српске државе изнедрио је и потребу за утврђивање метичких норми у медицини, као и у осталим сегментима друштва. О томе сведоче писани извори Хиландарски медицински кодекс, Крмчија Светог Саве, Типик манастира Хиландара, Типик манастира Стденице и др. У њима налазимо стриктно дефинисане односе и дужности према: болеснима, несрећнима и богаљима кроз које се прецизирају дужности државе према најугроженијима (манифестоване кроз обавезу подизања болница и домова за збрињавање старих, сиромашних и болесних од хроничних болести). Етичке норме српске средњовековне медицине високог нивоа обухватале су и носиоце власти и цркве.
References
Беговић, Мехмед (1975). Законик цара Стефана Душана, књига I, Струшки и Атонски рукопис. Београд: САНУ Одељење друштвених наука, извори српског права IV; 166-173.
Гавриловић, В. (1999). „Лекари“, у: Лексикон српског средње гвека, приредили Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Завод за графичку технику технолошкометалуршког факултета, KNOWLEDGE.
Данило II (1988) '.Животи краљева и архиепископа српских; Службе, приредили Гордон Мак Данијел и Дамњан Петровић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга; 52.
Ђорђевић, Владан (1920): Цар Душан Историјски роман из XIV века у три књиге. Књига друга Краљ Душан. Загреб: Хрватски штампарски завод ДД; стр. 115, 116, 117, 183.
Илић-Тасић С. (2002): „О епилепсији у Новом завету и у Житијима светих“, у: Источник. Часопис за веру и културу, 41: 82-96.
Илић-Тасић,Слободанка (2008): „Чудотворна исцељења која је учинио Свети Сава“, у: Црквенестудије, Ниш; 5: 381-389.
Илић-Тасић, Слободанка (2009): „Лечење епилепсије и психозе у српсиким средњовековним болницама“,у: Православна теологија и култура. Зборник са научног скупа одржаног 25. и 26. децембра 2008. у Нишу. Ниш: Центар за црквене студије; 283-299.
Илић-Тасић, Слободанка, Пантовић Михаило, Јовић, Небојша, Раванић, Драган, и сар. (2009): Лечење епилепсије у српским средњовековним манастирским болницама. Срп Арх Целок Лек 2009; 137 (11-12): 702-705.
Илић-Тасић, Слободанка (2012). Епилепсија у српским средњевековним земљама. Докторска дисертација. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу.
Илић-Тасић, Слободанка, Раванић, Драган, Пантовић, Михаило, Бојанић, Владмила (2012а). Услови развоја медицине и духовне културе у доба великог жупана Стефана Немање. Срп Арх Целок Лек; 140 (3-4): 250-254.
Илић-Тасић, Слободанка, Раванић, Драган, Пантовић, Михаило (2012b): Допринос манастира Студенице развоју српске средњовековне медицине. 800 година српске медицине. Соко Град 2012, Љубовија, Србија. Зборник радова Трећег научног скупа 800 година српске медицине Соколски зборник. Уредник Брана Димитријевић. Београд: Инфинитас, Српско лекарско друштво; 47-55.
Илић-Тасић, Слободанка (2014): Епилепсија иза манастирских врата (у српским средњовековним болницама). Београд: Задужбина Андрејевић.
Јиричек, Константин (1952): Духовни и друштвени живот (у доба Немањића). У: Историја Срба. Друга књига (Културна историја). Друго исправљено и допуњено издање. Превео и допунио Јован Радонић. Београд: Народна књига; 252¬318.
Катић, Реља (1967): „Болнице Средњег века, Манастирске болнице“, у: Српска медицина од IX до XIX века. Београд: САНУ, CDXV; 299-311.
Катић, Реља (1971): „О лекарима код Срба у Средњем веку“,у: 700 година медицине у Срба. Београд: САНУ, Галерија Српске академије науке и уметности; 57¬64.
Катић, Реља (1982): Хиландарски медицински кодекс Но 517 - превод. Београд: Народна библиотека Србије, Фототипски издање; 33-42.
Катић, Реља (1986): Болница светога Саве у манастиру Студеници. Осам векова манастира Студенице, Београд; 201-207.
Катић, Реља (1990): Српска средњовековна медицина. Горњи Милановац: Дечје новине.
Котарчић, Љубомир (1989):„Средњевековни медицински списи (Избор)“, у: Фисиолог. Београд: Просвета Српска књижевна задруга; 55-130.
Мушић, Драго (1972): О болници и болничарима. Из повјести болница. Promedico 2-IV. Крањ: ЧП Горењски тиск; 22-42.
Павловић, Будимир (2007): Медицинска етика - темељ лекарске професије. Тимочки медицински гласник; 32 (1): 61-64.
Петровић, Миодраг (1990): Крмчија Светога Саве о заштити
обесправљених и социјално угрожених. Библиотека «Репринт”, Штампарија Српске патријаршије: Београд; 9-11,15-18, 21-23, 26-27.
Рељин, Игњат (2008): Преглед историје средњовековне медицине. Нови Сад: Литостудио.
Тартаља, Хрвоје (1972): Лековито биљеу пучкој и знанственој медицини. Pro medico 2-IV. Крањ: Горењскитиск; 130-145.
Туцаков, Јован (1976): „Допринос светога Саве унапређењу здравствене културе у средњевековној Србији“,у: Сава Немањић - Свети Сава - историја и традиција. САНУ, Београд; 269-277.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
