http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/issue/feed CHURCH STUDIES 2022-01-19T17:28:24+01:00 Dragiša Bojović crkvene.studije.nis@gmail.com Open Journal Systems <p>The journal <em>Church studies</em> is published once a year. The journal is in the scientific category M24. The papers are published in Serbian, Bulgarian, Russian, Greek, Macedonian, English, French and German. <em>Church Studies</em> were promoted in Nis, Belgrade, Sofia, Moscow, Thessaloniki, as well as in other cities.</p> <p>ISSN (Print) 1820-2446</p> <p>ISSN (Online) 2738-1633</p> http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/863 НАША СВЕТА ГОРА СИНАЈСКА 2022-01-19T14:22:06+01:00 Драгиша Бојовић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>/</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/864 СРПСКИ МЕЂУ СЛОВЕНСКИМ РУКОПИСИМА У МАНАСТИРУ СВЕТЕ КАТАРИНЕ НА СИНАЈУ (XI–XII ВЕК) 2022-01-19T14:22:06+01:00 Виктор Савић viktor.Savic@isj.sanu.ac.rs <p>Када су се збиља појавили словенски монаси, односно словенске књиге у манастиру Свете Катарине, тада манастиру Пресвете Богородице, то јест Неопалиме купине, на Синајском полуострву – тешко је рећи, но данас је тај одговор лакше дати неголи пре неколико деценија, када је обновљено занимање старословенистике за Синајску пустињу.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/865 ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ СТРУКТУРЕ И ЗНАЧАЈА ДОМЕНТИЈАНОВОГ ОПИСА ПОКЛОНИШТВА СВЕТОГ САВЕ НА СИНАЈУ 1234. ГОДИНЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Драгољуб Марјановић dragoljub.marjanovic@f.bg.ac.rs <p>У раду се анализира Доментијанов опис боравка Светог Саве на Синајског Гори приликом његовог другог поклоничког путовања на Исток 1234. године и налазе се елементи у структури нарације овог сегмента житија Светог Саве који се могу идентификовати као још једно уобличавање идеје о аутокефалној Српској цркви. У раду се указује на сложену структуру нарације у којој је Доментијан уметнуо похвалу Светом Сави правећи паралелу са старозаветним пророком Мојсијем који је извео Израиљ из Египатског ропства, док је први српски архиепископ, слично Мојсију, према Доментијану, привео Христу нов народ, савршен народ и христоименит народ кроз алузију на стварање Српске цркве што је било заправо, према оваквом литерарном поступку Доментијана, највеће чудо Светог Саве.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/866 САВИН СИЛАЗАК СА ГОРЕ ИЛИ: ДОМЕНТИЈАНОВО СИНАЈСКО ОГЛЕДАЛО 2022-01-19T14:22:07+01:00 Драгиша Бојовић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>У раду се говори о oдласку Светога Саве на Синајску Гору, коју је он посетио приликом другог путовања у Свету Земљу. Посебна пажња је посвећена симболици Савиног силаска са Горе, као и идејама истакнутим у Доментијановој похвали Светоме Сави, која има посебну функцију у „Житију Светога Саве“ и у оквиру поменутог описа. Сам опис и похвала разматрају се и у контексту идеје о „новом Израиљу“, која није нова у српској средњовековној књижевности, али код Доментијана добија значајно место.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/867 СЕРБСКИЕ ТЕКСТЫ XIII – XIV ВВ. В СИНАЙСКИХ РУКОПИСЯХ НЕСЕРБСКОГО ПРОИСХОЖДЕНИЯ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Анатолий А. Турилов aaturilov@gmail.com <p>Статья посвящена малоизученному вопросу – сербским записям 13 и 14 в. в несербских (русских и болгарских) рукописях, хранившихся в библиотеке Синайского монастыря, а в 19 в. оказавшихся в Императорской Публичной библиотеке в Санкт-Петербурге. Первая из них (молитва сербского паломника 13 в. Гавриила синайским, палестинским и египетским святым) находится в русском списке Пандектов<br>Никона Черногорца, входящем в состав болгарско-русского сборника-конволюта, разделенного в настоящее время между монастырской библиотекой и Российской Национальной библиотекой. Изучение и датировка этой записи обогащают историю сербской литературы первого века ее существования, а также позволяют надежно датировать сам древнерусский кодекс не позднее первой половины – середины 13 в.<br>Вторая запись (в широко известном так называемом Сборнике («Златоусте») Ягича) принадлежит канцеляристу Станиславу – это его послание некоему митрополиту, не названному по имени. Она датируется не ранее 1346 г. и представляет уникальный пример удивительного сходства сербской и древнерусской эпистолографии в жанре просьбы, требующий специального объяснения.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/868 СРБИ И БОГОРОДИЦА СИНАЈСКА У XIII И XIV ВЕКУ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Дејан Јечменица dejan.jecmenica@f.bg.ac.rs <p>Богородица Синајска, манастир подигнут на месту где се Бог јавио Мојсију, једна је од највећих хришћанских светиња, не само на Синајској Гори. Од времена архиепископа Саве I, могу се пратити везе које Срби остварују са овим удаљеним манастиром. У овом раду се посматрају и сагледавају те везе, прати се брига српских владара о тој светињи, присуство српског монаштва у манастиру, пажња и дарови истакнутих личности и односи са српским Манастиром Светих Арханђела у Јерусалиму.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/869 КРАЉИЦА ЈЕЛЕНА И СИНАЈСКА ГОРА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Катарина Митровић katmit035@gmail.com <p>Тихомир Р. Ђорђевић је на једном предавању одржаном на Универзитету у Београду 1925. године истакао да је краљица Јелена са својим синовима, краљевима Драгутином и Милутином, богато обдарила Богородичин манастир на Синају. У раду се разматрају подаци о епистоларном пријатељству, које је краљица Јелена годинама одржавала с православним духовницима у Јерусалиму, на Светој Гори и Синају, у Раиту, саопштени у њеном Житију из пера архиепископа Данила Другог. То су за сада једине иоле поуздане вести о односима ове српске владарке и Синајске Горе.