ЦРКВЕНА ПРИПАДНОСТ ГОСПОДАРА ОНОСТРАНОГ СРЕМА – МАЧВЕ У XIII ВЕКУ

  • Ђура Харди

Abstract

Онострани Срем или Мачва биo је током XIII века погранична
земља смештена између Угарске и Србије, односно Угарске, Бугарске и Босне. Настањен
је већинским православним становништвом са снажним византијским, православним
црквеним и цивилизацијским наслеђем. Земљом су владали представници угарске
краљевске куће Арпадовића, односно њихови блиски сродници – чланови династија
Анђела, Рјуриковича, куманске владарске породице, те коначно Немањићи. Циљ овог рада
је да се, у контексту једног историјског процеса, одреди црквена припадност господара
Оностраног Срема или Мачве, почевши од бивше византијске царице, ћерке угарског
краља Беле III Маргарете (Марије) Арпадовић, па све до угарског зета, српског краља
Стефана Драгутина и његовог сина Владислава.

References

Извори
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских. Службе.
Приредили Гордон Мак Данијел – Дамњан Петровић, данашња језичка верзија Лазар
Марковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић, Београд: Просвета: Српска
књижевна задруга.
Fejér, Georgius (1829): Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis IV-2.
Budae: Typographia Regiae Universitatis Hungaricae.
Fraknói, Vilmos(1885): Monumenta Vaticana historiam regni Hungarie: Acta
legationis cardinalis Gentilis. Gentilis bibornok magyarországi követségének okiratai 1307-
1311. Monumenta Vaticana Hungariae I/2. Budapest: Franklin-Tarsulat Konyvnyomdaja.
Migne, Jacques Paul (1855a): Patrologiae cursus completus, sive biblioteca
universalis, integra, uniformis, commoda, oeconomica, omnium SS. Patrum, doctorum
scriptorumque eccelesiasticorum qui ab aevo apostolico ad usque Innocentii III tempora
floruerunt ... [Series Latina, in qua prodeunt Patres, doctores scriptoresque Ecclesiae Latinae, a
Tertulliano ad Innocentium III], tomus 215, ed. Jacques Paul Migne etc, Parisiis.
Migne, Jacques Paul (1855б): Patrologiae cursus completus, sive biblioteca
universalis, integra, uniformis, commoda, oeconomica, omnium SS. Patrum, doctorum
scriptorumque eccelesiasticorum qui ab aevo apostolico ad usque Innocentii III tempora
floruerunt ... [Series Latina, in qua prodeunt Patres, doctores scriptoresque Ecclesiae Latinae, a
Tertulliano ad Innocentium III], tomus 216, ed. Jacques Paul Migne etc, Parisiis.
Moravcsik, Gyula (1984): Az Árpád-kori magyar törtenet bizánci forrásai. Budapest:
МТА.
Potthast Augustus (1874): Regesta pontificum romanorum, I, Berlin: R. DeBecker.
Niketas Choniates (1973): Orationes et Epistulae. Ed. by Jan-Louis van Dieten, Corpus
fontium historiae byzantinae, vol. 3. Series Berolinesis. Berlin: De Gruyter.
Niketas Choniates (1975): Nicetae Choniatae Historia. ed. Jan Louis van
Dieten,Corpus fontium historiae byzantinae, vol. 11,Berlin: De Gruyter.
Niketas Choniates (1984): А City of Byzantium Annals of Niketas Choniates, ed. Harry
J. Magoulias, Detroit: Wayne State University Press.
Pressutti, Pietro (1895): Regesta Honorii Papae III, Vol. II, Rome: Ex typ. Vaticana.
Szentpétery Imre– Borsa Iván (1923-1987): Az Árpád-házikirályok okleveleinek
kritikai jegyzéke. I–II/1. Szerk. Szentpétery Imre; II/2–3; Szerk. Szentpétery Imre – Borsa Iván;
II/4. Szerk. Borsa Iván, Budapest: MTA.
Šebánek Jindřich, Dušková, Sáša(1981): Codex diplomaticus et epistolaris regni
Bohemiae edd. J. Šebánek, S. Dušková, 5/2, Praha: Historický ústav Akademie věd České
republiky.
