ЗНАЧЕЊЕ СИНТАГМЕ АДАМСКО КОЛЕНО: ДАР ИЛИ КАЗНА

  • Мирјана Стакић

Abstract

У раду истражујемо значење фразеолошке синтагме адамско колено. Полазну основу представљају описи њеног значења дати у речницима. Заједничко им је приписивање позитивних моралних особина и етичке изузетности особи којој се придаје овај квалификатив. Међутим, уочавају се вишезначност и семантичка неподударања, јер се значења синтагме различито објашњавају: редоследом детета по
рођењу (осмо дете исте мајке), редоследом по рођењу и злом срећом или доводе у везу са полом (добра и поштена жена). Истражујемо порекло ових разлика покушавајући да утврдимо њихов извор, па их тумачимо у контексту хришћанске религије и народних
обичаја и веровања. Анализирамо и значења која синтагма има у конкретној језичкој реализацији, на примерима књижевних дела која припадају народној и ауторској књижевности, како бисмо утврдили порекло значења. Добијени резултати упућују на нејасност мотивационе базе из које су произашла нека значења синтагме и иницирају потребу даљих истраживања.

References

Беговић, Катарина (2017): „Како смо се то живи појели? – О изразу појести се
(изјести се) жив”, у: Књижевност и језик, год. LXIV, бр. 3–4, 425–439.
Библија – Свето писмо Старог и Новог завета (2007). Ваљево: Глас цркве.
Веселиновић, Јанко (1930): Адамско колено. Београд: Издавачка књижарница
Томе Јовановића и Вујића.
Војводић Митровић, Весна (2013): „Варијабилност супружничких односа у
српском народном епском песништву”, у: Димитријевић, Бојана (ур.), Наука и савремени
универзитет. Од науке до наставе, књига 2, Ниш: Филозофски факултет, 462–473.
Вуксан, Сандра (2012): „Фразеологизми пореклом из грчке митологије и
историје”, у: Прилози проучавању језика, бр. 43, 117–140.
Вуловић, Наташа (2015): Српска фразеологија и религија – линвокултуролошка
истраживања. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Дармановић, Катица (2016): Типологија и функција женских ликова у епским
песмама Вукове збирке (Докторска дисертација). Нови Сад: Филозофски факултет
Универзитета у Новом Саду. Доступно на: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/
123456789/8226/Disertacija9442.pdf?sequence=1&isAllowed=y (6. 5. 2010.)
Дејић, Мирко (2018): „Наука у Библији”, у: Иновације у настави, год. XXXI, бр.
1, 1–12.
Деретић, Јован (2007): Историја српске књижевности. Београд: Sezam Book.
Детелић, Мирјана (1992): Митски простор и епика. Београд: Српска академија
наука и уметности.
Драгићевић, Рајна, (2013): „О прасловенском слоју лексике савременог српског
језика”, у: Алановић, Миливој, Дражић, Јасмина, Штасни, Гордана и Штрбац, Гордана
(ур.), Лексика – граматика – дискурс (Зборник у част Смиљки Васић). Нови Сад:
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 59–74.
ЕРСЈ (2003): Лома, Александар, Етимолошки речник српског језика, Свеска 1: А.
Београд: Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.
Ђорђевић, Тихомир (1953): Вештица и вила у нашем народном веровању и
предању, Српски етнографски зборник, књига LXVI. Београд: Српска академија наука.
Ђурић, Војислав (1971): Антологија народних јуначких песама. Београд: Српска
књижевна задруга.
Јанићијевић, Валерија (2013): Настава теорије књижевности у млађим
разредима основне школе (Докторска дисертација). Београд: Учитељски факултет.
Доступно на: http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/2774/Disertacija.pdf?
sequence=1&isAllowed=y (6. 5. 2010.)
Јеротић, Владета (2002): Индивидуализација и (или) обожење. Београд: Ars Libri
и Кремен.
Калуђеровић, Жeљко (2008): „Питагорејски бројеви”, у: Педагошка стварност,
год. LIV, бр. 5–6, 389–405.
Карановић, Зоја (2003): „Робовање Стојана Јанковића у светлу обреда прелаза
