CHURCH STUDIES

СТАРОЗАВЕТНЕ ОСНОВЕ ПОСТА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Ненад Божовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Помињање поста је веома присутно у Старом Завету: прва
заповест у Едемском врту је заповест о посту; постили су Мојсије и Исус Навин, цареви
и пророци. Основе хришћанског поста утемељене су у Старом Завету, али пуни смисао
поста открива се тек у Новом Завету и Цркви. Имајући у виду речи светог апостола
Павла који Стари Завет разумева као „педагога (васпитача) за Христа“ (Гал 3, 24),
бројна старозаветна места која говоре о посту (уздржању у исхрани или сталном
избегавању неких намирница) можемо схватити као припрему Израиља за Оваплоћење,
односно за сусрет са оваплоћеним Богом. Рад ће изложити најважнија старозаветна
места која се тичу поста, обрадиће сажето њихову новозаветну рецепцију и указаће на
њихово схватање у оквиру патристичке, првенствено аскетске литературе. Притом, у
раду ће се посебна пажња посветити улози старозаветних читања током
богослужбених последовања Великог поста. Циљ рада је да јасније повеже
старозаветне текстове са праксом поста у Православној Цркви. Основни приступи
којима се обрађују поменуте теме крећу се у оквирима историјско-критичке методе и
историје рецепције.

„СА ДЕСНЕ СТРАНЕ СИЛЕ“ (МК 14, 62): ИЗРАЗ СИН ЧОВЕЧИЈИ (Ο ΥΙΟΣ ΤΟΥ ΑΝΘΡΩΠΟΥ) У ЕВАНЂЕЉУ ПО МАРКУ

Владан Таталовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Радом се истражује улога израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у Еванђељу по
Марку. У првом делу рада дата су методолошка полазишта и размотрени правци у
откривању значења која су непосредно претходила делатности Исуса Христа и
настанку најстаријег синоптичког текста. У другом делу испитане су изреке еванђеља
које садрже истраживани израз. Оне су подељене према опису активности Сина
Човечијег у три групе: есхатолошке, страдално-васкрсне и земаљске. Радом се показује
да истраживање улоге израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у једном канонском еванђељу не може
бити исправно изведено без уважавања његове приповедне равни, односно да овај израз
има битну улогу у Марковом приповедању о Исусу Христу, Божијем Сину (1, 1).

„УСИНОВЉЕЊЕ” (υἱοθεσία) ИЗВОРИ, КОНТЕКСТ И ИМПЛИКАЦИЈЕ ПАВЛОВЕ СОТИРИОЛОШКЕ МЕТАФОРЕ

Јелена Фемић Касапис, Здравко Јовановић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета
односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот,
који дарује нови идентитет. Појам има снажан асоцијативни потенцијал јер
упечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и
неопходност да се верa примарно изражава у односу на иницијатора усвојитељног
процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим
сотириолошким метафорама, појам „усиновљење“ је специфичан јер истиче бројне нове
аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке
димензије, преображења човековог телесног постојања, космолошког контекста
метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове
слободе и светотајинскoг контекста спасења. Дијахронијски континуитет идеје
усиновљења као идентитетског појма који показује сотириолошки аспекат кроз
повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена.

RECONSIDERING THE METHODS OF COGNITIVE ENVIRONMENT CRITICISM IN BIBLICAL STUDIES

Dimitrije Stanojevic — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

This paper considers the methods of Cognitive Environment Criticism as a
tool for executing the comparative studies between the texts of the Old Testament and the Ancient
Near East. This balanced approach between “parallelomania” and “paralelophobia” is
deepened by the employment of the metaphor of the baptism in the river of the Ancient Near East.
This metaphor serves to point to the change that occurs in the Old Testament texts as the product
of communication or awareness of the Ancient Near Eastern texts. Change that unfolds after the
immersion in the culture and textual tradition of the neighboring countries results in Israel’s
polemical theology of immense value.

DIE BYZANTINISCHENKREUZFÖRMIGENENKOLPIEN MIT EINGESCHNITTENENEPIGRAMMENÜBERDASKREUZ UNDDIEKREUZIGUNGCHRISTIALS FORTSETZUNG DERAMULETTE DERSPÄTANTIKE

Anastasios Kantaras — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

In der Geschichte der Menschheit gehören Amulette als
Gegenstände zu einer besonderen Kategorie, da sie mit dem Begriff des Heiligen verbunden
sind. Insbesondere versuchte der Mensch durch die Amulette, sich dem Göttlichen zu nähern
und sich den nötigen Schutz zu sichern, um die Schwierigkeiten seines Lebens zu bewältigen. Auf
diese Weise werden Amulette zu Gegenständen mit apotropäischem Charakter, die durch die
Anrufung guter übernatürlicher Kräfte Unheil von ihrem Besitzer abwenden können. Mit der
Entstehung der neuen Religion des Christentums erhalten die Amulette als Gegenstände einen
tieferen Hintergrund, da sie enger mit dem Glauben verbunden werden. In Byzantion war die
Anfertigung von Enkolpien Teil dieser Vorstellung, einerseits zum Schutz vor bösen Mächten
und andererseits zur Erleuchtung der Seele des Besitzers durch Stärkung seines Glaubens. Eine
Gruppe solcher Enkolpien sind jene in Kreuzform, von denen einige kleine Teile des heiligen
Holzes des Kreuzes Christi enthielten, begleitet von gereimten Versen, die auf diese Weise die
Eigenschaften des Objekts und die Erwartungen seines Besitzers verdeutlichen. In diesem Artikel
wird versucht, die letztgenannten Fälle von Enkolpien näher zu beleuchten und einige
grundlegende Schlussfolgerungen zu ziehen.

BIBLICAL AND PHILOSOPHICAL FOUNDATIONS OF THE BYZANTINE COSMOLOGY

Christos Terezis — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

This article belongs to both the systematic and historical branches of
Theology. On the one hand, it deals with certain issues of the discipline of Cosmology and, on
the other hand, it refers to with the way in which they are developed by two leading personalities
of Eastern Christianity, Philoponus and Photius. Both (with the latter commenting on a text by
the former) approach the subjects of their reference in an extremely thorough manner, which
can be described as not only theological –on the basis of the biblical view– but also scientific
and philosophical. They take as their starting point the ontological monistic paradigm of
Christianity and, according to its content, suggest that God is the Creator of the entire world.
Thus, they do not adopt the dualistic paradigm of Ancient Greek philosophy, which they criticize
in part.