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/870 КРАЉ МИЛУТИН И СИНАЈ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Влада Станковић vstankov@f.bg.ac.rs <p>Архиепископ српски Данило II (1324-1337) у свом Житију краља Милутина посветио је опширан одломак краљевој ктиторској делатности, у оквиру кога посебно, издвојено место заузима Данилов опис Милутиновог покровитељства у Јерусалиму и на Синају. Иако је Милутинова делатност у ова два света места оставила великих материјалних трагова, Данило II истиче други, узвишенији аспект краљеве повезаности са Јерусалимом и Синајом, којим се сам нови српски светац и његов род непосредно укључују у Свету историју хришћанства.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/871 ИЛУМИНИРАНO СРПСКO ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ СА СИНАЈА (Cod. sinait. slav. 1) 2022-01-19T14:22:07+01:00 Јадранка Проловић jadranka.prolovic@univie.ac.at <p>У овом раду о српском четворојеванђељу бр. 1, из збирке рукописа Манастира Свете Катарине на Синају, обрађује се његов историјат, писмо, заставице, једина преостала минијатура и оков који краси предњу корицу. Истраживањима других српских рукописа успели смо да пронађемо оне који представљају његове паралеле, одредимо писарски круг и утврдимо време и место настанка овог синајског рукописа, који су потврђени и приликом истраживања минијатуре. У тексту је начињен покушај да се одгонетне и време када је овај рукопис доспео у синајски манастир и да ли је првобитно био њему и намењен.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/872 СИНАИТИ – МОНАШКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Драгана Јањић dragana.janjicka@gmail.com Горан Јанићијевић dgjanicijevic@gmail.com <p>Утврђивање претпоставки, карактера, тековина и утицајности једног духовног, превасходно – аскетско-монашког покрета обухвата истраживачке циљеве на тему синаита. Премису тумачења представља појмовно разлучивање појаве исихазма и синаитских традиција. Историјски контекст допуњен је „ишчитавањем“ уметничког наслеђа у односу на литургијске претпоставке и богослужбени хабитус XIV<br>века у ширем смислу. Мешовитим методолошким приступом теми начињена је скица могуће синтезе аскетског богословља у другој половини XIV века. Шири хронолошки оквири подразумевају истраживање од раздобља владавине цара Душана све до периода у ком се може уочавати утицајност синаитских и исихастичких тековина (XVI/XVII в.) док ужи – обухватају другу половину XIV и прву половину XV века тј. време владавине деспота Стефана Лазаревића, када су учвршћиване и обнављане наведене традиције. Трагом синаитског/исихастички устројеног монаштва доспева се и до значајне аскетске традиције, трајно препознатљиве у оквирима православних цркава у Србији и региону.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/874 ПОЈАМ ДУШЕ У АНТИЦИ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Михаило Стојановић mihailophilosophy@gmail.com <p>У античкој филозофији се појмови душа, унутрашњост и свест у свом интендираном значењу налазе као веома блиски. Појам џихр представља крајње полисемичну одредницу која унутар себе садржава читав низ суптилних значењских карактеристика које као да се окрећу око јединственог центра. Постоји читав низ мислилаца у антици који су на душу т.ј. унутрашњост гледали као на математичко суштаство. Ових суштастава има неколико по врстама, а оне се поглавито разграничавају складно захватању геометријском, аритметичком или хармонијском методом.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/875 ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА У ЕГЗЕГЕЗИ ТЕОДОРА МОПСУЕСТИЈСКОГ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Еразмо Бранковски erazmo.brankovski95@gmail.com <p>Теодор Мопсуестијски је био најистакнутији представник теолошке егзегетске школе у Антиохији. Као представник тзв. ,,друге“ генерације антиохијских егзегета, заједно са Диодором Тарсијским и Јованом Златоустим, он је утврдио историјски метод тумачења Светог Писма као доминантан у хришћанксој васељени. Његова метогдологија заснива се на чистом историзму, са једва приметним траговима било каквог коришћења александријског алегоризма. Његове методе тумачења су непосредно утицале на истицање представника треће генерације антиохијских егзегета, оличених у Теодориту Кирском и Несторију. Антиохијски стриктни историзам Мопсуестијског индиректно ће довести до несторијанске јереси и посредно истицање александријског алегоризма као егзегетске противтеже антиохијској егзегези.