http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/issue/feed CHURCH STUDIES 2021-04-02T10:08:48+02:00 Dragiša Bojović crkvene.studije.nis@gmail.com Open Journal Systems <p>The journal <em>Church studies</em> is published once a year. The journal is in the scientific category M24. The papers are published in Serbian, Bulgarian, Russian, Greek, Macedonian, English, French and German. <em>Church Studies</em> were promoted in Nis, Belgrade, Sofia, Moscow, Thessaloniki, as well as in other cities.</p> <p>ISSN (Print) 1820-2446</p> <p>ISSN (Online) 2738-1633</p> http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/806 „ОН ДАЈЕ СНАГУ УМОРНОМЕ, И НЕЈАКОМЕ УМНОЖАВА КРЕПОСТ“ (Ис 40, 29) 2021-03-31T16:26:09+02:00 Драгиша Бојовић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>У овој години обележавамо један вредан јубилеј – двадесет година рада Центра за црквене студије, институције која је покренула објављивање часописа Црквене студије. Одлука о оснивању Центра донета је на Светог Луку, 31. октобра 2001. године, а оснивачка скупштина је одржана 28. фебруара 2002. Међу најважније задатке те потпуно нове институције (по програмским опредељењима) уписано је и „покретање гласила – часописа Центра (Црквене студије)“. Већ 2004. године објављен је први број овог годишњака, а у овој јубиларној години објављује се осамнаести пут. „Црквене студије“ припадају високој научној категорији М24 (часопис међународног значаја верификован посебним одлукама).</p> 2021-03-05T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/807 АНТИЧКО НАСЛЕЂЕ У ВИЗАНТИЈСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ (кроз дело Слободана Жуњића1) 2021-03-31T16:26:09+02:00 Слађана Ристић Горгиев sladjana.ristic.gorgiev@filfak.ni.ac.rs <p>Византијска филозофија је неразлучиво повезана са хеленским наслеђем. Опште образовање у Византији, било је организовано по програмима који су важили у хеленским школама позне антике. Античко наслеђе не само да је било присутно на државним школама и универзитетима, већ и у црквеном образовању. Везаност за хеленску филозофију се у Византији осећа како на нивоу идеја и проблема, тако и на нивоу<br>појмова и језика. Слободан Жуњић сматра да је византијска мисао поред мистике, неговала и хуманизам, пре свега због тога што је преузимала идеје, појмовни апарат и доказне поступке античке филозофије. Византија је спој појмовне културе и мистичког осећања. У њој није било одвајања пута вере и побожног учења од филозофско-логичког разумевања стварности.</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/808 ХРИЈА, ПАРАБОЛА И РЕТОРИЧКА АРГУМЕНТАЦИЈА У ЛК. 14, 1-24 У СВЕТЛУ АНТИЧКЕ РЕТОРИЧКЕ ТЕОРИЈЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Лазар Павловић lazar.pavlovic89@gmail.com <p>Намера рада огледа се у покушају сагледавања могућности утицаја античке реторике и њених стандарда на Луку као библијског аутора и његово литерарно стваралаштво. Одломак Лк. 14, 1-24 показује ауторово потпуно свесно експлоатисање реторички изразито корисних форми: параболе и хрије, и то у оквиру јасно дефинисаног поступка реторичке аргументације, као што је разрада хрије. Лука у складу са Аристо-<br>теловим и Квинтилијановим поимањем параболе као врсте реторичког доказа, и хрије као основе за развитак једне у реторичком смислу аргументативне целине, конструише одломак као разрађену мешовиту хрију према Хермогеновом осмоделном моделу.<br>Могућност наведеног лежи у Лукином сусрету са реториком кроз образовање према античком стандарду. То му је омогућило да правилно и успешно користи хрију и параболу онако како су употребљаване у античким реторичким круговима. Своје доказе у процесу<br>аргументације налази и садржински снабдева на основу „места“ као што су: трпеза, част и срамота, која су као таква имала изразиту важност у свету у коме и за који пише.