СТУДИЈЕ ОЦА ЈУСТИНА ПОПОВИЋА У АТИНИ
Abstract
Рад се бави школовањем Светог Јустина Ћелијског у Атини.
Примарни предмет анализе јесу формални аспекти његовог школовања. Разматра се
временски ток његовог боравка у Атини, испити које је полагао, рад на докторској
дисертацији и њене различите верзије, извјештаји који говоре о оцјени његове докторске
дисертације. У раду се по први пут у интегралном облику презентује архивска грађа о
његовом докторском испиту и усменој одбрани дисертације, пронађена у архиви
Теолошког факултета у Атини. Реч је о записницима са сједнице Савјета Факултета на
којима је Јустинова дисертација била предмет оцјене и расправе, као и са сједнице у склопу
које је одржано полагање докторског испита и усмена одбрана рада. Истраживање из
новог угла освјетљава и питање Јустинове дипломе основних студије, односно њеног
(не)постојања
References
Аливизатос, Амаликос. 1936. Професорски досије Јустина Поповића на
Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Јанић, Кирил. 1933. „Деканату Богословског Факултета Универзитета у
Београду“. Професорски досије Јустина Поповића на Православном богословском
факултету Универзитета у Београду.
Мирковић, Лазар. 1935. „Ректорату Универзитета – Београд“. Професорски
досије Јустина Поповића на Православном богословском факултету Универзитета у
Београду.
Поповић, Јустин. 1925. “Деканату Православног богословског факултета
Београд, 10. јануар 1925“. Професорски досије Јустина Поповића на Православном
богословском факултету Универзитета у Београду
–– 1935. „Деканату Теолошког факултета Београдског Универзитета, 12.
децембра 1935“. Професорски досије Јустина Поповића на Православном богословском
факултету Универзитета у Београду
Записник са Шесте ванредне сједнице Савјета Теолошког факултета у Атини, 19.
април 1926. Архив Теолошког факултета Каподистријског Универзитета.
Записник са сједнице Савјета Теолошког факултета у Атини, 27. мај 1926. Архив
Теолошког факултета Каподистријског Универзитета.
Секундарна литература
Δυοβουνιώτης, Κωνσταντίνος. 1924. Κρίσις περί των συγγραμμάτων Μακαρίου του
Αιγυπτίου. Αθήνα: τυπ. Π. Δ. Σακελλαρίου.
Зарин С. М. 1907. Аскетизм по православно-христианскому учению. Кн. 1–2. С.-
Петербург: Типография В.Ф. Киршбаума.
Јевтић, Атанасије. 1980. „Животопис Оца Јустина“. У Отац Јустин Поповић,
Човек Богочовека Христа, 5–100. Манастир Ћелије: Београд.
–– 1999. Поговор“. У Преподобни отац Јустин Поповић, Пут богопознања.
Философске урвине, 252–262. Београд: Наследници Оца Јустина, Ваљево: Манастир
Ћелије.
Катанский А. Л. 1900. Учение о благодати Божией в творениях Святых Отцов
и Учителей Церкви до блаж. Августина. Христианское чтение.
Κοντογόνης, Κωνσταντίνος. 1853. Φιλολογική και κριτική ιστορία των από της Α' μέχρι
της Η' εκατονταετηρίδος ακμασάντων αγίων της Εκκλησίας Πατέρων, και των συγγραμμάτων
αυτών. Αθήνα: Τύποις και αναλώμασι Σ. Κ. Βλαστού.
Лубардић, Богдан. 2009. Јустин Ћелијски и Русија: путеви рецепције руске
философије и теологије. Нови Сад: Беседа.
–– 2011а. „Павле Флоренски и патролошки радови Јустина Поповића: историјат
једне рецепције – прилог разумевању почетака ‘неопатристичке синтезе’ у српској
теологији“. У Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и
резултати, прир. Богољуб Шијаковић, књ. 9, 65–165. Београд: Православни богословски
факултет.
–– 2011б. „Јустин Поповић у Оксфорду: између романтизованих чињеница и
чињенице романтизма“. У Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми
и резултати, прир. Богољуб Шијаковић, књ. 10. 75–197. Београд: Православни
богословски факултет, Београд.
–– 2019. Јустин Ћелијски и Енглеска: путеви рецепције британске теологије,
књижевности и науке. Београд: Православни богословски факултет.
Марковић, Игнатије. 2011. „Просветно-педагошки рад епископа Далматинског
др Иринеја Ђорђевића“. У Српска теологија данас 2010 (28–29. мај 2010), прир. Богољуб
Шијаковић, 450–454. Београд: Православни богословски факултет.
Несмелов, В. И. 1906. Наука о человеке. Казань: Центральная тип.
Νόμος 2089. 1920. Εφημερίς της Κυβερνήσεως (14 Μαρτίου, 1920): 595.
Перишић, Владан. 2010. „О богопознању код св . Макарија Египатског“. У
Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати, прир.
Богољуб Шијаковић, књ. 5, 7–16. Београд: Православни богословски факултет.
Попов И. В. 1904. „Мистическое оправдание аскетизма в творениях преп.
Макария Египетского“. Богословский вестник, Т. 3 № 11: 537–565.
–– 1999. Пут богопознања. Философске урвине. Београд: Наследници Оца
Јустина, Ваљево: Манастир Ћелије.
–– 2017а. „Молитвени дневник 1“. У У Преподобни Отац Јустин Нови, Записи,
дневници, мања дела, 303–312. Београд: Наследници Оца Јустина, Ваљево: Манастир
Ћелије.
–– 2017б. „Молитвени дневник 2“. У Преподобни Отац Јустин Нови, Записи,
дневници, мања дела, 313–388. Београд: Наследници Оца Јустина, Ваљево: Манастир
Ћелије.
Πόποβιτς, Ιουστίνου. 1985. Οδός Θεογνωσίας. Κεφάλαια ἀσκητικὰ καὶ γνωσιολογικά.
Αθήνα: Εκδ. Γρηγόρη.
Stiglmayr, Joseph. 1912. Sachliches und Sprachliches bei Makarius von Ägypten.
Innsbruck: Wagner.
Villecourt, Louis. 1920. “La date et l'origine des “homélies spirituelles” attribuées à
Macaire”. Comptes rendus des séances de l'Académie des Inscriptions et Belles-Lettres, 64 (3):
250–258.
„Уредба о Православном богословском факултету“. 1923. Službene novine
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, br. 269 (22. novembar 1923): 1–2.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