БОГОСЛОВСКО СХВАТАЊЕ УЛОГЕ УМА У ОБОЖЕЊУ ЧОВЕКА

Александар Јевтић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Изазов савременог рационализма пред богословље поставља важан
задатак сагледавања сопствених позиција по питању вредновања важности улоге ума.
Искључиве позиције појединих представника како секуларног друштва, тако и
богословских кругова, указују на неопходност повратка светоотачким изворима.
Разликовање мозга и ума неминовно води ка разумевању савременог односа који према
овим чиниоцима гносеологије имају философија, психијатрија и теологија. Познање
створене стварности путем разума, начин приступа и заједништва са Нествореном
стварношћу – Богом, подвижнички етос очишћења мисли, чине предуслове за одговор на
питање улоге ума у процесу обожења човека.

МЕТАФИЗИЧКИ ЗНАЧАЈ СЕЋАЊА НА ЦРКВЕНЕ МИРИСЕ

Горан Ружић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Није необично да на први поглед једна „обична“ тема у
доктринарном смислу речи може имати метафизичке консеквенце. Наш задатак је да
пружимо аргументе којим ћемо потврдити полазну претпоставку која се састоји у
томе да мириси у хришћанским православним црквама имају у темпоралном смислу своје
метафизичко упориште. Успех реализације те аргументације првенствено зависи од
одређења контекста у коме се то истраживање обавља. Тај контекст, не одричући
полагање права богословији, филозофији живота, филозофији религије и одорологији да
о томе кажу своју реч, ми одређујемо као феноменологију религиозног доживљаја,
имајући као инспирацију у виду поставке о схемама феноменолошке експликације из дела
немачког филозофа Мартина Хајдегера под називом Феноменологија религиозног
живота. Дакле, мапа пута овог рада је полазак из филозофије живота ‒ путовање преко
религиозног доживљаја – долазак у Цркву.

ОДНОС ДЕКАРТОВИХ И ХРИШЋАНСКИХ МЕДИТАЦИЈА

Биљана Радовановић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Предмет овог рада је Декартово дело Метафизичке медитације. У
тексту показујемо да је Декарт у овом делу утемељио нови филозофски жанр,
филозофске медитације. Такође, испитујемо да ли жанр филозофских медитација има
своју основу у хришћанским духовним медитацијама као и које су сличности и разлике
међу њима. У централном сегменту рада говоримо о три струје у тумачењу могућег
утицаја који су претрпеле Декартове Метафизичке медитације. Једна струја
теоретичара се позива на утицај Игнасија Лојоле, друга проналази сличности са
Августиновим делом а трећа заступа уверење да је Декарт у највећој мери био под
утицајем дела Терезе из Авиле. Сматрамо да је Декарт на основама традиције
постојећих духовно-религијских медитација утемељио нови жанр у филозофији. На крају
анализирамо главне карактеристике новог филозофског жанра.

THE MYSTERY OF HUMAN PERSON ACCORDING TO NIKOLAI BERDYAEV AND C.G. JUNG

Romilo Aleksandar Knežević — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

The article deals with the possibility of developing religious thought and
church teaching in the light of the influence of the human personality on the change in the image
of God and on the capacity for the divine cognition. The generally accepted ideas of God’s being,
based on Greek thought and the sacred patristic heritage, do not allow God to need anything or
anyone else, since this would imply His incompleteness and imperfection. The concepts by N.A.
Berdyaev and C. G. Jung of personality presented in this article challenge this view and suggest
that God has a need for man. At the same time, Berdyaev only designates the idea of God’s
“need” as a need for communion with man, while Jung, using the biblical story of Job, offers a
detailed description of how man’s response to Yahweh can change the image of God himself. In
this regard, unconscious forms such as dreams, visions and epiphanies are more reliable
accounts of the nature of God than theological constructions.

ПАСТИРСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ПЕРГАМСКОГ ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

Драган Каран — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Списи митрополита пергамског Јована Зизијуласа имали су утицај
на богословље у православним земљама, али и међу различитим западним конфесијама.
Митрополит Јован Зизијулас истиче да је његово богословље наставак и развој
богословских правацa руских богослова које је отац Георгије Флоровски назвао
„неопатристичком синтезом“ које се огледало у потреби повратка богословљу древних
Отаца Цркве. Богословље само по себи није скуп идеја и идејних конструкција, већ
харизматска делатност у телу Цркве која служи преношењу, обнављању и очувању вере
Цркве. Сваки вид богословља који превиђа његову харизматску улогу представља
индивидуално – интелектуални рад који не служи свом циљу, а то је изградња
богочовечанског Тела Цркве.

УБИСТВО КОЈЕ СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО Да ли је медицина одговорила на нека биоетичка питања из Tребника

Немања Мрђеновић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Чланак анализира оправданост употребе термина „убиство” у
молитвама жени после спонтаног побачаја, као и ширу праксу референсирања порођајне
„нечистоће” жене у савременим српским требницима. Ослањајући се на најновија
медицинска и богословска истраживања али и на богослужбене праксе у другим
православним јурисдикцијама, чланак упућује на потребу да се поједине молитве у
српским требницима ускладе не само са биоетичким стандардима већ и са вером,
праксом и древном традицијом Православне Цркве.

ДУХОВНИ ИЗВОРИ КУРАНА

Срђан Симић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Ислам је настао у специфичном културном зденцу семитског
Блиског истока, на темељима касноантичке Арабије, као најмлађа и најстрожа
монотеистичка и природна религија, са утврђеним политеистичким и религијским
култом. Хетеродоксна јудео-хришћанска и апокрифна предања, претежно сиријско-
палестинског типа, монофизитско-несторијанске христологије, као и разна гностичко-
талмудска учења, још пре VII века, несметано су вековима егзистирала на Арабљанском
полуострву и, као такви, наставили, даље, да живе у исламу. Отуда је могуће објаснити
зашто у Курану наилазимо не само на богату ризницу митопоетског учења Блиског
истока, посредством „ханифејског покрета”, него и на разна јеретичка јудео-
хришћанска и гностичка учења, која су на исламски начин преосмишљена, у циљу
саопштења „исламске објаве”, у коју се не „може сумњати”. Зато је и циљ овога рада
да укаже на експлицитно куранско одступање од изворног учења православне
хришћанске цркве Истока која је канонско учење сачувала у Четворојеванђељу и у
апостолско-светоотачком предању.

