CHURCH STUDIES

„ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО“

Драгиша Бојовић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ Покушај разумевања празника Преображења и феномена Таворске светлости

Зоран Кинђић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Ослањајући се на Свете оце, аутор се упушта у тумачење празника Преображења, свестан да чак и обожене особе нису у стању да у потпуности сагледају духовну димензију овог празника. Он указује да је Преображење Господње један од најзначајнијих догађаја у Христовом овоземљском животу. На Тавору се Господ преобразио, показавши Петру, Јакову и Јовану своју божанску славу, у мери у којој су они моглу да је поднесу. Он се притом заправо није променио, већ су се преобразили Његови ученици, којима су отворене духовне очи, тако да су могли да опазе сјај нетварне
светлости, тј. да делимично сагледају оно што Христос јесте. Појам Таворска светлост уобличили су теолози не само да би протумачили тајну нестворене светлости којом је зрачио Господ на Тавору, него и да би описали опитно искуство просветљених и обожених особа. Тај појам се такође може користити како за нестворену светлост у рају тако и за ону у есхатолошком Царству небеском. Свест да је човек духовно слеп све
док није у стању да види нестворену светлост, с једне стране треба да обузда оне који су преамбициозни, који би да буду духовни учитељи, а с друге стране да у нама побуди ревност за духовнији начин живота, жудњу да се преобразимо.

ХРИШЋАНСКА ТОПОЛОГИЈА ВРЕМЕНА

Горан Ружић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом раду полазимо од претпоставке да време треба посматрати
као једнодимензионални линеарни континуум. Питања везана за топологију времена
анализираћемо управо у контексту тако посматраног времена. Кључно тополошко
питање је: да ли време има почетак и крај? Могућности одговора на ово питање су
вишеструке ако време посматрамо по аналогији са правом линијом односно
једнодимензионалним линеарним континуумом. Фокус је на хришћанској топологији
времена (финитизам).

О ТЕЛЕСНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА АНЂЕЛА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ БИБЛИЈСКИХ АНГЕЛОФАНИЈА

Ђорђе Ђурђевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Проблем телесног и полног/родног одређења анђела везан је с једне
стране за њихово визуелно уобличење, док са друге отвара питање утискивања
идеолошких знакова у ангелолошку представу. Анђели пролазе кроз процес телесне и
родне спецификације, те у овом раду испитујемо библијску заснованост датих
представа и показујемо да, премда су анђели од тела и рода/пола слободни, категорије
телесног/материјалног и родног/полног постају суштински важне за ангелофанију.

КОСМОЛОШКО ИЛИ ФУНКЦИОНАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ПОЈМА εἰκών καὶ ὁμοίωσις У БОГОСЛОВЉУ ПИСАЦА АНТИОХИЈСКЕ ШКОЛЕ

Здравко Јовановић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Енигматични појмови „икона и подобије” из приповести о
стварању представљају полазну тачку јудеохришћанске антропологије која је утицала
на новозаветну мисао, али и на каснију патристичку мисао и савремену теолошку
антропологију. У тексту се истражују капацитети и узајамни однос структуралног и
космолошког тумачења карактеристичног за антиохијску богословску традицију.
Човекова способност словесног размишљања, способност апстрактног и симболичког
мишљења, слободне воље, моралне самосвести, самопревазилажења, емотивност,
освешћеност за духовне реалности, осећај за естетику, који карактеришу структурално
тумачење пореде се са човековом улогом и служењем које је Бог доделио човеку, а који
се тичу његовог представљања Бога унутар творевине, у смислу његовог управљања и
власти над свим осталим створеним живим бићима и над „свом земљом”. Упоређивање
се спроводи у контексту блискости оба начина тумачења изворном схватању
старозаветних писаца као и евентуалним конотацијама индивидуализма, раздвајања
човека и остатка творевине и импликацијама тумачења у богословској, литургијској,
политичкој и технолошкој пракси у координатама савремене културе.

КИНЕТИЧКЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ТАЈНОВОДСТВЕНОГ САЗНАЊА У CORPUS DIONYSIACUM

Предраг Петровић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Тајноводствени начин сазнања произилази из боговодстава која се
збивају унутар светодуховског начина постојања Цркве Христове. Због тога и црквено
предање пројектује управо тајноводствени начин сазнања који отвара пут разумевању
богодејствених димензија постојања човека и света. Божанствени Дионисије
Ареопагит сведочи о гносеолошком јединству између наизглед самосвојне библијске
перспективе сазнања и сазнања проистеклог из начина постојања Цркве Христове.
Црквено предање чини богослужбени и литерарни символизам (библијски, светоотачки)
јединственим. Притом, богослужбено-литерарни символизам једном својом
богодејственом страном окренут је и чулној страни живота. Но, и поред те чињенице
човек као (и сам) тајноводствена стварност сазнаје тајне постојања на начин на који
их само Бог открива човеку. Начини којима човек у умственој сфери свога постојања
идеолошки поставља своје мисли, идеје или животне планове, нејчешће су у колизији са
реалношћу спољног, физичког света. Међутим, тајноводствени начин сазнања не
представља пасивно сазнавање необавезујућих чињеница, већ благодатно сазнање Онога
који је наш Источник и наш Покрет ка сваком истинском сазнању.

ХРИСТОЛОГИЈА РАНОГ НЕОХАЛКИДОНИЗМА У КОМЕНТАРИМА ЈОВАНА СКИТОПОЉСКОГ НА СПИСЕ ПСЕУДО-ДИОНИСИЈА

Еразмо Бранковски — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Изазови са којима се Црква шестог века ухватила у коштац су
превазилазили, како бројем, тако и комплексношћу, све са којима се суочавала у
претходним столећима. На власти су се смењивали цареви прохалкидонци и
промонофизити; јелинска улазила је у терминалну фатзу обрачуна са хришћанством.
Неоплатонски концепти су тежили да парирају хришћанским истинама на општем
интелектуалном нивоу. У Римском Царству тињале су јереси савелијанства,
несторијанства и аполинаријанства. Као бура се на Цркву, тек уоквирену у Халкидонски
Орос, сручила јерес монофизитизма са својим корифејем, Севиром Антиохијским. Свим
изазовима Црква раног Халкидона није одреаговала систематски и чак се довело у
питање правилно одговарање Цркве на нову, комплексније обликовану јерес. Халкидонска
Црква је дала свој одговор: језик Халкидона морао се нужно помирити са Кирилом
Александријским,1 што је изискивало нове теолошке концепте. Ови концепти
надоградње халкидонске вере су у једној речи сажети у појам неохалкидонства. Као
неохалкидонац прве генерације, истакао се Јован, епископ Скитопоља, који је
коментаришући списе Псеудо-Дионисија Ареопагита, поставио основе за систематски
одговор Цркве на Севирову јерес и остале изазове. Управо су Јованови коментари на
Ареопагитски корпус омогућиле Цркви каснију системску, неохалкидонску реакцију, пре
свега, охристовељењем појма уипостазираности, али и афирмацијом Кириловог учења о
теопасхизму. Јованово унапређење и одбрана халкидонске христологије кроз ове две
сфере биће тежиште анализе рада.

ЛИТУРГИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА ЈОВАНОВИЋА

Никола Лукић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Архиепископ београдски и митрополит српски Михаило Јовановић
(1859-1881; 1889-1898.) истакнута је личност чији је рад препознатљиво обележио
црквени и политички живот обновљене српске државе. Досадашњи истраживачи
приказали су готово све аспекте његове богате биографије, док је митрополитов рад на
стварању богословске литературе и уређивању богослужбеног живота приказан кроз
појединачне примере, који су наговестили основне правце овог значајног подухвата. У
овом раду бавићемо се литургијским богословљем митрополита Михаила, које ћемо
истражити и анализирати не само кроз настанак и садржај богословских уџбеника и
приручника које је митрополит приредио и штампао, него и на основу уредаба и прописа
Митрополије београдске, који непосредно сведоче о предузетим иницијативама и
постигнутим резултатима његовог рада.

ВИКЕНТИЈЕ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ОДГОВОРИ ИЗ ЦРКВЕНО-ПАСТИРСКЕ ПРАКСЕ

Сава Миловановић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом раду су анализирани одговори на нека канонско-пастирска
питања јеромонаха Викентија Вујића, ректора Карловачке богословије, потоњег
епископа банатског Српске православне Цркве и професора канонског права на
Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Као врхунски
каноничар и правник, хвата се у коштац са питањима која оптерећују клир и лаике у
њиховом свакодневном животу. Полазећи од канонскоправне науке свога доба, како
православне тако и римокатоличке провенијенције, доноси одговоре у духу православног
Предања и пријемчиве нивоу богословског знања обичних људи. У раду су коришћени
документи из архива Светог синода Српске православне Цркве као и из архива
Православног богословског факултета у Београду.

СТУДИЈЕ ОЦА ЈУСТИНА ПОПОВИЋА У АТИНИ

Андреј Јефтић, Зорка Шљиванчанин — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рад се бави школовањем Светог Јустина Ћелијског у Атини.
Примарни предмет анализе јесу формални аспекти његовог школовања. Разматра се
временски ток његовог боравка у Атини, испити које је полагао, рад на докторској
дисертацији и њене различите верзије, извјештаји који говоре о оцјени његове докторске
дисертације. У раду се по први пут у интегралном облику презентује архивска грађа о
његовом докторском испиту и усменој одбрани дисертације, пронађена у архиви
Теолошког факултета у Атини. Реч је о записницима са сједнице Савјета Факултета на
којима је Јустинова дисертација била предмет оцјене и расправе, као и са сједнице у склопу
које је одржано полагање докторског испита и усмена одбрана рада. Истраживање из
новог угла освјетљава и питање Јустинове дипломе основних студије, односно њеног
(не)постојања

МЕТАФОРИЧКИ ЈЕЗИК ТЕОЛОГИЈЕ: ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ ОДНОСА ТЕОЛОГИЈЕ, НАУКЕ И КУЛТУРЕ

Александар Ђаковац — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом тексту намеравамо да испитамо језик теологије у
савременом свету, и однос тог језика према културним и научним кретањима. Језик
теологије је инхерентно метафоричан, пошто је њен задатак да искаже чињенице
Божијег откровења које трансцендирају уобичајена искуства овог света, уводећи
секуларне појмове, идеје и парадигме у сопствени референтни оквир. Теологија стога
нужно користи научне и културне евиденције, које преводи у синтаксу сопственог језика.
У данашње време, када се културне и научне парадигме брзо мењају, теологија мора да
покаже нарочиту флексибилност, а да притом остане верна истинама вере „која је
једном предата светима“ (Јуд 1,3). Покушаћемо да пружимо анализу искушења и
предности традиционалног теолошког наратива, као и да укажемо на могућа решења
креативног превазилажења уочених недостатака, како би блага еванђеоска вест била
успешно пренета новим нараштајима.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И СВЕТИ ОЦИ: СВЕТООТАЧКИ ВОДИЧ КРОЗ ИЗАЗОВЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ И СУПЕРИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Ана Липиј, Љубиша Бојић, Владимир Цветковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Чланак има за циљ да истражи могућност примене учења које су
развили Oци Цркве у решавању низа савремених питања у развоју вештачке интелигенције.
У чланку се прво указује на начине употребе вештачке интелигенције у развоју система
надзора и безбедности, аутономног оружја, као што су дронови и роботи убице, и јавне
управе. Затим, се разматра питање да ли је упркос етички проблематичном коришћењу
вештачке интелигенције, ипак могуће да вештачка интелигенција стекне нека позитивна
знања о човечанству, која су у складу са принципима хришћанске, а посебно светоотачке
антропологије. Тврди се даље да употребом, односно злоупотребом вештачке
интелигенције у ова три друштвена сектора, вештачка интелигенција може стећи знање
о главним догмама хришћанске Цркве, наиме о Божијем оваплоћењу у људском обличју,
Божијој смрти на крсту и његовом васкрсењу из мртвих и о једнакости људског рода пред
Богом. Коначно, у раду се помера фокус на четири питања која се тичу: а) последица брзе
експлозије вештачке интелигенције, б) онтолошког статуса киборга и „uploads“, ц)
будућег односе вештачке суперинтелигенције и човечанства, и г) начина усклађивања
циљева супер интелигентних машина и човечанства. У решавање ових питања користи се
светоотачко учење о Богу као Творцу који ствара човечанство по свом лику и подобију,
учење о односу душе и тела развијено током оригенистичких спорова, халкидонско учење
о две несливене и нераздељиве природе Христове, познато и као диофизитство, и
диотелитско учење о вољи као природном, али личном својству.

ПРОСВЕТИТЕЉСТВО И РЕЛИГИЈА: МОЖЕ ЛИ ЧОВЕК ДА БУДЕ МОРАЛАН БЕЗ БОГА?

Милан Јањић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Циљ овог рада је да се прикажу ставови опозитних табора —
верујућег и неверујућег —, како би се дошло до одговора на питање: може ли човек да
буде моралан без Бога. Хришћанска теолошка мисао држи се традиционалног гледишта,
да морални постулати зависе од вере у једног Творца и да је религија неопходно
ограничење човеку које га штити од покварености и злодела. На супротној страни,
просветитељи су преиспитивали догматска начела објављене религије и нападали
лажну, извештачену религиозност, јер су сматрали да се институционализована
религија удаљила од правог философског учења Исуса Христа и моралних вредности које
нуде параболе и јеванђеља Светог писма. У раду се, према томе, преиспитује да ли
одвајање морала и религије нужно води у нихилизам или у човеково истинско морално
потврђивање.