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/876 LES PAROLES SUR L’HOMME UNIVERSEL, UNE PARENTHESE DANS L’OEUVRE DE NICOLAS VELIMIROVIC 2022-01-19T14:22:07+01:00 Jean-Claude Larchet dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>Paroles sur l’homme universel (Reči o svečoveku), publié en serbe en 1920 à Belgrade sous le pseudonyme d’Ananda Vran Gavran mais écrit en Grande Bretagne en 1918 et 1919 occupent une place à part dans l’oeuvre de Nicolas Vélimirović [1881-1956), le futur saint Nicolas de Žiča et d’Ohrid. D’une part, c’est, avec les Prières sur le lac, son oeuvre la plus brillante d’un point de vue littéraire. D’autre part, c’est son oeuvre la moins orthodoxe. C’est<br>certes une oeuvre de spiritualité, mais au sens large que ce mot a pris aujourd’hui, dans une mouvance qui est plus celle du New Age que celle du christianisme, avec une atmosphère syncrétiste marquée : on y voit, prenant la parole avec la même autorité, des fondateurs ou représentants notoires de différentes religions orientales (hindouisme, bouddhisme, mazdéisme, taoïsme, et occasionnellement islam) ; on y voit même vénérées les divinités de celles-ci. On y perçoit aussi une forte tonalité panthéiste et animiste qui révèle une proximité plus grande avec l’hindouisme qu’avec les autres courants religieux. Le séjour de Nicolas Vélimirović en Angleterre entre 1915 et 1919, où sa mission politique l’a conduit à un relativisme ecclésiologique et où il a subi la forte influence de l’ésotériste Dimitrije Mitrinović, a en fait profondément réorienté sa pensée ; il constitue dans sa vie une période particulière, distincte de celle qui a précédé et de celle qui suivra. L’auteur retrouvera la voie de l’orthodoxie dans les années qui suivront sa nomination comme évêque d’Ohrid, en 1920, en particulier sous l’influence positive de saint Silouane qu’il rencontrera régulièrement au Mont-Athos. Il ne reniera jamais explicitement Paroles sur l’homme universel, mais d’une part il ne l’assumera jamais sous son propre nom, d’autre part, après en avoir laissé quelques traces, cependant rectifiées, dans Prières sur le lac, il abandonnera la notion d’ « homme universel » et il adoptera, quant à l’Orthodoxie, des positions identitaires, excluant non seulement tout syncrétisme mais tout compromis oecuméniste.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/877 БОГОСЛОВСКО САГЛЕДАВАЊЕ ПЕСМЕ ГОВОРИ ГОСПОДЕ ОД СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Бобан Миленковић boban.fani@gmail.com <p>Покушај сам по себи пре свега значи усмереност ка остварњу препознатог циља коме се тежи и никада покушај није циљ по себи. То значи да покушај, не обухвата сву пуноћу циља од кога је узрокован. Боље речено покушај је указивање на циљ и колико је могуће приближавање њему. Тако је и са овим покушајем богословског сагледавања једне од многих песама Светог Владике Николаја Велимировића, које су српски Псалми. Бесцен благо сакривено у песмама Светог Владике Николаја, чека нас неоткривено и потиснуто од својеврсне пренаглашености његове студије о Петру II Петровићу Његошу. Мишљења смо да је неопходно сагледавати песме Светог Владике Никоплаја кроз светоотачко искуство Цркве – тада ће постати јасно да су у Цркви изрази духовник и богослов неодвојиви и незамисливи један без другог у једном и истом облагодаћеном, обоженом, светом човеку Цркве. Ако је овај рад макар мало допринесе томе делић циља ће бити остварен.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/878 THE HIGH-PRIESTLY MINISTRY OF CHRIST: AN INTRODUCTION TO SERGIUS BULGAKOV’S SACRAMENTAL THEOLOGY 2022-01-19T14:22:07+01:00 Đorđe N. Petrović georgen.petrovich@gmail.com <p>The high-priestly ministry of Christ is one of the themes explored by Bulgakov especially in his work the Lamb of God. The title suggests the main theme of high-priestly ministry of Christ as an introduction to Bulgakov’s theology for two reasons. The first one is Christ’s ministry is accomplished on the Cross and through the Resurrection. The second reason is Christ’ ministry continued rather extended in the Eucharist. Regardless some theologoumenon<br>which arguably categorizes Bulgakov as an orthodox thinker or philosopher rather than theologian, the theme of high-priest ministry discloses the core of his understanding of Christology and Sacramental theology. The challenge in this study is to recognize the highpriestly ministry of Christ in Bulgakov’s theology as extended in the Eucharist. The goal is also to revalue few aspects of the term high-priest and its significance for theology at large.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/879 ТРАГИЧНИ ПАРАДОКС БЛАГЕ ВЕСТИ; КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПОЈАМ СЛОБОДЕ КАО АПСОЛУТНЕ ОНТОЛОШКЕ ДРУГОСТИ У ДЕЛУ ЈОВАНА ЗИЗЈУЛАСА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Ромило Александар Кнежевић romilo.knezevic@gmail.com <p>Грчки теолог Јован Зизјулас (1931) заступа тезу да слобода није ствар слободне воље или слободног избора, већ да је реч о онтолошком питању: бити слободан значи поседовади апсолутну онтолошку другост. Следствено, да би људска личност била слободна мора бити кадра да превазиђе сваки облик онтолошке нужности, што укључује створени свет и Бога. По Зизјуласу, међутим, свет је завршена творевина и човек може да бира или да га ”слободно” прихвати као нужност, или да покуша да га уништи. Наша анализа показује да Зизјуласова теологија не успева да превазиђе<br>нужност и трагичност старогрчке онтологије.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/880 МОРАЛ КАО ПРАКСА ПЕДАГОШКЕ ЕТИКЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Бисера Јевтић bisera.jevtic@filfak.ni.ac.rs <p>У овом тексту аутор разматра морал као праксу педагошке етике у духу хришћанског учења. О сложености појма најбоље говори сазнање да је историја морала дуга колико и историја друштва и да се она са развојем друштва трансформисала и постала комплекснија. У овом раду ћемо феномен моралности обрадити кроз анализу више аспеката и димензија који су у служби педагошке етике.<br>Педагогија спада у ред оних наука које нуде богатство идеја и остварења универзалне вредности о томе како подићи дете, помоћи му да очува људску суштину и достојанство – и како данас бити хуманистичко-морална личност. Дете је свемирска тема истраживања, трајни предмет васпитања за животну борбу, за моралну узвишеност, човекољубље, родољубље и слободољубље.