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/809 ТЕОЛОШКО-ФИЛОСОФСКА ГЕНЕЗА ИНТУИЦИЈЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Бранкица Поповић brankicapopovic69@gmail.com <p>У раду се афирмише интуитивна метода сазнања стварности кроз стваралаштво знаменитих философа, мистика, светих отаца и религиозних мислилаца. У првом реду се истиче Платонов и Аристотелов допринос утемељењу феномена интуиције у саме основе гносеологије, која се интензивније развија у мистично религиозној философији Плотинове интуиције ума и метафизике унутрашњег искуства Светог Августина. Тај развојни пут нас води преко Декартове рационалистичке философије и Кантове чисте интуиције до савременог интуиционизма, оличеног у Бергсоновом и Хусерловом стваралаштву као и у философији руских интуитивиста, у првом реду Н. О. Лоског, чије се учење прелама кроз призму теолошко философских поимања интуитивног облика сазнања у бројних савремених руских философа и богослова: Владимира Соловљева, Н. А. Берђајева, С. Л. Франка, Оца Павла Флоренског и А. Ф. Лосева. Интуиција испитује све правце и путеве откривања и разумевања света, не искључиво и у првом реду чисто научно егзактно поимање света. Она тежи да, слободном активношћу и снагом духа, свет спозна у његовој многообличности, целокупности и у унутрашњој различитости његовог испољавања. Када за полазиште<br>имамо вишедимензионалност духовног света питање односа између разума и интуиције добија битно сложеније обличје.</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/810 БОГОСЛОВСКИ ЈЕЗИК У КОНТЕКСТУ ИСТИНИТИХ ИСКАЗА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Предраг Петровић djpredragpetrovic@gmail.com <p>Један од важних аспеката човековог живота уопште представља и коришћење истинитих исказа. Истинити исказ јесте заједнички именитељ и<br>иницијатор сваког човековог мисленог и телесног дејства. Гносеолошки проблем настаје онда када се истина жели поистоветити са истинитим исказом. Будући да људски језик показује своју недостатност некада и по питању основних језичких појмова, логично је да се укаже на границе истинитих исказа. Осим тога, многа језичка значења у сферама појединачног човековог расуђивања намеће и непосредна човекова околина. Уколико се благовремено не узму у обзир границе језика, утолико више постоји могућност да се истина само представља тим именом, а да је у питању заправо лаж (свесна или несвесна). Оно што истину чини различитом од лажи није вербална декларисаност за истину као за неку идеолошку ствар. Богоустановљени начин постојања пројављује истину и истините исказе у контексту начина постојања у Тајни Личности Оваплоћеног Сина Божијег. Истинити искази су стога везани нераскидиво за еклисиолошки начи постојања, а не за расуђивање истине на основу објективно постојећег света. Сада је на делу промена у оријентацији истинитих исказа. Мења се просто сагледавање досадашњих узрока који су природно ограничавали испољавање истине, тако да се одговарајућа језичка потрага за истином сада управља самим Господом Исусом<br>Христом кроз Кога за нас, осим милости, постаде и истина (упор. Јн. 1, 17).</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/811 ΤΟ ΝΟΗΜΑ ΤΟΥ ΟΡΟΥ «ΜΕΘΟΡΙΟΣ» ΣΤΗΝ ΑΝΘΡΩΠΟΛΟΓΙΑ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΓΡΗΓΟΡΙΟΥ ΝΥΣΣΗΣ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Dražen Perić drazperic@yahoo.com <p>Ὁ Γρηγόριος Νύσσης, ὅταν πραγματεύεται τό δόγμα γιά τή δημιουργία, τοποθετεῖ τή χριστιανική κοσμολογία (=κτισιολογία) σέ πλατειά βάση. Δέν ἐξετάζει τόν κόσμο ἀνεξάρτητα ἀπό τόν ἄνθρωπο καί τόν Θεό. Πρόκειται γιά τόν ἀνθρωποκεντρικό καί θεοκεντρικό χαρακτῆρα τῆς χριστιανικῆς κτισιολογίας. Μ’ αὐτόν τόν τρόπο πετυχαίνει μιά δημιουργική σχέση ἀνάμεσα στή κοσμολογία, τήν ἀνθρωπολογία καί τή θεολογία. Ὁ κτιστός κόσμος δέν εἶναι ἀπό μόνος του ἀξία ἤ ἀγαθό, ἀλλά παίρνει ἀξία ἀπό τόν ἄνθρωπο «μεθόριο» πού ὑπάρχει μέσα σ’ αὐτόν. Κέντρο τοῦ σύμπαντος εἶναι ὁ «μεθόριος ἄνθρωπος» καί ὁ ἐν Χριστῷ προορισμός του εἶναι ἡ βάση γιά νά ἑρμηνευθεῖ σωστά ἡ ὅλη δημιουργία. Ἀφοῦ λοιπόν ὁ ἄνθρωπος (ὡς «μεθόριος») εἶναι ὁ λόγος γιά τόν ὁποῖο ὑπάρχει τό σύμπαν, ἡ ὅλη δημιουργία δέν μπορεῖ νά θεωρηθεῖ αὐτάρκης καί αὐτόνομη. Ἔτσι λοιπόν ἡ κοσμολογία τοῦ Γρηγορίου ἔχει ὡς κύριο χαρακτηριστικό τόν ὀργανικό της σύνδεσμο μέ τήν θεανθρωπολογία του. Ὁ σύνδεσμος αὐτός ἐν Χριστῷ ἀποτελεῖ πηγή γνώσης γιά τόν Θεό, γι’ αὐτό ἡ κοσμολογία κι ἡ ἀνθρωπολογία δέν νοοῦνται χωρίς τή θεολογία. Μόνο μέ τήν εὐρεῖα αὐτή βάση μπορεῖ κανείς νά κατανοήσει σωστά τή διδασκαλία τοῦ Γρηγορίου Νύσσης καί νά ἑρμηνεύσει τήν ἐκδίπλωση τῆς θείας ἐνεργείας μέσα στόν κόσμο.