СТВАРАЛАЧКИ ПРОЦЕС И ЛИЧНОСТ УМЕТНИКА У СВЕТЛОСТИ ПСИХОАНАЛИТИЧКИХ ТЕОРИЈА И ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ
Abstract
Природу инспирације, сам стваралачки процес и личност
уметника разматрамо у контексту бројних психоаналитичких теорија и хришћанске
етике. Циљ нам je да сагледамо како процес стварања књижевне уметности (и
унутрашњи психолошки процеси који га прате) посматра психоанализа, као
психолошка дисциплина, која у својим крајњим постулатима има бригу за очување
душевног здравља човека, како бисмо њена сазнања упоредили са хришћанскоm етиком,
јер је душевно здравље човека основа за чињење добра. Равнотежа унутар личности и
равнотежа између сопствене личности и света неопходна је да би се постигло
заједништво са другима као слободан избор и трајно опредељење појединца ка добру.
References
функција“, у: Мартиновић, Ж. (прир.), Психоанализа и књижевност, Горњи Милановац:
Дечје новине, 1985, 43–59.
Берђајев, Николај (2001): Смисао стваралаштва. Београд: БРИМО.
Виготски, Лав (1975): Психологија уметности. Београд: Нолит.
Војиновић, Хризостом (2008): „Сажаљење“, у: Милинковић, М. (прир.),
Реторика, Чачак: Легенда, 326–330.
Глушчевић, Зоран (1979): „Мит, књижевност и отуђење“, у: Солар, М. (прир.),
Модерна теорија романа, Београд: Нолит, 192–202.
Готфрид, Бен (1988): „Провоцирани живот“. Књижевна критика, година XIX,
број 6, 152–153.
Greenacre, Phyllis (1957): „The childhood of the Artist: Libidinal Phase
Development and Giftedness“. Psyshoanalytic Study of the Child, 12, 47–72.
Eriksom, H. Erik (1950): Childhood and Society, New York: Norton.
Јафе, Анијела (1996): „Симболизам у ликовним уметностима“, у: Јунг, К.
(прир.), Човек и његови симболи, Београд: Народна књига – Алфа, 282–350.
Јеротић, Владета (1974): Психоанализа и култура. Београд: Београдски
издавачко-графички завод.
Јеротић, Владета (2002): Индивидуализација и (или) обожење. Београд: Ars
Libri.
Јеротић, Владета (2010): Препознати Христа. Београд: Ars Libri/Беокњига.
Јунг, Карл (1996): Човек и његови симболи. Београд: Народна књига – Алфа.
Коларић, Иван (2010): Филозофско теолошки лексикон. Чачак: Легенда.
Kuiper, Pieter Cornelis (1966): „Die psychoanalytische biographie
derschophferischen personlichkeit“, Psyche, 20(2), 104–127.
Мартиновић, Жарко (1985): „Психоаналитичко проучавање књижевног
стваралаштва“, у: Мартиновић, Ж. (прир.), Психоанализа и књижевност, Горњи
Милановац: Дечје новине, 11–41.
Мењ, Александар (1999): Извори религије. Београд: Zepter Book World.
Мијалковић, Д. Ненад (2015): „Однос вере и морала у свештеним канонима
цркве“, Црквене студије, година XII, број 12, Ниш: Центар за црквене
студује/Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије/Међународни
центар за православне студије, 263–286.
Миловановић, Бошко и Стакић, Мирјана (2014): „Смисао и значај верског
образовања“, Педагогија, година LXIX, број 4, Београд: Форум педагога Србије, 505–
512.
Милошевић, Никола (1972): Идеологија, психологија, стваралаштво. Београд:
Дуга.
Милошевић, Никола (1989): Психологија сазнања. Београд:Нолит.
Niederland, G. Willam (1975): „Psychiatry and the Creative Process“.
Comperehensive Tehtbook of Psychiatry, Baltimore: Williams and Wilkins.
Ранк, Oтто, Закс, Ганс (1913): Значение психоанализа в науках о духе. Санкт-
Петербург.
Павичевић, Вуко (1967): Основи етике. Београд: Култура.
Слакоер, Хари (1985): „Камијев Странац: Тихо друштво и излив гнева“, у:
Мартиновић, Ж. (прир.), Психоанализа и књижевност, Горњи Милановац: Дечје
новине, 119–122.
Сузуки, Даисецу Теитаро и Фром, Ерих (1977): Зен будизма и психоанализа.
Београд: Нолит.
Фројд, Сигмунд (1964): Увод у психоанализу, Београд: Космос.
Фројд, Сигмунд (1990): Психоанализа и телепатија. Београд: Графос.
Фром, Ерих (1988): Психоанализа и религија. Београд: Народна књига – Алфа.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