ЕПИСТЕМОЛОГИЈА РЕЛИГИЈЕ АЛВИНА ПЛАНТИНГЕ Проблем религијског плурализма

Петар Нуркић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Алвин Плантинга је филозоф религије америчког порекла и
представља једног од водећих заступника савремене хришћанске филозофије. Кроз своја
дела Плантинга се осврће на бројне проблеме монотеистичке хришћанске религије,
између осталог и на проблем религијског плурализма. Једно од најчешћих питања које ће
атеиста поставити вернику је „зашто твој Бог а не неки други?“. Сходно томе, циљ
овог рада је представљање Плантингиног одговора на питање религијског плурализма.
Овај циљ ћемо остварити kроз даље развијање Плантингине теорије „исправне
функционалности“, односно тезе да атеизам представља стање неисправног
функционисања когнитивних механизама. На проблем религијског плурализма можемо
да одговоримо кроз позитивну или негативну апологетику. Плантинга је изабрао
негативну апологетику, тврдећи да верник није у обавези да пружи оправдање за
истинитост својих веровања када га суочимо са проблемом религијског плурализма.
Иако Плантинга наводи бројне, и убедљиве аргументе у прилог своје позиције, ми ћемо
показати да кроз враћање основама Плантингиног схватања интенционалности и
менталних репрезентација можемо да пружимо позитивну апологетику. На овај начин
ћемо представити шири дијапазон начина на који верник може да одбрани своју
епистемичку позицију и Плантингину епистемологију религије учинити релевантно
повезаном са савременим теоријама у когнитивној психологији и филозофији когниције.

ЕВХАРИСТИЈСКА ИЛИ ЕСХАТОЛОШКА КОСМОЛОГИЈА ПРЕДРАГА ПЕТРОВИЋА

Ивица Живковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом раду покушаћемо да укажемо на изузетан богословски
допринос протођакона проф. др Предрага Петровића у књизи „Небески символи
божанског домостроја спасења“ на плану космологије, који се састоји пре свега у њеном
јасном евхаристијском и есхатолошком заснивању. О Евхаристији говоримо и као о
догађају и као о заједници и као о символичној стварности, што исту чини погодном за
градњу „гносеолошког хоризонта“, то јест за посматрање онога што творевина
пројављује. Свет и историја у сагледавању Предрага Петровића обухватају и небеску
раван постојања творевине, тако да символични начин постојања света у његовом
видокругу није потпун без својих небеских димензија. Не допуштајући да православни
верници данашњице доживљавају актуелне драматичне историјске догађаје као
бесмислене, нити као судбинске, православно богословље је одговорно да на основу
православног хришћанског предања утврди њихов смисао, који је део динамичне
символичне структуре послепадног света. Предраг Петровић разматра небеске символе
Светог писма (најпре Старог, а потом и Новог Завета) у божанском домостроју
спасења, који представљају једину алтернативу не само Дарвиновој теорији као
доминанти савременог школског образовања као таквој, већ и дарвинистичком, па и
ширем хуманистичком веровању у такво постојање које нема никакав виши циљ до самог
опстанка врсте.

IUS VITAE AC NECIS И ХРИСТОС

Огњен Вујовић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду је дефинисано основно подручје сукоба идеологије царског
Рима и хришћанства. Зато је у првом делу рада исцртана основна природа римске
политичке идеологије, а у другом њен сукоб са Христом. Наравно да је то тема која је
погодна за обимна истраживања и наравно да је таквих истраживања било и да ће их
бити. Амбиција овог рада се огледа само у томе да се идентификује и да се пође од те
базичне тачке сукоба Христа и Рима. Она се тиче најмучније тачке живота, питања
пролазности. Ту долазимо до Христовог васкрсења Лазара. Христос је срушио уверење
да цар може бити господар живота и смрти. Царство је своју суштину засновало
управо око тога, права живота и смрти (ius vitae ac necis) у рукама императора као
патер фамилијаса и првосвештеника римске политичке заједнице.

ЦРКВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА У СИРМИЈУМУ ПРЕ И ТОКОМ ДИОКЛЕЦИЈАНОВОГ ПРОГОНА ДО 313. ГОДИНЕ

Борис Фајфрић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

На основу појединих хагиографских извора, као и археолошких
споменика, добија се сазнање о организацији Сирмијумске епископије пре и током
прогона цара Диоклецијана. Проучавајући поменуте изворе, може се уочити да је
поменута епископија била добро развијена, са свим свештеничким чиновима, као и са
задовољавајућем бројем верника. С обзиром да је Сирмијум био развијен римски град,
било је неопходно да у њему буде основана и црквена заједница, која је такође била добро
развијена. Једино што епископија није поседовала је храм, с тога су се верници заједно са
својим свештенослужитељима молили по приватним домовима.

О „ЕТНИЧКИМ ЕПИСКОПИЈАМА” ЦАРИГРАДСКЕ ЦРКВЕ ОД VII ДО XI ВЕКА

Милош Цветковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Текст је посвећен улози Цариградске цркве у христијанизацији и
византинизацији варварских и паганских скупина у Ромејском царству од VII до XI века,
са посебним нагласком на улози „етничких епископија”, односно црквених катедри
унутар Константиопољске патријаршије, које су осниване с циљем покрштавања и
интеграције одређених неромејских и нехришћанских скупина у византијско друштво.
Истраживање је засновано првенствено на анализи садржаја нотиција Цариградске
цркве и аката црквених сабора, затим сигилографске грађе, као и наративних извора.

ЛАВ V ЈЕРМЕНИН (813-820) КАО НОВИ САУЛ И СЕНАХЕРИБ - СТАРОЗАВЕТНИ МОДЕЛИ ВИЗАНТИЈСКОГ ИКОНОБОРАЧКОГ ЦАРА

Срђан Брајковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду анализирамо византијске наративне изворе IX и X века који се
према нашем мишљењу на алегоричан начин изражавају и преко старозаветних модела
употпуњују историјску слику о иконоборачком цару Лаву V Јерменину (813-820). Цар је
поређен са старозаветним владарима, углавном како би му се приписале негативне
карактеристике које је посредно делио са јудејским вођом Саулом и асирским
властодржцем Сенахерибом. Старозаветни модели који су коришћени имали су за циљ да
оправдају царево убиство у завери, као заслужену казну за владара јеретика. Такође
понудићемо различите интерпретације у којима мислимо да је на суптилан начин дошло
до поређења Лава V са Саулом и Сенахерибом с јасном намером да се ублажи насилно
уклањање с власти централне личности царства.