</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/812 „НАЧЕЛО ИЗ НАЧЕЛА“. ГРИГОРИЈЕ НАЗИЈАНЗИН И ПОЛЕМИКА ОКО FILIOQUE ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Микоња Кнежевић mikonjaknezevic@gmail.com <p>У тексту се испитује Паламино тумачење Назијанзиновог израза „начело из начела“. Како је прва фаза исихастичког спора била обиљежена питањем filioque, тај је израз – у првом реду кроз преговоре Варлаама Калабријског са папским легатима око уједињења Цркава – доспио у средиште дискусије, будући да се њиме настојало подупријети становиште по којем је и Син „начело“ Духа. Контекстуалном анализом Палама закључује како се означавање Сина као „начела“ код Назијанзина не односи на тријадолошки, већ искључиво на икономијски ниво Божијег постојања.</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/813 ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЕПИСКОПОЦЕНТРИЗМА МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИУЛАСА ИЛИ ПРОЛОГОМЕНА ЗА ЈЕДНУ БУДУЋУ ПРАВОСЛАВНУ ЕКЛИСИОЛОГИЈУ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Владимир Цветковић vladimir.cvetkovic@instifdt.bg.ac.rs <p>Рад има за циљ да критички размотри значај и допринос књиге Кирила Говоруна Скеле Цркве. У раду је дат кратак, али колико је то могуће детаљан приказ Говоруновог дела и указано на еклисиолошке новине које књига доноси. Затим, фокус је померен на детаљнију анализу петог поглавља књиге посвећеног јерархији. Овде су размотрене филозофске поставке развоја појма јерархије, као и јерархијски модели које је Црква током своје историје усвојила. На крају, кроз призму предањских јерархијских модела, сагледане су савремене еклисиолошке поставке Јована Зизиуласа, и самог аутора књиге Кирила Говоруна.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/814 МОГУЋЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ НАУКЕ И РЕЛИГИЈЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Милоје Ракочевић mirkovmiloje@gmail.com Предраг Јеленковић jelenko224@yahoo.com <p>У раду се истражује могућа веза између науке и религије, као и неминовност утицаја религије у научној спознаји, посебно утицаја светих списа, попут Библије, јер су ти списи настајали у изворно време мултидисциплинарности, кад ниједна врста редукционизма и/или експертизма није могла бити сметња увидима у „согласије опште“1, односно у „хармонију која царствује у природи“2. Могуће интеракције науке и религије сагледане су на конкретним примерима сопственог истраживања аутора овог рада, доводећи у везу та истраживања и са истраживањима других аутора; посебно са теоретичарима међузависности „четири истраживачке линије”: науке, филозофије, уметности и религије.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/815 ПРЕГЛЕД САВРЕМЕНИХ ИСТРАЖИВАЊА РЕЛИГИОЗНОСТИ И МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Драгана Станојевић dragana.stanojevic@pr.ac.rs Мирослав Крстић miroslav.krstic@pr.ac.rs <p>Број истраживања која се баве односом религиозности и менталног здравља у је порасту, а њихови резултати су често контрадикторни. Циљ<br>овог рада био је да, прегледом резултата најновијих истраживања, покушамо да дамо прецизније одговоре на питања о повезаности религиозности и менталног здравља. У разматрање смо укључили само она истраживања која су објављена од 2000. године до данас. Можемо закључити да већина савремених истраживања потврђује претпоставку о позитивној повезаности између религиозности и потпуног менталног здравља. То значи да су религиозност и духовност, најчешће, негативно повезане са индикаторима менталних болести, а позитивно са индикаторима позитивног менталног здравља. У научној јавности влада велико интересовање за истраживање религиозности, духовности и њихових аспеката, као фактора који су изузетно важни за ментално здравље и адекватно психичко функционисање.</p> 2021-03-04T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/816 ЧИН ОСВЕЋЕЊА ХРАМА ПО СВЕТОМ НИКОЛИ КАВАСИЛИ И БАРБЕРИНИЈЕВОМ КОДЕКСУ 336: БОГОСЛОВСКО-КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Сава Бундало savabundalo@gmail.com <p>Чин освећења новог храма је од појединих учитеља Цркве сматран једном од светих Тајни с обзиром на то да се у храму савршавају све свете Тајне Цркве. Оци су свету Трпезу сматрали темељем свих светих Тајни. Отуда се суштина освећења храма огледа у подизању и освећењу свете Трпезе, те полагања моштију испод ње. Из најстаријег сачуваног поретка у Барберинијевом кодексу 336 (VIII вијек), као и из поретка записаног од стране светог Николе Кавасиле (XIV вијек), изводи се закључак да се сам поредак освећења храма није битно измијенио. Освећење храма је темељ нове евхаристијске заједнице и као такав сачињава дио епископске одговорности.