PROF. DR. DJOKO SLIJEPČEVIĆ IN SWITZERLAND 1948–1954

  • Немања Д. Андријашевић Универзитет „Лудвиг Максимилијан“, Минхен – Савезна Република Немачка

Abstract

After having emigrated from Serbia in 1944, Prof. Dr. Djoko Slijepčević had been in the displaced persons camps in Italy and Germany from 1945-1948. During that time he tried to organize his departure to some other country in which he would be able to continue his academic work and gather his family. After being released from the displaced persons camps, he arrived to Switzerland. There he devoted himself to studying Old Catholic Theology and History of Protestant Church at the Faculty of Old Catholic Theology within the University of Bern. At this Faculty he spent 12 semesters, from 1948-1954. After a break of several years, he returned to publishing reviews and articles in Serbian, which he sent to church magazines and to the magazine „Iskra“. Once he mastered the German language he started publishing scientific papers and reviews in German. He kept his contacts with other emigrants, and deepened his acquaintance with Prof. Dr. Lazo Kostić, a very fruitful emigrant intellectual. Slijepčević never forgot the benefactions of the Bishop of Bern Dr. Adolf Küry who engaged himself in releasing from the displaced persons camps and further destiny of many Serbian students and members of the Serbian Orthodox Church, Slijepčević himself being one of them. After the death of Bishop Dr. Küry in 1956, Slijepčević published a lengthy necrology in “Iskra” which included a lot of details about this Bishop. The end of this paper contains the results of the research of the emigrant life and work of Prof. Slijepčević. His efforts in the academic field have been highlighted, and his attendance of numerous ecclesiastic and academic seminars and conferences in Germany, Austria and Switzerland mentioned. The appendix of the paper contains the list of bibliographical units of Prof. Dr. Djoko Slijepčević from 1948-1954.

