ПРОБЛЕМ ЛОЦИРАЊА МЕСТА АРХИМАНДРИТА ПАВЛА КЕНЂЕЛЦА У ИСТОРИЈИ ПРИРОДНИХ НАУКА КОД СРБА
Abstract
У раду смо се фокусирали на важан сегмент проблематике из
живота овог учењака који се односи на обликовање његовог научног пута и проблеме
који су довели до тога да његов лик постане историјски блед. Оцртана је
специфичност тренутка с краја 18. и почетка 19. века везана за развој просвете и
науке и међусобне односе кључних актера, у циљу препознавања саме епохе и ситуације.
Треба нагласити да је личност којом се бавимо потенцијално први доктор теологије и
философије у Срба и намера је била да препознамо резултате важне за националну
историју науке.
References
Бања: Братство Св. Симеон Мироточиви.
Вукашиновић, В. (2007): „Дионисије Новаковић: епископ и теолог XVIII
столећа“. у: Епитом. епископ Дионисије Новаковић (приредио Владимир Вукашиновић),
Панчево: Passage, 11–61.
Вукашиновић, В. (2008): Српско барокно богословље: библијско и
светотајинско богословље у Карловачкој митрополији XVIII века. Краљево, Нови Сад,
Београд: Епархијски управни одбор епархије Жичке, Беседа, Српска патријаршија.
Вуковић, С. (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд,
Подгорица, Крагујевац: Евро, Унирекс, Каленић.
Гавриловић, Н. (2001): „Деизам природњака Павла Кенгелца“. у: Темишварски
зборник. Матица Српска, 3, 63–71.
Гавриловић, Н. (1984): Карловачка богословија 1794–1920. Сремски Карловци:
Српска православна богословија Светог Арсенија.
Гавриловић, Ж. (1995): „Биологија код Срба у Војводини крајем XVIII и
почетком XIX века“. у: Зборник радова научног скупа Природне и математичке науке у
Срба у 18. и у првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 271–288.
Гавриловић, Ж.; Велисављев, М. (1995): „Јестествословије глава человјецје
Павла Кенгелца“. у: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у
Срба у 18. и у првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 321–330.
Грбић, Д. (2007): „Јован Рајић – Књижевноисторијски портрет“. у: Годишњак
Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Београд, год. III,
91–153.
Грубић, А.; Јовановић, М. (2010): „Павле Кенђелец (1766–1834)“. у: Живот и
дело српских научника, књига 12. Ђорђевић, Владан Д. (ур.), Београд: САНУ, 1–72.
Грујић, Р. (1927): „Прва српска гимназија у Новом Саду (1731–1775)“. у:
Летопис Матице српске, 313 (1–3), 364–375.
Жуњић, С. (2013): Прирок и суштаство – Историја појмовне логике код Срба,
део 2 Српске логике у раној модерни. Београд: Службени гласник.
Иларион (Зеремски) (1927): „Школовање архим. Павла Кенђелца“. у: Летопис
Матице српске, 313, 358–363.
Јовановић, М. (1995): „Правци развоја биологије код Срба у првој половини 19
века“. у: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у Срба у 18. и у
првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 331–336.
Ковијанић, Р. (1953): „О Павлу Кенђелцу, писцу прве српске јестаственице“.
Наука и природа, 6 (4), 165–170.
Мандић, В. (2011): Литургијско богословље Доситеја Обрадовића. дипломски
рад. Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Београд.
Марић, И. (2013): Стара физика и физика код Срба. Београд: Отачник.
Марић, С. (1949): „Природне науке код Срба у Војводини крајем XVIII и
почетком XIX века“. у: Летопис Матице српске, 3, 155–171.
Маринковић, Б. (1968): „Скица за три портрета – I Дионисије Новаковић“. у:
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 11/1, 221–250.
Марковић, М. (1999): „Рационализам и просветитељство Доситеја Обрадовића“.
Живот и дело Доситеја Обрадовића. Зборник радова са научног скупа САНУ 15. и 16.
децембра 1999. у Београду, 17. децембра 1999. у Сремским Карловцима, 45–52.
731
Милованов, С. (1886): „Физика у Срба (I)“. у: Летопис Матице српске, 145 (1),
1–30.
Николић, Н. (2008): „Доситеј, Србија и Камчатка или О просвећеном
национализму“. у: Летопис Матице српске, 482 (6), 1371–1387.
Нинковић, Н. (2011): „Реформа српског школства у Хабзбуршкој монархији
1769–1777“. у: Истраживања, 22, 167–183.
Objavljena dela znamenitog Kikinđanina Pavla Kenđelca, „Jestestoslovija“. (2002).
Глас јавности, 2. Фебруар, http://arhiva.glas-
javnosti.rs/arhiva/2002/02/02/srpski/V02020102.shtml.
Опачић-Лекић, В. (1978): Сава Мркаљ, Живот и дјело. Нови Сад: Матица
српска.
Österreichisches Biographisches Lexikon und biographische Dokumentation (2003–
2015). Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN: 978-3-7001-3213-4.
http://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_K/Kengelac_Pavao_1766_1834.xml.
Пејовић, Н.; Мијајловић, Ж. (2014): „Књиге Атанасија Стојковића у виртуелној
библиотеци Математичког факултета“. у: Зборник радова конференције “Развој
астрономије код Срба VII”, Београд, 18–22. април 2012, М. С. Димитријевић (ур.).
Публ. Астр. друш. “Руђер Бошковић” бр. 13, 541–552.
Радојчић, Н. (1928): „Јаков Герчић, први српски покушај велике опште
историје“. у: Годишњица Николе Чупића, 37, 58–94.
Рајковић, Ђ. (1880): „Павао Кенђелац, биографско-књижевна слика“. у:
Летопис Матице српске, 124, 45–57.
Ристовић, Н. (2005): Старохришћански класицизам: позитивни ставови
старохришћанских писаца према античкој књизи. Београд: Чигоја штампа.
Степановић, М. (2015): „Два и по века од рођења Уроша Несторовића“. у:
Норма, 20 (1), 9–19.
Точанац Радовић, И. Б. (2014): Реформа Српске православне цркве у
Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740–1790).
докторска дисертација. Филозофски факултет Универзитета у Београду. Београд.
fon Arks, Urs: Sveti vladika Nikolaj – Jedno viđenje njegovih ranih godina u
inostranstvu i srpsko-pravoslavnih odnosa sa Starokatoličkim teološkim fakultetom
Univerziteta u Bernu. Друштво за српско-немачку сарадњу.
http://www.drustvosns.org/verski%20zivot/pdf/Urs%20fon%20Arks,%20Vladika%2
0Nikolaj.pdf.
Церовић, Љ. (2011): Павле Кенгелац – преци, сеобе, завичај, живот, дело. у:
Јестествословије (Природослов), фототипско извање са преводом. Кикинда: Историјски
архив Кикинда.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