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/817 ЈЕДАН ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ БОГОСЛУЖБЕНОГ УРЕЂЕЊА КОЈЕ ЈЕ У СРПСКОЈ АРХИЕПИСКОПИЈИ СПРОВЕО СВЕТИ САВА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Небојша Дабић nebojsadabic@gmail.com <p>Проучавање богослужења Српске цркве 13. века је условљено малим бројем сачуваних извора. Деловање Светог Саве као светогорског монаха и<br>архимандрита је било у складу са монашком праксом његовог времена. Поставши архиепископ, Свети Сава за узор узима богослужбену праксу Цариграда, што се огледа у поретку проскомидије, у увођењу Успенског поста, као и превођење изабраних поредака из патријаршијског молитвеника за будуће потребе Српске цркве.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/818 УПУТСТВО О РАЗДРОБЉЕЊУ АГНЕЦА У СРПСКОЈ ЛИТУРГИЈСКОЈ ТРАДИЦИЈИ XVII И ПРВЕ ЧЕТВРТИНЕ XVIII ВЕКА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Слободан Јaковљевић slobodan.jakovljevic244@gmail.com <p>Намера рада јесте покушај историјско-литургичког осврта на питање увођења текста Упутство о раздробљењу Агнеца у српску литургијску праксу. У раду се хронолошки прецизира када се овај указ појављује у српским рукописима, али и какве су теолошке импликације увођења такве праксе у српске литургијаре и архијерејске чиновнике. Учињен је осврт и на мистагошко сагледавање раздробљења Агнеца у српским литургијским рукописима временског оквира којим се рад бави. На крају рада у виду додатка представљен је овај указ у неколико верзија. Кроз ове прилоге приказује се еволуција Упутства о раздробљењу Агнеца у српском литургијском предању.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/819 ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР КАО ЗАШТИТНИК САБОРНОСТИ- ПРИМЕР ЕНДИМУСА САБОРА У ВИЗАНТИЈИ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Далибор Ђукић dalibor.djukic@ius.bg.ac.rs <p>Саборност представља једно од важнијих својстава Цркве. Саборни начин решавања битних црквених питања временом је довео до формирања више врста црквених сабора. Несумњиво најзначајнија форма црквене саборности у источној Цркви су<br>тзв. домаћи или ендимуса сабори, чији чланови су били архијереји који су се затекли у Константинопољу у тренутку када се појавила потреба за његовим одржавањем. У раду је анализиран положај који је на овим саборима имао византијски цар, која су била његова<br>права и у којој мери је имао утицај на доношење одлука. Аутор заступа став да владар није имао супремацију над овом врстом сабора, већ да су сва његова права делегирана од стране Цркве, која је прописивала границе његове јурисдикције.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/823 ПОЛИТИЧКА И ЦРКВЕНА ПОЗАДИНА МОНАШЕЊА КРАЉА ДРАГУТИНА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Владимир Алексић vladimiraleksic.nis@gmail.com Војислав Живковић vojislav.zivkovic55@gmail.com <p>У раду се анализира монашење краља Драгутина, са посебним освртом на политичку позадину тог чина. Канонски прописан обред примања велике схиме подудара се са описом Драгутиновог монашења у последњем делу његовог житија. Такође, уочени су дубљи мотиви који су бившег владара навели на повлачење из световног живота и абдикацију у корист сина Владислава. Они се доводе у везу са краљевим односом са братом Милутином и актуелним проблемом наследника српског престола.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/824 ОСОБЕНОСТИ РАЗВОЈА ХРИШЋАНСТВА НА ТЕРИТОРИЈИ БРИТАНСКИХ ОСТРВА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Милена Каличанин milena.kalicanin@filfak.ni.ac.rs <p>Фокус рада почива на хронолошком прегледу ширења хришћанских идеја на територији Британских острва. У првом делу даје се кратак осврт на веровања британских прехришћанских заједница која су касније значајно утицала на обликовање хришћанских идеја и формирање верских специфичности везаних искључиво за овај простор (нпр. свеци, религиозни празници који се славе само у овом подручју, и сл.).