ЛИТУРГИЧЕСКИЙ И СЕРБСКИЙ НАРОДНЫЙ ЯЗЫК В ПОМЯНИКЕ ДЕЧАНСКОГО МОНАСТЫРЯ (XVI В.)
Abstract
В настоящей статье автор пытается установить, как соотносятся сербский народный язык и литургический язык в рукописной книге Помяник Дечанского монастыря XVI в. (Деч. 109). Анализируется отражение элементов сербского народного языка, сербскославянского и русскославянского языков в антропонимах, топонимах, отчетах, а также вводной части Помяника.
References
Белић, Александар (2006): Изабрана дела Александра Белића. Четврти том. Историја српског језика. Фонетика. Речи са деклинацијом. Речи са конјугацијом. Приредио Александар Младеновић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Грковић, Милица (1983): Имена у дечанским хрисовуљама. Нови Сад. 16 О овоме в. више у Реметић 1996, 455–456. Наиме, овде је реч о ширењу резултата некадашње друге палатализације ц, з, с < к, г, х на оне падажне облике где није било услова за ову гласовну промену. Ова црта је према Павлу Ивићу такође заступљена и у великом броју говора данашњег косовско-ресавског дијалекта, в. Ивић 2001, 137. 17 Белић 2006, 200. 18 И историјски пресек личних имена показао је да је народни именослов у Поменику манастира Дечана, сачуван у већој мери, него што је то у Поменику манастира Крушедола (МСПЦ 240).
691
Давидов, Динко (1994): Парусија. Београд: Просвета. Даниловић, Драгољуб (1999): Поменици, Лексикон српског средњег века, Београд, 551. Ђорђић, Петар 1971: Историја српске ћирилице. Палеографско–филолошки прилози. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. Ивић, Павле (2001): Целокупна дела II. Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје. Приредио Драгољуб Петровић. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Младеновић, Александар (1965): Прилог проучавању порекла слова џ. Анали Филолошког факултета, Београд, књ. V: 125–157 са 16 факсимила. Младеновић, Александар (1971): Графијске, правописне и језичке одлике повеље краља Радослава, писане у Дубровнику 1234. године. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. тридесет седма, свеска 3–4. Београд 190–207. Младеновић, Александар (1981): Белешке о графији и језику у „Житију Стефана Дечанског” Григорија Цамблака. Посебан отисак из Зборника за филологију и лингвистику, XXIV/1. Нови Сад: 31–40. Младеновић, Александар (1987): Постанак презимена Чарнојевић. Зборник Шесте југословенске ономастичке конференције, Београд: Српска академија наука и уметности. Научни скупови, књ. XXXVII. Одељење језика и књижевности, књ 7: 395398. Младеновић, Александар (1991): Неке језичке особине „Житија краљице Јелене”архиепископа Данила II. (Препис из 1536. године). Отисак из зборника радова Архиепископ Данило II и његово доба (Научни скупови Српске академије наука и уметности, књ. LVIII, Одељење историјских наука, књ. 17). Београд: 261–264. Новаков, Драгана (2017): Имена Поменика манастира Крушедола, Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања, Београд. Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани (2011), приредила Надежда Р. Синдик. Београд: Народна библиотека Србије. Реметић 1996: Слободан Реметић, Српски призренски говор. I. Гласови и облици. Српски дијалектолошки зборник, Београд, Српска академија наука и уметности. Институт за српски језик, књ. XLII, 323–614. RJA (1880–1882): Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