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/881 БИРОКРАТСКИ ОДНОСИ У ПРАВОСЛАВНОМ ДРУШТВУ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Владан П. Станковић vladan.p.stankovic@gmail.com <p>Рад се бави темом бирократије у православном свету. Предмет истраживања усретсредио се на бирократске односе у православним земљама. Прелазак са планско-социјалистичког на тржишно-капиталистички концепт економско-социјалног развоја проблематизује ситуацију. Стога Основно проблемско питање гласи: Какви друштвени односи проистичу из православне културалне матрице, и како се понашају бирократе у једном типичном Православном друштву? За потребе истраживања узета су искуства из земаља православне традиције са већинском<br>православном популацијом, временски неомеђена. Полазна предпоставка гласи: Православна културална матрица, и њен однос према: власти, норми и „другоме“ одређује понашања у бирократском апарату православних земаља. Методи: посматрање, социоисторијски приступ, анализа садржаја, идеални модел, поређење.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/882 ХРИШЋАНСКО ПРИЈАТЕЉСТВО КРОЗ ПРИЗМУ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА И МОГУЋНОСТ ПЕДАГОШКЕ ПРИМЕНЕ У ВЕРСКОЈ НАСТАВИ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Марко Трајковић marko.trajkovic1989@gmail.com <p>У овом раду сагледавамо хришћанско схватање пријатељства на примеру Посланице Филипљанима апостола Павла. Појам пријатељство Павле не користи у свом обраћању, али је његова веза са хришћанима у Филипима и те како пријатељска. Њихов однос превазилази пријатељство у класичном поимању, већ је та веза много снажнија јер је утемељена у љубави ка Богу. Поред Посланице Филипљанима, анализиран део Посланице Коринћанима поткрепљује наведену тврдњу. Такође, у раду ћемо указати и на могућности педагошке примене хришћанског концепта пријатељства на часовима Верске наставе. Пријатељство је важна тема за децу у школском узрасту, а особености хришћанског поимања пријатељства намећу потребу бављења овом темом на Веронауци.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/883 СВЕТИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК НАРАТИВНА ФУНКЦИЈА ТАМНИЦЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Гордана Вулевић gvulevic@f.bg.ac.rs <p>Лествичникова Тамница је прича о једној необичној монашкој обитељи. Тамницу, вели он, настањују, монаси покајници, кривци без кривице. Свесни греха а лишени кривице, они, житељи ове чудне обитељи, стојећи под ведрим небом непрекидно прекоревају себе. Слике патње монаха, готово на ивици душевне поремећености, смењују слике измучених тела. Описи су упечатљиви, одишу сировошћу<br>афективитета. Нескривено је наглашен конкретан телесан аспект патње. Чулност описа на тренутке готово да код реципијента ствара утисак опште пренадражености и зазора. Ова епизода, која се помиње једино у четвртој и петој поуци, стилски се разликује од осталог текста. Разликује се и по свом садржају. У остатку Лествице, Лествичник је углавном доследно аналитичан. У Тамници нам се Лествичник, између<br>осталог, представља као врстан приповедач. Таквим приповедањем (можда и фикционим) на крајње ефектан начин појачава дејства свог аналитичког дискурса. Теме попут сећања на смрт и онтолошки дубоко неизвесног статуса човека чине важну, очигледно изоштрену потку целе Лествице. Жалосна и узнемирујућа слика начина живота и умирања житеља Тамнице представљала је суштинску опозицију мистичкој<br>радости преображеног ероса. Дакле, нечег што је у самом Лествичниковом тексту, макар на први поглед, тек имплицитно назначено.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/884 ЈУПИТЕР И ЊЕГОВИ ЕПИТЕТИ (КАРАКТЕР ПОСВЕТА) СА ЈУГА ПРОВИНЦИЈЕ ГОРЊЕ МЕЗИЈЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Глигор Самарџић gligorijas@yahoo.com <p>На југу римске провинције Горње Мезије (Косово и Метохија), као и у свим подручјима која су некада била у саставу Римског царства, нађени су епиграфски споменици који свједоче о религиозности римских грађана. Римљани (војници, колонисти), са собом су донијели поштовање култова божанстaва римског државног пантеона од којих је најпоштованији био врховни римски бог Јупитер Капитолски. Он се<br>јавља са различитим епитетима који стоје уз његово име. На југу провинције Горње Мезије (Косово и Метохија) нађен је скроман број споменика посвећених Јупитеру Капитолском, који нам служе као главни извор за упознавање са ширењем овог култа. Готово сви пронађени натписи са Косова и Метохије посветног су карактера и указују на комплексну природу Јупитеровог култа и различите епитете који стоје уз његово име.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/885 СТАТУС ХИНКМАРА ИЗ РЕМСА (806-882) НА ДВОРУ КАРЛОВИХ НАСЛЕДНИКА И У ФРАНАЧКОЈ ЦРКВИ. БИОГРАФСКЕ ЦРТИЦЕ И БОГОСЛОВСКИ ДОПРИНОС 2022-01-19T14:22:07+01:00 Ивица Чаировић icairovic@bfspc.bg.ac.rs <p>Овај рад ће – кроз анализу биографских цртица из живота Хинкмара из Ремса (806-882) – понудити неколико равни приликом анализе историјско-богословских тема из 9. века. На првом месту биће анализиран однос наследника Карла Великог међу собом и са свим релевантним факторима на Западу у истом периоду, затим ће богословске теме бити сагледане кроз призму дела Хинкмара из Ремса, са посебним освртом на однос са римским епископом и на развој римског примата на Западу у средњем веку. Поред историјских догађаја Хинкмар је живо учествовао у црквеном животу у Франачкој империји кроз саборско деловање, писање списâ и утицајем на нижи клир, тако да ће богословско-канонска анализа Хинкмаровог деловања очитати духовно стање на франачком двору и у селима и градовима, као и однос Рима и Ахена у контексту јурисдикције на Западу Европе у 9. веку. Закључак овог истраживања треба да помогне у сагледавању односа Рима и Франачке државе у том периоду, али и развоја германског менталитета у хришћанском етосу Западне Европе у средњем веку.