http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/issue/feedCHURCH STUDIES2023-12-27T08:12:49+01:00Dragiša Bojovićcrkvene.studije.nis@gmail.comOpen Journal Systems<p>The journal <em>Church studies</em> is published once a year. The journal is in the scientific category M23. The papers are published in Serbian, Bulgarian, Russian, Greek, Macedonian, English, French and German. <em>Church Studies</em> were promoted in Nis, Belgrade, Sofia, Moscow, Thessaloniki, as well as in other cities.</p> <p>ISSN (Print) 1820-2446</p> <p>ISSN (Online) 2738-1633</p>http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1003СТАРОЗАВЕТНЕ ОСНОВЕ ПОСТА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ2023-12-26T11:07:37+01:00Ненад Божовићnbozovic@bfspc.bg.ac.rs<p>Помињање поста је веома присутно у Старом Завету: прва<br>заповест у Едемском врту је заповест о посту; постили су Мојсије и Исус Навин, цареви<br>и пророци. Основе хришћанског поста утемељене су у Старом Завету, али пуни смисао<br>поста открива се тек у Новом Завету и Цркви. Имајући у виду речи светог апостола<br>Павла који Стари Завет разумева као „педагога (васпитача) за Христа“ (Гал 3, 24),<br>бројна старозаветна места која говоре о посту (уздржању у исхрани или сталном<br>избегавању неких намирница) можемо схватити као припрему Израиља за Оваплоћење,<br>односно за сусрет са оваплоћеним Богом. Рад ће изложити најважнија старозаветна<br>места која се тичу поста, обрадиће сажето њихову новозаветну рецепцију и указаће на<br>њихово схватање у оквиру патристичке, првенствено аскетске литературе. Притом, у<br>раду ће се посебна пажња посветити улози старозаветних читања током<br>богослужбених последовања Великог поста. Циљ рада је да јасније повеже<br>старозаветне текстове са праксом поста у Православној Цркви. Основни приступи<br>којима се обрађују поменуте теме крећу се у оквирима историјско-критичке методе и<br>историје рецепције.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1004„СА ДЕСНЕ СТРАНЕ СИЛЕ“ (МК 14, 62): ИЗРАЗ СИН ЧОВЕЧИЈИ (Ο ΥΙΟΣ ΤΟΥ ΑΝΘΡΩΠΟΥ) У ЕВАНЂЕЉУ ПО МАРКУ2023-12-26T11:10:41+01:00Владан Таталовићvtatalovic@bfspc.bg.ac.rs<p>Радом се истражује улога израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у Еванђељу по<br>Марку. У првом делу рада дата су методолошка полазишта и размотрени правци у<br>откривању значења која су непосредно претходила делатности Исуса Христа и<br>настанку најстаријег синоптичког текста. У другом делу испитане су изреке еванђеља<br>које садрже истраживани израз. Оне су подељене према опису активности Сина<br>Човечијег у три групе: есхатолошке, страдално-васкрсне и земаљске. Радом се показује<br>да истраживање улоге израза ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου у једном канонском еванђељу не може<br>бити исправно изведено без уважавања његове приповедне равни, односно да овај израз<br>има битну улогу у Марковом приповедању о Исусу Христу, Божијем Сину (1, 1).</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1005„УСИНОВЉЕЊЕ” (υἱοθεσία) ИЗВОРИ, КОНТЕКСТ И ИМПЛИКАЦИЈЕ ПАВЛОВЕ СОТИРИОЛОШКЕ МЕТАФОРЕ2023-12-26T11:13:58+01:00Јелена Фемић Касаписjkasapis@bfspc.bg.ac.rsЗдравко Јовановићzjovanovic@bfspc.bg.ac.rs<p>Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета<br>односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот,<br>који дарује нови идентитет. Појам има снажан асоцијативни потенцијал јер<br>упечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и<br>неопходност да се верa примарно изражава у односу на иницијатора усвојитељног<br>процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим<br>сотириолошким метафорама, појам „усиновљење“ је специфичан јер истиче бројне нове<br>аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке<br>димензије, преображења човековог телесног постојања, космолошког контекста<br>метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове<br>слободе и светотајинскoг контекста спасења. Дијахронијски континуитет идеје<br>усиновљења као идентитетског појма који показује сотириолошки аспекат кроз<br>повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1006RECONSIDERING THE METHODS OF COGNITIVE ENVIRONMENT CRITICISM IN BIBLICAL STUDIES2023-12-26T11:16:39+01:00Dimitrije Stanojevicdimitrije.stanojevic@live.biu.ac.il<p>This paper considers the methods of Cognitive Environment Criticism as a<br>tool for executing the comparative studies between the texts of the Old Testament and the Ancient<br>Near East. This balanced approach between “parallelomania” and “paralelophobia” is<br>deepened by the employment of the metaphor of the baptism in the river of the Ancient Near East.<br>This metaphor serves to point to the change that occurs in the Old Testament texts as the product<br>of communication or awareness of the Ancient Near Eastern texts. Change that unfolds after the<br>immersion in the culture and textual tradition of the neighboring countries results in Israel’s<br>polemical theology of immense value.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1007DIE BYZANTINISCHENKREUZFÖRMIGENENKOLPIEN MIT EINGESCHNITTENENEPIGRAMMENÜBERDASKREUZ UNDDIEKREUZIGUNGCHRISTIALS FORTSETZUNG DERAMULETTE DERSPÄTANTIKE2023-12-26T11:20:02+01:00Anastasios KantarasKantarasTasos@hotmail.com<p>In der Geschichte der Menschheit gehören Amulette als<br>Gegenstände zu einer besonderen Kategorie, da sie mit dem Begriff des Heiligen verbunden<br>sind. Insbesondere versuchte der Mensch durch die Amulette, sich dem Göttlichen zu nähern<br>und sich den nötigen Schutz zu sichern, um die Schwierigkeiten seines Lebens zu bewältigen. Auf<br>diese Weise werden Amulette zu Gegenständen mit apotropäischem Charakter, die durch die<br>Anrufung guter übernatürlicher Kräfte Unheil von ihrem Besitzer abwenden können. Mit der<br>Entstehung der neuen Religion des Christentums erhalten die Amulette als Gegenstände einen<br>tieferen Hintergrund, da sie enger mit dem Glauben verbunden werden. In Byzantion war die<br>Anfertigung von Enkolpien Teil dieser Vorstellung, einerseits zum Schutz vor bösen Mächten<br>und andererseits zur Erleuchtung der Seele des Besitzers durch Stärkung seines Glaubens. Eine<br>Gruppe solcher Enkolpien sind jene in Kreuzform, von denen einige kleine Teile des heiligen<br>Holzes des Kreuzes Christi enthielten, begleitet von gereimten Versen, die auf diese Weise die<br>Eigenschaften des Objekts und die Erwartungen seines Besitzers verdeutlichen. In diesem Artikel<br>wird versucht, die letztgenannten Fälle von Enkolpien näher zu beleuchten und einige<br>grundlegende Schlussfolgerungen zu ziehen.