ΠΟΛΙΤΙΣΤΙΚΗ ΚΑΙ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣΤΙΚΗ - ΠΟΛΙΤΙΚΗ ΔΙΠΛΩΜΑΤΙΑ˙ ΑΡΩΓΟΣ ΤΟΥ ΑΥΤΟΚΕΦΑΛΟΥ ΤΗΣ ΣΕΡΒΙΚΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΟΥ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ (1219)

Γεώργιος Νεκτάριος Λόης — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Η πολιτιστική και η εκκλησιαστική – πολιτική διπλωματία λειτουργεί
υποβοηθητικά και πολλές φορές ουσιαστικά στα γεωπολιτικά. Η επιτυχία στην Νίκαια το 1219 - η
απόκτηση του αυτοκεφάλου - για την Σερβική Εκκλησία οφείλεται στην εξαιρετική εκκλησιαστική
– πολιτική διπλωματία του αγίου Σάββα αλλά και στις ανάγκες των Βυζαντινών της Νίκαιας και
του Πατριαρχείου Κωνσταντινουπόλεως που εβρίσκονταν εκεί λόγω των Σταυροφοριών. Η
Κωνσταντινούπολη ευρίσκετο υπό την κυριαρχία των Λατίνων (1204) και η βασιλεύουσα είχε
μεταφερθεί προσωρινά στη Νίκαια. Ο δεσπότης της Ηπείρου είχε αποσχιστικές τάσεις και
εποφθαλμιούσε τον θρόνο. Έτσι, οι Βυζαντινοί ήθελαν έναν επιπλέον ορθόδοξο σύμμαχο, αφενός,
κατά των Λατίνων και, αφετέρου, κατά του ισχυρού ανταγωνισμού από την πλευρά της Ηπείρου.
Την περίοδο αυτή η εκκλησιαστική δικαιοδοσία της Σερβίας ανήκε στην Αρχιεπισκοπή Αχρίδος.
Άρα, με το να δοθεί το αυτοκέφαλο καθεστώς στην Εκκλησίας της Σερβίας, αποδυναμώνετο η
Αρχιεπισκοπή Αχρίδος, η οποία ανήκε διοικητικά στην Ήπειρο. Η συμβολή όμως του αγίου Σάββα
αλλά και του πατέρα του, βασιλέα Στέφανου Νεμάνια (αγίου Συμεών του Μυροβλύτη) στη Σερβία
είναι εξόχως σημαντική τόσο στην γεωπολιτική όσο και στην γεωεκκλησιαστική ανεξαρτησία της
Σερβίας, καθώς και στην πλήρη αποδοχή της πολιτιστικής παράδοσης του Βυζαντίου.

ЦРКВЕНА ПРИПАДНОСТ ГОСПОДАРА ОНОСТРАНОГ СРЕМА – МАЧВЕ У XIII ВЕКУ

Ђура Харди — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Онострани Срем или Мачва биo је током XIII века погранична
земља смештена између Угарске и Србије, односно Угарске, Бугарске и Босне. Настањен
је већинским православним становништвом са снажним византијским, православним
црквеним и цивилизацијским наслеђем. Земљом су владали представници угарске
краљевске куће Арпадовића, односно њихови блиски сродници – чланови династија
Анђела, Рјуриковича, куманске владарске породице, те коначно Немањићи. Циљ овог рада
је да се, у контексту једног историјског процеса, одреди црквена припадност господара
Оностраног Срема или Мачве, почевши од бивше византијске царице, ћерке угарског
краља Беле III Маргарете (Марије) Арпадовић, па све до угарског зета, српског краља
Стефана Драгутина и његовог сина Владислава.

КРАЉИЦА ЈЕЛЕНА У УЛОЗИ МАЈКЕ

Катарина Митровић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом раду пажња је усмерена на приватни и породични живот
краљице Јелене, с посебним освртом на њене односе са синовима краљевима –
Драгутином и Милутином, ћерком Брњачом, снахама Каталином и Симонидом, унукама
Катарином и Маргаритом, као и другим појединцима и мањим групама људи који су је
могли доживљавати као мајчинску фигуру. Потенцијално веродостојна реконструкција
краљичине личности из улоге мајке извршена је на основу података садржаних у
житијима из пера архиепископа Данила Другог, сведочанставима Теодора Метохита и
других византијских писаца, повељи за Ратачку опатију, преписци с Апостолском
столицом, ктиторским натписима и ликовним представама. Изворни подаци тумачени
су у кључу дубинске психологије, архетипова мајке Карла Густава Јунга и трансакционе
анализе као теорије о развоју понашања.

ДИПЛОМАТИЈА КРАЉА МИЛУТИНА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ОДНОСЕ СА РИМСКОМ КУРИЈОМ И ПАПОМ

Душан Јеротијевић, Живанка Миладиновић Богавац — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Краљ Милутин је својом сјајном дипломатијом и успешним војним
походима учинио да Србија постане најмоћнија држава на Балкан. После званичног
добијања круне на Сабору у Дежеви 1282. године, започиње своју владарску делатност,
која ће оставити дубок траг у српској историји. Његов брат Драгутин задржава неке
северне и западне крајеве. У то време сукобљавају се Угарска и Ромејско царство, па
Милутин војним акцијама враћа некадашње српске области као што су северни и
централни део данашње Албаније и највећи део Вардарске области. После 1299.године
када постаје зет цара Андроника II (добија за жену његову малолетну кћи Симониду)
почиње његова дипломатска акција која се огледа у приближавању његовог положаја са
ромејским царем. На тај начин отвара пут за касније српско царство.

СРПСКА ЦРКВА У ПОЛИМЉУ ПОСЛЕ 1373. ГОДИНЕ

Синиша Мишић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рад се бави организацијом Српске православне цркве у Полимљу
после 1373. године и поделом овог простора између кнеза Лазара и босанског бана Твртка
Котроманића. У вез са овим је и питање крунисања краљевском круном Твртка,
вероватно у манастиру Милешеви. Српска црква се сагласила са овим чином, а њен
прелат је у њему учествовао. У раду се разматра и територијална организација цркве
на простору Полимља.

СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ—ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ И КУЛТ

Борис Стојковски — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду се разматрају поједини аспекти историјског деловања и
култа Стефана Штиљановића. Највећи корпус података о њему потиче из
хагиографије, и то је дало неке до данас тешко искорењиве, а научно непроверене,
податке који дају погрешну слику о животу овог српског великаша са тла Угарске. Са
друге стране, и култ Светог Стефана Штиљановића се прилично рано развио. Сам
Стефан Штиљановић је у култу доживео метаморфозу у односу на историјску личност,
и тај култ је присутан све до данас. У раду ће бити дато неколико прилога за боље
разумевање историјске биографије, као и светачког култа Стефана Штиљановића.

ПАТРИЈАРХ НИКОН У НЕМАЧКОЈ ЛИТЕРАТУРИ XVIII ВЕКА

Милош Ђорђевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Живот и дело патријарха Никона у 17. веку оставило је дубок траг
у Руској цркви. На основу биографије коју је приредио Иван Шушерин и чији је превод на
немачки језик објавио Бакмајстер у 18. веку, у раду ће бити представљени најважнији
закључци, као и детаљи из прилога које је аутор прикупио у Русији. Имајући у виду велики
значај реформи које је спроводио патријарх Никон, у немачкој литератури дат је
посебан осврт на питање подршке и односа са царем Алексејем I Романовим. Усвајајући
политику предводника у православном свету, Русија је у духовном погледу представљала
ослонац и српском патријарху Гаврилу Рајићу који је у овом периоду боравио у Москви.