References

Бакић, Јово. (2005), „Фашизам у Југославији 1918–1941“, Нова српска политичка мисао, XI, 1–4, Београд, 21-43. Bischof Adolf Küry zum Gedächtnis. (1957), Bern: Herausgegeben vom Kristkatholische Pressekomitee. Божовић, Бранислав и Стефановић, Младен. (1985), Милан Аћимовић, Драги Јовановић, Димитрије Љотић, Загреб: Едиција „Трагом издаје и злочина“. Бојић, Мирко. (1996), Југославенски народни покрет „Збор“ 1935-1945. Један критички приказ, Београд: Народна књига, Алфа. Bošković, Milo. (1985), Šesta kolona. Nastanak, organizacija i delovanje antijugoslovenske fašističke organizacije, Zagreb: Tehnika, Novi Sad: Dnevnik. Buxton, Harold Jocelyn. (1954), A Mediterranean Window, Guilford: Biddles Ltd. Васиљевић, Милосав. (1971), „Постанак српских добровољаца 1941. године“, у: Споменица српских добровољаца 1941-1971, уредио Боривоје М. Карапанџић, Кливленд: Савез југословенско-америчких удружења, 20-36. Vlahović, Staniša R. (1985), Zbornik dokumenata iz Britanske arhive. Anglojugoslovenski odnosi 1941-1948, Birmingem: izdanje autora. Вуксић, Стојан. (1987), Ипсилонски дневник, Минхен: Искра. Gligorijević, Branislav. (1965), „Politički pokreti i grupe s nacionalsocijalističkom ideologijom i njihova fuzija u Ljotićevom 'Zboru'“, Istorijski glasnik, 4, Beograd, 35-83. Деврња, Зоран. (2007), „Личност и дело протојереја проф. др Благоте Гардашевића“, у: Српска теологија у двадесетом веку, књига 2, Београд: Православни богословски факултет, 149-171. Димитријевић, Бојан. (2011), Војска Недићеве Србије. Оружане снаге српске владе 1941–1945, Београд: Институт за савремену историју. Драгашевић, Бора. (2012), Стопама предака. Аутобиографија, Београд: Институт за савремену историју. Ђорђевић, Бојан. (2001), Летопис културног живота у Србији под окупацијом 1941–1944, Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за књижевност и уметност. Ђорђевић, Бојан. (2008), Српска култура под окупацијом, Београд: Службени гласник. Жорж, Бранислав. (2006), Завод у Смедеревској Паланци: острво спаса или робијашница, Београд: издање аутора. Записи из добровољачке борбе I-V, 1954–1959, Минхен: Искра. „Изграђивање нашег националног лика (Из предавања г. др Ђоке Слијепчевића, доцента университета, одржаног 31 јула 1943 год. питомцима и питомицама)“, непотписан чланак, Заводски лист, 9/1943, 3, Смедеревска Паланка. Јакшић, Драгутин. (2011), „Биографија аутора књиге (На основу делова некролога објављеног у „Искри“ из Бирмингема бр. 981 од 1. фебруара 1993. г.)“, у: Слијепчевић, Ђоко. Српска ослободилачка идеја, Београд: Друштво „Нова искра“, 108115. Калабић, Радован. (2011), Српска емиграција (прилози за историју српског исељеништва 1830–1992), Београд: Радован Калабић.
375
Калезић, Димитрије. (1997), „Др Ђоко Слијепчевић као црквени историчар. Човек – институција“, Нова Искра, 48, Београд, 43-45. Калезић, Димитрије. (1998), „Историја Цркве у радовима Ђока Слијепчевића“, Српска проза данас: Перо и Ђоко Слијепчевић – живот и дјело, Зборник радова, приредио Радослав Братић, Билећа: Просвјета, Гацко: Просвјета, Београд: Планета, 155-160. Карапанџић, Боривоје М. (1958), Грађански рат у Србији 1941-1945, Кливланд, Охајо, Сједињене Државе Америке. Карапанџић, Боривоје М. (2006), Дневник једног емигранта, Београд: Хришћанска мисао. Карапанџић, Боривоје М. (1998), Сећање на преминуле и разговори са живим савременицима, Београд. Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944 (књига 1), (2015), приређивач Александар Стојановић, Београд: Филип Вишњић. Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944 (књига 2), (2017), приређивач Александар Стојановић, Београд: Филип Вишњић. Kostić, Boško N. (1949), Za istoriju naših dana, Lille: Jean Lausier, 1949. Костић, Васко. (1995), Црногорац свесрпски великан. Београд: Стручна књига. 1945. Крај или нови почетак?, (2016), Тематски зборник радова, приређивач Зоран Јањетовић, Београд: Институт за новију историју Србије. Кубуровић, Предислав М. (1955), „Васпитни завод у Смедеревској Паланци 1942-1944“, у: Записи из добровољачке борбе II, Минхен: Искра, 70-90. Lukich, Nikola. Radoicic, Sasa. (2011), Eboli Camp 1945–1947: A Photographic History. Australia. Магазиновић, Хрвоје. (2009), Кроз једно мучно стољеће. Сјећања, Ваљево: Друштво Хиландар. Матић, Милан. (1996), „Окупаторска и квислиншка штампа у Србији 1941– 1944“, Лесковачки зборник, 36, Лесковац, 399-430. Милосављевић, Оливера. (2006), Потиснута истина: Колаборација у Србији 1941-1944, Београд: Хелсиншки одбор за људска права. Митровић, Р. (1955), „Васпитна служба у добровољачким јединицама“, у: Записи из добровољачке борбе II, Минхен: Искра, 9-14. Мраовић, Маријана. (2017), „Пропаганда домаће управе у Србији 1941-1944. године“, у: Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941-1944. Научни погледи, уредник Вељко Ђурић Мишина, Београд: Музеј жртава геноцида, 123-158. Nikolić, Kosta. (2011), The Serbian political emigration in Western Europe 19451956. Belgrade: Institute of Contemporary History. Николова, Маја. (2010), Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци 1942–1944, Београд: Педагошки музеј. Парежанин, Ратко. (1971), Други светски рат и Димитрије В. Љотић, Минхен: Искра. Пауновић, Светомир. (2004), Сећања сведока једног времена, Београд: приватно издање писца. Поповић, Радомир. (2002), „Др Ђоко Слијепчевић – историчар Српске Православне Цркве“. Богословље, 2, Београд: Православни богословски факултет, 269274. Перић, Димшо. (2002), „О животу и делу Благоте Гардашевића“, у:
Гардашевић, Благота, Избор црквено-правних радова, Београд: Православни богословски факултет, 7-10.
Published
2019-01-27
Issue
Vol 2 No 16 (2019): CHURCH STUDIES 16/2 (2019)
Section
Articles

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.

b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.

c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).