(жанровско структурирање песме)”, у: Зборник Матице српске за књижевности и језик,
год. LI, бр. 3, 529–539.
Карановић, Зоја (2008): „Марко Краљевић и Мина од Костура – заборављена
прича о брачној и јуначкој иницијацији”, у: Љубинковић, Ненад и Самарџија, Снежана
(ур.), Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност, 97–
117.
Караџић, Вук Стефановић (1818): Српски рјечник: истолкован њемачким и
латинским ријечима. Беч: Штампарија Јерменског намастира. Доступно на:
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1216 (3. 3. 2020.)
Караџић, Вук Стефановић (1852): Српски рјечник: истумачен њемачкијем и
латинскијем ријечима. Беч: Штампарија Јерменскога намастира. Доступно на:
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/1255 (3. 3. 2020.)
Клајн, Иван и Шипка, Милан (2008): Велики речник страних речи и израза. Нови
Сад: Прометеј.
Коларић, Иван (2010): Филозофско теолошки лексикон. Чачак: Легенда.
Костић, Љиљана (2013): „Клетва и покушај заштите од клетве у приповеци
Кумова клетва Јанка Веселиновића”, у: POZNAŃSKIE STUDIA SLAWISTYCZNE, NR 4,
63–74.
Марковић, Јордана (2015): „Језик Сремчевих јунака као одраз
мултикултуралности”, у: Радан, Михај (ур.), Исодишта 1. Темишвар: Савез Срба у
Румунији - Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 239-249.
Матић, Александра (2017): „Есхатолошки мотиви у лирском усменом
песништву”, у: Црквене студије, год. XIV, бр. 14, 455–468.
Милинковић, Миомир (2003): Девојка бржа од коња. Ужице: Учитељски
факултет.
Милићевић, Милан (1984): Живот Срба сељака. Београд: Просвета.
Милутиновић, Љубомир (2010): Пјевачице Вука Стеф. Караџића. Бања Лука:
Филозофски факултет.
Митровић, Милена (2017): „Слике традиционалне културе у настави Српског
језика за млађе разреде”, у: Иновације у настави, год. XXX, бр. 3, 106–116.
Мићуновић, Љуба (1991): Савремени лексикон страних речи и израза. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Младеновић, Живомир и Недић, Владан (пр.) (1974): Српске народне пјесме из
необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Пјесме јуначке најстарије, књига друга.
Београд: Српска академија наука и уметности.
Мршевић-Радовић, Драгана (1987): Фразеолошке глаголско-именичке синтагме
у савременом српскохрватском језику. Београд: Филолошки факутет.
Петровић, П. М. (ур.) (1937): Свезнање. Општи енциклопедиски лексикон у једној
књизи. Београд: Народно дело.
Пешић, Радмила и Милошевић-Ђорђевић, Нада (1997): Народна књижевност.
Београд: Требник.
Поповић-Перишић, Нада (1989): „Две политике тела: вештица и вила”, у:
Ђорђевић, Тихомир, Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд /
Горњи Милановац: Народна библиотека Србије и Дечје новине, I–XXII.
Радовић Тешић, Милица (2013): „Неки творбено-семантички аспекти твореница
са бројем пет”, у: Ковачевић, Милош (ур.), Српски језик, књижевност, уметност.
Традиција и иновације у савременом српском језику, књига 1, Крагујевац: Филолошко-
уметнички факултет, 17–23.
Ристић, Стана (1997): „Неке карактеристике експресива у делима Стевана
Сремца”, у: Недељко, Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – Ново читање.
Ниш: Центар за научна истраживању САНУ – Универзитет у Нишу и Студијска група за
српски језик и књижевност Филозофског факултета, 43–56.
РМС (1967): Речник српскохрватскога књижевног језика (књига прва). Нови
Сад / Загреб: Матица српска / Матица хрватска.
РСАНУ (1975): Речник српскохрватског књижевног и народног језика (књига
IX). Београд: Институт за српскохрватски језик, Српска академија наука и уметности.
РСЈ (2011): Николић, Мирослав (ред. и ур.), Речник српскога језика. Нови Сад:
Матица српска.
Рођени у осми дан (2016). Politika online, 20. 06. 2016.