АЛ-КИНДИЈЕВА ПРИРОДНА ТЕОЛОГИЈА

Синиша Симић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У овом раду приказаћу основне ставове Ал-Киндијеве филозофије.
Циљеви рада су упознавање с ликом и делом Ал-Киндија, који није посебно познат нашој
стручној публици, и покушај да кроз приказивање најважнијих момената у његовој
филозофији увидимо однос између филозофије и теологије у исламској традицији тог
доба. Иако је тврдио да истине филозофије и теологије не могу бити контрадикторне и
да је задатак филозофије да пружи доказ за Божје постојање, ипак је, како мислим,
остало нејасно да ли је Ал-Кинди филозоф или исламски теолог. Ово ће нам бити јасније
кад у раду прикажем Ал-Киндијев аргумент против вечности света. Према томе, мој
фокус овде неће бити на анализи аргументације, односно на вредности и исправности
аргумената. Рад ће бити кратак синтетички преглед Ал-Киндијеве мисли.

VERSKA UBEĐENJA I ORGANIZACIONA KULTURA

Samir Ljajić — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Multipolarna globalizacija 21. veka ne donosi nijednu novu vrednost
običnim građanima već samo ogromne društvene nejednakosti pa je stoga glavni pravac
globalizacije izrazito negativan u ekonomskom, socijalnom i moralnom smislu. Etičko poslovanje
i poštovanje vrednosti kao što su humanost, solidarnost, lična i društvena odgovornost i
savest uzmiču pred naletom globalizacije. Postkapitalistički sistem u globalizacijskim uslovima
isključuje sve humane ljudske vrednosti poput istine, dobra i časti, na kojima se grade verska
ubeđenja ali zato naglašava individualizam, konkurenciju, sticanje materijalnog bogatstva i
uspeh u karijeri kao osnovne vrednosne ciljeve. Time lideri ostaju uskraćeni za najvažniji resurs
a to su verujući ljudi koji bez obzira na svoju konfesionalnost donose nove vrednosti organizacijskoj
kulturi a to su istina, poštenje, lojalnost, privrženost, istrajnost, visoka efikasnost, posvećenost
cilju, odgovornost. Kako organizaciona kultura determiniše uspešno poslovanje važno je
da li se ona oslanja na vrednosni sistem koji proističe iz verskih ubeđenja zaposlenih a koja
određuju dimenzije etičkog i moralnog poslovanja.

„ЦРКВЕНИ ВОЈНИЦИ“ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

Марија Копривица — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Српски средњовековни извори познају термин „црквени војник“
којим су означени припадници војних слојева становништва у служби манастира. У раду
је детаљније указано на деловање властеличића и пронијара на црквеним поседима.
Показано је да су њихова задужења била усмерена на чување и одржавање манастирског
комплекса, пиргова, или тврђава који их штитили или других поседа у оквиру црквених
властелинстава. Такође, црквени војници су представљали личну пратњу игумана током
путовања. На примерима неколико великих манастира указано је да је постојала подела
задужења унутар војне посаде.

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ЖИТИЈИМА СВЕТОГ СИМЕОНА И СВЕТОГ САВЕ

Милан Денчић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Рад се бави начинима на које су српски животописци XIII века
схватали и у житијима Светог Симеона и Светог Саве приказивали целину српске
државе свог и времена које им је претходило. Питање именовања српске државе у
средњем веку до сада је најчешће сагледавано из угла документарних извора, док су
наводи из наративних извора углавном служили као поткрепљење онога што је
налажено у исправама. У раду су анализирани наводи из појединачних житија, угледање
млађих на старије животописце, али и питање њиховог односа према именовању државе
у владарским исправама које су им могле бити познате.

„ИЗДАНЦИ СВЕТОГ КОРИЈЕНА“. ПИТАЊЕ ДИНАСТИЧКОГ ЛЕГИТИМИТЕТА У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ БОСНИ

Дејан Дошлић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду ће бити анализирани основни аспекти владарског
легитимитета династије Котроманића, посебно од времена крунисања бана Твртка за
краља „Срба и Босне“, па све до пада средњовјековне босанске државе под турску власт.
Краљеви из рода Котроманића су свој положај баштинили на beata stirps легитимитету,
који је у својим исправама истицао краљ Стефан Твртко, а након њега посебно краљеви
Твртко II Твртковић и Стефан Томаш.

МАНАСТИР РАВАНИЦА У КУЛТНИМ СПИСИМА О СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Даринка Трбојевић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду су анализирани описи манастира Раванице у култним
списима о кнезу Лазару. Пажња је посвећена подацима које аутори списа остављају о
архитектури цркве Вазнесења Господњег, фрескопису, манастирским објектима и
утврђењу. Раваница је сагледана и у контексту преноса моштију Светог кнеза Лазара.

ΤΟ ΔΙΕΘΝΕΣ ΣΥΝΕΔΡΙΟ ΤΩΝ ΠΑΛΑΙΟΚΑΘΟΛΙΚΩΝ ΣΤΗ ΛΟΥΚΕΡΝΗ (1892) ΚΑΙ Η ΠΡΟΣΛΗΨΗ ΤΟΥ ΑΠΟ ΤΟΥΣ ΈΛΛΗΝΕΣ ΘΕΟΛΟΓΟΥΣ.

Παντελεήμων Χαμπίδης — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Η εκκλησιολογία του διεθνούς συνεδρίου των Παλαιοκαθολικών στη
Λουκέρνη της Ελβετίας το 1892 έδωσε την αφορμή για συζήτηση στο νεοσύστατο τότε ελληνικό
κράτος. Ο τακτικός καθηγητής της Θεολογικής Σχολής του Οθωνικού πανεπιστημίου (από το 1932
μετονομασθέντος σε Καποδιστριακό) και της Ριζαρείου Σχολής, Ζήκος Ρώσης (1838-1933)
άσκησε σκληρή κριτική στον Φίλιππο Παπαδόπουλο (1852-1918), συνήγορο του πρώην
μητροπολίτη Νικηφόρου Καλογερά (1835-1896) για την φερόμενη παρερμηνεία της
εκκλησιολογίας. Η θεολογική διαμάχη περιδινείται τόσο στην εκκλησιολογική αυτοσυνειδησία της
Ορθόδοξης εκκλησίας όσο και στη σχέση της με τους ετεροδόξους. Για πρώτη φορά τίθεται σε
ημιεπίσημο διάλογο το ζήτημα της φύσεως και των ορίων της εκκλησίας.