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1008BIBLICAL AND PHILOSOPHICAL FOUNDATIONS OF THE BYZANTINE COSMOLOGY2023-12-26T11:22:40+01:00Christos Terezisterezis@upatras.gr<p>This article belongs to both the systematic and historical branches of<br>Theology. On the one hand, it deals with certain issues of the discipline of Cosmology and, on<br>the other hand, it refers to with the way in which they are developed by two leading personalities<br>of Eastern Christianity, Philoponus and Photius. Both (with the latter commenting on a text by<br>the former) approach the subjects of their reference in an extremely thorough manner, which<br>can be described as not only theological –on the basis of the biblical view– but also scientific<br>and philosophical. They take as their starting point the ontological monistic paradigm of<br>Christianity and, according to its content, suggest that God is the Creator of the entire world.<br>Thus, they do not adopt the dualistic paradigm of Ancient Greek philosophy, which they criticize<br>in part.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1009БОГОСЛОВСКО СХВАТАЊЕ УЛОГЕ УМА У ОБОЖЕЊУ ЧОВЕКА2023-12-26T11:25:10+01:00Александар Јевтићjevtic.r.aleksandar@gmail.com<p>Изазов савременог рационализма пред богословље поставља важан<br>задатак сагледавања сопствених позиција по питању вредновања важности улоге ума.<br>Искључиве позиције појединих представника како секуларног друштва, тако и<br>богословских кругова, указују на неопходност повратка светоотачким изворима.<br>Разликовање мозга и ума неминовно води ка разумевању савременог односа који према<br>овим чиниоцима гносеологије имају философија, психијатрија и теологија. Познање<br>створене стварности путем разума, начин приступа и заједништва са Нествореном<br>стварношћу – Богом, подвижнички етос очишћења мисли, чине предуслове за одговор на<br>питање улоге ума у процесу обожења човека.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1010МЕТАФИЗИЧКИ ЗНАЧАЈ СЕЋАЊА НА ЦРКВЕНЕ МИРИСЕ2023-12-26T11:28:05+01:00Горан Ружићgoran.ruzic@filfak.ni.ac.rs<p>Није необично да на први поглед једна „обична“ тема у<br>доктринарном смислу речи може имати метафизичке консеквенце. Наш задатак је да<br>пружимо аргументе којим ћемо потврдити полазну претпоставку која се састоји у<br>томе да мириси у хришћанским православним црквама имају у темпоралном смислу своје<br>метафизичко упориште. Успех реализације те аргументације првенствено зависи од<br>одређења контекста у коме се то истраживање обавља. Тај контекст, не одричући<br>полагање права богословији, филозофији живота, филозофији религије и одорологији да<br>о томе кажу своју реч, ми одређујемо као феноменологију религиозног доживљаја,<br>имајући као инспирацију у виду поставке о схемама феноменолошке експликације из дела<br>немачког филозофа Мартина Хајдегера под називом Феноменологија религиозног<br>живота. Дакле, мапа пута овог рада је полазак из филозофије живота ‒ путовање преко<br>религиозног доживљаја – долазак у Цркву.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1011ОДНОС ДЕКАРТОВИХ И ХРИШЋАНСКИХ МЕДИТАЦИЈА2023-12-26T11:30:23+01:00Биљана Радовановићbiljana.radovanovic@filfak.ni.ac.rs<p>Предмет овог рада је Декартово дело Метафизичке медитације. У<br>тексту показујемо да је Декарт у овом делу утемељио нови филозофски жанр,<br>филозофске медитације. Такође, испитујемо да ли жанр филозофских медитација има<br>своју основу у хришћанским духовним медитацијама као и које су сличности и разлике<br>међу њима. У централном сегменту рада говоримо о три струје у тумачењу могућег<br>утицаја који су претрпеле Декартове Метафизичке медитације. Једна струја<br>теоретичара се позива на утицај Игнасија Лојоле, друга проналази сличности са<br>Августиновим делом а трећа заступа уверење да је Декарт у највећој мери био под<br>утицајем дела Терезе из Авиле. Сматрамо да је Декарт на основама традиције<br>постојећих духовно-религијских медитација утемељио нови жанр у филозофији. На крају<br>анализирамо главне карактеристике новог филозофског жанра.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1012THE MYSTERY OF HUMAN PERSON ACCORDING TO NIKOLAI BERDYAEV AND C.G. JUNG2023-12-26T11:32:54+01:00Romilo Aleksandar Kneževićromilo.knezevic@gmail.com<p>The article deals with the possibility of developing religious thought and<br>church teaching in the light of the influence of the human personality on the change in the image<br>of God and on the capacity for the divine cognition. The generally accepted ideas of God’s being,<br>based on Greek thought and the sacred patristic heritage, do not allow God to need anything or<br>anyone else, since this would imply His incompleteness and imperfection. The concepts by N.A.<br>Berdyaev and C. G. Jung of personality presented in this article challenge this view and suggest<br>that God has a need for man. At the same time, Berdyaev only designates the idea of God’s<br>“need” as a need for communion with man, while Jung, using the biblical story of Job, offers a<br>detailed description of how man’s response to Yahweh can change the image of God himself. In<br>this regard, unconscious forms such as dreams, visions and epiphanies are more reliable<br>accounts of the nature of God than theological constructions.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1013ПАСТИРСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ БОГОСЛОВЉА МИТРОПОЛИТА ПЕРГАМСКОГ ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА2023-12-26T11:35:40+01:00Драган Каранdkaran@bfspc.bg.ac.rs<p>Списи митрополита пергамског Јована Зизијуласа имали су утицај<br>на богословље у православним земљама, али и међу различитим западним конфесијама.<br>Митрополит Јован Зизијулас истиче да је његово богословље наставак и развој<br>богословских правацa руских богослова које је отац Георгије Флоровски назвао<br>„неопатристичком синтезом“ које се огледало у потреби повратка богословљу древних<br>Отаца Цркве. Богословље само по себи није скуп идеја и идејних конструкција, већ<br>харизматска делатност у телу Цркве која служи преношењу, обнављању и очувању вере<br>Цркве. Сваки вид богословља који превиђа његову харизматску улогу представља<br>индивидуално – интелектуални рад који не служи свом циљу, а то је изградња<br>богочовечанског Тела Цркве.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1014УБИСТВО КОЈЕ СЕ НИЈЕ ДЕСИЛО Да ли је медицина одговорила на нека биоетичка питања из Tребника2023-12-26T11:38:05+01:00Немања Мрђеновићnemanji@gmail.com<p>Чланак анализира оправданост употребе термина „убиство” у<br>молитвама жени после спонтаног побачаја, као и ширу праксу референсирања порођајне<br>„нечистоће” жене у савременим српским требницима. Ослањајући се на најновија<br>медицинска и богословска истраживања али и на богослужбене праксе у другим<br>православним јурисдикцијама, чланак упућује на потребу да се поједине молитве у<br>српским требницима ускладе не само са биоетичким стандардима већ и са вером,<br>праксом и древном традицијом Православне Цркве.