http://www.politika.rs/sr/clanak/357498/Srbija/Rodeni-u-osmi-dan (25. 04. 2020.)
Сикимић, Биљана (1997): Фолклорни елементи у делу Стевана Сремца, у:
Недељко, Богдановић (ур.), Књижевно дело Стевана Сремца – Ново читање. Ниш:
Центар за научна истраживању САНУ – Универзитет у Нишу и Студијска група за српски
језик и књижевност Филозофског факултета, 23–33.
Скерлић, Јован (1997): Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
СМР (1970): Кулишић, Шпиро, Петровић, Петар и Пантелић, Никола, Српски
митолошки речник. Београд: Нолит.
Сремац, Стеван (1959): Изабране приповетке. Београд: Народна књига.
Станисављевић, Вукашин (2001): Наша народна књижевност. Београд: ИП
„ПИРГ”.
Станић, Милија (1990): Ускочки речник. Београд: Научна књига.
Сувајџић, Бошко (2003): Хајдуци и ускоци у народној поезији. Београд:
Гутенбергова галаксија.
ФРСЈ (2012): Оташевић, Ђорђе, Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад:
Прометеј.
Чајкановић, Веселин (1973): Мит и религија у Срба. Београд: Српска књижевна
задруга.
Чајкановић, Веселин (1994): Стара српска религија и митологија. Београд:
Српска књижевна задруга/ Београдски-издавачко графички завод / Просвета / Партенон.
Штасни, Гордана (2013): „Семантичко-деривациони потенцијал и лексичка
спојивост лексеме колено”, у: Алановић, Миливој, Дражић, Јасмина, Штасни, Гордана и
Штрбац, Гордана (ур.), Лексика – граматика – дискурс (Зборник у част Смиљки Васић).
Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, 93–109.
Andrić, Nikola (ur.) (1942): Hrvatske narodne pjesme, knjiga X, ženske pjesme –
svezak šesti. Zagreb: Matica hrvatska.
Berđajev, Nikola (1991): Novo srednjovjekovlje – Razmišljanje o sudbini Rusije i
Srbije. Split: Laus.
Bogutovac, Dubravka (2019): „Magija pripovijedanja Stevana Sremca”, u: Наслеђе,
год. XVI, бр. 42, 199–210.
Budimir, Milan (1962): „Adamsko koljeno”, u: Zbornik za narodni život i običaje
Јužnih Slavena, knjiga 40, 71–82. Dostupno na: https://dizbi.hazu.hr/a/?pr=i&id=21030 (10. 2.
2020.)
Dragićević, Rajna (2009): „O problemima identifikacije frazeologizama”, u:
Südslavistik-online, Nr 1, br. 35–44. Dostupno na: http://www.suedslavistikonline.
de/01/dragicevic.pdf. (19. 6. 2020.)
Gika, Matila (1987): Filozofija i mistika broja. Novi Sad: Književna zajednica Novog
Sada.
Jerotić, Vladeta (1998): „Svest – religija – društvo: Na pragu novog humanizma?”, u:
Raković, Dejan i Koruga, Đuro (ur.), Svest – religija – društvo: Na pragu novog humanizma?
Zbornik radova sa ECPD okruglog stola, 22. april 1997. Beograd: Evropski centar za mir i razvoj
(ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, str. 11–15.
Kamings, Endru (2004): Sve o simbolima. Beograd: Narodna knjiga.
Kasirer, Ernst (1972): „Mitski broj i sistem svetih brojeva”, u: Polja, XVIII/155, 6–8.
Dostupno na: https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/selection2-21.pdf (10. 4. 2020.)
Krstić, Branislav (1984): Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena.
Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Kujundžić Ostojić, Suzana (2017): Antropološka funkcija i značenje groktalica kod
bačkih Bunjevaca (Doktorska disertacija). Novi Sad: Filozofski fakultet. Dostupno na:
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/6281/Disertacija4279.pdf (21. 4. 2020.)
Ristić, Gordana (2011): „Konceptualna analiza nemačkih i srpskih somatizama u
semantičkom polju strah”, u: Zbornik za jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Novom
Sadu, knjiga I, 119–129.
Schimmel, Annemarie (2008): Misterija brojeva. Sarajevo: Libres.
Skok, Petar (1971): Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga prva
A – J. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.
Published
2021-03-03