ЗНАЧЕЊЕ СИНТАГМЕ АДАМСКО КОЛЕНО: ДАР ИЛИ КАЗНА
Abstract
У раду истражујемо значење фразеолошке синтагме адамско колено. Полазну основу представљају описи њеног значења дати у речницима. Заједничко им је приписивање позитивних моралних особина и етичке изузетности особи којој се придаје овај квалификатив. Међутим, уочавају се вишезначност и семантичка неподударања, јер се значења синтагме различито објашњавају: редоследом детета по
рођењу (осмо дете исте мајке), редоследом по рођењу и злом срећом или доводе у везу са полом (добра и поштена жена). Истражујемо порекло ових разлика покушавајући да утврдимо њихов извор, па их тумачимо у контексту хришћанске религије и народних
обичаја и веровања. Анализирамо и значења која синтагма има у конкретној језичкој реализацији, на примерима књижевних дела која припадају народној и ауторској књижевности, како бисмо утврдили порекло значења. Добијени резултати упућују на нејасност мотивационе базе из које су произашла нека значења синтагме и иницирају потребу даљих истраживања.
References
(изјести се) жив”, у: Књижевност и језик, год. LXIV, бр. 3–4, 425–439.
Библија – Свето писмо Старог и Новог завета (2007). Ваљево: Глас цркве.
Веселиновић, Јанко (1930): Адамско колено. Београд: Издавачка књижарница
Томе Јовановића и Вујића.
Војводић Митровић, Весна (2013): „Варијабилност супружничких односа у
српском народном епском песништву”, у: Димитријевић, Бојана (ур.), Наука и савремени
универзитет. Од науке до наставе, књига 2, Ниш: Филозофски факултет, 462–473.
Вуксан, Сандра (2012): „Фразеологизми пореклом из грчке митологије и
историје”, у: Прилози проучавању језика, бр. 43, 117–140.
Вуловић, Наташа (2015): Српска фразеологија и религија – линвокултуролошка
истраживања. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Дармановић, Катица (2016): Типологија и функција женских ликова у епским
песмама Вукове збирке (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет
Универзитета у Новом Саду. Доступно на: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/
123456789/8226/Disertacija9442.pdf?sequence=1&isAllowed=y (6. 5. 2010.)
Дејић, Мирко (2018): „Наука у Библији”, у: Иновације у настави, год. XXXI, бр.
1, 1–12.
Деретић, Јован (2007): Историја српске књижевности. Београд: Sezam Book.
Детелић, Мирјана (1992): Митски простор и епика. Београд: Српска академија
наука и уметности.
Драгићевић, Рајна, (2013): „О прасловенском слоју лексике савременог српског
језика”, у: Алановић, Миливој, Дражић, Јасмина, Штасни, Гордана и Штрбац, Гордана
(ур.), Лексика – граматика – дискурс (Зборник у част Смиљки Васић). Нови Сад:
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 59–74.
ЕРСЈ (2003): Лома, Александар, Етимолошки речник српског језика, Свеска 1: А.
Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.
Ђорђевић, Тихомир (1953): Вештица и вила у нашем народном веровању и
предању, Српски етнографски зборник, књига LXVI. Београд: Српска академија наука.
Ђурић, Војислав (1971): Антологија народних јуначких песама. Београд: Српска
књижевна задруга.
Јанићијевић, Валерија (2013): Настава теорије књижевности у млађим
разредима основне школе (Докторска дисертација). Београд: Учитељски факултет.
Доступно на: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2774/Disertacija.pdf?
sequence=1&isAllowed=y (6. 5. 2010.)
Јеротић, Владета (2002): Индивидуализација и (или) обожење. Београд: Ars Libri
и Кремен.
Калуђеровић, Жeљко (2008): „Питагорејски бројеви”, у: Педагошка стварност,
год. LIV, бр. 5–6, 389–405.
Карановић, Зоја (2003): „Робовање Стојана Јанковића у светлу обреда прелаза
(жанровско структурирање песме)”, у: Зборник Матице српске за књижевности и језик,
год. LI, бр. 3, 529–539.