<br>Окосницу студије чини компаративна анализа између британског протестантизма, с једне стране и католичанства/православља, с друге. Посебна пажња посвећује се разликама у религиозној пракси између католичанства и келтског хришћанства будући да су се ове супротстављене хришћанске струје дуго бориле за превласт на овом простору. Потом се ефекти раздора између католичанства и православља, као и учешће енглеских краљева у Kрсташким ратовима сагледавају из историјске перспективе. У последњем сегменту истраживања говори се о расколу између Римске католичке цркве и Хенрија VIII Тјудора који је за последицу имао стварање Англиканске епископалне цркве, која се данас сматра званичном енглеском црквом. У закључку рада даје се преглед актуелних формалних хришћанских цркава на овим просторима и наглашава податак да су у бројчаном опадању. Теоријски оквир истраживања почива на значајним историјским и религиозним увидима водећих теоретичара из области Студија културе попут Кембела, Мекдауела, Робертса, Грејвза, Кирша и других.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/825 ВЕЗЕ СВЕТОГОРСКОГ МАНАСТИРА ДИОНИСИЈАТА СА РУМУНСКИМ ЗЕМЉАМА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Ваиос Киритсис vkiritsis@yahoo.gr <p>Сви православни народи Византијског комонвелта имали су чврсте везе са Светом Гором Атонском. Неки од њих, као што су Грузини, Руси, Срби и Бугари, током византијског периода основали су своје манастире на атонском полуострву који су били главни преносници византијског црквеног живота у њиховим матичним земљама. Румунски народи и њихови владари у Влашкој, Молдавији и Трансилванији, иако су имали јаке везе са Светом Гором, нису успели да оснују свој светогорски манастир. У раду се приказује блискост и карактер веза светогорског манастира<br>Дионисијата са румунским земљама од XIV до XIX века.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/826 THE CONQUEST OF HERACLAEA OF THRACE BY THE GENOESE IN 1351 2021-03-31T16:26:09+02:00 Georgios Chr. Charizanis gchariza@he.duth.gr <p>In this paper, the conquest of Heraclaea of Thrace (nowadays Ereğli or Marmaraereğlisi) by the Genoese in 1351 is presented in detail. The causes which led to the conquest of the city are examined. Additionally, what is further examined is the situation in which the city was in combination with the efforts undertaken, after the conquest, by the metropolitan of Heraclaea Philotheos Kokkinos (1347-1353) and then patriarch of Constantinople (1353-<br>1354, 1364-1376), in order to return the scattered inhabitants back to their city and to restore life again in Heraclaea. What is concluded is that the Byzantine Empire, a century before its final conquest by the Ottoman Turks in 1453, cannot oppose – because of its weakness – a strong<br>defense against its enemies. Furthermore, the Byzantine dominion and the seas had become the ground of action and competition of foreign forces (in the specific case of the Italian cities of Venice and Genoa). The Byzantine Empire had nothing to win from this competition. On the contrary, it was humiliated and had to confront with disasters (for example, the above-mentioned conquest of Heraclaea).</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/827 ΤΟ ΚΕΛΛΙΟ ΤΟΥ ΓΕΝΕΣΙΟΥ ΤΗΣ ΘΕΟΤΟΚΟΥ «ΜΑΡΟΥΔΑ» ΣΤΟ ΑΓΙΟΝ ΟΡΟΣ, 17ος – 19ος ΑΙΩΝΕΣ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Κωνσταντῖνος Βαφειάδης konstantinvaf@gmail.com <p>Στὶς Καρυὲς τοῦ Ἁγίου Ὄρους εὑρίσκεται τὸ κελλίο τοῦ Γενεσίου τῆς<br>Θεοτόκου «τοῦ Μαρουδᾶ», τὸ ὁποῖο ἀνήκει στὴν μονὴ Χιλανδαρίου. Παρὰ τὴν παλαιότητά του,<br>τὸ κελλίο δὲν εὐμοίρησε ἀναφορῶν στὴν ἔρευνα, οὔτε βεβαίως ἐπισταμένης μελέτης. Ἐντούτοις, ἡ<br>πρόσφατη μελέτη τῶν σωζόμενων στὸ κελλίο ἐγγράφων καὶ ἐπιγραφῶν ἐπέτρεψε τὴν σύνταξη<br>διαγράμματος τῆς ἱστορίας τοῦ κελλίου ἀπὸ τὸν 17ο αἰώνα καὶ ἑξῆς. Ἀξίζει δὲ νὰ σημειωθεῖ ὅτι οἱ<br>πληροφορίες τῶν ἀνωτέρω πηγῶν δὲν τεκμηριώνουν μόνον τὴν διαδοχὴ καὶ τὸ ἔργο τῶν γερόντων<br>τοῦ κελλίου, ἀλλὰ καὶ πτυχὲς τοῦ βίου τῶν Ἁγιορειτῶν καὶ τῶν ἐξελίξεων στὸν Ἄθω, ἰδίως μετὰ τὰ<br>μέσα τοῦ 18ου αἰῶνος καὶ ἑξῆς.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/828 УСТАВНЕ ГАРАНЦИЈЕ ВЕРСКИХ ПРАВА И СЛОБОДА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Мартин Матијашевић martin.matijasevic@yahoo.com Данило Рончевић danilo.roncevic@gmail.com <p>Кроз читаву историју верска права и слободе били су покретач многих криза и конфликата. Значај њихове заштите и остваривања истицан је у<br>најранијим правним актима многих друштвених творевина. Тежиште рада усмерено је на анализу верских права и слободе кроз приказ уставних гаранција верских права и слобода. У првом реду разматрају се уставне слободе и кривичноправна заштита вероисповести у Кнежевини Србији. Аутори праве паралеле и указују на континуитет постојања верских права и слобода у савременој историји Србије. У циљу сагледавања правног и уставног устројства Кнежевине Србије и односа према грађанима других вероисповести, тумаче се поједине уставне одредбе које су представљале гаранцију верских права и слобода. Кроз анализу верских права и слобода у Кнежевини Србији,<br>поред најдоминантније православне вероисповести, можемо видети да су декларативно, али и формалноправно, постојала и била гарантована права и слободе за све друге вероисповести.