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/886 СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У УСТАНИЧКОЈ БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ 1875–1878. 2022-01-19T14:22:07+01:00 Братислав Теиновић b.teinovic@hotmail.com <p>Током српског устанка у Босанској Крајини 1875–1878. запаљен је или потпуно разорен велики број православних цркава, као и два манастира из XVI века, бастиони српског православља, Моштаница код Босанске Дубице и Рмањ код Бихаћа, а бројни свештеници затворени, протерани и убијени. Ово је разлог активног учешћа у устанку бројних свештеника, прво у својству подстрекача, а касније и устаничких четовођа. О скрнављењу православних светиња и страдању свештенства вредна сведочења оставила су два путописца и очевица догађаја, Британац Артур Еванс и Француз Шарл Иријар.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/887 УТИЦАЈ ПРАВОСЛАВНЕ И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ НА УЧЕЊЕ ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Јелена Пауновић jpaunovi@f.bg.ac.rs <p>Валтазар Богишић је био један од најобразованијих правника југоисточног Балкана у 19. веку. Балдо како су га од миља звали, рођен је 1834. године у Цавтату, далматинском градићу Дубровачке ривијере. Није желео да се бави породичним послом – трговином, већ правом. Као правник, професор права и историчар права, Валтазар Богишић је остварио веома велик допринос развоју правне науке. Био је утемељивач искуствених истраживања обичајног права. У раду се бавимо утицајем цркве на његов животни пут.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/888 ВАТИКАНСКИ ДИПЛОМАТА ПАОЛО БЕРТОЛИ О ИЗБОРУ СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА 1938. ГОДИНЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Милосав З. Ђоковић milosav.djokovic@bi.sanu.ac.rs <p>Након одласка апостолског нунција Пелегринетија из Београда, децембра 1937, управу ad interim над нунцијатуром у Југославији преузео је Паоло Бертоли, који је, као и Пелегринети, остављао своја запажања и утиске о многим дешавањима у целој Краљевини, међу којима је свакако била и Српска православна црква. Најзначајнији догађај у току његове управе нунцијатуром био је и избор новог патријарха у фебруару 1938. године. У раду се користе извештаји и дописи државном секретару Пачелију, као и необјављена Бертолијева писма кардиналу Пелегринетију1 у Риму. У њима говори о изборном сабору СПЦ, o кандидатима и о личности новог патријарха Гаврила Дожића, у којима осетно провејава поприлично негативан став, свакако услед лоших односа са СПЦ изазваних питањем Конкордата.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/889 ПРЕПИСКА ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА И ПРОФ. ДР ЂОКА СЛИЈЕПЧЕВИЋА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Немања Д. Андријашевић nemanja.andrijasevic@gmail.com <p>Четничког војводу свештеника Момчила Ђујића (1907–1999) и проф. др Ђока Слијепчевића (1908–1993) школовала је Српска православна црква. Они су започели служење у њој, Ђујић као парох, а Слијепчевић као професор историје. Почетком Другог светског рата, заузели су другачији приступ у односу према ратним дешавањима. Обојица су емигрирали из Југославије 1944. године. Повремено су се дописивали. Садржај рада представља неколико одабраних писама и коментар на њих. Из преписке се сазнају поједини сегменти живота политичких емиграната у<br>послератном периоду. Такође, кроз сведочанства ове двојице савременика, осветљавају се и компликовани догађаји при Српској православној цркви у дијаспори.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/890 КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА ЖЕНЕ У РУСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Зоран Чворовић zcvorovic@jura.kg.ac.rs <p>Рад се бави правним положајем жене у средњовековној Русији из угла кривичних прописа који су штитили живот, част и здравље жене. На основу анализе бројних правних споменика, као и споменика правне праксе, у раду се на примеру руског средњовековног права преиспитује теза феминистичке друштвене теорије да је христијанизација довела до погоршања правног и друштвеног статуса жене.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/891 ПОТПУНО ЦРКВЕНОПРАВНО ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ НОВИХ КРАЈЕВА СА КНЕЖЕВИНОМ СРБИЈОМ ПОСЛЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. ГОДИНЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Владимир Вучковић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs Жељко Јовић dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>У раду је приказана анализа коначног изједначавања нових крајева са Кнежевином Србијом у црквеноправном смислу после ослобођења од Турака и Конгреса у Берлину 1878. године. Процес привременог изједначавања отпочео је одмах након уласка српске војске на простор нових крајева, почетком 1878. године, али се није могао завршити због нејасне војне и спољнополитичке ситуације на Балкану. Тек када су<br>дефинисане границе Кнежевине Србије на југу и истоку могло се приступити коначном изједначавању у црквеном погледу. На целом простору нових крајева образована је само једна, Нишка епархија. У организационом и структуралном погледу делила је судбину Београдске митрополије којој су припадале и остале епархије СПЦ у Кнежевини Србији.