Theiner, Augustinus (1859): Vetera Monumenta Historica Hungariam Sacram
Illustrantia I (1216–1352). Roma: Typ. Vaticanis.
Theiner, Augustinus (1863): Vetera monumenta Slavorum meridionalium, historiam
illustrantia I. Roma: Typ. Vaticanis.
Литература
Achim, Viorel (2008): Politica sud-estică a regatului ungar sub ultimi Arpadieni.
Bucureşti: Editura Enciclopedică, 38-94.
Алексић, Владимир, Живковић, Војислав (2021): „Политичка и црквена позадина
монашења краља Драгутина“. у: Црквене студије, 18, 239-265.
Andrić, Stanko (2008): „Bazilijanski i benediktinski samostan Sv. Dimitrija u
Srijemskoj Mitrovici“.У: Radovi Zavoda za hrvatsku povijest 40, 115–186.
BárányAttila (2012): „II. András balkánikülpolitikája“ у: András II. András és
Székesfehérvár, Szerk. Terézia Kerny – András Smohay, Székesfehérvár: Székesfehérvári
Egyházmegyei Múzeum, 129-173
Berend, Nora (2001): At the Gate of Christendom.Jews, Muslims and 'Pagans' in
Medieval Hungary, c.1000-c.1300. Cambridge: Cambridge University Press 2001.
Brand, Charles M. (1968): Byzantium Confronts the West. Cambridge – Massachusetts:
Harvard University Press.
Бубало, Ђорђе (2004): „Бела Ростислављевић“. у: СБР, 1, А-Б, Нови Сад: МС,
465-466.
Бубало, Ђорђе (2009): „Каталина/Кателина“. у: СБР, 4, И-КА, Нови Сад: МС,
890.
Bubalo Đorđe, Mitrović Katarina, Radić Radmila (2010): Jurisdikcija Katoličke crkve
u Sremu, Beograd: Službeni glasnik.
Цвитковац, Немања (2017): „Верска политика Стефана Драгутина Немањића у
светлу српске и хрватске историографије“, Теолошки погледи L/1, Београд: Свети
Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 101-114.
Цвитковац, Немања (2019): „Црквена припадност краља Драгутина после 1291.
године“. у: Баштина, св. 48, Приштина, 355-371.
Ћирковић, Сима (1969): „Civitas Sancti Demetrii“. у: Сремска Митровица.
Сремска Митровица: Скупштина Општине Сремске Митровице, Музеј Срема:1969, 59-
71.
Ћирковић, Сима (1998): „Краљ Стефан Драгутин“. у: Рачански зборник, 3, Бајина
Башта: Фондација „Рачанска баштина“, 11-20.
Ћирковић, Сима (2008): „Земља Мачва и град Мачва,“. у: Прилози за
књижевност, језик, историју, фолклор св. 1–4, 74, 3–20.
Ћоровић, Владимир (1940): Хисторија Босне. Београд: Задужбина Јоце Ж.
Јовановића и жене му Лепосаве.
Dąbrowski, Dariusz (2002): Rodowód Romanowiczów, książąt halicko-wołyńskich.
Poznań–Wrocław: Wydawnictwo Historyczne.
Димитров, Христо (1998): Българско-унгарски отношения през
средновековието. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов”.
Динић, Михаило (1948):„О угарском ропству краља Уроша I“. у: ИЧ, 1, св. 1-2,
3-9.
Динић, Михаило (1955):„Однос краља Милутина и Драгутина“. у: ЗРВИ, 3, 49-
81.
Динић, Михаило (1964): „Из наше раније прошлости“. у: у: Прилози за КЈИФ, 30,
235-246.
Динић, Михаило (1978а): „Браничево у средњем веку“ у: М. Динић, Српске
земље у средњем веку, историјско-географске студије, приред. С. Ћирковић, Београд;
СКЗ, 84-112.
Динић, Михаило (1978б): „Из прошлости Срема“ у: М. Динић, Српске земље у
средњем веку, историјско-географске студије, приред. С. Ћирковић, Београд; СКЗ, 285-
291.