Η ΕΠΙΔΡΑΣΗ ΤΟΥ Ε΄ ΤΟΜΟΥ ΤΟΥ ΣΥΝΤΑΓΜΑΤΟΣ ΤΩΝ ΚΑΘΗΓΗΤΩΝ ΡΑΛΛΗ ΚΑΙ ΠΟΤΛΗ ΣΤΗ ΔΙΑΜΟΡΦΩΣΗ ΤΗΣ ΘΕΩΡΙΑΣ ΠΕΡΙ ΤΟΥ ΑΥΤΟΚΕΦΑΛΟΥ ΤΗΣ ΜΗΤΡΟΠΟΛΕΩΣ ΜΑΥΡΟΒΟΥΝΙΟΥ

Радован Радић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Το ζήτημα του αυτοκεφάλου της μητρόπολης Μαυροβουνίου, τις τελευταίες
δεκαετίες, αποτελεί φλέγον θέμα στους κόλπους της Ορθοδόξου Εκκλησίας. Οι οπαδοί του
αυτοκεφάλου χρησιμοποιούν στα κείμενά τους ως επιχείρημα το έργο των καθηγητών Ράλλη και
Ποτλή, και συγκεκριμένα τον Ε΄ τόμο του Συντάγματος, όπου η μητρόπολη Μαυροβουνίου
χαρακτηρίζεται ως αυτοκέφαλη.
Οι δύο Αθηναίοι καθηγητές, Γεώργιος Ράλλης και Μιχαήλ Ποτλής, μετά την
απελευθέρωση του υπόδουλου ελληνικού έθνους από τους Οθωμανούς, για τις ανάγκες του
νεοϊδρυθέντος κλάδου του Εκκλησιαστικού δικαίου της Νομικής Σχολής του Πανεπιστημίου
Αθηνών αλλά και για τους ειδικούς ερευνητές και αναγνώστες, συντάσσουν ένα περίφημο εξάτομο
έργο: το «Σύνταγμα». Το έργο αυτό στην συνέχεια αποτέλεσε μοναδική πηγή στο επιχείρημα του
επισκόπου Ζάρας και Ιστρίας, Νικόδημου Μίλας, στη συγγραφή του κειμένου περί αυτοκεφάλου
της μητροπόλεως Μαυροβουνίου στο νομικό του έργο, το «Κανονικό Δίκαιο».
Το όνομα επισκόπου Ζάρας και Ιστρίας συνδέεται και με την συγγραφή του Συντάγματος
της Ιεράς Συνόδου της Εκκλησίας στο Μαυροβούνιο και του Συντάγματος του Εκκλησιαστικού
δικαστηρίου στο Μαυροβούνιο, στα οποία η μητρόπολη αναφέρεται ως αυτοκέφαλη.
Σκοπός της μελέτης αυτής είναι η εξέταση και η ανάλυση των σχέσεων και επιδράσεων
ανάμεσα στα κείμενα: το «Σύνταγμα Ε΄» τόμος των καθηγητών Ράλλη και Ποτλή και του
«Κανονικού Δίκαιου» του επισκόπου Νικοδήμου Μίλας.

СПЦ И АРНАУТИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Бранко Шапоњић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Напад Немачке на Краљевину Југославију 1941. године означио је
почетак страдања Срба и СПЦ. Поред НДХ, страдање СПЦ било је нарочито изражено
на Косову и Метохији. Ова територија налазила се под италијанско-албанском
окупационом влашћу. Арнаути су решили да покушају да у потпуности униште СПЦ на
територији Косова и Метохије свесни чињенице да је кроз векове она била и остала
главни чувар идентитета српског народа. У раду ће, на основу увида у објављену архивску
грађу Епархије рашко-призренске, бити приказана судбина СПЦ и српског народа на
Косову и Метохији за време окупације. За приказивање наведених чињеница користићемо
историјски, аналитички и социолошки метод.

ПРОФ. ДР ЂОКО СЛИЈЕПЧЕВИЋ О МАКЕДОНСКОМ НАЦИОНАЛНОМ И ВЕРСКОМ ПИТАЊУ

Немања Андријашевић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Проф. др Ђоко Слијепчевић писао је о географском, националном и
канонском простору Вардарске, Пиринске и Егејске Македоније. О овој тематици
објавио је три монографије, два чланка у емигрантском часопису Искра и један сепарат.
У средишту рада налази се анализа његових теза и закључака и њихово критичко
упоређивање са ставовима каснијих аутора.

ИГУМАНИЈA ПАРАСКЕВA СИМЕУНОВИЋ – СВЕДОК СТРАДАЊА И ВАСКРСЕЊА МАНАСТИРА ДЕВИЧА У 20. ВЕКУ

Бобан Стојковић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду се на основу необјављене архивске грађе Епархије Рашко-
призренске доноси сведочење о деловању Игуманије Параскеве Симеуновић, старешине
Манастира Девича, у периоду од 1947. до 1993. године. Манастир Девич припа-
да Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно
културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Међу монашким лицима која
су обележила вековно постојања манастира Девича у Дреници, посебно место припада
Игуманији Параскеви Симеуновић.
Манастир Девич је био потпуно разрушен и опљачкан на почетку Другог
светског рата, околни Албанци су у Девичу мучки убили јеромонаха Дамаскина
Бошковића. После Другог светског рата, у јако тешким околностима, обнову
Манастира започиње јеромонах Макарије Поповић, који је био сабрат Манастира.
Монахиња Параскева Симеуновић је 1947. године дошла у разрушени Манастир,
где уз помоћ јеромонаха Макарија Поповића, и неколико сестара започиње обнову ове
светиње. Обнова Манастира је била веома тешка, сестринство је било суочено са
претњама околних Албанаца, али и локалних комунистичких власти, које остају имуне
на вапаје сестринства Манастира.
Неуморним залагањем Игуманије Параскеве Манастир Девич је потпуно
обновљен у духовном, економском и архитектонском смислу.

