ВЕРСКЕ СЛОБОДЕ И ДРЖАВНО-ПРАВНЕ МЕРЕ ПРОТИВ ПРОЗЕЛИТИЗМА У МОСКОВСКОМ ЦАРСТВУ (XVI И XVII ВЕК)
Abstract
Рад се бави питањем верских слобода неправославног
становништва у руској држави у XVI и XVII веку. Аутор полази од тезе да је слобода
религијске савести била непозната европским државама у овом периоду, те да је у
конфесионалној држави какво је било руско царство, тзв. Московское государство,
степен верских слобода које су уживале поједине вероисповести, пре свега, био
условљен мерама заштите владајуће православне хришћанске вере од прозелитизма.
Следствено, московске власти су у свакој прилици, с обзиром на процену опасности
од верске пропаганде, појединим заједницама иновераца додељивале, или ускраћивале
неку од верских слобода.
Полазећи од овакве тезе, аутор у првом делу рада даје појединачни приказ
обима верских слобода које су припадници појединих верских конфесија
(римокатолици, протестанти и муслимани) уживали у московском царству и то,
како странци који су привремено боравили у руској држави, тако и домаћи иноверци.
У посебном поглављу, дат је и краћи осврт на општи грађанско-правни статус
домаћих иновераца. У другом делу рада, аутор излаже поједине антипрозелитске
мере које је московско царство прописивало у форми појединачних указа, као и у
оквиру најзначајније кодификације овог периода – Саборног уложенија од 1649.
References
законодательство X-XX веков, В девяти томах, т. 3, Под общей редакцией О. И
Чистякова, Москва, 1985
М. Архангельский, О Соборном Уложении царя Алексея Михайловича 1649
(7156) г. в отношении к православной русской церкви, Христианские чтения, 7-8, 1881
И. Д. Беляев, История русского законодательства, Санкт Петербург 1999
М. Бенеманский, Закон градский. Значение его в русском праве, Москва 1917
С. С. Бобчевъ, Старобългарски правни паметници, Часть 1, Софиа 1903
Большой толковый словарь русского языка, С. Петербург 2004
М. Ф. Владимирский – Буданов, Обзор истории рускаго права, изд. 7, Спб. –
Киев 1915
А. Чебышев Димитриев, О преступном действии по русскому до-
петровскому праву, Казнь 1862
М. Дьяконов, Очерки общественного и государственного строя Древней
Руси, Москва-Ленинград 1926
Е. К. Елеонская, Заговор и колдовство на Руси в XVII и XVIII столетияах,
www.feb-web.ru/feb/zagovory/critics/ele/ele-005-htm
В. В. Есипов, Грех и преступление, святотатство и кража, С. Петербург 1894
Этимологический словарь, www.slovari.yandex.ru/~книги/.../~P;
М. В. Зизикин, Патрјарх Никон: његове државне и канонске идеје, књ. II,
Краљево 2007
Н. Калачов, О значении Кормчей в системе древняго рускаго права, Москва
1850
В. О. Ключевский, Русская история, Москва 2010
Н. Кулбахтин, Жалованные грамоты Ивана Грозного башкирам,
http://vatandash.ru/indeh.php?article =1505
С. Левицки, Огледи о руској филосoфији, Београд 2004
K. E. Zachariä von Lingenthal, Geschichte des griechisch-römischen Rechts, Berlin
В. Линовский, Исследование начал уголовнаго права, изложенных в
Уложении царя Алексея Михаиловича, Одеса 1847
Е. Э. Липщиц, Эклога, Византийский законодательный свод VIII века,
Москва 1965
А. Г. Маньков, Уложение 1649 года – кодекс феодального права России, Л.
1980
Н. Милаш, Црквено казнено право, Београд–Шибеник 2004
А. С. Мулюкин, Приезд иностранцев в Московское государство. Из истории
русскаго права XVI и XVII веков, С. Петербург 1909
А. С. Павлов, Отношение Церкви к не принедлежщим ей христианским
обществам, Богословский вестник, Т. 1, № 4, Москва 1902
А. Попов, Суд и наказания за преступления против веры и нравствености
по русскому праву, Казань 1904
Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, књ. I, Диселдорф 1978
Словарь русского языка XI-XVII вв, Выпуск 1 (А-Б), Москва 1975
Словарь русского языка XI-XVII вв, Выпуск 4 (Г – Д), Москва 1977
Словарь русскаго язика XI-XVII вв, Выпуск 11 (НЕ-НЯТЫЙ), Москва 1986
Соборное Уложение 1649 года, Текст, Коментарии, Законодательные
памятники русского централизованного государства XV-XVII веков, Л. И. Ивиной и
др., Ленинград 1987
А. Соловјев, Историја словенских права; Законодавство Стефана Душана
цара Срба и Грка, Београд 1998
С. М. Соловьев, История России с древнейших времен, Москва 2009
Статут велікага княства літоўскага 1588, Тэксты, Даведнік, Каментарыі,
Мінск 1989
Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, Београд 1996
Н. И. Тиктин, Византийское право как источник Уложения 1648 года и
новоуказных статей, Одесса 1898
Л. Тихомиров, Монархическая государственност, Част II, Русская
государственност, Москва 1905
М. Н. Тихомиров, Иностранцы в Москве, Труды по истории Москвы,
Москва 2003
М. Н. Тихомиров, Московский край, Труды по истории Москвы, Москва 2003
М. Н. Тихомиров, Москва – столица государства, Труды по истории
Москвы, Москва 2003
М. Н. Тихомиров, Средневековая Москва в XIV-XV веках, Труды по истории
Москвы, Москва 2003
М. Н. Тихомирова, Приказное делопроизводство в XVII веке, Труды по
истории Москвы, Москва 2003
В. А. Томсинов, Соборное Уложение 1649 года, Законодательство царя
Алексея Михайловича, Москва 2011
Ђ. Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова,
Београд 1990
А. Н. Филиппов, Учебник истории русскаго права, Юрьев 1907
Г. Федотов, Светитељи старе Русије, Београд 2005
Г. Флоровски, Путеви руског богословља, Нови Сад 2008
З. Чворовић, Од чега страхују русофоби и србофоби,
http://srb.fondsk.ru/news/2011/04/05/od-chega-strahu-rusofobi-i-srbofobi.html.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