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/892 ФЕНОМЕН ЕФЕМЕРНОГ СПЕКТАКЛА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ– БОГОСЛУЖБЕНИ АСПЕКТИ И БОРБА ПРОТИВ УНИЈЕ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Слободан С. Јaковљевић slobodan.jakovljevic244@gmail.com <p>Циљ овог рада јесте осврт на феномен ефемерног спектакла у Карловачкој митрополији. Сагледавамо га као потребу за опстанком и један од начина борбе против уније. Такође, дајемо ретроспективу и облике оваквог феномена у православљу, обраћајући пре свега пажњу на његове облике у Царској Русији и везу са руским архијерејским богослужењем.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/893 ОСОБЕНОСТИ ОГРАНИЧЕЊА ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНИМ КУЛТУРНИМ ДОБРИМА У СВОЈИНИ ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Душко Челић dusko.celic@pr.ac.rs <p>Правна природа културних добара поистекла из њихове улоге у друштву, ''диктира'' и њихов посебан стварноправни статус и специфична и бројна ограничења права својине. Као посебна врста ствари, које имају специфична својства, функције и намену у друштву, културна добра су предмет посебног стварноправног уређења, које, у коегзистенцији са нормама управног права, чини посебну правну грану – Право културних добара. Закон о културним добрима, донет пре више од четврт века, област својинских права на културним добрима регулише непотпуно и непрецизно; он не препознаје посебно религијска односно сакрална културна добра, која, поред тога што су од културне вредности, истовремено служе за обављање верских обреда и других потреба цркава и верских заједница. ''Мера'' задирања у право својине на овим добрима, била би додатно одређена поштовањем специфичног правног субјективитета цркава и верских заједница, у складу са њиховом потребом да континуирано и неометано обављају богослужење, односно верске обреде и остале делатности у храмовима у њиховој својини и у<br>складу са неповредивошћу и заштитом богослужбеног простора. Својинска ограничења власника ових непокретних културних добара, неопходно је примерити специфичним потребама цркава и верских заједница, као и додатно ограничити могућност захватања у право својине од стране јавних власти. Тако, црквама и верским заједницама у погледу непокретних културних добара, треба додатно гарантовати право својине, искључењем могућности експропријације и одређивањем знатно рестриктивнијих услова за примену мере премештања непокретног културног добра.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/894 ДОМЕНТИЈАНОВА ПОЕТИКА ВИСИНА У ИНТЕРТЕКСТУАЛНОМ КЉУЧУ 2022-01-19T14:22:07+01:00 Теодора Д. Бојовић tbojovic@ceo.gov.rs <p>У раду је, најпре, пружена генеза савремених интертекстуалних поставки, у циљу препознавања основних карактеристика поменуте теорије у делима старе српске књижевности. С обзиром на то да су тежња ка угледању на ауторитативне текстове, међутекстовност и преплитање дискурса у низу главних поетичких одлика старе књижевности, гледишта интертекстуалности налазе широку примену у анализи дела. Мотиви узвишеног у Доментијановим песничким наративима Житија Светог Саве творе поетику висина. Поетика висина ослања се, такође, на фено-<br>мен достизања Царства небеског, обожења и откривања Логоса. У интертекстуалном кључу, анализирају се поменути мотиви кроз различите тематске аспекте и идентификују се основни извори интертекста. Напослетку, уочено је да мотиви који творе поетику висина креирају особени концепт хронотопа, те да се кроз поетику висина укрштају поетика простора и поетика времена.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/895 НАСТАВНИ САДРЖАЈ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ И У ГИМНАЗИЈИ И СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА 2022-01-19T14:22:07+01:00 Елизабета М. Каралић ekaralic@ceo.gov.rs Бранислав Ранђеловић brandjelovic@pr.ac.rs <p>У раду је анализирана заступљеност српске средњовековне књижевности у програмима наставе и учења за основну школу и за гимназију у Републици Србији. Циљ рада је да актуализује наставни садржај ове динамичне књижевности, настале под утицајем Византије и националне историје. Пошто наставни садржај служи развоју компетенција, а мерна средства за процену компетенција су исходи и стандарди, анализирани су исходи и стандарди у контексту српске средњовековне књижевности. Будући да се у стандардима постигнућа ученика не наводе аутори и дела, када наставник жели да провери усвојеност одређеног стандарда, он то може учинити и на средњовековном тексту. Поред анализе наставног садржаја, у раду су и методички прилози који могу послужити за испитивање степена остварености стандарда постигнућа за наставни предмет Српски језик и књижевност у основној школи и у гимназији.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/896 МУШКА ИМЕНА У ПОМЕНИКУ МАНАСТИРА СВ. ТРОЈИЦЕ (ПЉЕВЉА, XVI ВЕК) 2022-01-19T14:22:07+01:00 Владимир Р. Поломац v.polomac@filum.kg.ac.rs <p>У раду је представљен систем мушких личних имена у Поменику манастира Св. Тројице код Пљеваља из XVI века. Као најважније одлике система издвојене су: а) значајна превласт мушких имена словенског порекла над хришћанским именима, и б) висока фреквенција мушких имена са основама рад- и вук-. Наведеним одликама, али и другим мање значајним, систем мушких имена у Поменику манастира Св. Тројице у великој мери се подудара са другим поменицима са територије Црне Горе из XVI века – Помеником манастира Пиве, Помеником манастира Мораче и Помеником из Хоче, као и са грађом из шире околине манастира према турским дефтерима XV и XVI века.