Динић, Михаило (1978ц): „Средњовековни Срем“. у: М. Динић, Српске земље у
средњем веку, историјско-географске студије, приред. С. Ћирковић, Београд; СКЗ, 270-
284.
Érszegi, Géza (1975): „Eine neue Quelle zur Geschichte der bulgarischen-ungarischen
Beziehungen während der Herrschaft Borils“. у: Bulgarian Historical Review, 3, 91–97.
Ферјанчић, Божидар (1964): „Пoчеци Солунске краљевине(1204-1209)“. ЗРВИ,
VIII-2, 101-116.
Ферјанчић, Божидар (1969): „Сирмијум у доба Византије“. у: Сремска
Митровица. Сремска Митровица: Скупштина Општине Сремске Митровице, Музеј
Срема: 33-57.
Ферјанчић, Божидар (1994): „Проблем византијског наслеђа у северозападној
Србији“. у: Ваљево. Постанак и успон градског средишта. уред. Синиша Бранковић,
Ваљево: Народни музеј Ваљево, Одељење за историју Филозофског факултета у
Београду, 49-58.
Font Márta (2013): „Ungarn, Bulgarien und das Papsttum um die Wende vom 12. zum
13. Jh.“. у: MártaFont,Völker – Kultur – Beziehungen, Zur Entstehung der Regionen in der Mitte
des mittelalterlichen Europa, Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 303-311.
Forster, Gyula (1900): „Anna királyné és családja“, у: Béla Magyar király emlékezete,
ed. Gyula Forster, Budapest; Hornyánszky Viktor Császári és Királyi Udvari Könyvnyomdája,
35-56.
Gál Judit (2013): „IV. Béla ésI. Uroš Szerburalkodó kapcsolata”. у: Századok, 147.
évf, 2. sz, 471-499.
Гарди, Дюра (2016): „Религиозная принадлежность князя Ростислава
Михайловича во время его жизни в Венгрии“. у: Rus’ and Countries of the latin Culture
(10th-16thc.) ed. Vitaliy Nagirnyy, (Publication from the 6th International Scientific Conference,
Krakow, 26–28th November), Krakow: Jagiellonian University, 138-146.
Гарді, Дюра ( 2018): „ „Rutheni sunt schismatici”: конфесійна належність руських
князів Ростислава Михайловича та Лева Даниловича у світлі вибраних угорських і
чеських дипломатичних джерел – порівняльний аналіз“. у: Religions and beliefs of Rus’
(9th–16th centuries, ed. Vitaliy Nagirnyy, Krakow: Zakład Historii Europy Wschodniej, Instytut
Historii Uniwersytet Jagielloński, 259-268.
Gašić, Emerik (2000): Kratki povijesni pregled Biskupija Bosansko-Đakovačke i
Srijemske. Preveo (s latinskog, izdanja iz 1944.) i priredio Stjepan Sršan. Osijek: Državni arhiv
Osijek, 2000.
Gerland, Ernst (1905): Geschichte des lateinischen Kaiserreiches von Konstantinopel.
Hamburg: Selbstverlag des Verfassers.
Guilland, Rodolphe (1964): „Byzance et les Balkanssous le règne d'Isaac II Ange
(1185-1195)“. у: Actes du XIIe Congrès International d'Études Byzantines (Ochride, 10-16
septembre 1961), II, Beograd: Comitè Yougoslave des études Byzantines 125-137.
Györffy, György (2002): „Pregled dobara grčkog manastira u Svetom Dimitriju na Savi
(Sremska Mitrovica) iz XII veka“. у: Споменица Историјског Архива „Срем“ , 7-64.
Харди, Ђура (2017): „Један прилог питању византијског наслеђа на тлу
овостраног Срема (Sirmie Citerior)“ у: ЗРВИ 54, 117–142.
Hardi, Đura (2016): „Cumans and Mongols in the region of Srem in 1241-1242: A
discussion on the extent of devastation“.у: Istraživanja – Journal of historical researches 27, 84-
105.
Харди, Ђура (2019): Итинерариј Ростислава Михаиловича. Сремска Митровица
– Нови Сад: Архив Срема, Филозофски факултет Нови Сад.