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1015ДУХОВНИ ИЗВОРИ КУРАНА2023-12-26T11:40:16+01:00Срђан Симићdr.sergios-simic@live.com<p>Ислам је настао у специфичном културном зденцу семитског<br>Блиског истока, на темељима касноантичке Арабије, као најмлађа и најстрожа<br>монотеистичка и природна религија, са утврђеним политеистичким и религијским<br>култом. Хетеродоксна јудео-хришћанска и апокрифна предања, претежно сиријско-<br>палестинског типа, монофизитско-несторијанске христологије, као и разна гностичко-<br>талмудска учења, још пре VII века, несметано су вековима егзистирала на Арабљанском<br>полуострву и, као такви, наставили, даље, да живе у исламу. Отуда је могуће објаснити<br>зашто у Курану наилазимо не само на богату ризницу митопоетског учења Блиског<br>истока, посредством „ханифејског покрета”, него и на разна јеретичка јудео-<br>хришћанска и гностичка учења, која су на исламски начин преосмишљена, у циљу<br>саопштења „исламске објаве”, у коју се не „може сумњати”. Зато је и циљ овога рада<br>да укаже на експлицитно куранско одступање од изворног учења православне<br>хришћанске цркве Истока која је канонско учење сачувала у Четворојеванђељу и у<br>апостолско-светоотачком предању.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1016АЛ-КИНДИЈЕВА ПРИРОДНА ТЕОЛОГИЈА2023-12-26T11:42:42+01:00Синиша Симићsinisa_simic@msn.com<p>У овом раду приказаћу основне ставове Ал-Киндијеве филозофије.<br>Циљеви рада су упознавање с ликом и делом Ал-Киндија, који није посебно познат нашој<br>стручној публици, и покушај да кроз приказивање најважнијих момената у његовој<br>филозофији увидимо однос између филозофије и теологије у исламској традицији тог<br>доба. Иако је тврдио да истине филозофије и теологије не могу бити контрадикторне и<br>да је задатак филозофије да пружи доказ за Божје постојање, ипак је, како мислим,<br>остало нејасно да ли је Ал-Кинди филозоф или исламски теолог. Ово ће нам бити јасније<br>кад у раду прикажем Ал-Киндијев аргумент против вечности света. Према томе, мој<br>фокус овде неће бити на анализи аргументације, односно на вредности и исправности<br>аргумената. Рад ће бити кратак синтетички преглед Ал-Киндијеве мисли.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1017VERSKA UBEĐENJA I ORGANIZACIONA KULTURA2023-12-26T11:45:18+01:00Samir Ljajićs.ljajic@uninp.edu.rs<p>Multipolarna globalizacija 21. veka ne donosi nijednu novu vrednost<br>običnim građanima već samo ogromne društvene nejednakosti pa je stoga glavni pravac<br>globalizacije izrazito negativan u ekonomskom, socijalnom i moralnom smislu. Etičko poslovanje<br>i poštovanje vrednosti kao što su humanost, solidarnost, lična i društvena odgovornost i<br>savest uzmiču pred naletom globalizacije. Postkapitalistički sistem u globalizacijskim uslovima<br>isključuje sve humane ljudske vrednosti poput istine, dobra i časti, na kojima se grade verska<br>ubeđenja ali zato naglašava individualizam, konkurenciju, sticanje materijalnog bogatstva i<br>uspeh u karijeri kao osnovne vrednosne ciljeve. Time lideri ostaju uskraćeni za najvažniji resurs<br>a to su verujući ljudi koji bez obzira na svoju konfesionalnost donose nove vrednosti organizacijskoj<br>kulturi a to su istina, poštenje, lojalnost, privrženost, istrajnost, visoka efikasnost, posvećenost<br>cilju, odgovornost. Kako organizaciona kultura determiniše uspešno poslovanje važno je<br>da li se ona oslanja na vrednosni sistem koji proističe iz verskih ubeđenja zaposlenih a koja<br>određuju dimenzije etičkog i moralnog poslovanja.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1019„ЦРКВЕНИ ВОЈНИЦИ“ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ2023-12-26T11:55:01+01:00Марија Копривицаmarija.koprivica@f.bg.ac.rs<p>Српски средњовековни извори познају термин „црквени војник“<br>којим су означени припадници војних слојева становништва у служби манастира. У раду<br>је детаљније указано на деловање властеличића и пронијара на црквеним поседима.<br>Показано је да су њихова задужења била усмерена на чување и одржавање манастирског<br>комплекса, пиргова, или тврђава који их штитили или других поседа у оквиру црквених<br>властелинстава. Такође, црквени војници су представљали личну пратњу игумана током<br>путовања. На примерима неколико великих манастира указано је да је постојала подела<br>задужења унутар војне посаде.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1020СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ЖИТИЈИМА СВЕТОГ СИМЕОНА И СВЕТОГ САВЕ2023-12-26T11:58:38+01:00Милан Денчићmilan.dencic@f.bg.ac.rs<p>Рад се бави начинима на које су српски животописци XIII века<br>схватали и у житијима Светог Симеона и Светог Саве приказивали целину српске<br>државе свог и времена које им је претходило. Питање именовања српске државе у<br>средњем веку до сада је најчешће сагледавано из угла документарних извора, док су<br>наводи из наративних извора углавном служили као поткрепљење онога што је<br>налажено у исправама. У раду су анализирани наводи из појединачних житија, угледање<br>млађих на старије животописце, али и питање њиховог односа према именовању државе<br>у владарским исправама које су им могле бити познате.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1021„ИЗДАНЦИ СВЕТОГ КОРИЈЕНА“. ПИТАЊЕ ДИНАСТИЧКОГ ЛЕГИТИМИТЕТА У СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ БОСНИ2023-12-26T12:01:21+01:00Дејан Дошлићdejan.doslic@ff.unibl.org<p>У раду ће бити анализирани основни аспекти владарског<br>легитимитета династије Котроманића, посебно од времена крунисања бана Твртка за<br>краља „Срба и Босне“, па све до пада средњовјековне босанске државе под турску власт.<br>Краљеви из рода Котроманића су свој положај баштинили на beata stirps легитимитету,<br>који је у својим исправама истицао краљ Стефан Твртко, а након њега посебно краљеви<br>Твртко II Твртковић и Стефан Томаш.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1023МАНАСТИР РАВАНИЦА У КУЛТНИМ СПИСИМА О СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ2023-12-26T12:11:44+01:00Даринка Трбојевићdarinkatrbojevic98@gmail.com<p>У раду су анализирани описи манастира Раванице у култним<br>списима о кнезу Лазару. Пажња је посвећена подацима које аутори списа остављају о<br>архитектури цркве Вазнесења Господњег, фрескопису, манастирским објектима и<br>утврђењу. Раваница је сагледана и у контексту преноса моштију Светог кнеза Лазара.