ДОПРИНОС ЕПИСКОПА ЛАВРЕНТИЈА У ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ РАСКОЛА У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Милош Мишковић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Студија је посвећена раду Епископа Лаврентија на решавању
црквеног раскола у дијаспори. Српска Православна Црква делегирала га је да као њен
представник 1984. године води преговоре са представницима дела Српске Цркве који је
био у расколу, тј. са тадашњим вођом раскола Иринејем Ковачевићем, који је био
Епископ слободне Српске Православне Епархије за Америку и Канаду. Ти преговори
представљали су прекретницу у напорима Цркве да се изврши помирење са одвојеном
браћом у дијаспори. Након тога, улога Епископа Лаврентија у преговорима није више
била доминантна, али се значај разговора које је имао са Епископом у расколу Иринејем
Ковачевићем рефлектовао на њихов наставак. Извор за ово истраживање биће архиви
Светог Архијерејског Синода и Епархије диселдорфске и немачке. Особеност овог рада
се огледа у томе, да се у њему приказују подаци пронађени у архивама чији садржај није
био предмет научних радова објављених о овој тематици. Циљ овог рада је да се укаже
на значај Епископа Лаврентија у преговарачком процесу са делом Цркве који је био
отишао у раскол, као и епископов допринос решавању тог питања, који је скоро три
деценије представљао велики проблем у функционисању и животу Српске Цркве и
српског народа у дијаспори.

ПОВОДОМ ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ АРХИМАНДРИТА СТЕФАНА ИЛКИЋА – ПРИЛОГ БИОГРАФИЈИ

Снежана Божанић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У фокусу нашег истраживања налази се световни и духовни рад
архимандрита Стефана Илкића (1875‒1963) у Сомбору, пре 1908. године и после његовог
монашења. Као стални сарадник Школског листа, перовођа Сомборске читаонице и
Добротворне задруге Српкиња Сомборкиња, настојатељ Задужбине Стевана Коњовића
Николиног, уредник Духовне страже, управник Градске библиотеке, секретар и
председник Сомборске српске црквене певачке дружине, покретач Историјског друштва
у Сомбору, председник Месног одбора Црвеног крста и друго, обележио је живот
Сомбора током прве половине прошлог века. У многим сегментима по свом значају дело
Стефана Илкића далеко превазилази локалне оквире. Све наведено анализирано је у раду.

СЕЋАЊЕ НА МАТИ МАКАРИЈУ И ЊЕН ДОПРИНОС ОЧУВАЊУ И НЕГОВАЊУ ЈЕДНОГ ОД ДРАГУЉА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ‒ МАНАСТИРА СОКОЛИЦE

Илинка Мушикић Поповић, Алекса Поповић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Једна од најпознатијих монахиња Српске православне цркве ‒ мати
Макарија (световно Милица Обрадовић) била је омиљена широм Косова и Метохије.
Завршила је два факултета: Природно-математички факултет у Београду и Теолошки
факултет у Солуну. Поред академског образовања мати Макарија је била и полиглота,
о чему сведоче њени преводи светоотачке литературе, а бавила се и уређивањем и
илустровањем књига о духовним темама. У раду је дат приказ живота мати Макарије
и њен рад у Манастиру Соколица, код Звечана на Косову и Метохији, у ком je живела и
радила од 1991. до 2022. године.

УНИВЕРЗАЛИЗАМ УНИВЕРЗАЛНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА ‒ БОГОСЛОВСКА ПЕРСПЕКТИВА ‒

Зоран Деврња — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Универзална декларација о људским правима сматра се једном од
највећих интелектуалних и правних тековина савременог света. Њеним доношењем
појединац први пут постаје субјект међународног права. Декларација свој антрополошки
credo црпи из најбољих традиција природноправне школе мишљења. Будући да има
огроман преображајни потенцијал, последице њеног доношења су оставиле дубок траг
у животу савременог света. Вредности садржане у Декларацији побудиле су значајну
пажњу хришћанских заједница и њихове теолошке мисли. Православна Црква се, кроз
своје саборске институције, посланице својих поглавара и ставове својих теолога,
различитим поводима изјашњавала о људским правима и њиховом значају за савремена
друштва и верске заједнице у њима. Поред начелно афирмативног става православни су
се и критички односили према феномену људских права доводећи у питање њихову
пренаглашену антропоцентричност, упитну културолошку и вредносну инклузивност,
нејасну универзалност, недовољно дефинисан принцип њихове недељивости и очекиване
сврсисходности.

МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИ АСПЕКТИ СЛОБОДЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ: РЕЦЕПЦИЈА, ИЗАЗОВИ И ЗАШТИТА У СРПСКОМ ПРАВНОМ ПОРЕТКУ

Александар Васиљевић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Људска права представљају посебну врсту јавног права које се
базира на моралу и правди, захтевају потпуно поштовање од државе, али је и обавезују
да их правном регулативом штити. Могу се на различите начине манифестовати, а
један од најчешћих је слобода вероисповести, која има једнако важан значај за људе као
и слободе мисли, говора, савести и уверења. Аутор наглашава да сврставањем у ову
категорију слобода вероисповести добија привилегован статус, дефинисан као „три
елемента једне целине“. Њене карактеристике су изворност, утемељеност и сигурност,
које јој гарантују међународно-правни извори који представљају основу за њену
зајемченост у већини европских и светских правних система. Устав Републике Србије и
Закон о црквама и верским заједницама по узору на државне одлуке о ратификацији
опрезно и темељно дефинишу ову врсту човекове слободе. И поред адекватног приступа,
рецепција за собом повлачи неколико изазова на које је неопходно пружити стручан
одговор. У завршном делу аутор указује на значај и неопходност правне заштите која ће
слободу вероисповести сачувати од злоупотреба.