Hardi, Đura (2020) „Nekoliko zapažanja o boravcima Ane, majke češke kraljice
Kunigunde, na vladarskom dvoru Přemislavoviča“. у: Pro pana profesora Libora Jana k
životnímu jubilee, K vydání připravili Bronislav Chocholáč, Jiří Malíř, Lukáš Reitinger a Martin
Wihoda, Brno: Matice moravská, 233-250.
Харди, Ђура (2021): „О гробним местима средњовековних владара на тлу
Сремске Митровице“. у: Између Подунавља и Средоземља. Тематски зборник посвећен
проф. др Синиши Мишићу поводом његовог 60. рођендана, ур. К. Митровић - А. Узелац,
Пожаревац – Ниш: Народни Музеј, Центра за црквене студије, 207-221.
Ivković, Milka (1957): „Ustanova ″mladog kralja″ u srednjovekovnoj Srbiji“.у:
Историјски гласник, 3-4, (1957) 59-79.
Jakubovich, Emil (1922-1923): „Kún Erzsébet nőtestvére“.у: Turul, 37, 14-27.
Јанковић, Марија. (1985): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку.
Београд: Народна књига – Историјски институт у Београду.
Јечменица, Дејан (2018): Немањићи другог реда. Београд: Универзитет у
Београду, Филозофски факултет.
Јиречек Константин (1959): „Хришћански елеменат у топографској
номенклатури балканских земаља“. у: Зборник Константина Јиречека I, ур. М. Динић,
Београд: САНУ, 461–528.
Kádár, Tamás (2009): „Egy rejtély es politikai gyilkosság és hátterea XIII. századvégi
Magyarországon: Béla macsói és boszniai herceg pályája“. у: Forráskutatás és történeti segéd
tudományok XVI, 4, 411–429.
Kadar, Tamas (2012.):„Az Árpád-házi uralkodók és az országlásuk idején hercegi
címmel tartományi különhatalmat gyakorolt külhoni, fejedelmi származású előkelők, valamint
azok családtagjainak elhalálozási és temetkezési adatai 997–1301 között“. у: Fons, 19. évf. 1.
sz. 57-108.
Калић-Мијушковић, Јованка (1967): Београд у средњем веку, Београд: СКЗ.
Калић, Јованка (1971): „Земун у XII веку“. у: ЗРВИ, 13, 27-56.
Калић, Јованка (2009): „Држава и црква у Србији XIII века“. у: ЗРВИ, 46, 129-
137.
Kapidžija, Elmedina (2010): „Vjerska politika ’Sremskog kralja’ Dragutina, у:
Historijska traganja, br. 5, Sarajevo: Institut za istoriju, 187-202.
Koder, Johannes – Hild, Friedrich – Hunger, Herbert (1976): Tabula imperii byzantini.
Hellas und Thessalia. Bd. 1,Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Komáromi, László (2007): „A bizánci kultúra egyes elemei és közvetítő tényezői a
középkori Magyarországon”. у: Iustum Aequum Salutare III. 1, 215–228.
Коматина, Ивана. (2016): Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века.
Београд: Историјски институт.
Коматина, Ивана. (2021): Краљ Стефан Урош I Велики и његов век. Београд:
Историјски институт.
Коматина, Предраг, Коматина, Ивана (2018): „Византијски и угарски Срем од X
до XIII века“. ЗРВИ 55, 141-164
Koszta, László (1994): „ Szerémi pöspökség”. у: Korai magyar történeti lexikon (9-14.
század), főszerkesztő Kristó Gyula, Budapest: MTA, 642.
Крстић, Александар (2010а): „Браничево“. у: Лексикон градова и тргова
средњовековних српских земаља, према писаним изворима, ред. Синиша Мишић, Београд:
Службени гласник, 54-56.
Крстић, Александар (2010б): „Мачва“. у: Лексикон градова и тргова
средњовековних српских земаља, према писаним изворима, ред. Синиша Мишић, Београд:
Службени гласник, 177–179.
Крстић, Александар (2010ц): „Сремска Митровица“. у: Лексикон градова и
тргова средњовековних српских земаља, према писаним изворима, ред. Синиша Мишић,
Београд: Службени гласник, 281–284.