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/897 ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА У УСМЕНОКЊИЖЕВНОЈ ТРАДИЦИЈИ 2022-01-19T14:22:08+01:00 Александра Костић Тмушић aleksandra.kostic.tmusic@pr.ac.rs Кристина Митић kristina.mitic@filfak.ni.ac.rs <p>Народни култ Пресвете Богородице разликује се од црквеног већом обичношћу и укљученошћу у свакодневни живот. Пресвета Богородица је у новозаветним апокрифима вишеструко заступљена, ти мотиви се огледају у индексима мотива усменокњижевне традиције.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/898 НЕКИ АСПЕКТИ ПРОУЧАВАЊА РЕЛИГИЈЕ У РАДОВИМА АНИЦЕ САВИЋ РЕБАЦ 2022-01-19T14:22:08+01:00 Светозар Бошков svetozarboskov@ff.uns.ac.rs Борис Стојковски boris.stojkovski@ff.uns.ac.rs <p>У богатом научном опусу Анице Савић Ребац значајно место заузима проучавање религије. Аница Савић Ребац је проучавала различите религије, као и међусобне утицаје и прожимања античке религије и философије са другим религијама. У раду ће се посебна пажња посветити неким аспектима проучавања религије код Анице Савић Ребац, а нарочито ће се анализирати хришћанство, богумилство и кабала. У вези<br>с тим посебно ће се обратити пажња на њено дело Платонска и хришћанска љубав и приказ књиге В. Рибара Проблем историјске улоге хришћанства. Богумилство и кабалу Аница Савић Ребац је проучавала у контексту Његошеве Луче микрокозма, за коју је била цењен и признат стручњак. На овај начин настојаћемо да дамо један новији поглед на ову врло комплексну тему у научном стваралаштву Анице Савић Ребац.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/899 КОСОВСКИ ЗАВЕТ КАО ХРИШЋАНСКИ КАНОН У ПРИПОВЕТКАМА КОСОВСКОМЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА С КРАЈА 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА 2022-01-19T14:22:08+01:00 Сунчица Денић suncicadenic@gmail.com <p>Косовски завет који је уједно завет Светог Саве и Косовскe биткe, кроз време се обнавља и потврђује. Још код средњовековних писаца види се да у српском народу постоји национална свест у виду одрицања од удобности овога света, што би значило извесну и стално постојану свест о жртвовању због вере и образа. Тако су постављани морални и духовни стандарди, везани најпре за Немањиће. Таква заветна слика која је стопила хришћански канон у косовски завет и обрнуто, огледа се у делима посаца Косова и Метохије, почев од Манојла Ђорђевића Призренца, преко Стојана Капетановића, Зарије Поповића, Јанићија Поповића, Томе Поповића и других, до Григорија Божовића, као једног од најрепрезентативнијих прозних писаца косовскометохијског поднебља.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/900 БОЉИ ТИ ЈЕ ЗНАНИ ВРАГ ‒ ЕНГЛЕСКО-СРПСКЕ ПАРАЛЕЛЕ У РЕЛИГИЈСКИМ ПОСЛОВИЦАМА 2022-01-19T14:22:08+01:00 Тамара Јеврић tamara.jevric@pr.ac.rs <p>Пословице као језички знаци могу да носе у себи типичне карактеристике једне културе, вредности и мисли њених припадника. Оне могу да<br>објасне везу између језика и културе, и да укажу на њихову међусобну повезаност. Пошто је главни предмет истраживања међукултурне и контрастивне паремиологије упоређивање и контрастирање паремијских еквивалената на различитим језицима, из угла културне семиотике (Гжибек 2014) могу се проучавати пословице које постоје у више култура. Фокус овог рада је на пословицама које су заједничке за енглески и српски језик, а у којима се јављају одреднице God и Бог, devil и ђаво или враг, чиме се религија у пословицама испитује путем дуалитета добро и лоше као најважнијег дуалитета својственог паремиологији. Корпус се састоји од пословица ексцерпираних из енглеских збирки пословица (Флавел и Флавел 2007, Спик 2007, Хазлит 2007) и српских пословица које је прикупио Марковић (2005), а у чије издање су увршћене и пословице Вука С. Караџића (1849). Анализиран је семантички ниво значења пословица. Проучавањем ових пословица долазимо до заједничких караткеристика две културе, заједничких вредности, стереотипа, опомена или лекција које се разоткривају путем тумачења значења.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/901 МОТИВ ХРИСТОВОГ ДРУГОГ ДОЛАСКА У ДРАМИ БЛУЗ ЗА МЕСИЈУ АРТУРА МИЛЕРА 2022-01-19T14:22:08+01:00 Радоје В. Шошкић soskicradoje@gmail.com <p>Након бројних комада у којима је оцртавао развој савременог америчког друштва без искорака из конвенција реалистичног приказивања, амерички драмски писац Артур Милер је пред крај свог живота крајње критички процјењивао америчку друштвену стварност кроз оптику хришћанске етике, те у том свијетлу ваља разумјети његово инкорпорирање мотива о Христовом другом доласку у драми Блуз за Месију (Resurrection Blues, 2002), што је и тема овог рада. У хиперреалности ХХI стољећа, Исус Христ (оваплоћен кроз лик револуционара Ралфа) у свом другом доласку доживљава да опет буде разапет, а од цјелокупног догађаја, прилагођеног савременој ери масовних медија, селебрити културе, рекламе и сензације бива начињен спектакуларни телевизијски пренос. Теоријски оквир за наша разматрања представљају идеје Николаја Берђајева за кога преобраћање човјекове личности, која је етичка и духовна категорија, у ствар, објект и безличну стихију значи смрт, док у сукобљавању моћи и надличних, виших вриједности, тријумфују оне ниже. Такође, наша промишљања се темеље и на концептима Жана Бодријара, Беле Хамваша, Криса Хеџиса и Зигмунта Баумана који тврде да је савремени флуидни живот заправо потрошачки живот који<br>свијету и свим његовим живим и неживим фрагментима додјељује улогу објекта потрошње.