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/829 ПОТАПАЊЕ МАНАСТИРА ДРАГОВИЋA 2021-03-31T16:26:09+02:00 Mилош Црномарковић crnomarkovic.milos.1962@gmail.com <p>По предању, манастир Драговић подигнут је 1395. године. Због нестабилности терена на ком је био саграђен, подигнут је и освећен (1867) нови<br>манастир. Данашњу, трећу локацију манастира одредио је почетак изградње Хидроцентрале „Перуча“, на реци Цетини (1954). Тада су се, због неких „виших интереса“, под водом вештачког акумулационог језера нашли остаци оба претходна манастирска здања, манастирско гробље и имање, као и село Кољане, а више хиљада српског живља је расељено, што се увелико одразило на етничку слику Цетинске Крајине. Манастир, који је вековима био и остао духовни центар српског народа Цетинске Крајине, завршен је 1958, а освећен 1959. године.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/830 „НАРОД НАЈСТАРИЈИ” 2021-03-31T16:26:09+02:00 Немања Мрђеновић nemanji@gmail.com <p>Идеја о Србима као „најстаријем народу” све више се шири у црквеној јавности, како међу лаицима тако и међу свештенством. Телевизијски<br>програми, интернет канали, часописи, али и црквене продавнице (нарочито у дијаспори) све су пунији дела „аутохтониста”, чије идеје се радикално косе са учењима Православне цркве. Овај рад се бави анализом социјалних узрока који су довели до појаве псевдонаучног<br>покрета „аутохтониста” и теолошким последицама ширења ове идеологије у црквеној јавности. Односно, бави се пандемијом духовне прелести.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/831 СВЕТИОНИЦИ КУЛТУРЕ И ЊИХОВИ ЧУВАРИ НА ДУХОВНИМ ТЕМЕЉИМА КОСОВСКОГ ЗАВЕТА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Зоран Недељковић zoran.nedeljkovic@pr.ac.rs <p>Аутор је у овом раду сачинио историјски пресек више Косовских бојева. Војсковође ових битака бориле су се на овом простору као да су се налазили на капији Истока или Запада. Приступљено је критичкој анализи Видовићевог схватања Косовског завета и разликовања појмова витеза вере и епског јунака, као и тумачењу Његошевих стихова и Миљанових текстова битних за значај Косовског завета - насупрот нововековном разумевању појма нације. Православни манастири широм Космета били су својеврсни светионици српске православне културе. Поставља се питање да ли је исконски чувар светионика: витез вере, епски јунак (или оба у једном херојском типу човека) или обичан човек који је смогао снаге да не напусти Косово и Метохију. Аутор је мишљења да су све наведене опције одраз воље истинског верника,<br>аутентичног човека, кроз кога се огледа његов национални карактер да се не одрекне Косовског завета и своје историје, без које нема културног идентитета карактеристичног за слободног човека који не жели да постане један од фелаха, у држави која је прихватила постмодерну колонијализацију, туђу културу и животни стил без сопствене прошлости и будућности.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/832 ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ И ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Велибор Џомић otacvelibor@gmail.com <p>У Вашингтону је 4. септембра 2020. године закључен ”економски споразум”. Споразум су, у присуству председника САД Доналда Трампа, појединачно потписали Александар Вучић и Авдулах Хоти. У јавности се овај споразум назива Вашингтонски споразум. У тексту се анализира споразум у односу на стране уговорнице, статус споразума у српском и међународном праву, систематика и садржина споразума. Посебно је анализирана тачка 11 Вашингтонског споразума у којој се помиње Српска Православна Црква.