Kрстић, Александар (2014):Чланови династија Југоисточне Европе у
средњовековној Угарској. докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду.
Krstić, Aleksandar (2016); „The Rival and the Vassal of Charles Robert of Anjou: King
Vladislav II Nemanjić“. у: Banatica, 26, 33–51.
Madgearu, Alexandru (2013): „Confrontations between Hungary, the Byzantine
Empire and Bulgaria for the Belgrade–Vidin Border Region”. у: Transylvanian Review, 22,
Supplement 4, 125-133.
Madgearu, Alexandru (2017): The Asanids The Political and Military History of the
Second Bulgarian Empire (1185–1280). Leiden, Boston: Brill.
Makk, Ferenc (1982): „III. Béla és Bizánc.” у: Századok , 116, 33-61.
Makk, Ferenc (1989): The Árpáds and the Comneni. Political relations between
Hungary and Byzantium in the 12th century. Budapest: MTA.
Маринковић, Радмила (1998): „Лик краља Драгутина у Даниловом зборнику“. у:
Рачански зборник, 3, Бајина Башта: Фондација „Рачанска баштина“, 105-122.
Марјановић-Душанић, Смиља (1997): Владарска идеологија Немањића. Београд:
Clio.
McDaniel, Gordon (1982–1983): „On Hungarian-Serbian relations in the thirteenth
century: John Angelos and Queen Jelena“.Ungarn-Jahrbuch, 12, 43–50.
McNeal, Edgar H. – Wolff, Robert Lee (1969): „The Fourth Crusade”. у: A History of
the Crusades, The later Crusades, 1189-1311, Vol. II, Kеnneth M. Setton (gen. ed.), Robert Lee
Wolff - Harry W. Hazard, (ed.), Madison, Milwaukee and London: University of Wisconsin
Press, 153-185.
Митровић, Катарина, Копривица, Марија (2016): „Београдско-мачванска
епископија између православља и католичанства“. у: Прилози за КЈИФ, 82, 3-18.
Moravcsik, Gyula (1923): Szent László leánya és a bizánci Pantokrator monostor.
Budapest-Konstantinápoly: Konstantinápolyi Magyar Tudományos Intézet.
Moravcsik, Gyla (1953): Bizánc és a Magyarság. Budapest: MTA.
Острогорски, Георгије, (1969): Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски, Георгије (1970): „Успон рода Анђела“. у: Георгије Острогорски,
Из византијксе историје, историографије и просопографије, (сабрана дела, књига трећа),
Београд: Просвета, 325-342.
Pálóczi Horváth, András (1989): Pechenegs, Cumans, Iasians, Steppe peoples in
medieval Hungary. Budapest: Hereditas-Corvina, 1989.
Павловић, Леонтије (1965): Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево:
Народни музеј.
Petkova, Ilka (1983): „Nordwestbulgarien in der ungarischen Politik der
Balkanhalbinsel in 13. Jahrhundert”. у: Bulgarian Historical Review, 11, 57-65.
Поповић, Даница (1992): Српски владарски гроб у средњем веку. Београд:
Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности – Републички завод за
заштиту споменика културе Србије – Институт за проучавање културе Срба, Црногораца,
Муслимана и Хрвата у Приштини.
Поповић, Даница (1999/2000): „Култ краља Драгутина, монаха Теоктиста“. у:
ЗРВИ 38, Београд, 309-326.
Поповић, Мирослав (2016): „Стефан Драгутин и римокатоличка црква“. у:
Баштина: св. 41, Приштина, 77-99.
Поповић, Мирослав М. (2020): Стефан Драгутин – верска политика и култ,
Прилози за биографију. Баштина Лепосавић: Институт за српску културу Приштина.
Рокаи, Петер (1975): „Из средњовековне историје Новог Сада“. у: ЗМСИ 11,
105-110.
Pокаи, Петар (1980): „О једном наслову Калојана Анђела“. ЗРВИ, 19, 167-171.
Ружичић, Гојко (1972): „Црквена припадност краља Драгутина“, у: Зборник за
историју, Нови Сад: Матица српска, 85-86.
