THE PATRIARCH OF SERBIA PAUL (STOJČEVIĆ, 1914-2009). THE PATRIARCH OF PIECE

  • Атанасије Атанасиадис Богословски факултет, Солун – Грчка

Abstract

One of the emblematic personalities who made sense with his public declarations and his moral stature as refers to the disputes of the ’90 decade at the under division Yugoslavia was the patriarch of Serbia Paul (Stojčević, 1914-2009). From the first moment of the armed collision he sought conciliation and peace as the solution to the national disputes of the embattled sides. He also strived for the pacification within the Serbian Church restoring the relations of the “schismatic Church” at the diaspora at the American Metropolis with the “mother Serbian Church”. Aspects of these two snapshots of the Serbian history along with the initiatives that Pauls’ gifted personality assumed and their deeper symbolisms are examined in the present article.

References

Извори

Архив Светог архијерејског синода Српске православне цркве (А.С.А.С.)
Литература
Атанасиадис, Атанасије (2005): “Патријарх Павле и српска јерархија у развоју догађаја грађанског рата (1991-1995)”. у: Хришћанска Мисао, бр. 1-6, 8-9. Αθανασιάδης, Αθανάσιος (2008): Ο εμφύλιος πόλεμος στη Γιουγκοσλαβία (19901995), Πτυχές της θρησκευτικής και ιστορικής του διάστασης, εκδ. Βάνιας, Θεσσαλονίκη, [Грађански рат у Југославији (1990-1995), Верски и историјски аспекти], Солун. Αθανασιάδης, Αθανάσιος (2016): „Μια σύγχρονη μορφή της κυριλλομεθοδιανής κληρονομιάς. Ο Πατριάρχης Σερβίας Παύλος Stojčević (1914-2009)”, Διεθνές Διαπανεπιστημιακό Ελληνορωσικό Συνέδριο, Ηράκλειο Κρήτης 5.11.2016, [Један савремени лик ћирилометодијевске традиције. Патријарх српски Павле Стојчевић (1914-2009), Међународни међууниверзитетски грчко-руски конгрес, Виша патријаршијска академија на Криту, Хераклион, 4-6 новембар 2016]. Андрејевић, Нађа уред. (2010): Патријарх Павле - Косовска искушења. Београд: Манастир Велика Ремета. Арсенијевић, Матеј уред. (2016͘2): Патријарх Павле - Човек пред лицем Божијим. Живот, Поуке, Беседе, Разговори, Анегдоте. Цетиње: Светигора.
41 Рандељ 2014, 76. Своју љубав и пастирску посвећеност хришћанској заједници у иностранству патријарх Павле је лично показао током девет посета, сваки пут саветујући и нудећи начине да се превазиђу проблеми са којима се суочавао. 42 Svetac koji hoda, Види: Lopušina 2016, 2. Позитивно је прокоментарисана његова посета калифорнијској обали, где је узео два бела каменчића, ставио их у џеп и рекао присутнима да ће их однети браћи у Србију као успомену на посету.
404
Badurina, Srećko (1999): Glas za čovjeka, (Propovijedi iz 1988-1996). Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Blažević, Velimir (1998): Katolička crkva i rat u Bosni i Hercegovini. Zagreb: Svjetlo riječi. Blažević, Velimir (1995): Služenje miru. Ivan Pavao II. i Sveta Stolica za mir u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (1990-1995). Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Вартоломеј, Васељенски Патријарх (2016): „Достојник наследник Светога Саве”. у: Арсенијевић, Матеј уред. (2016͘): Патријарх Павле - Човек пред лицем Божијим. Живот, Поуке, Беседе, Разговори, Анегдоте. Цетиње: Светигора, 83-88. “German Leader accuses Serbian Church of Nationalism“, у: Ecumenical Press Service, 4.08.1994. Đorđević, Mirko (2010): Kišobran Patrijarha Pavla. Kritika palanačkog uma. Beograd: Peščanik. Ђурић, Велимир (2012): Герман Ђoрић: Патријарх у обезбоженом времену. Београд: Манастир Сланци. „Зашто је рашчињен бивши епископ Дионисије Миливојевић?