ДИПЛОМАТИЈА КРАЉА МИЛУТИНА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ОДНОСЕ СА РИМСКОМ КУРИЈОМ И ПАПОМ
Abstract
Краљ Милутин је својом сјајном дипломатијом и успешним војним
походима учинио да Србија постане најмоћнија држава на Балкан. После званичног
добијања круне на Сабору у Дежеви 1282. године, започиње своју владарску делатност,
која ће оставити дубок траг у српској историји. Његов брат Драгутин задржава неке
северне и западне крајеве. У то време сукобљавају се Угарска и Ромејско царство, па
Милутин војним акцијама враћа некадашње српске области као што су северни и
централни део данашње Албаније и највећи део Вардарске области. После 1299.године
када постаје зет цара Андроника II (добија за жену његову малолетну кћи Симониду)
почиње његова дипломатска акција која се огледа у приближавању његовог положаја са
ромејским царем. На тај начин отвара пут за касније српско царство.
References
Антоновић (2007): – Антоновић Милош, Црквена политика краља Милутина у
северној Албанији, Зборник радова са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра у
Косовској Митровици 2005: Центар за црквене студије Ниш, Косовска Митровица,
Манастир Бањска уредник Драгиша Бојовић.
Благојевић, Mилош (1989): Србија у доба Немањића, ВАЈАТ, Београд.
Веселиновић, Андрија, Љушић, Радош (2001): Српске династије, Платонеум,
Београд.
Веселиновић, Андрија(1995): Држава српских деспота, Војска, Београд.
Византијски извори ,( 1986), том Х, САНУ, Београд, ,стр. 46-143.
Византијски извори,(1986), том VI,САНУ,Београд, стр. 119.
Грујић, Радослав(1909):Бигамија и полигамија код Срба, Летопис Матице
српске, Нови Сад.
Динић, Михаило(1978):Област краља Драгутина после Дежеве, Српске земље у
средњем веку,СКЗ, Београд.
Ђурић, Иван(1991) :Дежевски сабор у делу Данила II, Зборник радова, децембар
1991: В. Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 169-194.)
Јиречек, Константин(1981): Историја Срба, I, Едиција, Београд.
Максимовић (2007) – Максимовић Љубомир, Краљ Милутин и царица Ирина:
праскозорје идеје о царству код Срба, Зборник радова са научног скупа одржаног од 22.
до 24. септембра у Косовској Митровици 2005, Центар за црквене студије Ниш, Косовска
Митровица, Манастир Бањска уредник Драгиша Бојовић.
Острогорски, Георгије (1969): Историја Византије, Просвета, Београд.
Репајић, Милена(2018):Краљ Милутин-бракови као средство дипломатије,
Либер Новус, Београд.
Станковић, Влада(2022):Милутин свети краљ,Vukotić media, Београд.
Станојевић, Стеван(1937):Краљ Милутин, Геца Кон, Београд.
Станојевић, Стеван (1903): Византија и Србија I-II, Матица Српска, Нови Сад.
Тарановски,Теодор(1935): Историја српског права у немањићкој држави, Геца
Кон, Београд.
Метохит, Теодор(1998): На двору српског краља Милутина, Посланица о
дипломатском путу у Србију поводом женидбе краља Милутина са Симонидом, Младост
Турист, Београд.
Ћоровић, Владимир(1989): Историја Срба, 1, БИГЗ, Београд.
Ферјанчић, Божидар(2019): Србија и Византија, САНУ, Београд.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