Карановић, Зоја (2008): „Марко Краљевић и Мина од Костура – заборављена
прича о брачној и јуначкој иницијацији”, у: Љубинковић, Ненад и Самарџија, Снежана
(ур.), Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност, 97–
117.
Караџић, Вук Стефановић (1818): Српски рјечник: истолкован њемачким и
латинским ријечима. Беч: Штампарија Јерменског намастира. Доступно на:
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1216 (3. 3. 2020.)
Караџић, Вук Стефановић (1852): Српски рјечник: истумачен њемачкијем и
латинскијем ријечима. Беч: Штампарија Јерменскога намастира. Доступно на:
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1255 (3. 3. 2020.)
Клајн, Иван и Шипка, Милан (2008): Велики речник страних речи и израза. Нови
Сад: Прометеј.
Коларић, Иван (2010): Филозофско теолошки лексикон. Чачак: Легенда.
Костић, Љиљана (2013): „Клетва и покушај заштите од клетве у приповеци
Кумова клетва Јанка Веселиновића”, у: POZNAŃSKIE STUDIA SLAWISTYCZNE, NR 4,
63–74.
Марковић, Јордана (2015): „Језик Сремчевих јунака као одраз
мултикултуралности”, у: Радан, Михај (ур.), Исодишта 1. Темишвар: Савез Срба у
Румунији - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 239-249.
Матић, Александра (2017): „Есхатолошки мотиви у лирском усменом
песништву”, у: Црквене студије, год. XIV, бр. 14, 455–468.
Милинковић, Миомир (2003): Девојка бржа од коња. Ужице: Учитељски
факултет.
Милићевић, Милан (1984): Живот Срба сељака. Београд: Просвета.
Милутиновић, Љубомир (2010): Пјевачице Вука Стеф. Караџића. Бања Лука:
Филозофски факултет.
Митровић, Милена (2017): „Слике традиционалне културе у настави Српског
језика за млађе разреде”, у: Иновације у настави, год. XXX, бр. 3, 106–116.
Мићуновић, Љуба (1991): Савремени лексикон страних речи и израза. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Младеновић, Живомир и Недић, Владан (пр.) (1974): Српске народне пјесме из
необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Пјесме јуначке најстарије, књига друга.
Београд: Српска академија наука и уметности.
Мршевић-Радовић, Драгана (1987): Фразеолошке глаголско-именичке синтагме
у савременом српскохрватском језику. Београд: Филолошки факутет.
Петровић, П. М. (ур.) (1937): Свезнање. Општи енциклопедиски лексикон у једној
књизи. Београд: Народно дело.
Пешић, Радмила и Милошевић-Ђорђевић, Нада (1997): Народна књижевност.
Београд: Требник.
Поповић-Перишић, Нада (1989): „Две политике тела: вештица и вила”, у:
Ђорђевић, Тихомир, Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд /
Горњи Милановац: Народна библиотека Србије и Дечје новине, I–XXII.
Радовић Тешић, Милица (2013): „Неки творбено-семантички аспекти твореница
са бројем пет”, у: Ковачевић, Милош (ур.), Српски језик, књижевност, уметност.
Традиција и иновације у савременом српском језику, књига 1, Крагујевац: Филолошко-
уметнички факултет, 17–23.
Ристић, Стана (1997): „Неке карактеристике експресива у делима Стевана
Сремца”, у: Недељко, Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – Ново читање.
Ниш: Центар за научна истраживању САНУ – Универзитет у Нишу и Студијска група за
српски језик и књижевност Филозофског факултета, 43–56.
РМС (1967): Речник српскохрватскога књижевног језика (књига прва). Нови
Сад / Загреб: Матица српска / Матица хрватска.
РСАНУ (1975): Речник српскохрватског књижевног и народног језика (књига
IX). Београд: Институт за српскохрватски језик, Српска академија наука и уметности.
РСЈ (2011): Николић, Мирослав (ред. и ур.), Речник српскога језика. Нови Сад:
Матица српска.