БЕЛЕШКА О ХОДОЧАШЋУ ПАТРИЈАРХА ПАЈСИЈА У ЈЕРУСАЛИМ

Бранислав Тодић — Thu, 01 Dec 2022 00:00:00 +0100

На основу два натписа из манастира Грачанице одавно се зна да је
патаријарх Пајсије 1645–1646, две године пре смрти, ишао на ходочашће у Јерусалим. То
потврђује запис који је патријарх оставио на једном рукописном фрагменту у
Јерусалиму, а који се сада чува у Руској националној библиотеци у Санктпетербургу. На
основу података из ових натписа и записа реконструише се доста поуздано Пајсијев пут
у Јерусалим и његов боравак у Светом граду. Патријарх Пајсије је био први поглавар
Српске цркве који је после светог Саве ходочастио на Христов гроб и у томе дао пример
својим прејемницима, патријарсима Максиму (1664) и Арсеније III (1683).

УКИДАЊЕ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ 1766. ГОДИНЕ – ФИСКАЛНИ ОКВИР

Недељко Радосављевић, Татјана Катић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду се разматра питање расподеле фискалних задужења
укинуте Пећке патријаршије. На основу објављене османске архивске грађе: фермана,
докумената канцеларије Епископске мукате, берата васељенских патријараха и берата
призренских/рашко-призренских и скендеријских митрополита, указано је на чињеницу да
пореска задужења Пећке патријаршије нису спојена у јединствен износ са осталим
финансијским обавезама патријарха у Цариграду, већ су увек исказивана одвојено. На
основу тога може се са сигурношћу закључити да је Пећка патријаршија и после 1766.
опстала као засебна јединица, али само у фискалном погледу. Као таква, никако није
могла да послужи као темељ за добијање било каквог вида аутономије или обнове
аутокефалности.

СВЕШТЕНСТВО БАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА XVIII ВЕКА

Владан Гавриловић, Дејан Микавица — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Бачка епархија је једна од најстаријих епархија Српске православне
цркве северно од Саве и Дунава. Утемељена је у XVI веку, у турском периоду, а постала
је једна од седам епархија новоосноване Карловачке митрополије у хабзбуршко доба.
После различитих промена, крајем XVIII века, се усталила на четири
протопрезвитерата. Обухватала је и Слободне краљевске градове на тлу јужне Угарске
(Нови Сад, Сомбор и Суботицу). Митрополијски попис Епархије из 1797. године бележи
поименично структуру свештенства према протопрезвитератима (активно,
прекобројно, помоћно), као и њихове генералије (старост, породични статус, деца,
знање језика). Изношењем ових података можемо утврдити важност црквених пописа,
као и њихову прецизност и веродостојност, о саставу становништва, његовом броју, у
овом случају, свештенству и његовом образовању.

О СЛОВЕНСКОЈ ЦРКВИ ПОД КАРПАТИМА ПРЕМА ЦРКВЕНОЈ ИСТОРИЈИ ЈАНА БРАДАЧА У КОНТЕКСТУ ДРУГИХ ЕДУКАТИВНИХ СПИСА С КРАЈА 18. ВЕКА

Петер Жењух — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рад је посвећен образовним компендијумима насталим у карпатској
области у Угарској у 18. веку. Ови компендијуми до данас представљају веома драгоцен
извор знања о идеолошкој слици формирања идентитета византијско-словенске
традиције под Карпатима на подручју историјске Мукачевске епархије. Рад се посебно
бави историјским списом Михала Брадача о историји цркве с краја 18. века, у којем М.
Брадач покушава да расветли словенски културно-историјски утицај у контексту цркве
византијског и латинског обреда у европском контексту. Византијско-словенску цркву
притом сматра битним елементом духовне повезаности Словена, и то не само у
угарској средини. Објашњава аутохтоност Словена на средњем Дунаву и указује на
древну синергију византијске и латинске конфесионалне традиције под Карпатима. Рад
приближава рукописни историјски компендијум М. Брадача и тиме што представља
његово дипломатско издање у едицији Monumenta byzantino-slavica et latina Slovaciae VIII.

СВЕТОСАВСКЕ ПРОСЛАВЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПОД АУСТРОУГАРСКОМ УПРАВОМ

Боривоје Милошевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Oрганизовање Светосавских свечаности са пригодним културно-
умјетничким програмом у Босни и Херцеговини можемо пратити од половине XIX вијека.
Послије аустроугарске окупације покрајина Светосавске прославе постају масовније и
свечаније, при чему се посебно водило рачуна да програм прође у најбољем реду, како не
би изазивао реакције политичких власти. Организатори свечаности најчешће су биле
српске црквено-школске општине или школе. Светосавске прославе имале су свој
хуманитарни, добротворни карактер, кориштене су за прикупљање средстава у корист
школских фондова и сиромашних ђака. Учествовање у самој прослави сматрано је за
велику част, а масовно организовање прослава, у селу или граду, сматрано је као знак
чврсте националне свијести.

ENTSTEHUNG UND ENTWICKLUNG DES BULGARISCHEN EXARCHEN IN MAZEDONIEN AUS SICHT DER BULGARISCHEN GESCHICHTSSCHREIBUNG (150 Jahre seit der Gründung des bulgarischen Exarchats)

Ivan Yovchev — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

In the years after the erasure of the Ohrid Archbishopric, in the hands of the
Patriarchate of Constantinople was not only the church life, but also the cultural and educational
life of the Bulgarian population in Macedonia. Greek influence spread most in the big cities,
which were metropolitan centers, while in the villages and monasteries it failed to take root. Due
to its proximity to Greek territory, southern Macedonia is easier to Greekize. In order to preserve
the Bulgarian people’s cultural and religious identity, the idea of the Bulgarians from
Macedonia to establish an independent Bulgarian Orthodox Church, as a counterpoint to the
experience of the Patriarchate of Constantinople for the Greekization of the Bulgarian
population, was growing. After a long struggle against the Phanariot policy of the Ecumenical
Patriarchate, in 1870 the Bulgarian church-national movement achieved its goal, establishing
a Bulgarian church in the form of an Exarchate.

АПОСТОЛСКИ НУНЦИЈЕ ПЕЛЕГРИНЕТИ О СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И ПАТРИЈАРХУ ДИМИТРИЈУ (1922-1930)

Милосав Ђоковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Током петнаестогодишњег службовања у Краљевини
СХС/Југославији апостолски нунције Пелегринети био је не само сведок, него и учесник
политичког живота младе Краљевине. У склопу своје дипломатске службе у
извештајима које је редовно слао Светој Столици и директно надређеном кардиналу
државном секретару (најпре Гаспарију, а од 1930. Пачелију), тако и у свом дневнику,
чланцима, описивао је сусрете, ставове и импресије о Српској православној цркви, о
важним догађајима и личностима. Прва половина службовања у Београду поклапа се са
периодом управе патријарха Димитрија са којим се сусрео неколико пута. Поред описа
патријарха, нунције је у својим извештајима оставио и коментаре и о односу Цркве и
државе, питању патријарховог устоличења у Пећи, промени календара, уједињењу
Цркава, сазиву Васељенског сабора, причешћу америчког посланика у Београду итд.