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1024ΤΟ ΔΙΕΘΝΕΣ ΣΥΝΕΔΡΙΟ ΤΩΝ ΠΑΛΑΙΟΚΑΘΟΛΙΚΩΝ ΣΤΗ ΛΟΥΚΕΡΝΗ (1892) ΚΑΙ Η ΠΡΟΣΛΗΨΗ ΤΟΥ ΑΠΟ ΤΟΥΣ ΈΛΛΗΝΕΣ ΘΕΟΛΟΓΟΥΣ.2023-12-26T12:14:34+01:00Παντελεήμων Χαμπίδηςpchampides@gmail.com<p>Η εκκλησιολογία του διεθνούς συνεδρίου των Παλαιοκαθολικών στη<br>Λουκέρνη της Ελβετίας το 1892 έδωσε την αφορμή για συζήτηση στο νεοσύστατο τότε ελληνικό<br>κράτος. Ο τακτικός καθηγητής της Θεολογικής Σχολής του Οθωνικού πανεπιστημίου (από το 1932<br>μετονομασθέντος σε Καποδιστριακό) και της Ριζαρείου Σχολής, Ζήκος Ρώσης (1838-1933)<br>άσκησε σκληρή κριτική στον Φίλιππο Παπαδόπουλο (1852-1918), συνήγορο του πρώην<br>μητροπολίτη Νικηφόρου Καλογερά (1835-1896) για την φερόμενη παρερμηνεία της<br>εκκλησιολογίας. Η θεολογική διαμάχη περιδινείται τόσο στην εκκλησιολογική αυτοσυνειδησία της<br>Ορθόδοξης εκκλησίας όσο και στη σχέση της με τους ετεροδόξους. Για πρώτη φορά τίθεται σε<br>ημιεπίσημο διάλογο το ζήτημα της φύσεως και των ορίων της εκκλησίας.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1027Η ΕΠΙΔΡΑΣΗ ΤΟΥ Ε΄ ΤΟΜΟΥ ΤΟΥ ΣΥΝΤΑΓΜΑΤΟΣ ΤΩΝ ΚΑΘΗΓΗΤΩΝ ΡΑΛΛΗ ΚΑΙ ΠΟΤΛΗ ΣΤΗ ΔΙΑΜΟΡΦΩΣΗ ΤΗΣ ΘΕΩΡΙΑΣ ΠΕΡΙ ΤΟΥ ΑΥΤΟΚΕΦΑΛΟΥ ΤΗΣ ΜΗΤΡΟΠΟΛΕΩΣ ΜΑΥΡΟΒΟΥΝΙΟΥ2023-12-26T12:19:05+01:00Радован Радићradovan.radic@mak.ues.rs.ba<p>Το ζήτημα του αυτοκεφάλου της μητρόπολης Μαυροβουνίου, τις τελευταίες<br>δεκαετίες, αποτελεί φλέγον θέμα στους κόλπους της Ορθοδόξου Εκκλησίας. Οι οπαδοί του<br>αυτοκεφάλου χρησιμοποιούν στα κείμενά τους ως επιχείρημα το έργο των καθηγητών Ράλλη και<br>Ποτλή, και συγκεκριμένα τον Ε΄ τόμο του Συντάγματος, όπου η μητρόπολη Μαυροβουνίου<br>χαρακτηρίζεται ως αυτοκέφαλη.<br>Οι δύο Αθηναίοι καθηγητές, Γεώργιος Ράλλης και Μιχαήλ Ποτλής, μετά την<br>απελευθέρωση του υπόδουλου ελληνικού έθνους από τους Οθωμανούς, για τις ανάγκες του<br>νεοϊδρυθέντος κλάδου του Εκκλησιαστικού δικαίου της Νομικής Σχολής του Πανεπιστημίου<br>Αθηνών αλλά και για τους ειδικούς ερευνητές και αναγνώστες, συντάσσουν ένα περίφημο εξάτομο<br>έργο: το «Σύνταγμα». Το έργο αυτό στην συνέχεια αποτέλεσε μοναδική πηγή στο επιχείρημα του<br>επισκόπου Ζάρας και Ιστρίας, Νικόδημου Μίλας, στη συγγραφή του κειμένου περί αυτοκεφάλου<br>της μητροπόλεως Μαυροβουνίου στο νομικό του έργο, το «Κανονικό Δίκαιο».<br>Το όνομα επισκόπου Ζάρας και Ιστρίας συνδέεται και με την συγγραφή του Συντάγματος<br>της Ιεράς Συνόδου της Εκκλησίας στο Μαυροβούνιο και του Συντάγματος του Εκκλησιαστικού<br>δικαστηρίου στο Μαυροβούνιο, στα οποία η μητρόπολη αναφέρεται ως αυτοκέφαλη.<br>Σκοπός της μελέτης αυτής είναι η εξέταση και η ανάλυση των σχέσεων και επιδράσεων<br>ανάμεσα στα κείμενα: το «Σύνταγμα Ε΄» τόμος των καθηγητών Ράλλη και Ποτλή και του<br>«Κανονικού Δίκαιου» του επισκόπου Νικοδήμου Μίλας.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1028СПЦ И АРНАУТИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА2023-12-26T12:24:54+01:00Бранко Шапоњићbsaponjic29@gmail.com<p>Напад Немачке на Краљевину Југославију 1941. године означио је<br>почетак страдања Срба и СПЦ. Поред НДХ, страдање СПЦ било је нарочито изражено<br>на Косову и Метохији. Ова територија налазила се под италијанско-албанском<br>окупационом влашћу. Арнаути су решили да покушају да у потпуности униште СПЦ на<br>територији Косова и Метохије свесни чињенице да је кроз векове она била и остала<br>главни чувар идентитета српског народа. У раду ће, на основу увида у објављену архивску<br>грађу Епархије рашко-призренске, бити приказана судбина СПЦ и српског народа на<br>Косову и Метохији за време окупације. За приказивање наведених чињеница користићемо<br>историјски, аналитички и социолошки метод.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1029ПРОФ. ДР ЂОКО СЛИЈЕПЧЕВИЋ О МАКЕДОНСКОМ НАЦИОНАЛНОМ И ВЕРСКОМ ПИТАЊУ2023-12-26T12:27:42+01:00Немања Андријашевићnemanja.andrijasevic@gmail.com<p>Проф. др Ђоко Слијепчевић писао је о географском, националном и<br>канонском простору Вардарске, Пиринске и Егејске Македоније. О овој тематици<br>објавио је три монографије, два чланка у емигрантском часопису Искра и један сепарат.<br>У средишту рада налази се анализа његових теза и закључака и њихово критичко<br>упоређивање са ставовима каснијих аутора.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1030ИГУМАНИЈA ПАРАСКЕВA СИМЕУНОВИЋ – СВЕДОК СТРАДАЊА И ВАСКРСЕЊА МАНАСТИРА ДЕВИЧА У 20. ВЕКУ2023-12-26T12:30:59+01:00Бобан Стојковићbbnstojkovic@yahoo.com<p>У раду се на основу необјављене архивске грађе Епархије Рашко-<br>призренске доноси сведочење о деловању Игуманије Параскеве Симеуновић, старешине<br>Манастира Девича, у периоду од 1947. до 1993. године. Манастир Девич припа-<br>да Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно<br>културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Међу монашким лицима која<br>су обележила вековно постојања манастира Девича у Дреници, посебно место припада<br>Игуманији Параскеви Симеуновић.<br>Манастир Девич је био потпуно разрушен и опљачкан на почетку Другог<br>светског рата, околни Албанци су у Девичу мучки убили јеромонаха Дамаскина<br>Бошковића. После Другог светског рата, у јако тешким околностима, обнову<br>Манастира започиње јеромонах Макарије Поповић, који је био сабрат Манастира.<br>Монахиња Параскева Симеуновић је 1947. године дошла у разрушени Манастир,<br>где уз помоћ јеромонаха Макарија Поповића, и неколико сестара започиње обнову ове<br>светиње. Обнова Манастира је била веома тешка, сестринство је било суочено са<br>претњама околних Албанаца, али и локалних комунистичких власти, које остају имуне<br>на вапаје сестринства Манастира.<br>Неуморним залагањем Игуманије Параскеве Манастир Девич је потпуно<br>обновљен у духовном, економском и архитектонском смислу.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1032ДОПРИНОС ЕПИСКОПА ЛАВРЕНТИЈА У ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ РАСКОЛА У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА2023-12-26T12:35:04+01:00Милош Мишковићmilosmiskovic94@gmail.com<p>Студија је посвећена раду Епископа Лаврентија на решавању<br>црквеног раскола у дијаспори. Српска Православна Црква делегирала га је да као њен<br>представник 1984. године води преговоре са представницима дела Српске Цркве који је<br>био у расколу, тј. са тадашњим вођом раскола Иринејем Ковачевићем, који је био<br>Епископ слободне Српске Православне Епархије за Америку и Канаду. Ти преговори<br>представљали су прекретницу у напорима Цркве да се изврши помирење са одвојеном<br>браћом у дијаспори. Након тога, улога Епископа Лаврентија у преговорима није више<br>била доминантна, али се значај разговора које је имао са Епископом у расколу Иринејем<br>Ковачевићем рефлектовао на њихов наставак. Извор за ово истраживање биће архиви<br>Светог Архијерејског Синода и Епархије диселдорфске и немачке. Особеност овог рада<br>се огледа у томе, да се у њему приказују подаци пронађени у архивама чији садржај није<br>био предмет научних радова објављених о овој тематици. Циљ овог рада је да се укаже<br>на значај Епископа Лаврентија у преговарачком процесу са делом Цркве који је био<br>отишао у раскол, као и епископов допринос решавању тог питања, који је скоро три<br>деценије представљао велики проблем у функционисању и животу Српске Цркве и<br>српског народа у дијаспори.