Рођени у осми дан (2016). Politika online, 20. 06. 2016.
http://www.politika.rs/sr/clanak/357498/Srbija/Rodeni-u-osmi-dan (25. 04. 2020.)
Сикимић, Биљана (1997): Фолклорни елементи у делу Стевана Сремца, у:
Недељко, Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – Ново читање. Ниш:
Центар за научна истраживању САНУ – Универзитет у Нишу и Студијска група за српски
језик и књижевност Филозофског факултета, 23–33.
Скерлић, Јован (1997): Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
СМР (1970): Кулишић, Шпиро, Петровић, Петар и Пантелић, Никола, Српски
митолошки речник. Београд: Нолит.
Сремац, Стеван (1959): Изабране приповетке. Београд: Народна књига.
Станисављевић, Вукашин (2001): Наша народна књижевност. Београд: ИП
„ПИРГ”.
Станић, Милија (1990): Ускочки речник. Београд: Научна књига.
Сувајџић, Бошко (2003): Хајдуци и ускоци у народној поезији. Београд:
Гутенбергова галаксија.
ФРСЈ (2012): Оташевић, Ђорђе, Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад:
Прометеј.
Чајкановић, Веселин (1973): Мит и религија у Срба. Београд: Српска књижевна
задруга.
Чајкановић, Веселин (1994): Стара српска религија и митологија. Београд:
Српска књижевна задруга/ Београдски-издавачко графички завод / Просвета / Партенон.
Штасни, Гордана (2013): „Семантичко-деривациони потенцијал и лексичка
спојивост лексеме колено”, у: Алановић, Миливој, Дражић, Јасмина, Штасни, Гордана и
Штрбац, Гордана (ур.), Лексика – граматика – дискурс (Зборник у част Смиљки Васић).
Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 93–109.
Andrić, Nikola (ur.) (1942): Hrvatske narodne pjesme, knjiga X, ženske pjesme –
svezak šesti. Zagreb: Matica hrvatska.
Berđajev, Nikola (1991): Novo srednjovjekovlje – Razmišljanje o sudbini Rusije i
Srbije. Split: Laus.
Bogutovac, Dubravka (2019): „Magija pripovijedanja Stevana Sremca”, u: Наслеђе,
год. XVI, бр. 42, 199–210.
Budimir, Milan (1962): „Adamsko koljeno”, u: Zbornik za narodni život i običaje
Јužnih Slavena, knjiga 40, 71–82. Dostupno na: https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=i&id=21030 (10. 2.
2020.)
Dragićević, Rajna (2009): „O problemima identifikacije frazeologizama”, u:
Südslavistik-online, Nr 1, br. 35–44. Dostupno na: http://www.suedslavistikonline.
de/01/dragicevic.pdf. (19. 6. 2020.)
Gika, Matila (1987): Filozofija i mistika broja. Novi Sad: Književna zajednica Novog
Sada.
Jerotić, Vladeta (1998): „Svest – religija – društvo: Na pragu novog humanizma?”, u:
Raković, Dejan i Koruga, Đuro (ur.), Svest – religija – društvo: Na pragu novog humanizma?
Zbornik radova sa ECPD okruglog stola, 22. april 1997. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj
(ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, str. 11–15.
Kamings, Endru (2004): Sve o simbolima. Beograd: Narodna knjiga.
Kasirer, Ernst (1972): „Mitski broj i sistem svetih brojeva”, u: Polja, XVIII/155, 6–8.
Dostupno na: https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/selection2-21.pdf (10. 4. 2020.)
Krstić, Branislav (1984): Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena.
Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Kujundžić Ostojić, Suzana (2017): Antropološka funkcija i značenje groktalica kod
bačkih Bunjevaca (Doktorska disertacija). Novi Sad: Filozofski fakultet. Dostupno na:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/6281/Disertacija4279.pdf (21. 4. 2020.)
Ristić, Gordana (2011): „Konceptualna analiza nemačkih i srpskih somatizama u
semantičkom polju strah”, u: Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu, knjiga I, 119–129.
Schimmel, Annemarie (2008): Misterija brojeva. Sarajevo: Libres.
Skok, Petar (1971): Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga prva
A – J. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).