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ НАДБИСКУПА/КАРДИНАЛА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА И ЕПИСКОПА И МИТРОПОЛИТА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Велибор Џомић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду је анализиран правни и друштвени положај цркава и верских
заједница у периоду од 1945. до 1960. године са посебним освртом на правни и друштвени
положај великодостојника православне и римокатоличке вероисповести. Централни део
рада се односи на правни и фактички положај Надбискупа загребачког/кардинала
Алојзија Степинца од 1945. године. Ради тачног и јасног сагледавања његовог положаја
од завршетка Другог светског рата до смрти, у раду је указано на правни и фактички
положај епископа и митрополита Српске Православне Цркве, али и појединих бискупа и
свештених лица римокатоличке ”Цркве у Хрвата” у истом периоду. Посебна пажња је
посвећена судском поступку, који је против Надбискупа Алојзија Степинца вођен пред
Врховним судом у Загребу од 30. септембра до 3. октобра 1946. године и у ком је пресудом
осуђен на казну затвора у трајању од 16 година са петогодишњим губитком грађанских
права. И поред одређених и то искључиво процесних примедби на судски поступак против
Надбискупа Алојзија Степинца, а посебно имајући у виду да је под повољнијим условима
издржао само трећину казне затвора у Лепоглави, као и године проведене у жупи у
Крашићу, не може се потврдити став римокатоличких теолога и историчара да је
Надбискуп Алојзије Степинац ”највећи мученик Цркве у Хрвата”.

НЕКАЖЊИВОСТ УНИШТАВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СРБА У ХРВАТСКОЈ СА АСПЕКТА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Мирослав Стевановић, Драган Ђурђевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У овом раду, поставили смо тезу да су бруталност уништавања
православних Срба на простору Хрватске и некажњивост злочина према њима
значајним делом резултат деловања спољних сила у циљу остваривања доминације на
територији. У том контексту, прво смо преиспитали корене и усмеравање мржње која
је кулминирала у нечовечним методима убијања на масовној скали, а затим анализирали
околности који су за исход имали то да одговорни не буду гоњени. Како би определили
данашњи утицај интереса сила које су допринеле некажњеном уништавању
православних Срба у савременим међународним односима, посматрали смо учинак
процеса глобализације у односу према православљу као вредносном концепту. Циљ рада
је да се сагледају практични разлози у основи данашње дискриминације православља и
православних Срба и укаже на интересни анимозитет утицајних субјеката у подлози,
као чинилац на који се мора рачунати у вођењу спољне политике. Налази дају основ за
тврдњу да силе са империјалистичким претензијама имају анимозитет према
православљу, као вери која подстиче вредносни идеал слободе, равноправности и
одговорности сваке индивидуе.

ПИСМО ПРОФ. ДР ЂОКА СЛИЈЕПЧЕВИЋА ВЛАДИЦИ ДИОНИСИЈУ МИЛИВОЈЕВИЋУ УОЧИ ПОЧЕТКА РАСКОЛА ПРИ СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У АМЕРИЦИ

Немања Андријашевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Проф. др Ђоко Слијепчевић и владика америчко-канадски Дионисије
Миливојевић познавали су се из међуратног периода. После Другог светског рата
разменили су неколико писама. Садржај рада представља писмо које је 28. октобра 1962.
проф. Слијепчевић упутио владици Дионисију и коментар на њега. Из дописа се сазнаје
да су неке чињенице из живота и рада Српске православне цркве на америчком
континенту Слијепчевићу биле познате. Он тамошњег епископа обавештава о
излажењу свог првог тома Историје СПЦ и истовремено га упозорава да је одабрао
проблематичан пут и да не рачуна на његову подршку ако мисли да угрози јединство
Цркве у дијаспори. Критикује га и због мешања у политичке токове и појашњава му,
укратко, шта је (био) Југословенски народни покрет Збор.

ИГУМАН И АРХИМАНДРИТ

Драгана Јањић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Достојанство игумана и архимандрита као тема овог рада има за
циљ да хронолошки разграничи ова два монашка достојанства (уколико је то могуће) и
прикаже њихов јерархијски значај у оквиру монашких заједница и постепено преузимање
првенства архимандрита у односу на достојанство игумана.

PROTECTION OF THE THEOTOKOS (“Pokrov”) AS SUBJECT IN SERBIAN BAROQUE PAINTING

Marina Matić — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

In the 18th century, along with the development of theological, culturological
and artistic relations of Serbian communities with Ukraine and Russia, an expansion of the
purely Russian subject of the Protection of the Theotokos (“Pokrov”, Russ. Покров, Old
Church-Slavonic: Покро́ въ) was also taking place in Serbian painting. The Protection of the
Theotokos in Serbian baroque painting is most widely present as the Moscow type, with
variations - classical, synthetic, “bokovoj perevod” („боковой перевод“). In addition to the
general symbolism of protection and patronage or evoking the Last Judgement, the Protection
of the Theotokos could have had very engaged connotations in Serbian painting. The idea of the
Theotokos’ patronage, through symbolism or allegory, was put to the service of social programs
of propagandistic nature at the time.

ЖИТИЕТО НА СВ. СЕВАСТИАНА ХЕРАКЛИЙСКА (МАРЦИАНОПОЛСКА) КАТО СВИДЕТЕЛСТВО ЗА АПОСТОЛСКАТА ПРОПОВЕД В ЗЕМИТЕ НА БЪЛГАРИЯ

Венцислав Каравълчев — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

В статията се разглежда житието на св. равноапостолна
мъченица Севастиана, един малко използван извор за ранното християнство на
Балканите и в частност по западното крайбрежие на Черно море. Тя проповядва в
района на град Марцианопол, днес Девня в България. Заради своята проповед е заловена
и изтезавана в Марцианопол, а загива мъченически в Хераклея Тракийска. Описанието на
нейното пътуване от Марцианопол до Хераклея Тракийска ни дава ценна информация за
църковната организация през последната четвърт на I век в района на градовете
Марцианопол, Одесос, Анхиало, както и във Виза, Адрианопол и Хераклея Тракийска.
Житието е важен извор за проповедта на св. ап. Андрей в Одесос (Варна) и
единственият, където се споменава за основателя на църковната община в Анхиало
(Поморие), ап. Теофан, ученик на ап. Павел, както и името на наследника на ап. Амплий
на Одесоската катедра, св. Филеас.