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1033ПОВОДОМ ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ АРХИМАНДРИТА СТЕФАНА ИЛКИЋА – ПРИЛОГ БИОГРАФИЈИ2023-12-26T12:38:10+01:00Снежана Божанићsnezana.bozanic@ff.uns.ac.rs<p>У фокусу нашег истраживања налази се световни и духовни рад<br>архимандрита Стефана Илкића (1875‒1963) у Сомбору, пре 1908. године и после његовог<br>монашења. Као стални сарадник Школског листа, перовођа Сомборске читаонице и<br>Добротворне задруге Српкиња Сомборкиња, настојатељ Задужбине Стевана Коњовића<br>Николиног, уредник Духовне страже, управник Градске библиотеке, секретар и<br>председник Сомборске српске црквене певачке дружине, покретач Историјског друштва<br>у Сомбору, председник Месног одбора Црвеног крста и друго, обележио је живот<br>Сомбора током прве половине прошлог века. У многим сегментима по свом значају дело<br>Стефана Илкића далеко превазилази локалне оквире. Све наведено анализирано је у раду.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1034СЕЋАЊЕ НА МАТИ МАКАРИЈУ И ЊЕН ДОПРИНОС ОЧУВАЊУ И НЕГОВАЊУ ЈЕДНОГ ОД ДРАГУЉА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ‒ МАНАСТИРА СОКОЛИЦE2023-12-26T12:41:23+01:00Илинка Мушикић Поповићlinamusikic@gmail.comАлекса Поповићaleksa.popovic@filfak.ni.ac.rs<p>Једна од најпознатијих монахиња Српске православне цркве ‒ мати<br>Макарија (световно Милица Обрадовић) била је омиљена широм Косова и Метохије.<br>Завршила је два факултета: Природно-математички факултет у Београду и Теолошки<br>факултет у Солуну. Поред академског образовања мати Макарија је била и полиглота,<br>о чему сведоче њени преводи светоотачке литературе, а бавила се и уређивањем и<br>илустровањем књига о духовним темама. У раду је дат приказ живота мати Макарије<br>и њен рад у Манастиру Соколица, код Звечана на Косову и Метохији, у ком je живела и<br>радила од 1991. до 2022. године.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1035УНИВЕРЗАЛИЗАМ УНИВЕРЗАЛНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА ‒ БОГОСЛОВСКА ПЕРСПЕКТИВА ‒2023-12-26T12:44:04+01:00Зоран Деврњаzdevrnja@bfspc.bg.ac.rs<p>Универзална декларација о људским правима сматра се једном од<br>највећих интелектуалних и правних тековина савременог света. Њеним доношењем<br>појединац први пут постаје субјект међународног права. Декларација свој антрополошки<br>credo црпи из најбољих традиција природноправне школе мишљења. Будући да има<br>огроман преображајни потенцијал, последице њеног доношења су оставиле дубок траг<br>у животу савременог света. Вредности садржане у Декларацији побудиле су значајну<br>пажњу хришћанских заједница и њихове теолошке мисли. Православна Црква се, кроз<br>своје саборске институције, посланице својих поглавара и ставове својих теолога,<br>различитим поводима изјашњавала о људским правима и њиховом значају за савремена<br>друштва и верске заједнице у њима. Поред начелно афирмативног става православни су<br>се и критички односили према феномену људских права доводећи у питање њихову<br>пренаглашену антропоцентричност, упитну културолошку и вредносну инклузивност,<br>нејасну универзалност, недовољно дефинисан принцип њихове недељивости и очекиване<br>сврсисходности.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1038МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНИ АСПЕКТИ СЛОБОДЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ: РЕЦЕПЦИЈА, ИЗАЗОВИ И ЗАШТИТА У СРПСКОМ ПРАВНОМ ПОРЕТКУ2023-12-26T12:47:36+01:00Александар Васиљевићaco.vasiljevic96@gmail.com<p>Људска права представљају посебну врсту јавног права које се<br>базира на моралу и правди, захтевају потпуно поштовање од државе, али је и обавезују<br>да их правном регулативом штити. Могу се на различите начине манифестовати, а<br>један од најчешћих је слобода вероисповести, која има једнако важан значај за људе као<br>и слободе мисли, говора, савести и уверења. Аутор наглашава да сврставањем у ову<br>категорију слобода вероисповести добија привилегован статус, дефинисан као „три<br>елемента једне целине“. Њене карактеристике су изворност, утемељеност и сигурност,<br>које јој гарантују међународно-правни извори који представљају основу за њену<br>зајемченост у већини европских и светских правних система. Устав Републике Србије и<br>Закон о црквама и верским заједницама по узору на државне одлуке о ратификацији<br>опрезно и темељно дефинишу ову врсту човекове слободе. И поред адекватног приступа,<br>рецепција за собом повлачи неколико изазова на које је неопходно пружити стручан<br>одговор. У завршном делу аутор указује на значај и неопходност правне заштите која ће<br>слободу вероисповести сачувати од злоупотреба.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1040О НАСЛЕЂИВАЊУ МОНАХА, АРХИЈЕРЕЈА И СВЕШТЕНИКА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ2023-12-26T12:50:47+01:00Наташа Стојановићnatasa@prafak.ni.ac.rs<p>У раду аутор разматра наслеђивање заоставштине упокојених<br>монаха, архијереја и свештеника Српске православне цркве. Служећи се социолошком,<br>историјском, нормативном, правнодогматском и упоредноправном методом, аутор<br>чини покушај да одговори на питања: која правила важе за наслеђивање ових лица, и<br>какав је однос, на ову тему, између државног и црквеног права? Пажња аутора<br>фокусирана је и на анализу решења државног и црквеног права о наслеђивању монаха и<br>архијереја који припадају Руској православној цркви, Бугарској православној цркви и<br>Румунској православној цркви, како би се понудио најбољи модел за уређење ове<br>проблематике. По схватању аутора, одредбе Устава Српске православне цркве које се<br>односе на наслеђивање монаха и архијереја треба разумети тако да се оне односе само<br>на имовинска добра која су ова лица стекла обављајући црквене послове. За имовину<br>монаха и архијереја, стечену мимо црквеног положаја, треба да важи општи<br>наследноправни режим успостављен Законом о наслеђивању Републике Србије.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1041НАДЛЕЖНОСТ ЦРКВЕ У ПОСТУПЦИМА РАЗВОДА БРАКА У СРБИЈИ КРАЈЕМ 19. ВЕКА2023-12-26T12:53:45+01:00Александра Јанковићaleksandra.j78@gmail.comРанђел Стошићs_arandjel@hotmail.com<p>И поред тога што развод у периоду 19. века није представљао тако<br>честу појаву као што је то случај данас, Српска православна црква је дозвољавала развод<br>из тачно одређених случајева. Тема рада је анализа црквених и грађанских прописа који<br>су регулисали питање развода у 19. веку, са посебним освртом на анализу поступања<br>црквених судова у поступцима развода у периоду када је развод био у искључивој<br>надлежности црквених судова. Осим позитивноправне анализе правног институтa<br>развода и његовог утицаја на децу, у раду је примењен и историјски и социолошки метод<br>како би се потпуније анализирао и сагледао његов историјски развој и утицај односа у<br>друштву на брак и развод.