Senga,Toru (1987): „IV. Béla külpolitikája és IV Ince pápához intézett “tatár –
levele””. у: Századok, 121, 1-2, 584-612.
Senga, Toru (1988): „Béla királyfi bolgár, halicsi és osztrák hadjárataihoz”. у:
Századok 122, 36-51.
Станојевић, Станоје (1936): „Краљ Драгутин“. у: ГНЧ, 45, 1-18.
Стојковски, Борис (2009): „Ниш у византијско-угарским односима у XI и XII
веку“. у: Ниш и Византија VII, зборник радова, ур. Миша Ракоција, Ниш: НКЦ, 383-394.
Стојковски, Борис (2012а): „Сремски бискупи 1229-1534“.у:Истраживања 23,
169-175.
Стојковски, Борис (2012б): Црквена историја Срема у средњем веку. Докторска
дисертација, Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.
Стојковски, Борис (2019): „Византијски манастири у средњовековној Угарској“.
у: Православно монаство, уред. Драгиша Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије, 115-
137.
Борис Стојковски (2020): „Византијска црква и њен утицај у Угарској (10–13.)
век“. у: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219–2019): историјско,
богословско и културно наслеђе, зборник радова, уред. Владислав Пузовић, Владан
Таталовић, Београд: Свети Архијерејски Синод СПЦ, Православни богословски
факултет Универзитета у Београду, 137-147.
Subotić, Gojko(1998/1999) :„Portret nepoznate bugarske carice“ у: Zograf, 27, 93–
102.
Sweeney, James Ross (1973): „Innocent III. Hungary and the Bulgarian Coronation: A
Study in Medieval Papal Diplomacy“. у: Church History, no 3,42, 320-334.
Tautu, Luigi (1956): „Margherita di Ungheria imperatorice di Bisanzio“. у:
Antemurale, Institutum Historicum Polonicum Romae III, 51-79.
Tăutu, Louis, (1964): „Le conflit entre Johanitsa Asen et Emeric roi de Hongrie (1202–
1204), (Contribution a l’etude du probleme du second empire valaque-bulgare)”. у: Studi e testi
233, Mélanges Eugène Tisserant, vol. III, Orient chrétien Deuxième partie, Citta del Vaticano,
367-393.
Ternovácz, Bálint (2013): „A szerémi latin püspökség alapításának és korai
történetének vitás kérdései“.у: Századok ,147. évf., 2 sz., 457-470.
Тодорова, Сашка (1989): „Дъщерята на Ростислав Михайлович и събитията в
България от средата на XIII в.“. у: Исторически преглед, 2, 52–57.
Узелац Александар (2021): „Марија де Кајо, сестра краљице Јелене“ у: Између
Подунавља и Средоземља. Тематски зборник посвећен проф. др Синиши Мишићу
поводом његовог 60. рођендана, ур. К. Митровић – А. Узелац, Пожаревац – Ниш: Народни
Музеј, Центра за црквене студије, 187-206.
Van Tricht, Filip (2011): The Latin Renovatio of Byzantium, The Empire of
Constantinople (1204-1228). Leiden, Boston: Brill.
Van Tricht, Filip (2020): „Who murdered Archbishop William of Rouen (†1217)?“. у:
Jahrbuchder Österreichischen Byzantinistik, 70, 305-334.
Войтович, Леонтій (2014): Лев Данилович, князь галицько-волинський (бл. 1225 –
бл. 1301). Львів:НАНУ.
Wertner, Mór (1892): Az Árpádok családi története. Nagy Becskerek: Pleitz Ferenz Pál
könyvnyomdája.
Wertner, Mór (1903): „Margit császárné fiai.” у: Századok, 593–611.
Zsoldos, Attila (2005): Az Árpádok és asszonyaik, A királynéi intézmény az Árpádok
korában. Budapest: MTA.
Zsoldos, Attila (2007): Családi ügy, IV Béla és István ifjabb király viszálya az 1260-as
években. Budapest: MTA.
Zsoldos, Attila (2011): Magyarország világi archontológiája 1000-1301, Budapest:
MTA.
Живојиновић, Мирјана (1976): „Света гора у доба Латинског царства“. у: ЗРВИ,
17, 77-92.
Published
2023-01-01