МИНЕЈ (РУКОПИС БР. 391) ИЗ СТАРЕ ЗБИРКЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕОГРАДУ, ДАНАС У ДЕБРЕЦИНУ

Татјана Суботин-Голубовић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рукопис који се данас чува у библиотеци Реформаторског
колегијума у Дебрецину у Мађарској пре Првог светског рата је припадао збирци
Народне библиотеке у Београду, имао је сигнатуру 391, а кратко га је описао Љубомир
Стојановић (1903). Рукопис је нестао приликом евакуације највреднијег дела рукописног
фонда 1915. године. Не зна се како је доспео у посед поменуте установе. Овај рукопис је
празнични минеј који садржи свега двадесет служби, углавном Христо-богородичним
празницима и неколицини најпоштованијих светаца православне цркве. У минеј су
уметнуте и четири службе из Цветног триода. У раду је анализиран састав појединих
служби из минејског дела рукописа, утврђен је њихов састав и литургијске одлике. На
основу анализе структурних одлика појединачних служби, као и палеографских одлика
рукописа у целини, мислимо да има доста основа да се писање овог минеја смести у
другу четвртину XIV столећа.

ПОМЕНИК МАНАСТИРА ПИВЕ

Милена Мартиновић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рад се бави археографским описом Поменика манастира Пиве
(Цетиње 80), чије су странице почеле да се исписују по завршетку изградње манастира,
1586. године. У манастиру је одмах формиран скрипториј у којима су настајале
рукописне књиге неопходне за одвијање богослужбеног живота, међу којима се налазио
и овај Поменик. Данас се овај рукопис, са око педесетак других, из манастира Пиве, чува
у Цетињском манастиру.

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЈОВАНУ У САВИНОМ ЖИТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА (Праћење адаптације јеванђељског предлошка увидом у цитатне категорије и форме)

Јелена Јонић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду се прати линија откривања Јовановог Јеванђеља и делимично
Прве Јованове саборне посланице у Савином Житију светог Симеона, те у складу са тим
анализирају цитатне форме у процесу адаптације јеванђељског предлошка. Овај модел
трагања за транспарентним јеванђељским цитатима и онима који су налажени
откривањем дубинског слоја текста, сачињеног из асоцијација и алузија, омогућио нам
је да зађемо у поетичка и естетичка тумачења житијног текста, чиме је захваћена
сложеност и многоврсност употребе јеванђељских садржаја унутар структуре
житија. Посебно је било важно да се у спектру јеванђељских симбола и мотива осветли
пут онима чија се семантика не препознаје приликом првог читања, те да се допре до
скривене пишчеве поруке унутар обиља библијских кодова и самим тим наговести
многострукост испољавања Савиног богословља.

ЛИК, ЛИЧНОСТ И ДЕЛО СВЕТОГ САВЕ У САВРЕМЕНИМ НАСТАВНИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ: Нацрт истраживања

Мирјана Бојанић Ћирковић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду представљамо резултате прве фазе истраживања
заступљености личности и лика Светог Саве, као и просветитељске, културне и
друштвене мисије Светосавља у наставним плановима и програмима предмета
друштвено-хуманистичког поља у основним школама, као и у Календару рада школа у
Републици Србији. Истраживање је обухватило наставне планове и програме предмета
Српски језик, односно Српски језик и књижевност кроз први и други циклус основног
образовања, припремљене од стране Завода за унапређење образовања и васпитања и
усвојене од стране Националног просветног савета Републике Србије. Тежиште
истраживања било је на издвајању (препоручене) методологије (поступака и техника)
обликовања лика/личности Светог Саве и Светосавља, као и на тумачењу стандарда,
исхода, осносно постигнућа наведених Програма са аспекта прагматике – улоге у
духовном, друштвеном и културном развоју ученика.

АКТУЕЛИЗАЦИЈА И МАРГИНАЛИЗАЦИЈА РАСТКА НЕМАЊИЋА – СВЕТОГ САВЕ У НОВОМ ПАЗАРУ ОД ПОЧЕТКА ХХ ВЕКА ДО ДАНАС

Нина Аксић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду ће бити представљени процеси актуелизације и
маргинализације Растка Немањића – Светог Саве кроз празновање Савиндана и
именовање установа у Новом Пазару од почетка ХХ века до данас. Приказаћемо начине
и измене празновања школске славе у школама у Новом Пазару узроковане одређеним
променама у друштву, као и народна и верска светковања Савиндана. Биће указано и на
губљење лика Светог Саве са јавне сцене Новог Пазара или на промену имена, што ће
бити посебно коментарисано у оквиру политичко-друштвено-културних промена. Циљ
рада је представљање утицаја историјских и актуелних друштвено-политичких
околности на (не)актуелизовање лика Светог Саве. Сагледавањем са културолошког
аспекта, биће покушано да се представи и повезаност утицаја политике и „потребе“
друштва за ревитализацијом вере, па и култа Светог Саве у датом тренутку.

О ПРЕНОШЕЊУ НЕКИХ РЕЛИГИЈСКИХ ТЕРМИНА СА ФРАНЦУСКОГ НА СРПСКИ ЈЕЗИК У ДЕЛУ ЛИЧНОСТ И ПРИРОДА ЖАН-КЛОДА ЛАРШЕА: ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА

Анастасија Горгиев Стојановић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Предмет овог истраживања представља лексичко-семантичка
анализа религијских термина из дела „Личност и природаˮ француског православног
теолога Жан-Клода Ларшеа (Jean-Claude Larchet). Чињеница да француски језик потиче
од грчког и латинског језика, а српски православни дискурс од грчког и црквенословенског
језика може представљати одређени проблем приликом превода религијских термина.
Стога, циљ рада је да испита верску терминологију на делу аутора Жан-Клода Ларшеа
кроз семантичке односе монсемије, синонимије и полисемије који се остварују између
француских оригиналних јединица и њихових преводних облика у српском језику. Теоријски
оквир рада чине теолингвистичка разматрања Ксеније Кончаревић (2017) и поставке
Жан-Пјера ван Нопена (J.-P. Van Noppen), оснивача ове дисциплине (1994/5). Када је реч
о лексичко-семантичкој анализи, она се креће у складу са налазима и принципима Михаила
Поповића (2009). Ослањајући се на принцип функционалне еквиваленције, утврдићемо
српске преводне еквиваленте анализираних религијских јединица. Из свега реченог,
можемо претпоставити да постоји извесно непоклапање у терминима између ова два
језика. Ова непоклапања настају под утицајем етимолошких разлика двају језика и
чињенице да се унутар православног дискурса конвенционалним језиком денотира
сакрални феномен.

СТАВОВИ САВРЕМЕНИХ ГОВОРНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА О ЛЕКСИЦИ РЕЛИГИЈСКОГ ДИСКУРСА

Маријана Продановић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У ери када је домаћи савремени језички израз, под утицајем
небројених контаката разних врста, изложен снажном утицају страних језика, али,
исто тако, и неретко доведен у ситуацију да се мења, осавремењује, како би ишао у
корак са актуелним кретањима друштва, које од њега некада потражује, сем наведеног,
и бржи пренос поруке, језичку економију, овај рад има за циљ да укаже на неке од
особености тренутног статуса термина који долазе из оквира религијског дискурса
међу популацијом студената.