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1042СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ПРЕДЛОГУ СПОРАЗУМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ О ПУТУ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ ТЗВ. КОСОВА” И СРБИЈЕ ОД 27. ФЕБРУАРА 2023. ГОДИНЕ2023-12-26T12:56:27+01:00Велибор Џомићotacvelibor@gmail.com<p>У раду су анализиране правне норме из члана 4 став 2 и члана 7 став<br>2 Предлога споразума Европске уније о путу нормализације између тзв. Косова и Србије<br>од 27. фебруара 2023. године из Брисела и Предлога имплементационог анекса споразума<br>о путу нормализације између тзв. Косова и Србије од 18. марта 2023. године из Охрида<br>које се односе на правни положај Српске Православне Цркве и заштиту места српског<br>верског и културног наслеђа на простору Косова и Метохије. Свети Архијерејски Сабор<br>и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на челу са Патријархом српским<br>нису учествовали у припреми предложених правних аката. У раду се доказује због чега<br>предложене правне норме не могу бити прихватљиве за Српску Православну Цркву.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1044САКРАЛНА ГЕОГРАФИЈА И КУЛТУРНА БАШТИНА – СЛУЧАЈ ПЛАНИНА2023-12-26T13:00:25+01:00Бојан Томићbojantomic@imsi.rsМилица Томићtomic.milica.bg@gmail.com<p>У раду се проучавају планине, брда и горе у контексту сакралног<br>геокултурног наслеђа. Неки од кључних догађаја у историји јудеохришћанства одиграли<br>су се на планинама, због чега се сакрална географија проучава обједињено са културном<br>историјом. Историја јеврејског народа описана у Старом завету неодвојива је од<br>планина, посебно од високе Синајске горе, док рељефна узвишења из Новог завета<br>(Маслинска гора, Тавор, Голгота) спадају у ниске планине. Високе планине и тешко<br>приступачни предели брдско-планинског рељефа локације су многобројних православних<br>светиња које су на листи Унескове културне баштине, попут манастира Свете Ката-<br>рине, Свете горе Атонске, Метеора, средњовековног града Лалибела у Етиопији и<br>Рилског манастира.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1047АНТИМИНСНА ГРАФИКА АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА: ИСТОРИСТИЧКA РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈA БАРОКНОГ УЗОРА2023-12-26T13:04:38+01:00Вук Даутовићvukdau@gmail.com<p>Штампани антиминси из бечке радионице Анастаса Јовановића<br>науци су непознат материјал. Након добијања црквене аутономије, питање набавке<br>антиминса за православне храмове на подручју Београдске митрополије постаје врло<br>значајно. Сачувани антиминси из 19. века разнородни су, а типолошки је<br>најраспрострањенији антиминс начињен по узору на онај који је за митрополита Јована<br>Георгијевића бакрорезао Георг Николај у другој половини 18. века. Aрхивски извори, уз<br>фотографску грађу из заоставштине Анастаса Јовановића, те огласи из „Србских<br>новина“ праћени илустрацијама, упућују да се он половином 19. века бавио уметничким<br>обликовањем и дистрибуцијом антиминсних графика. Недавно пронађени антиминси<br>сачувани у Епархији нишкој Српске православне Цркве, штампани у Бечу са потписом<br>Анастаса Јовановића, освећивани током друге половине 19. века, недвосмислено указују<br>да је управо он заслужан за преузимање каснобарокног графичког предлошка Георга<br>Николаја који ће се, захваљујући истористичким схватањима, задржати у оптицају<br>готово до половине 20. века.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1049ЈЕЗУИТСКА АМБЛЕМАТИКА У ПРАВОСЛАВНОЈ УПОТРЕБИ2023-12-26T13:08:32+01:00Жарко Војновићstevlovi@gmail.com<p>Године 1862. надзорник српских школа Банатске границе, данас<br>непознати учитељ Димитрије Чобић, објавио је у Панчеву књигу под насловом Књига<br>Зрак духовни или храм Божји. Њен основни садржај чине религијске илустрације, које су<br>очигледно неправославног порекла, због чега се појавила оправдана сумња да то дело није<br>оригинално. У потрази за изворником утврђено је да се ради о преводу/преради дела<br>римокатоличког па потом протестантског теолога Јоханеса Госнера Das Herz des<br>Menschen : ein Tempel Gottes, oder eine Werkstätte des Satans (1812), које је у то доба<br>посталo светски познатo, доживевши огроман број издања на великом броју језика, па<br>тако и међу православним народима. Даља потрага открила је дубље порекло овог дела,<br>пре свега његових илустрација (Geistlicher Seelen-Spiegel, Вирцбург, 1733). Утврђено је да<br>изворник чини дванаест илустрација француског језуите Венсана Ибија (1675), насталих<br>у сврху мисије на територији верски одметнуте Велике Британије, док је сама идеја<br>амблематског приказа човековог срца потекла од браће Виерикс из Холандије (око 1586).<br>Покушава се реконструисати пут којим је Госнерова књига стигла до Чобића и<br>установити његов удео у српској верзији, а потом се опширније прати занимљиви даљи<br>живот овог дела међу Србима до данашњег дана.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1050ИКОНОПИС ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА У МАНАСТИРУ АЈДАНОВАЦ – ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ДЕЛА ЕВСТАТИЈА ПОП ДИМИТРОВА, АНДРЕЈА БИЦЕНКА И РУСЕ КРСТИЋА2023-12-26T13:11:48+01:00Ивана Женарју Рајовићivanazenarju@yahoo.comИгњатије Урош Ђорђевићignjatije.djordjevic84@gmail.com<p>У цркви манастира Ајдановца налази се иконостас конструисан<br>1904. године, као и неколико покретних икона, који до сада нису били предметом стручне<br>анализе. Стога се у раду говори о овим иконама и њиховим ауторима. Анализа је показала<br>да је иконе на иконостасу радио Евстатије Поп Димитров, Андреј Биценко две престоне<br>иконе, као и једну икону и запрестони крст, а једну икону галички сликар Русе Крстић.