О НАСЛЕЂИВАЊУ МОНАХА, АРХИЈЕРЕЈА И СВЕШТЕНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Наташа Стојановић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду аутор разматра наслеђивање заоставштине упокојених
монаха, архијереја и свештеника Српске православне цркве. Служећи се социолошком,
историјском, нормативном, правнодогматском и упоредноправном методом, аутор
чини покушај да одговори на питања: која правила важе за наслеђивање ових лица, и
какав је однос, на ову тему, између државног и црквеног права? Пажња аутора
фокусирана је и на анализу решења државног и црквеног права о наслеђивању монаха и
архијереја који припадају Руској православној цркви, Бугарској православној цркви и
Румунској православној цркви, како би се понудио најбољи модел за уређење ове
проблематике. По схватању аутора, одредбе Устава Српске православне цркве које се
односе на наслеђивање монаха и архијереја треба разумети тако да се оне односе само
на имовинска добра која су ова лица стекла обављајући црквене послове. За имовину
монаха и архијереја, стечену мимо црквеног положаја, треба да важи општи
наследноправни режим успостављен Законом о наслеђивању Републике Србије.

НАДЛЕЖНОСТ ЦРКВЕ У ПОСТУПЦИМА РАЗВОДА БРАКА У СРБИЈИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА

Александра Јанковић, Ранђел Стошић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

И поред тога што развод у периоду 19. века није представљао тако
честу појаву као што је то случај данас, Српска православна црква је дозвољавала развод
из тачно одређених случајева. Тема рада је анализа црквених и грађанских прописа који
су регулисали питање развода у 19. веку, са посебним освртом на анализу поступања
црквених судова у поступцима развода у периоду када је развод био у искључивој
надлежности црквених судова. Осим позитивноправне анализе правног институтa
развода и његовог утицаја на децу, у раду је примењен и историјски и социолошки метод
како би се потпуније анализирао и сагледао његов историјски развој и утицај односа у
друштву на брак и развод.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ПРЕДЛОГУ СПОРАЗУМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ О ПУТУ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ТЗВ. КОСОВА” И СРБИЈЕ ОД 27. ФЕБРУАРА 2023. ГОДИНЕ

Велибор Џомић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду су анализиране правне норме из члана 4 став 2 и члана 7 став
2 Предлога споразума Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије
од 27. фебруара 2023. године из Брисела и Предлога имплементационог анекса споразума
о путу нормализације између тзв. Косова и Србије од 18. марта 2023. године из Охрида
које се односе на правни положај Српске Православне Цркве и заштиту места српског
верског и културног наслеђа на простору Косова и Метохије. Свети Архијерејски Сабор
и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на челу са Патријархом српским
нису учествовали у припреми предложених правних аката. У раду се доказује због чега
предложене правне норме не могу бити прихватљиве за Српску Православну Цркву.

САКРАЛНА ГЕОГРАФИЈА И КУЛТУРНА БАШТИНА – СЛУЧАЈ ПЛАНИНА

Бојан Томић, Милица Томић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду се проучавају планине, брда и горе у контексту сакралног
геокултурног наслеђа. Неки од кључних догађаја у историји јудеохришћанства одиграли
су се на планинама, због чега се сакрална географија проучава обједињено са културном
историјом. Историја јеврејског народа описана у Старом завету неодвојива је од
планина, посебно од високе Синајске горе, док рељефна узвишења из Новог завета
(Маслинска гора, Тавор, Голгота) спадају у ниске планине. Високе планине и тешко
приступачни предели брдско-планинског рељефа локације су многобројних православних
светиња које су на листи Унескове културне баштине, попут манастира Свете Ката-
рине, Свете горе Атонске, Метеора, средњовековног града Лалибела у Етиопији и
Рилског манастира.

АНТИМИНСНА ГРАФИКА АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА: ИСТОРИСТИЧКA РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈA БАРОКНОГ УЗОРА

Вук Даутовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Штампани антиминси из бечке радионице Анастаса Јовановића
науци су непознат материјал. Након добијања црквене аутономије, питање набавке
антиминса за православне храмове на подручју Београдске митрополије постаје врло
значајно. Сачувани антиминси из 19. века разнородни су, а типолошки је
најраспрострањенији антиминс начињен по узору на онај који је за митрополита Јована
Георгијевића бакрорезао Георг Николај у другој половини 18. века. Aрхивски извори, уз
фотографску грађу из заоставштине Анастаса Јовановића, те огласи из „Србских
новина“ праћени илустрацијама, упућују да се он половином 19. века бавио уметничким
обликовањем и дистрибуцијом антиминсних графика. Недавно пронађени антиминси
сачувани у Епархији нишкој Српске православне Цркве, штампани у Бечу са потписом
Анастаса Јовановића, освећивани током друге половине 19. века, недвосмислено указују
да је управо он заслужан за преузимање каснобарокног графичког предлошка Георга
Николаја који ће се, захваљујући истористичким схватањима, задржати у оптицају
готово до половине 20. века.

ЈЕЗУИТСКА АМБЛЕМАТИКА У ПРАВОСЛАВНОЈ УПОТРЕБИ

Жарко Војновић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Године 1862. надзорник српских школа Банатске границе, данас
непознати учитељ Димитрије Чобић, објавио је у Панчеву књигу под насловом Књига
Зрак духовни или храм Божји. Њен основни садржај чине религијске илустрације, које су
очигледно неправославног порекла, због чега се појавила оправдана сумња да то дело није
оригинално. У потрази за изворником утврђено је да се ради о преводу/преради дела
римокатоличког па потом протестантског теолога Јоханеса Госнера Das Herz des
Menschen : ein Tempel Gottes, oder eine Werkstätte des Satans (1812), које је у то доба
посталo светски познатo, доживевши огроман број издања на великом броју језика, па
тако и међу православним народима. Даља потрага открила је дубље порекло овог дела,
пре свега његових илустрација (Geistlicher Seelen-Spiegel, Вирцбург, 1733). Утврђено је да
изворник чини дванаест илустрација француског језуите Венсана Ибија (1675), насталих
у сврху мисије на територији верски одметнуте Велике Британије, док је сама идеја
амблематског приказа човековог срца потекла од браће Виерикс из Холандије (око 1586).
Покушава се реконструисати пут којим је Госнерова књига стигла до Чобића и
установити његов удео у српској верзији, а потом се опширније прати занимљиви даљи
живот овог дела међу Србима до данашњег дана.

