THE HIMNOGRAPHIC CHARACTER OF THE JEVSTATY I, THE ARCHBISHOP OF THE SERBS

  • Миланка Убипарип Народна библиотека Србије, Београд – Србија

Abstract

Archbishop Jevstatije marked the church and spiritual history of the Serbian countries in the second half of the 14th century. Even during his lifetime he was considered a true authority - he went through all the main stages of monastic life. He gained rich experience of asceticism, but also of life in the monastic community. He traveled to sacred places, was the head of the most important Serbian monastery, Hilandar, then the head of the monastery of Saint Archangel Michael on Prevlaka, and then the bishop of an important Serbian diocese in the western Serbian region. During his lifetime, he made extraordinary efforts to preserve Orthodoxy in the Archbishopric, especially taking care of the works in the churchSpasov Dom in Žiča where his body was laid down after passing. The time of the final formation of Jevstatije’scult in the form of theof the hymnographic works devoted to him was the time of significant changes in the spiritual culture of the Serbian people. Both the prose and poetic works dedicated to the worship of SaintArchbishop Jevstatije were created by the same author, Archbishop Danilo II (of Peć). This gifted monk, а patient church chief and а wise counselor of the Serbian rulers, skillfully shaped the image of Saint Archbishop Jevstatije, fulfilling the high spiritual and liturgical requirements of the time.With his hagiographic compositions collected in the famous Monograph, Danilo made decisive steps in shaping the cults of certain Serbian rulers, and then he added to the "Serbian Saints Council" the cults of the Church's generals Arsenije, Jevstatije and Joanikije (for the former two he composed both the biography and the service). By both hishagiographic and hymnographic literary work, he followed the main tendencies of his time and literally and liturgically shaped one of the central ideas in presenting theholy archipriests as worthy heirs to the throne of Saint Sava.

References

Литература
Д. Богдановић (1970): Византијски књижевни канон у српским службама средњег века, О Србљаку. Студије, Београд: Српска књижевна задруга, 97-125.
642
Д. Богдановић (1997): Литургијски ритам старе српске књижевности. Студије из српске средњовековне књижевности, Београд: Српска књижевна задруга, 263-272. М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић (1991): Датирање и водени знаци српских ћирилских рукописних књига Пећке патријаршије. Археографски прилози 13, 7-249. Ђ. Даничић (1925): Ситнији списи Ђ. Даничића. I. Критика, полемика и историја књижевности. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 316-318. И. М. Ђорђевић (1991): Прозне и песничке слике Данила II и српске фреске прве половине XIV века. Архиепископ Данило II и његово доба. Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, Београд: САНУ, 481-495. Т. Јовановић (2011): Служба светом архиепископу Јевстатију Данила Другог у препису XV века. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Књ. LXXVII,75100. Љ. Јухас-Георгиевска (2011): Мотивска структура Житија археипископа Јоаникија I. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић –Ђорђевић, Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет, 271-299. С. Матић (1952): Опис рукописа Народне библиотеке. Посебна издања. Књ.CXCI. Одељење литературе и језика. Књ. 3. Београд: СКА, 20-21. В. Мошин (1971): Рукописи Пећке патријаршије Старине Косова и Метохије. Књ.IV – V. Приштина, 87-88 (Посебан отисак). Л. Павловић (1965): Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско – етнографска расправа), Смедерево 79–81. Д. Поповић (2006): Патријарх Јефрем – један позносредњовековни светитељски култ, Зборник радова Византолошког института. Књ. LXIII, 111-127. Д. Поповић (2009): Цветна симболика и култ реликвија у средњовековној Србији,Зограф 32, 69-81. Д. Поповић (2016): Свод српских светих у доба краља Милутина. Манастир Студеница – 700 година Краљеве цркве. Београд: САНУ,81-97. П. Симић (1991): Архиепископ Данило II и црквени устави. Архиепископ Данило II и његово доба. Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти,Београд: САНУ, 97-103. Љ. Стојановић (1903): Каталог Народне библиотеке у Београду. IV Рукописи и старе штампане књиге, Београд: СКА, опис 209. Т. Суботин-Голубовић (1997): Византијска химнографија и српска литургијска књижевност, Зборник Матице српске за славистику 53, 71-80. Т. Суботин-Голубовић (2007): Једна група минеја Милутиновог времена. Манастир Бањска и доба краља Милутина. Ниш - Косовска Митровица- Манастир Бањска, 351-359. Ђ. Трифуновић (1976): Проза архиепископа Данила II, Књижевна историја, Књ. IX, 33, Београд 1976, 3-71. Ђ. Трифуновић (1970), Стара српска црквена поезија, О Србљаку. Студије, Београд: Српска књижевна задруга, 9-93. Ђ. Трифуновић (1970а): Белешке о делима у Србљаку. О Србљаку. Студије, Београд: Српска књижевна задруга, 295-296. С. Хафнер (1974): Топика средњовековне српске историографије као елеменат културне и политичке оријентације, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XL, 3-4, 167-178. И. Шпадијер (1997): Култ светитеља и настанак службе, Зборник Матице српске за славистику, 53, 80-85.
643
И. Шпадијер (2003): Химнографски жанр и богослужбена пракса – Тодосијеви канони светоме Сименону и светоме Сави, Зборник Матице српске за славистику, 63, 343-351. И. Шпадијер (2011): Почеци старе српске црквене поезије. Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија. Зборник радова, Беране - Београд 2011, 209-217. И. Шпадијер (2014), Светогорска баштина, Београд 2014. Љ. Штављанин-Ђорђевић (1979): Један нови (непотпуни) препис Службе српском археипископу Арсенију, Археографски прилози 1, 103-118. Љ. Штављанин-Ђорђевић (1984): Један нови седалан посвећен српском архиепископу Арсенију, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Књ. XLVII и XLVIII, Св. 1-4, 96-101. Љ. Штављанин-Ђорђевић, М. Гроздановић-Пајић, Л. Цернић (1986):Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије, Књ. 1. Опис јужнословенских ћирислих рукописа. Том II. Београд: Народна библиотека Србије 1986. Цонев (1923): Опис на славянските ръкописи в софийската Народна библиотека. Състави Професор Б. Цонев. Т. II, София 1923, 51-52.
Published
2019-01-27