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1052КУЛТУРА НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА У КОНТЕКСТУ КОНСТРУИСАЊА СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПЕДАГОГИЈЕ – БИТОЉСКА БОГОСЛОВИЈА2023-12-26T13:15:21+01:00Биљана Мандићbiljana.mandic@filum.kg.ac.rs<p>У настојањима, да физички покуша да затре све православно и<br>избрише га из културе националног сећања, комунистичка власт је, после Другог<br>светског рата, зграду Битољске богословије разрушила до темеља и на њеном месту<br>изградила стамбене објекте. Стиче се утисак да је из културе националног<br>сећања ’избрисана’ и 2022. година, година у којој је требло да буде обележен један век од<br>поновног успостављања рада Битољске богословије. У стремљењу ка ревитализацији<br>национално-културног сећања, у раду се указује на двојаку мисију богословије, коју је ова<br>установа остваривала у периоду између два светска рата. Прву, музичко-педагошку,<br>чијом опсервацијом је утврђено да су у Битољској богословији деловали ученици Стевана<br>Стојановића Мокрањца, као чувари, настављачи и поштоваоци Мокрањчеве педагогије.<br>Анализом друге, национално-културне мисије, утврђен је допринос богословског хора у<br>креирању и ојачавању веpског и национално-културног идентитета. Утемељен на<br>архивској документацији, истраживачким микронаративима, рад указује на улогу,<br>значај и допринос који је Битољска богословија остварила у ширем заснивању српске<br>музичке педагогије, верског, националног и културног живота Срба у тадашњим јужним<br>крајевима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1053СВЕТИ САВА У ЛЕГЕНДАМА СЈЕНИЧКО-ПЕШТЕРСКОГ КРАЈА2023-12-26T13:17:55+01:00Елма Халиловићelmahalilovic19@yahoo.com<p>У раду ће бити речи о најпознатијој личности српског средњег века,<br>Светом Сави, у контексту усмене традиције неговане на просторима сјеничко-<br>пештерске висоравни. Корпус нашег проучавања заснован је на записима Хусеина<br>Дердемеза, пре свега легендама, које су сакупљане у другој половини 20. века, и од којих<br>су неке потпуно оригиналне, те као такве, према нашем увиду, представљају до сада<br>непознату грађу о Светом Сави. Циљ рада јесте да компаративном и аналитичком<br>методом сагледамо на који начин усмена традиција чува сећање на личност Светог<br>Саве, као и да истакнемо културолошки значај који поменути записи имају за целокупну<br>баштину српске усмене књижевности и фолклористике.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1054ДУХОВНА ДИМЕНЗИЈА НАРОДНЕ ЕПСКЕ ПЕСМЕ УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ2023-12-26T13:20:50+01:00Бобан Миленковићboban.fani@gmail.com<p>Епска времена везана за Светородне Немањиће, Краљевића Марка,<br>Светог кнеза Лазара, Косово и Метохију, Призрен, Крушевац или Грачаницу и Лазарицу,<br>Раваницу – ма где и ма када оне, опет и опет, од нових Немања, Лазара и деце им биле<br>грађене – једина су садашњост у којој Срби разумевајући прошлост имају своју<br>будућност. Без те непрекидне духовне епике, која није ништа друго до Јеванђеље гуслама<br>препевано, немогуће је разумети Србе, а још теже је Србину да разуме себе као оног ко<br>је утемељен на јеванђељском завету Светог Саве запечаћеном косовско-метохијским<br>путоказом и примером ‒ којима смо као народ и појединац Црквом Христовом рођени и<br>запечаћени.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1055ГРИГОРИЈЕ БОЖОВИЋ И ВЛАДИКА НИКОЛАЈ2023-12-26T13:23:12+01:00Драгиша Бојовићdragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs<p>У српској култури и духовности између два рата деловало је<br>неколико изузетних интелектуалаца. Међу њима је било клирика, који су се бавили<br>књижевношћу, и лаика, који су били одани православној духовности. Између многих<br>стваран је однос сарадње и поверења. Сачувани су и важни текстови о томе. Данас нам<br>се, из тог времена, посебно важним чине сведочанства Григорија Божовића о Владики<br>Николају Велимировићу.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1056ДИЈАХРОНА ПЕСНИЧКА АНТИФОНИЈА: ИВАН В. ЛАЛИЋ И КАСИЈА КОНСТАНТИНОПОЉСКА2023-12-26T13:25:50+01:00Милан Громовићmilan.gromovic@ff.uns.ac.rs<p>Упоредни концепт који подразумева довођење Лалића у везу са овом<br>фазом развоја књижевности у Византији прихватљив је, јер његова песничка<br>религиозност јесте православна и иконофилска, а песнички глас какав негује наизменично<br>је химничан и молитвен. Компаративном анализом (синтетичком дедукцијом) два<br>песничка усмерења, улазимо у дискурс својеврсне дијахроне песничке антифоније, где је<br>представник песничке баштине, оличене у хору песничких гласова који јој претходе,<br>византијска песникиња, а хор модерних песника који утичу на Лалићеву поетику, такође,<br>баштина по себи. Сусретом два хора баштина настаје поетичко сазвучје за којим Лалић<br>непрестано трага – то је византијско појање „Kyrie eleison” које се из песме „Концерт<br>византијске музике” прелива на остале песме са византијским темама и мотивима у<br>његовом стваралаштву. Анализом смо обухватили Лалићеве песме: „Концерт<br>византијске музике”, Шапат Јована Дамаскина, „De administrando imperio” и Касијине:<br>„Пета стихира”, „О Рождеству Христовом кад је Август царовао”.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1057АСОЦИЈАТИВНИ ПРИСТУП ОДАБРАНИМ ЛЕКСЕМАМА ИЗ ДОМЕНА ХРИШЋАНСТВА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ2023-12-26T13:28:38+01:00Александра Јанићaleksandra.janic@filfak.ni.ac.rs<p>Предмет овог рада је семантичка анализа асоцијативних реакција<br>на одабране стимулусе из домена хришћанства у српском језику код изворних говорника.<br>Будући да испитаници припадају истој култури, истог су узраста, образовања и порекла,<br>у великој мери су уједначене перцепције анализираних стимулуса. Најхомогенија<br>асоцијативна поља имају стимулуси Јуда, смирна, Ева, чесница, Свети Јован, а<br>најхетерогенија пост, атеизам, опроштај, грех, крштење. Највише хапаксних реакција<br>имају стимулуси пост, Бог, атеизам, опроштај, крштење, рај. По највећем броју истих<br>стимулуса издвајају се реакције црква, манастир, човек, слава, празник, крст, док се са<br>преко 66% изостајућих реакција издвајају стимулуси епитимија, епитрахиљ, смирна,<br>херувими, целибат, тропар, анатема.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1058ANALYSIS OF NOMINAL INVOCATION PHRASE IN PRAYERS BY THE LAKE BY ST. NIKOLAI OF OHRID AND ŽIČA AND ITS ENGLISH TRANSLATION2023-12-26T13:32:20+01:00Anita Jankovićanita.jankovic@pr.ac.rsNataša Bakić Mirićnatasa.bakic.miric@pr.ac.rs<p>Language is a powerful tool which can render divine beings perceptible and<br>compelling to our senses by a prayer, which is manifested through it and which weaves multiple<br>communicative functions in its structure. Therefore, a linguistic examination of prayer could<br>yield insightful and provoking results. This paper will focus on the English translation of the<br>most prominent work by Nikolai Velimirović, Prayers by the Lake, where he interprets great<br>Christian truths by way of a dialogue between a man and God. The authors intend to examine<br>the grammatical structures used to perform the communicative function of invocation. The<br>corpus analysis gives a valuable insight into the pattern of the nominal invocation phrase and<br>its varieties. In addition, the paper will tackle the translation solutions for the invocation phrases.