“. у: Гласник, 5 (1964), 159-165. Јањић, Јован (20162): Будимо људи, I, Живот и реч Патријарха Павла. Београд: Новости. Јањић, Јован (2014): Будимо људи, ΙI, Поуке и поруке патријарха Павла. Београд: Новости. Јањић, Јован (2017): Културолошка димензија деловања Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века (1945-2000). Докторска дисертација на Универзитету „Џон Незбит“, Факултет за културу и медије у Београду. Јевтић, Атанасије (1995): Великомученички Јасеновац после Јасеновца. БеоградВаљево: Хришћанска мисао. Кољевић, Никола (2008): Стварање Републике Српске, Дневник 1993-1995, књига 2. Београд: Службени гласник. Миљковић, Снежана (2013): Мој деда Патријарх Павле. Београд: Просвета. Lopušina, Marко (2016): „Patrijarh Pavle: Čovek srpskog pomirenja“. на http://serbianna.com 10.10.16. Павле, Патријарх (2009а): „Без осуда, отворено очински. Аутобиографски текст из 1996”. у: Православље, 1025, 9-17. Павле, Патријарх (2009b): “Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут”. у: Православље, 1025, 24-25. Павле, Патријарх (2009c): “Спасава вера која кроз љубав дела”. у: Православље, 1025, 30-31. Павле, Патријарх (2010): Живот по Јеванђељу, Беседе II. Београд: Издавачка фондација СПЦ. „Pomirenje raskola u SPC“, Преузето са: http://www.srpskadijaspora.info, 08.10.16. Popov, Nebojša ured. (1996): Srpska strana rata, Trauma i katarza u istorijskom pamćenju. Beograd: Samizdat B92. Пузовић, Предраг (1996): „Епархије Српске Православне Цркве у расејању“, Богословље, 40 (1-2), 87-96. Radić, Radivoj (1996) „Crkva i ‛srpsko pitanje’”. у: Popov 1996, 267-305. Радић, Радивој (2005): Патријарх Павле Биографија. Београд: Новости. Радовић, Амфилохије (2009): „Угледајмо се на новог Павла Српског”, Човек пред лицем Божијим, Православље, 1025, 89-92.
405
Радосављевић, Јован (20102): Са патријархом Павлом кроз живот, Од Вујна Благовештења и Раче до Призрена 1944-1990. Манастир Јежевица. Ракита, Атанасије (епископ Хвостански) (2009): “Остварио Јеванђеље у границама људске природе”, Православље 64. Рандељ, Ђорђе (2014): Патријарх Павле, Светац којег смо познавали. Нови Сад: Прометеј. Сљепчевић, Ђорђе (1991): Историја Српске Православне Цркве, За време другог светског рата и после њега, књ. III. Београд: БИГЗ. Спасовић, Станимир (1997): Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1941-1991. Београд: Источник. Србуљ, Јован уред. (2014͘2): Бог ће помоћи ако има коме. Животопис и поуке патријарха Павла. Београд: Образ светачки. Tomanić, Milorad (2001): Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj. Beograd: Medijska knjižara Krug. Τσέτσης, Γεώργιος (1992): Η εκκλησία παράγων συμφιλιώσεως και ειρήνης. Σκέψεις με αφορμή τη Σερβοκροατική διένεξη, [Црква као фактор помирења. Мисли о српскохрватском конфликту]. у: Καθ’ Οδόν 2, Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης Θεολογική Σχολή, 7-17. Τσέτσης, Γεώργιος (1998): Η Εκκλησία της Σερβίας στην πρόσφατη Γιουγκοσλαβική κρίση [Српска Црква током недавне Југословенске кризе]. Κατερίνη: Επέκταση. Живојиновић Драгољуб (1998): Српска Православна Црква и нова власт 19441950. Србиње-Београд-Ваљево-Минхен: Хришћанска мисао. “Il ne faut pas exclure l’Eglise serbe, déclarent des théologtiens”. у: Ecumenical News International, Bulletin, (2), 26.11.1994, 3.
Published
2019-01-27