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/838 СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ И ЕЛЕКТРОНСКИ РЕСУРСИ У ШКОЛИ XXI ВЕКА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Бранислав Ранђеловић branislav.randjelovic@pr.ac.rs Александар Новаковић aleksandar.novakovic@filfak.ni.ac.rs <p>Маргинализација средњовековне књижевности у наставним плановима и програмима започела је са друштвеним превирањима која су се одиграла средином двадесетог века. Од тада па до данас се са сваким новим програмом број дела и аутора редукује, тако да се у српским основним школама изучава једно дело, а у гимназијама (и средњим стручним школама) једва пет дела. Притом, одломак се појављује као доминантно штиво, што још једном потврђује незавидан положај у коме се ова књижевност налази и која одолева само захваљујући ентузијазму наставника. Стога је предмет овога рада испитивање ставова наставника о месту и значају<br>средњовековне књижевности у основношколским и средњошколским програмима. Аутори настоје да коришћењем технике анкетирања дијагностификују и опишу употребу савремених наставних средстава и ресурса захваљујући којима наставници успевају да мотивишу ученике да активно читају и проучавају средњовековна књижевна дела и њихове ауторе.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/839 КОМУНИКАЦИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ РАНОГ РУСКОГ МОНАШТВА ПРЕМА КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОМ ПАТЕРИКУ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Ксенија Кончаревић kkoncar@mts.rs Софија Ковачевић sofija.kovacevic@gmail.com <p>У овом раду намера нам је да проучимо комуникациону културу раног руског монаштва из дијахронијске перспективе. Наше истраживање биће<br>усмерено на идентификацију, систематизацију и анализу комуникационих норми прихваћених у Кијево-печерском манастиру по ситуативном моделу. Размотрићемо норме вербалног и невербалног аскетског комуникационог понашања XI и XII века на основу Кијево-печерског патерика, списа који ће умногоме дефинисати одлике руске аскетске комуникационе културе и у потоњим монашким типицима.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/841 КАКО СЕ ЧИТАО СРБЉАК? РЕЦЕПЕЦИЈА СРБЉАКА (СКЗ, 1970) ОД ЊЕГОВОГ ОБЈАВЉИВАЊА ДО НАШИХ ДАНА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Ирена Плаовић nema@gmail.com <p>У овом раду настојимо да испратимо разна читања Србљака који је изашао пре тачно педесет година у издању Српске књижевне задруге. Да бисмо разумели поједине савремене критизерске осврте на ово издање, вратили смо се раним критикама, са којима настављамо дискусију о важним питањима наше медиевистике, од издавања химнографских текстова до поетике старе српске књижевности. Основна<br>намера нашег прилога је преиспитивање рецепције средњовековне књижевности у српској књижевној критици, на примеру ове темељне књиге наше старе црквене поезије, о којој су изречени разни судови и која не престаје да изазива опречне реакције ни пола века касније.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/842 ЗНАЧЕЊЕ СИНТАГМЕ АДАМСКО КОЛЕНО: ДАР ИЛИ КАЗНА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Мирјана Стакић mirjanastakic073@gmail.com <p>У раду истражујемо значење фразеолошке синтагме адамско колено. Полазну основу представљају описи њеног значења дати у речницима. Заједничко им је приписивање позитивних моралних особина и етичке изузетности особи којој се придаје овај квалификатив. Међутим, уочавају се вишезначност и семантичка неподударања, јер се значења синтагме различито објашњавају: редоследом детета по<br>рођењу (осмо дете исте мајке), редоследом по рођењу и злом срећом или доводе у везу са полом (добра и поштена жена). Истражујемо порекло ових разлика покушавајући да утврдимо њихов извор, па их тумачимо у контексту хришћанске религије и народних<br>обичаја и веровања. Анализирамо и значења која синтагма има у конкретној језичкој реализацији, на примерима књижевних дела која припадају народној и ауторској књижевности, како бисмо утврдили порекло значења. Добијени резултати упућују на нејасност мотивационе базе из које су произашла нека значења синтагме и иницирају потребу даљих истраживања.