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1059STRATEGIES AND PROCEDURES IN TRANSLATING RELIGIOUS TERMINOLOGY IN THE NOVEL ČARAPE KRALJA PETRA BY MILOVAN VITEZOVIĆ FROM SERBIAN INTO ENGLISH AND FRENCH2023-12-26T13:35:31+01:00Jelena Babić Antićjbabic.antic@gmail.comMelina Nikolićmelina.nikolic@alfa.edu.rs<p>The aim of this article is to analyse the application of strategies and<br>procedures in translating religious terminology from Serbian source text "Čarape kralja Petra"<br>by Milovan Vitezović into English and French. Drawing on a combination of Venuti’s and<br>Newmark’s theories, we will attempt to identify the translation strategies and procedures and<br>determine to what extent the translator uses domestication or foreignization, and thus creates<br>either a translation that can be read fluently and which does not contain the specificities of the<br>source text, or a translation that emphasizes cultural diversity and thus respects both the culture<br>and the writer of the original text. We start from the assumption that even though all three<br>languages belong to the Christian culture, Catholicism, Protestantism and Orthodox<br>Christianity, their respective religious terminologies differ significantly. Therefore, the<br>translator’s task should be to produce a translation that can be read fluently while at the same<br>time respecting the cultural diversity in question. Our initial assumptions that the two<br>translations are examples of different strategies have proven to be only partially true. The results<br>show the obvious prevalence of the domestication strategy in both translations, with the<br>exception of the non-equivalence and proper names and toponyms, which proves that the<br>translators actually moved away from the original text.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1060SUR LE LEXÈME PÂQUES / ВАСКРС DANS LA PARÉMIOLOGIE SERBE ET FRANÇAISE2023-12-26T13:38:53+01:00Јелена Јаћовићjelena.jacovic@filfak.ni.ac.rsИван Јовановићivan.jovanovic@filfak.ni.ac.rs<p>Dans le présent article nous allons analyser les parémies françaises et<br>serbes avec le lexème Pâques / Васкрс en utilisant l’approche contrastive afin de montrer toutes<br>les ressemblances et les différences au niveau sémantique et linguoculturel. Dans l’optique de<br>la théorie des champs sémantiques perçue par Taylor (1995), Kleiber (1990) et Pottier (2000)<br>dont les ouvrages sont les plus référents en ce qui concerne la catégorisation et les prototypes<br>en sémantique, et de l’approche linguoculturel (Маслова 2010; Светоносова 2007;<br>Драгићевић 2010) qui enrichit les études linguistiques en ajoutant une nouvelle composante –<br>la culture, le corpus des parémies analysées est, selon les concepts auxquels il se réfère, classé<br>en neuf champs sémantiques. Il s’agit des champs sémantiques avec une signification<br>dénotative : 1. Piété / Repentir, 2. Fertilité ; 3. Éveil de la nature et de la vie dans la nature ; 4.<br>Année inféconde / Manque de nourriture ; 5. Situation météorologique ; 6. Beau temps ; 7.<br>Mauvais temps ; 8. Noces de mariage ; 9. Noël / Pâques. Le matériel pour cette recherche est<br>extrait des dictionnaires parémiologiques français et serbe : Quitard 1842; Montreynaud 2006;<br>Maloux 2006; Cosson 2010; Рајковић 1876; Михајловић 1965; Зуковић 1980; Караџић 1985;<br>Вуковић 2004. Nous avons utilisé aussi les dictionnaires suivants : TLFi 2005; РМС 2007;<br>РСАНУ 1959. Les résultats ont montré que la langue française abonde en parémies comportant<br>le lexème Pâques, alors que la langue serbe n’en a que deux.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1051НЕКЕ ЛЕКСЕМЕ ИЗ СЛУЖБЕ СВЕТОМ КРАЉУ МИЛУТИНУ У ПРЕВОДУ НА САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК2023-12-26T13:42:16+01:00Ружица Левушкинаruzica.bajic@isj.sanu.ac.rsЗоран Станчевићnovisrbljak@yandex.ru<p>У раду се предлажу преводилачка решења на савременом српском<br>језику за поједине лексеме из Службе Светом краљу Милутину на црквенословенском<br>језику руске редакције. Најпре су наведени принципи превођења богослужбених текстова<br>уопште на савремени српски језик, као и основни подаци о оригиналној Служби Светом<br>краљу Милутину на српскословенском језику. За сваки од размотрених преводних<br>еквивалената лексичких јединица на језику извору даје се објашњење због чега се<br>сматрају добрим решењем у конкретним контекстима у језику циљу. Крајњи циљ рада<br>јесте да се обрађеним релевантним лексичким материјалом допринесе што бољем<br>преводу дате службе на савремени српски језик, а за богослужбену употребу.<br>Потенцијални додатни циљ јесте и да се поједине лексеме из пасивног лексичког фонда<br>савременог српског језика активирају у истом, бар у овом, химнографском жанру.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1062Ο ΠΑΤΡΙΑΡΧΗΣ ΒΕΛΙΓΡΑΔΙΟΥ ΚΑΙ ΠΑΣΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΠΑΥΛΟΣ, ΩΣ ΙΕΡΟΚΗΡΥΚΑΣ (1990-2009)2023-12-26T13:44:33+01:00Νικόλαος Στάντσιτςniklebgd@yahoo.com<p>Στο πλαίσιο αυτού του άρθρου θα εξετάσουμε το κηρυκτικό έργο του<br>μακαριστού Πατριάρχη Σερβίας Παύλου. Θα δούμε ποια θέματα κυριαρχούν στις ομιλίες του<br>και ποιες θεολογικές τάσεις παρατηρούνται στη διακονία του λόγου του, μέσα από μερικά<br>αποσπάσματα των ομιλιών του. Στο τέλος, στα συμπεράσματα, θα αναφέρουμε τα βασικά<br>στοιχεία της διακονίας του λόγου του.</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1061Марија Копривица, Властелинства и економија манастира средњовековне Србије, Београд: Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофски факаултет Универзитет у Београду; Ниш: Центар за црквене студије, 2022, 396 стр.2023-12-26T13:51:30+01:00Катарина Митровићnemanja.andrijasevic@gmail.com<p>/</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1066Приказ књиге Димитриса Стаматопулоса Византија после нације: проблем континуитета у балканским историографијама2023-12-26T13:54:31+01:00Владимир Цветковићnemanji@gmail.com<p>/</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1067Владан Јовановић, Језик и речник светог владике Николаја Велимировића (Диференцијални приступ), Едиција „Монографије“, Књига 34, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022, 507 стр.2023-12-26T13:56:47+01:00Софија Милорадовићnesoni2@mts.rs<p>/</p>2023-12-31T00:00:00+01:00Copyright (c) http://crkvenestudije-churchstudies.com/index.php/studies/article/view/1068ИЗБОР НОВЕ УПРАВЕ ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ2023-12-27T08:12:49+01:00Драгиша Бојовићdragisa.bojovic@filfak.ni.ac.rs<p>/</p>2023-12-26T14:04:06+01:00Copyright (c) 2023 CHURCH STUDIES