ПРОБЛЕМ ЛОЦИРАЊА МЕСТА АРХИМАНДРИТА ПАВЛА КЕНЂЕЛЦА У ИСТОРИЈИ ПРИРОДНИХ НАУКА КОД СРБА

  • Бојан М. Томић
  • Милица М. Томић
Keywords: Павле Кенђелац, природне науке, историја науке, школство, Хале, Стефан Стратимировић.

Abstract

У раду смо се фокусирали на важан сегмент проблематике из
живота овог учењака који се односи на обликовање његовог научног пута и проблеме
који су довели до тога да његов лик постане историјски блед. Оцртана је
специфичност тренутка с краја 18. и почетка 19. века везана за развој просвете и
науке и међусобне односе кључних актера, у циљу препознавања саме епохе и ситуације.
Треба нагласити да је личност којом се бавимо потенцијално први доктор теологије и
философије у Срба и намера је била да препознамо резултате важне за националну
историју науке.

References

Амфилохије, митрополит (1993): Основи православног васпитања. Врњачка
Бања: Братство Св. Симеон Мироточиви.
Вукашиновић, В. (2007): „Дионисије Новаковић: епископ и теолог XVIII
столећа“. у: Епитом. епископ Дионисије Новаковић (приредио Владимир Вукашиновић),
Панчево: Passage, 11–61.
Вукашиновић, В. (2008): Српско барокно богословље: библијско и
светотајинско богословље у Карловачкој митрополији XVIII века. Краљево, Нови Сад,
Београд: Епархијски управни одбор епархије Жичке, Беседа, Српска патријаршија.
Вуковић, С. (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд,
Подгорица, Крагујевац: Евро, Унирекс, Каленић.
Гавриловић, Н. (2001): „Деизам природњака Павла Кенгелца“. у: Темишварски
зборник. Матица Српска, 3, 63–71.
Гавриловић, Н. (1984): Карловачка богословија 1794–1920. Сремски Карловци:
Српска православна богословија Светог Арсенија.
Гавриловић, Ж. (1995): „Биологија код Срба у Војводини крајем XVIII и
почетком XIX века“. у: Зборник радова научног скупа Природне и математичке науке у
Срба у 18. и у првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 271–288.
Гавриловић, Ж.; Велисављев, М. (1995): „Јестествословије глава человјецје
Павла Кенгелца“. у: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у
Срба у 18. и у првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 321–330.
Грбић, Д. (2007): „Јован Рајић – Књижевноисторијски портрет“. у: Годишњак
Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Београд, год. III,
91–153.
Грубић, А.; Јовановић, М. (2010): „Павле Кенђелец (1766–1834)“. у: Живот и
дело српских научника, књига 12. Ђорђевић, Владан Д. (ур.), Београд: САНУ, 1–72.
Грујић, Р. (1927): „Прва српска гимназија у Новом Саду (1731–1775)“. у:
Летопис Матице српске, 313 (1–3), 364–375.
Жуњић, С. (2013): Прирок и суштаство – Историја појмовне логике код Срба,
део 2 Српске логике у раној модерни. Београд: Службени гласник.
Иларион (Зеремски) (1927): „Школовање архим. Павла Кенђелца“. у: Летопис
Матице српске, 313, 358–363.
Јовановић, М. (1995): „Правци развоја биологије код Срба у првој половини 19
века“. у: Зборник радова Научног скупа Природне и математичке науке у Срба у 18. и у
првој половини 19. века, Нови Сад, 26–27. јуни 1995, 331–336.
Ковијанић, Р. (1953): „О Павлу Кенђелцу, писцу прве српске јестаственице“.
Наука и природа, 6 (4), 165–170.
Мандић, В. (2011): Литургијско богословље Доситеја Обрадовића. дипломски
рад. Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Београд.
Марић, И. (2013): Стара физика и физика код Срба. Београд: Отачник.
Марић, С. (1949): „Природне науке код Срба у Војводини крајем XVIII и
почетком XIX века“. у: Летопис Матице српске, 3, 155–171.
Маринковић, Б. (1968): „Скица за три портрета – I Дионисије Новаковић“. у:
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 11/1, 221–250.
Марковић, М. (1999): „Рационализам и просветитељство Доситеја Обрадовића“.
Живот и дело Доситеја Обрадовића. Зборник радова са научног скупа САНУ 15. и 16.
децембра 1999. у Београду, 17. децембра 1999. у Сремским Карловцима, 45–52.




731

Милованов, С. (1886): „Физика у Срба (I)“. у: Летопис Матице српске, 145 (1),

1–30.

Николић, Н. (2008): „Доситеј, Србија и Камчатка или О просвећеном
национализму“. у: Летопис Матице српске, 482 (6), 1371–1387.
Нинковић, Н. (2011): „Реформа српског школства у Хабзбуршкој монархији
1769–1777“. у: Истраживања, 22, 167–183.
Objavljena dela znamenitog Kikinđanina Pavla Kenđelca, „Jestestoslovija“. (2002).
Глас јавности, 2. Фебруар, http://arhiva.glas-
javnosti.rs/arhiva/2002/02/02/srpski/V02020102.shtml.
Опачић-Лекић, В. (1978): Сава Мркаљ, Живот и дјело. Нови Сад: Матица
српска.
Österreichisches Biographisches Lexikon und biographische Dokumentation (2003–
2015). Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN: 978-3-7001-3213-4.
http://www.biographien.ac.at/oebl/oebl_K/Kengelac_Pavao_1766_1834.xml.
Пејовић, Н.; Мијајловић, Ж. (2014): „Књиге Атанасија Стојковића у виртуелној
библиотеци Математичког факултета“. у: Зборник радова конференције “Развој
астрономије код Срба VII”, Београд, 18–22. април 2012, М. С. Димитријевић (ур.).
Публ. Астр. друш. “Руђер Бошковић” бр. 13, 541–552.
Радојчић, Н. (1928): „Јаков Герчић, први српски покушај велике опште
историје“. у: Годишњица Николе Чупића, 37, 58–94.
Рајковић, Ђ. (1880): „Павао Кенђелац, биографско-књижевна слика“. у:
Летопис Матице српске, 124, 45–57.
Ристовић, Н. (2005): Старохришћански класицизам: позитивни ставови
старохришћанских писаца према античкој књизи. Београд: Чигоја штампа.
Степановић, М. (2015): „Два и по века од рођења Уроша Несторовића“. у:
Норма, 20 (1), 9–19.
Точанац Радовић, И. Б. (2014): Реформа Српске православне цркве у
Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740–1790).
докторска дисертација. Филозофски факултет Универзитета у Београду. Београд.
fon Arks, Urs: Sveti vladika Nikolaj – Jedno viđenje njegovih ranih godina u
inostranstvu i srpsko-pravoslavnih odnosa sa Starokatoličkim teološkim fakultetom
Univerziteta u Bernu. Друштво за српско-немачку сарадњу.
http://www.drustvosns.org/verski%20zivot/pdf/Urs%20fon%20Arks,%20Vladika%2
0Nikolaj.pdf.
Церовић, Љ. (2011): Павле Кенгелац – преци, сеобе, завичај, живот, дело. у:
Јестествословије (Природослов), фототипско извање са преводом. Кикинда: Историјски
архив Кикинда.
Published
2019-10-10