ИКОНОПИС ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА У МАНАСТИРУ АЈДАНОВАЦ – ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ДЕЛА ЕВСТАТИЈА ПОП ДИМИТРОВА, АНДРЕЈА БИЦЕНКА И РУСЕ КРСТИЋА

Ивана Женарју Рајовић, Игњатије Урош Ђорђевић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У цркви манастира Ајдановца налази се иконостас конструисан
1904. године, као и неколико покретних икона, који до сада нису били предметом стручне
анализе. Стога се у раду говори о овим иконама и њиховим ауторима. Анализа је показала
да је иконе на иконостасу радио Евстатије Поп Димитров, Андреј Биценко две престоне
иконе, као и једну икону и запрестони крст, а једну икону галички сликар Русе Крстић.

КУЛТУРА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА У КОНТЕКСТУ КОНСТРУИСАЊА СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ – БИТОЉСКА БОГОСЛОВИЈА

Биљана Мандић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У настојањима, да физички покуша да затре све православно и
избрише га из културе националног сећања, комунистичка власт је, после Другог
светског рата, зграду Битољске богословије разрушила до темеља и на њеном месту
изградила стамбене објекте. Стиче се утисак да је из културе националног
сећања ’избрисана’ и 2022. година, година у којој је требло да буде обележен један век од
поновног успостављања рада Битољске богословије. У стремљењу ка ревитализацији
национално-културног сећања, у раду се указује на двојаку мисију богословије, коју је ова
установа остваривала у периоду између два светска рата. Прву, музичко-педагошку,
чијом опсервацијом је утврђено да су у Битољској богословији деловали ученици Стевана
Стојановића Мокрањца, као чувари, настављачи и поштоваоци Мокрањчеве педагогије.
Анализом друге, национално-културне мисије, утврђен је допринос богословског хора у
креирању и ојачавању веpског и национално-културног идентитета. Утемељен на
архивској документацији, истраживачким микронаративима, рад указује на улогу,
значај и допринос који је Битољска богословија остварила у ширем заснивању српске
музичке педагогије, верског, националног и културног живота Срба у тадашњим јужним
крајевима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије.

СВЕТИ САВА У ЛЕГЕНДАМА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОГ КРАЈА

Елма Халиловић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду ће бити речи о најпознатијој личности српског средњег века,
Светом Сави, у контексту усмене традиције неговане на просторима сјеничко-
пештерске висоравни. Корпус нашег проучавања заснован је на записима Хусеина
Дердемеза, пре свега легендама, које су сакупљане у другој половини 20. века, и од којих
су неке потпуно оригиналне, те као такве, према нашем увиду, представљају до сада
непознату грађу о Светом Сави. Циљ рада јесте да компаративном и аналитичком
методом сагледамо на који начин усмена традиција чува сећање на личност Светог
Саве, као и да истакнемо културолошки значај који поменути записи имају за целокупну
баштину српске усмене књижевности и фолклористике.

ДУХОВНА ДИМЕНЗИЈА НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ

Бобан Миленковић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Епска времена везана за Светородне Немањиће, Краљевића Марка,
Светог кнеза Лазара, Косово и Метохију, Призрен, Крушевац или Грачаницу и Лазарицу,
Раваницу – ма где и ма када оне, опет и опет, од нових Немања, Лазара и деце им биле
грађене – једина су садашњост у којој Срби разумевајући прошлост имају своју
будућност. Без те непрекидне духовне епике, која није ништа друго до Јеванђеље гуслама
препевано, немогуће је разумети Србе, а још теже је Србину да разуме себе као оног ко
је утемељен на јеванђељском завету Светог Саве запечаћеном косовско-метохијским
путоказом и примером ‒ којима смо као народ и појединац Црквом Христовом рођени и
запечаћени.

ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ И ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Драгиша Бојовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У српској култури и духовности између два рата деловало је
неколико изузетних интелектуалаца. Међу њима је било клирика, који су се бавили
књижевношћу, и лаика, који су били одани православној духовности. Између многих
стваран је однос сарадње и поверења. Сачувани су и важни текстови о томе. Данас нам
се, из тог времена, посебно важним чине сведочанства Григорија Божовића о Владики
Николају Велимировићу.

ДИЈАХРОНА ПЕСНИЧКА АНТИФОНИЈА: ИВАН В. ЛАЛИЋ И КАСИЈА КОНСТАНТИНОПОЉСКА

Милан Громовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Упоредни концепт који подразумева довођење Лалића у везу са овом
фазом развоја књижевности у Византији прихватљив је, јер његова песничка
религиозност јесте православна и иконофилска, а песнички глас какав негује наизменично
је химничан и молитвен. Компаративном анализом (синтетичком дедукцијом) два
песничка усмерења, улазимо у дискурс својеврсне дијахроне песничке антифоније, где је
представник песничке баштине, оличене у хору песничких гласова који јој претходе,
византијска песникиња, а хор модерних песника који утичу на Лалићеву поетику, такође,
баштина по себи. Сусретом два хора баштина настаје поетичко сазвучје за којим Лалић
непрестано трага – то је византијско појање „Kyrie eleison” које се из песме „Концерт
византијске музике” прелива на остале песме са византијским темама и мотивима у
његовом стваралаштву. Анализом смо обухватили Лалићеве песме: „Концерт
византијске музике”, Шапат Јована Дамаскина, „De administrando imperio” и Касијине:
„Пета стихира”, „О Рождеству Христовом кад је Август царовао”.

АСОЦИЈАТИВНИ ПРИСТУП ОДАБРАНИМ ЛЕКСЕМАМА ИЗ ДОМЕНА ХРИШЋАНСТВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Александра Јанић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Предмет овог рада је семантичка анализа асоцијативних реакција
на одабране стимулусе из домена хришћанства у српском језику код изворних говорника.
Будући да испитаници припадају истој култури, истог су узраста, образовања и порекла,
у великој мери су уједначене перцепције анализираних стимулуса. Најхомогенија
асоцијативна поља имају стимулуси Јуда, смирна, Ева, чесница, Свети Јован, а
најхетерогенија пост, атеизам, опроштај, грех, крштење. Највише хапаксних реакција
имају стимулуси пост, Бог, атеизам, опроштај, крштење, рај. По највећем броју истих
стимулуса издвајају се реакције црква, манастир, човек, слава, празник, крст, док се са
преко 66% изостајућих реакција издвајају стимулуси епитимија, епитрахиљ, смирна,
херувими, целибат, тропар, анатема.

