Спољна политика владе Милана Стојадиновића према СССР-у и Западу и конкордат 1935-1939. године

  • Дејан Мировић

Abstract

Југословенска влада је под руководством Милана Стојадиновића у периоду 1935-1939. године водила једнострану међународну политику. Стојадиновић није успоставио дипломатске односе са Москвом иако су западне државе још 1924. године признале међународни правни континуитет царске и совјетске Русије. Савезници из Мале антанте на састанку 1935. године нису успели да убеде Стојадиновића да нормализује односе са Москвом. Несуспешно је било и посредовање турског председника Ататурка 1936. године, као и гестови добре воље које је предузимао совјетски министар спољних послова Литвинов у Друштву народа. Са друге стране, Стојадиновић је успоставио привилеговане савезничке односе са Берлином, Римом и Ватиканом. У билатералним разговорима је као једну од главних тема истицао опасност од СССР. О једностраности такве спољне политике говори и правна чињеница да су Берлин и Рим, за разлику од Београда, имали дипломатске односе са Москвом. Привилеговани односи са Ватиканом су допринели и унутрашњој нестабилности у Краљевини Југославији. Скупштински одбор је одбио да прихвати конкордат. Синод СПЦ је такође био против таквог уговора са Ватиканом. СПЦ је запретила да ће искључити све православне посланике који буду гласали за Конкордат, али и самог премијера. Стојадиновићева спољна политика је била толико једнострана да су је критиковале чак и присталице идеологије интегралног југословенства у Сенату Краљевине Југославије.

References

Дешнер, Карлхајнц (2004): Политика римских папа у 20 веку. Београд: Фонд истине, Књига I
Романенко, Сергеј (2009): Советская югославистика: между славяноведением и поисками „Средней Европы“. Москва: Новое литературное обозрение
Миловановић, Никола (1963): Од Масељског атентата до Тројног пакта. Загреб: Епоха
Мировић, Дејан (2017): Русфобија код Срба. Београд: Catena mundi
Жутић, Никола (2007): Либерализам и Срби. Београд: Институт за савремену историју
Стојадиновић, Милан (1970): Ни рат ни пакт. Ријека: Отокар Кершовани
Ђорђевић, Стеван (1967): О континуитету држава. Београд: Научна књига
Хофбауер, Ханес (2017): Слика непријатеља-Русија: Историја једне демонизације. Београд: Албатрос плус
Хаков, Џенгиз (2011): Историја савремене Турске. Призрен: Центар за турколошка истраживања Балкана
Чичерин, Георги (1961): Статьи и речи по вопросам международной политики. Москва: Социально - экономической литературы
Лалић, Вељко (1999): Подела Југославије почела у Аргентини http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/60682/ekskluzivno-podela-jugoslavije-pocela-u-argentini.html (посећено 28. 7. 2017)
Published
2020-01-31