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/902 LE PHILOSOPHE DIDEROT CONTRE L’ABBÉ DIDEROT 2022-01-19T14:22:08+01:00 Nermin Vučelj nermin.vucelj@filfak.ni.ac.rs <p>La présente recherche a pour dessein d’offrir une analyse de la polémique critique au sujet du religieux et de la tolérance dont les acteurs sont les frères Diderot, le philosophe Denis et l’abbé Didier-Pierre. Si nous partons de l’hypothèse que l’abbé Diderot était son lecteur désiré, voire un récipient effectif, le philosophe Diderot écrivait alors ses ouvrages visant son frère, ennemi de l’Encyclopédie et de la philosophie. Dans l’esprit de son encyclopédisme, l’aîné a vu son cadet comme le prototype du dévot intolérant qu’il devait éclairer. En revanche, le cadet a critiqué son aîné comme un irréligieux qui séparait, sans aucun fondement, la morale du christianisme. Le présent article tente de reconsidérer les positions de deux débatteurs à la lumière des arguments échangés.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/903 SUR L’EMPLOI DU PRONOM ON DANS THÉRAPEUTIQUE DES MALADIES MENTALES DE JEAN-CLAUDE LARCHET 2022-01-19T14:22:08+01:00 Selena Stanković selena.stankovic@filfak.ni.ac.rs Anastasija Gorgiev anastasija.gorgiev@gmail.com <p>Dans le présent article, nous traitons de l’emploi du pronom français « on » dans l’ouvrage « Thérapeutique des maladies mentales » (2007) du théologien orthodoxe et philosophe français Jean-Claude Larchet. Vu le double caractère spécifique de cette forme pronominale d’être en même temps le pronom personnel et le pronom indéfini, notre étude sousentend en premier lieu l’analyse de ses valeurs sémantiques et, en second lieu, l’exploration de son contenu affectif dans les positions où elle est utilisée à la place d’un autre pronom personnel. En recourant au procédé descriptif et à l’analyse sémantique, combinée de temps en temps avec l’approche morphosyntaxique, nous opérons notre recherche sur le corpus constitué de presque cent cinquante occurrences de ce pronom dans l’oeuvre concernée. Comme point de départ théorique, nous prenons des déterminations, explicitations et suggestions offertes par la littérature linguistique qui examine le phénomène du pronom français « on ».</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/904 КРАЈЊИ ПАРАДОКСИ ЦРНОГ И БЕЛОГ 2022-01-19T14:22:08+01:00 Бојан М. Томић bojantomic@imsi.rs Милица М. Томић tomic.milica.bg@gmail.com <p>У циљу расветљавања парадоксалности антиномичног пара црно и бело до сада је испитивано њихово појављивање у иконопису, науци, митологији, символици, што је учињено разматрањем кључних чињеница, сазнања и парадигматичних епизода. Сада су истраживања доведена до ерминевтичких лимита, узимајућу у обзир античку митологију, историју науке, библистику и иконoграфију. Издвојени су технолошко-колористички парадокс, космолошки и астрофизички парадокс, парадокс из епистемологије, те онирички парадокс. Као врхуњење узете су у разматрање иконе Преображења, Распећа и Васкрсења, старозаветни мотив изласка из Египта и библистички мотив Божанског примрака. Да се закључити да истраживања црног и белог као отворена тема, у сваком времену нуде интегративне и ултимативне могућности и изазове.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/905 МОДЕЛ АРХЕТИПСКЕ КОЛИБЕ ПРЕМА САКРАЛНОЈ И ПРОФАНОЈ ПАРАДИГМИ 2022-01-19T14:22:08+01:00 Славен Стевановић stevanovic.slaven@gmail.com <p>Човеково постојање на земљи је просторно. Архетипска колиба (прва кућа) представља материјалну конкретизацију човековог простора егзистенције. Поставке човековог простора егзистенције се налазе у његовим личним животним парадигмама. Стога, основни задатак архитектуре јесте да конкретизује те различите човекове парадигме. Према М. Елијадеу две опште животне парадигме јесу: „свето“ и<br>„профано“. Савремена архитектура конкретизује скоро искључиво „профану“ човекову егзистенцију. У овом раду истражујем шта је то „света“ човекова егзистенција, указујем на чињеницу да она и даље постоји, али и да је у архитектонском смислу запуштена. Архитектура има онтолошку обавезу да конкретизује егзистенцијални простор сваког човека, па тако и оног чија се животна парадигма дефинише као „света“.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/906 О СОПОЋАНСКОМ ИКОНОСТАСУ И ЊЕГОВИМ ИКОНАМА ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XVI ВЕКА 2022-01-19T14:22:08+01:00 Игњатије Урош Ђорђевић ignjatije.djordjevic84@gmail.com <p>У раду су анализиране четири иконе из ризнице манастира Дечани, за које се до сада у литератури сматрало да су биле део дечанског иконостаса.<br>Резултати истраживања указују на немогућност просторног уклапања ових икона у дечански иконостас. Реконструкцијом сопоћанског иконостаса из друге половине XVI века и поређењем његових димензија са овим иконама закључујемо да су оне биле део његове целине.</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/907 ФИЛОЗОФИЈА АСКЕТИЗМА И ТАЈНА ЛИЧНОСТИ (Ферид Мухић, Филозофи аскети, Фондација GNOSA, Тетово 2020/21) 2022-01-19T14:22:08+01:00 Слађана Ристић Горгиев sladjana.ristic.gorgiev@filfak.ni.ac.rs <p>(Ферид Мухић, Филозофи аскети, Фондација GNOSA, Тетово 2020/21)</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/908 ПУТЕМ ОЦА ЈУСТИНА КА СВЕТОМЕ САВИ 2022-01-19T17:28:24+01:00 Црквене студије dragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs <p>Три центра између два броја</p> 2022-01-16T00:00:00+01:00 Copyright (c)