О МУЗИЧКОЈ ИРМОЛОГИЈИ

Игор Зиројевић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Рад разматра једну од најважнијих појачких књига – Ирмологију.
Појашњавају се основни термини, говори се о поријеклу и употреби ирмосā, као и
ауторима текстова и напјевā самих ирмосā. Осврћемо се на рукописно предање
Ирмологије, говорећи о византијским и поствизантијским Ирмологијама. Разматрамо
структуру, организацију, садржај и ауторе Ирмологија византијског и
поствизантијског периода. Коначно, осврћемо се на данашњу појачку употребу
Ирмологије.

НACTABA HОТНОГ ПЕВАЊA У ПРИЗРЕНСКOJ БОГОСЛОВИЈИ: ИНТЕГРАТИВНИ СЕГМЕНТ СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ

Биљана Мандић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду се ретроспективно разматрају образовни приступи који су
доприносили имплементацији нотног певања у наставне процесе Призренске богословије
у периоду од оснивања до почетка Другог светског рата. Утемељен на изворној
архивској документацији, хронолошким наративима, рад указује на различите
концепције наставних курикулума, путем којих је настава нотног певања доприносила
формирању музичко-педагошких компетенција будућег српског свештенства. У раду је
посебан фокус усмерен ка наставном кадру, чији је персонално-професионални ангажман
допринео развоју музичке писмености у ширим оквирима српског музичког школства.
Анализом је утврђено да је увођење нотног певања у Призренску богословију било
интегрисано са наставом хорског и нотног певања и инструменталне музике у
учитељским школама, те да су, на тај начин, просветне власти успостављале
концептуализацију знања у конципирању парадигматичног приступа српској музичкој
педагогији и музичкој писмености.

МЕДИЈИ И ЦРКВА. ПОЈЕДИНИ АСПЕКТИ И ИСКУСТВА У ПРАКСИ

Предраг Јеленковић, Ивица Лазовић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

У раду се указује на однос између медија и цркве, као и неминовност
утицаја медија према религији, а посебно аспект утицаја различитих медија у данашње
време модерних технологија и мултидисциплинарности медијског садржаја, на свест
грађана а пре свега младих људи. Могуће интеракције медија и религије сагледане су на
конкретним примерима сопственог истраживања аутора овог рада, доводећиих у везу
са истраживањима других аутора, а посебно са теоретичарима међузависности:
медија, образовања, комуникације и религије, и њихову анализу о утицају на јавно мњење.

KRIZA VERSKOG IDENTITETA KAO POSLEDICA INFORMATIČKE CIVILIZACIJE I POTROŠAČKE KULTURE

Samir Ljajić, Nikola Dojčinović — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Razvoj novih civilizacija uticao je na transformaciju društvenih identiteta, a
neretko i verskog. Sa pojavom informatičke civilizacije menjaju se prioriteti, način življenja i
dolazi do prožimanja i oblikovanja kulturnih obeležja različitih naroda. Usled tehnoloških
mogućnosti premrežavanja ljudi na planetarnom nivou, identiteti različitih društava postaju
vidljivi i otvoreni. Time je stvorena mogućnost formiranja ili oblikovanja identiteta u korelaciji
sa pripadnicima različitih religija, kultura, tradicija, stavova, iskustava. U savremenom
globalizovanom svetu, afirmacija i identifikovanje ličnosti se odvija između nacionalnog i
globalnog. U nacionalnim okvirima, čoveku pripadaju specifična obeležja koja utiču na
izgradnju identiteta. Međutim, zapadne sile proizvode globalne univerzalne ekonomske i
kulturne obrasce koji su prošireni i utemeljeni u svetu. Potrošačka kultura je postala globalno
univerzalno obeležje svih društava u okviru koje često dominira potrošački identitet nad verskim.
U informatičkoj civilizaciji, virtuelna stvarnost sve više predstavlja alternativu realnosti. Na to
ukazuje i pojava sajber religije u okviru koje je verski identitet značajno oslabljen. Ekranizacija
sveta, okruženost digitalnim efektima i sprovođenje religijskih običaja u virtuelnom prostoru
predstavlja važan faktor uticaja na verski identitet. Osnovni cilj u ovom radu je razmotriti
specifičnosti savremene informatičke civilizacije i procese izgradnje potrošačkog, poslušničkog
mentaliteta koji su, potpomognuti virtuelnom animacijom stvarnosti, doveli do krize verskog
identiteta i društava današnjice.

ОДНОС ЗАХВАЛНОСТИ И РЕЛИГИОЗНОСТИ КОД ИСПИТАНИКА РАЗЛИЧИТЕ ЖИВОТНЕ ДОБИ

Андријана Максимовић, Анида Врцић Амар — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

Већина нас верује да су млади склони позитивној конотацији
животног окружења кроз позитивну интерпретацију животних догађаја,
оптимистичну антиципацију будућности, и тежњу да доживе угоду. Са годинама се
повећава опрезност, флексибилност, те склоност да будемо захвалнији према
животним околностима. Такође, са годинама се повећава и вероватноћа позитивнијег
става према религиозности. Циљ истраживања је испитати да ли постоје
статистички значајне разлике у изражавању димензије захвалности у односу на
генерацију којој припадају, као и у односу на религиозност млађих и старијих
испитаника. Додатно смо желели истражити да ли религиозност и захвалност
корелирају са неком од социодемографских варијабли.
У истраживању је учествовало 100 испитаника, подељених у две групе. Прву
групу чинило је 50 испитаника старосне доби од 18 до 24 године, просечне старости 21
годину (М=21,4;), а другу групу испитаника чинило је 50 испитаника старосне доби од
60 до 70 година просечне старости 65 година (М= 64,82). Од инструмената, аутори су
у истраживању користили Упитник о социодемографским варијаблама и Упитник
захвалности. Резултати показују да се млади и стари разликују у степену изражености
захвалности (т= -9.195; п<0,01; АСм=17,28; АСс=31,58) старији испитаници су
захвалнији од млађих испитаника, те да су религиозни испитаници захвалнији од
нерелигиозних испитаника (т= 2.137; п<0,01).

ПРЕВОД САРАЈЕВСКОГ ПРЕПИСА ЗАКОНОПРАВИЛА СВЕТОГ САВЕ (Законоправило Светог Саве: Превод Сарајевског преписа. Добрунска Ријека: Издавачка кућа Митрополије дабро-босанске „Дабар”, 2019. – 420 + XXV стр.)

Јелена Стошић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

ВАЖНО ДЕЛО О ЈУСТИНУ ПОПОВИЋУ (Владимир Цветковић, Јустин Поповић: синтеза традиције и иновације, Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију, 2021, 492 стр.)

Ђорђе Петровић — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100

ЈЕДАН НЕОБИЧАН ЖИВОТОПИС (Атанасије, један животопис, владика Западноамерички Максим, Братство Св. Симеона Мироточивог, Интерклима графика, Требиње–Врњци, 2022, 736. стр.)

Наташа Вуловић Емонтс — Sun, 01 Jan 2023 00:00:00 +0100