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/843 ЗАВЕТНА КОСОВСКА СЛИКА У ПОЕЗИЈИ МАНОЈЛА ЂОРЂЕВИЋА ПРИЗРЕНЦА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Сунчица Денић suncicadenic@gmail.com <p>Манојло Ђорђевић Призренац је песник, приповедач, драмски писац и путописац. Његова поезија и даље је најнедоступнији сегмент његовог стваралаштва. Налази се једино у листовима и часописима у другој половини 19. века. Песме је објављивао у „Босанској вили“, „Отаџбини“, „Србадији“, „Српском забавнику“, „Јавору“… Значајно место у Призренчевој поезији има косовски усуд, косовски мит, као и вера која се овде стапа са тежњом за правду, истину и љубав. Из туге и бунта због Косова и Метохије, његова поезија не припада чистој хероици, нити је устројена хајдучки и полетно. То је резигнирајуће и медитативно, болно и носталгично сећање на славну прошлост. Ова поезија израз је народног духа и времена које промовише атмосферу страдања и слободарства. Иако је ван интересовања новог читања, поезија Манојла Ђорђевића Призренца испуњава простор који је за историју косовскометохијске књижевности, као и за целокупну историју српске књижевности од изузетне важности.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/845 LA RENCONTRE AVEC DIEU : LECTURE DES PENSÉES DE PASCAL DANS L’OEUVRE D’ÉRIC-EMMANUEL SCHMITT 2021-03-31T16:26:09+02:00 Nikola Bjelić nikola.bjelic@filfak.ni.ac.rs <p>Dans un grand nombre de pièces dramatiques de l’écrivain français contemporain Éric-Emmanuel Schmitt (1960) le thème central est celui de Dieu et de la condition humaine. En l’analysant dans ses pièces, Schmitt s’appuie très souvent sur les oeuvres des grands écrivains et philosophes, parmi lesquelles les Pensées (1670) de Blaise Pascal occupent une place particulière. Dans notre travail, nous nous proposons d’examiner la place que les Pensées de Pascal occupent dans l’oeuvre de Schmitt, en analysant les relations intertextuelles entre ses quatre pièces, Le Visiteur (1993), Golden Joe (1995), Hôtel des Deux Mondes (1999), Petits crimes conjugaux (2003) et le roman L’élixir d’amour (2014), et cette apologie pascalienne, surtout la relation de deux écrivains avec Dieu et la foi.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/846 ОРГАНИЗАЦИОНА КУЛТУРА НОВИХ МЕДИЈА У ФУНКЦИЈИ ЈАЧАЊА МЕЂУРЕЛИГИЈСКОГ ДИЈАЛОГА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Самир Љајић ljajics@gmail.com Милан Дојчиновић milan.dojchinovic@gmail.com <p>Предметним радом аутори проматрају значај медија у неговању интеррелигијског дијалога, као и утицај организационе културе нових медија у<br>афирмисању интеррелигијског дијалога. Будући да је савремено друштво, и да су ставови савременог човека, умногоме изграђени на основу медијске културе и медијске контекстуализације догађаја, од нарочите је важности размотрити улогу медија у очувању и служби промовисања интеррелигијског дијалога. У фокусу рада су нови медији као канали комуникације, посредници у реализацији и очувању међурелигијског дијалога.</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/847 ИЗУЗЕТНИ ДОМЕТИ ТЕОРИЈСКОГ САГЛЕДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Драгиша Бојовић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/848 БОГОСЛОВСКИ ДОПРИНОС ПРОФЕСОРА ДРАГИШЕ БОЈОВИЋА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Богољуб Шијаковић bsijakov@gmail.com <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/849 ПЕСНИЧКА ЛЕГИТИМАЦИЈА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ 2021-03-31T16:26:09+02:00 Ивица Живковић greshni@gmail.com <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/850 ПРЕВОД ЕВЕРГЕТИДСКОГ ТИПИКА 2021-03-31T16:26:09+02:00 Ђорђе Лазаревић djakondjordje@gmail.com <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/851 МОНОГРАФИЈА ЗА ПРИМЕР 2021-03-31T16:26:10+02:00 Марија Копривица marijakoprivica@gmail.com <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/853 ПОЛИВАЛЕНТНОСТ ЛЕГЕНДЕ О ВЕЛИКОМ ИНКВИЗИТОРУ 2021-04-02T09:56:06+02:00 Слађана Алексић sladjana.aleksic@pr.ac.rs <p>/</p> 2021-04-03T00:00:00+02:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/854 САВРЕМЕНА ПИТАЊА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 2021-04-02T10:05:28+02:00 Марија Ђорђевић marija.djordjevic@filfak.ni.ac.rs <p>/</p> 2021-04-02T00:00:00+02:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/855 У ЗНАКУ ОДЛИКОВАЊА И ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ 2021-04-02T10:08:48+02:00 Црквене студије nema@gmail.com <p>/</p> 2021-04-02T00:00:00+02:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/852 ОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА КОЈИ ЈЕ БЛАГОСЛОВИО ОСНИВАЊЕ ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ 2021-03-31T16:26:10+02:00 Црквене студије nema@gmail.com <p>/</p> 2021-03-03T00:00:00+01:00 Copyright (c)