ANALYSIS OF NOMINAL INVOCATION PHRASE IN PRAYERS BY THE LAKE BY ST. NIKOLAI OF OHRID AND ŽIČA AND ITS ENGLISH TRANSLATION

Anita Janković, Nataša Bakić Mirić — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Language is a powerful tool which can render divine beings perceptible and
compelling to our senses by a prayer, which is manifested through it and which weaves multiple
communicative functions in its structure. Therefore, a linguistic examination of prayer could
yield insightful and provoking results. This paper will focus on the English translation of the
most prominent work by Nikolai Velimirović, Prayers by the Lake, where he interprets great
Christian truths by way of a dialogue between a man and God. The authors intend to examine
the grammatical structures used to perform the communicative function of invocation. The
corpus analysis gives a valuable insight into the pattern of the nominal invocation phrase and
its varieties. In addition, the paper will tackle the translation solutions for the invocation phrases.

STRATEGIES AND PROCEDURES IN TRANSLATING RELIGIOUS TERMINOLOGY IN THE NOVEL ČARAPE KRALJA PETRA BY MILOVAN VITEZOVIĆ FROM SERBIAN INTO ENGLISH AND FRENCH

Jelena Babić Antić, Melina Nikolić — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

The aim of this article is to analyse the application of strategies and
procedures in translating religious terminology from Serbian source text "Čarape kralja Petra"
by Milovan Vitezović into English and French. Drawing on a combination of Venuti’s and
Newmark’s theories, we will attempt to identify the translation strategies and procedures and
determine to what extent the translator uses domestication or foreignization, and thus creates
either a translation that can be read fluently and which does not contain the specificities of the
source text, or a translation that emphasizes cultural diversity and thus respects both the culture
and the writer of the original text. We start from the assumption that even though all three
languages belong to the Christian culture, Catholicism, Protestantism and Orthodox
Christianity, their respective religious terminologies differ significantly. Therefore, the
translator’s task should be to produce a translation that can be read fluently while at the same
time respecting the cultural diversity in question. Our initial assumptions that the two
translations are examples of different strategies have proven to be only partially true. The results
show the obvious prevalence of the domestication strategy in both translations, with the
exception of the non-equivalence and proper names and toponyms, which proves that the
translators actually moved away from the original text.

SUR LE LEXÈME PÂQUES / ВАСКРС DANS LA PARÉMIOLOGIE SERBE ET FRANÇAISE

Јелена Јаћовић, Иван Јовановић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Dans le présent article nous allons analyser les parémies françaises et
serbes avec le lexème Pâques / Васкрс en utilisant l’approche contrastive afin de montrer toutes
les ressemblances et les différences au niveau sémantique et linguoculturel. Dans l’optique de
la théorie des champs sémantiques perçue par Taylor (1995), Kleiber (1990) et Pottier (2000)
dont les ouvrages sont les plus référents en ce qui concerne la catégorisation et les prototypes
en sémantique, et de l’approche linguoculturel (Маслова 2010; Светоносова 2007;
Драгићевић 2010) qui enrichit les études linguistiques en ajoutant une nouvelle composante –
la culture, le corpus des parémies analysées est, selon les concepts auxquels il se réfère, classé
en neuf champs sémantiques. Il s’agit des champs sémantiques avec une signification
dénotative : 1. Piété / Repentir, 2. Fertilité ; 3. Éveil de la nature et de la vie dans la nature ; 4.
Année inféconde / Manque de nourriture ; 5. Situation météorologique ; 6. Beau temps ; 7.
Mauvais temps ; 8. Noces de mariage ; 9. Noël / Pâques. Le matériel pour cette recherche est
extrait des dictionnaires parémiologiques français et serbe : Quitard 1842; Montreynaud 2006;
Maloux 2006; Cosson 2010; Рајковић 1876; Михајловић 1965; Зуковић 1980; Караџић 1985;
Вуковић 2004. Nous avons utilisé aussi les dictionnaires suivants : TLFi 2005; РМС 2007;
РСАНУ 1959. Les résultats ont montré que la langue française abonde en parémies comportant
le lexème Pâques, alors que la langue serbe n’en a que deux.

НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУ У ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК

Ружица Левушкина, Зоран Станчевић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском
језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском
језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова
уопште на савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом
краљу Милутину на српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних
еквивалената лексичких јединица на језику извору даје се објашњење због чега се
сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада
јесте да се обрађеним релевантним лексичким материјалом допринесе што бољем
преводу дате службе на савремени српски језик, а за богослужбену употребу.
Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда
савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру.

Ο ΠΑΤΡΙΑΡΧΗΣ ΒΕΛΙΓΡΑΔΙΟΥ ΚΑΙ ΠΑΣΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΠΑΥΛΟΣ, ΩΣ ΙΕΡΟΚΗΡΥΚΑΣ (1990-2009)

Νικόλαος Στάντσιτς — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Στο πλαίσιο αυτού του άρθρου θα εξετάσουμε το κηρυκτικό έργο του
μακαριστού Πατριάρχη Σερβίας Παύλου. Θα δούμε ποια θέματα κυριαρχούν στις ομιλίες του
και ποιες θεολογικές τάσεις παρατηρούνται στη διακονία του λόγου του, μέσα από μερικά
αποσπάσματα των ομιλιών του. Στο τέλος, στα συμπεράσματα, θα αναφέρουμε τα βασικά
στοιχεία της διακονίας του λόγου του.

Марија Копривица, Властелинства и економија манастира средњовековне Србије, Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофски факаултет Универзитет у Београду; Ниш: Центар за црквене студије, 2022, 396 стр.

Катарина Митровић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Приказ књиге Димитриса Стаматопулоса Византија после нације: проблем континуитета у балканским историографијама

Владимир Цветковић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (Диференцијални приступ), Едиција „Монографије“, Књига 34, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022, 507 стр.

Софија Милорадовић — Sun, 31 Dec 2023 00:00:00 +0100

ИЗБОР НОВЕ УПРАВЕ ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ

Драгиша Бојовић — Tue, 26 Dec 2023 14:04:06 +0100