SERBIAN MEDIEVAL ТOWN AND MONASTERY: MONASTIC TRADE AND MINING INCOMES AND CHURCH PROPERTIES IN URBAN SETTLEMENTS (XIII – XV CENTURIES)

  • Владета Петровић Историјски институт, Београд – Србија

Abstract

During the Middle Ages, monasteries represented not only religious and cultural centres in Serbia but also significant factors in economic life. They had estates, incomes and immunity rights assigned at the time of establishment, as well asin subsequent donations. Medieval charters and documents show that a part of these properties and revenues was related to the Serbian medieval cities and towns. These properties consisted of houses, palaces, stases; revenues from mining; rights to revenues from trade fairs and market days; town churches with their properties and incomes. Monasteries were also given certain people residing in cities (i.e. income from them). Revenues from trading during market days, with land estates, represented the economic basis of almost all monastic communities. Monasteries, whose founders were rulers had income from some major fairs in cities like Prizren and Skopje, while the smaller monasteries were granted local markets. Some of these small settlements gradually developed into towns. During the 14th and 15th centuries mining became one of the basic production activities in the Serbian areas of the Balkans. A part of revenues from mining and related industries, especially those from Novo Brdo, the largest Serbian mining town, was granted to the most important monasteries in Serbia and Mount Athos. Beside rulers, individuals and groups involved in mining operations were also founders and donors of some monasteries. During the 15th century a part of the Serbian nobility was engaged in mining, as was the case in other parts of Europe. One of the most important entrepreneurs and leading church benefactors in Serbian Despotate was great čelnikRadič, who had vast estates and important shares in mining and smelting plants. On the other hand, a significant number of Catholics, mainly tradesmen from Adriatic, supported and donated Catholic churches and monasteries in cities like Novo Brdo, Rudnik and Srebrenica.

References

Литература
Бубало, Ђ. 2004. Српски номици. Београд: Византолошки институт Српске академије науке и уметности. Веселиновић, А. 1984. Царински систем у Србији у доба Деспотовине. Историјски гласник 1-2: 7-38. Garić Petrović, G., and V. Petrović.2010. Human Capital and Serbian Mining: Historical Perspective. У Mining in the Central Europe Trough History, eds. Engel, J., М. Grujić, and P. Rybar, 31-39. Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology, Department of Mining, and Košice: Technical university of Košice, BERG faculty, Institut of Geotourism. Живковић, T. 2004. Црквена организацијау српским земљама (рани средњи век). Београд: Историјски институт. Живковић, T. 2010. Тhe ‘Original’ and the ‘Revised’ Annales Regni Francorum. Историјски часопис 59: 9-58. Ивановић, М. 2017. Развој институције имунитета у средњовековној српској држави до краја владавине краља Милутина. Историјски часопис 66: 49-83. Калић-Мијушковић, Ј. 1967. Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
39 Новаковић1912, 454. 40 Ћирковић 1997, 256-257. 41 Спремић 2005, 154. 42 Спремић 2005, 152. 43Спремић 2005, 162.
210
Kovačević Kojić, D. 1960. Dans la Serbie et la Bosnie médiévales: Les mines d'or et d'argent. Annales. Histoire, Sciences Sociales 15 (2): 248-258. Коматина, И. 2016. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт. Константин Филозоф, 1875. Живот Стефана Лазаревића деспота српског. Гласник СУД 42: 223-328. Кораћ, Д. 1991. Новчани дарови Стефана Душана светогорским манастирима, Историјски часопис 38: 5-18. Марковић, В. 2002. Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији. Београд: Арс Либри. Мишић, С., и T. Суботин-Голубовић. 2003. Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт. Младеновић, А. 2003. Повеље кнеза Лазара. Београд: Чигоја штампа. Младеновић, А. 2007. Повеље и писма деспота Стефана. Београд: Чигоја штампа. Мошин, В., С. Ћирковић, и Д. Синдик. 2011. Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књ. I. Београд: Историјски институт. Новаковић, С. 1912. Законски споменици српских држава средњега века. Београд: СКА. Острогорски, Г. 1969. О византијском феудализму. Београд: Просвета. Петровић, В. 2014а. Две хрисовуље краља Стефана Душана којима потврђује Хрељине прилоге манастиру Хиландару у Штипу и Струмици. Стари српски архив 13: 3-32. Петровић, В. 2014б. Друштвена и просторна структура српских градских насеља у позном средњем веку. Докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитета у Београду. Петровић, В. 2015. Рударски предузетници као приложници и задужбинари. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић, ур. Мирјанић, Д., и Ђ. Тошић, 289-298. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. Соловјев, А. 1926. Одабрани споменици српског права (од краја XII до краја XV века). Београд: Издавачка књижарница Геце Кона. Спремић, М. 2005. Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Стојановић, Љ. 1890. Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др, Споменик СКА 3: 1-226. Тарановски, Т. 1996. Историја српског права у Немањићкој држави. Београд: Службени лист Савезне Републике Југославије. Ћирковић, С. 1997. Работници, воjници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium. Ферјанчић, Б. 1992. Манастирски људи у византијском и српском граду. Социјална структура српских градских насеља, ур. Калић, Ј., и М. Чоловић, 51-65. Смедерево: Музеј у Смедереву; Београд: Одељење за историју Филозофског факултета. Ферјанчић, Б. 1994. Византијски и српски Сер у XIV столећу. Београд: САНУ. Фостиков, А. 2014. Збирна повеља краља Милутина и Стефана Душан а Хиландару. Стари српски архив 13: 79-142. Цамблак, Г. 1989. Књижевни рад у Србији. Београд: Просвета и Српска књижевна задруга.
Published
2019-01-27