О СОПОЋАНСКОМ ИКОНОСТАСУ И ЊЕГОВИМ ИКОНАМА ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XVI ВЕКА
Abstract
У раду су анализиране четири иконе из ризнице манастира Дечани, за које се до сада у литератури сматрало да су биле део дечанског иконостаса.
Резултати истраживања указују на немогућност просторног уклапања ових икона у дечански иконостас. Реконструкцијом сопоћанског иконостаса из друге половине XVI века и поређењем његових димензија са овим иконама закључујемо да су оне биле део његове целине.
References
Богдановић, Димитрије; Штављанин - Ђорђевић, Љубица; Јовановић - Стипчевић, Биљана; Васиљев, Љупка; Цернић, Луција; Гроздановић - Пајић, Мирослава (2011): Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани, књ. 1. Прир. Н. Р. Синдик. Београд: Народна библиотека Србије
Вајцман, Курт; Алибегашвили, Гајане; Вољскаја, Анели; Бабић, Гордана; Хаџидакис, Манолис; Алпатов, Михаил; Воинеску, Теодора; Јанковић, Љиљана (1983): Иконе. Београд: Народна књига
Василић, Ангелина (1957): Ризница манастира Студенице. Београд: Научно
дело
Вуковић, Сава (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро; Подгорица: Унирекс; Крагујевац: Каленић
Гиљфердинг, Феодорович, Александар (1972): Путовање поХерцеговини, Босни и Старој Србији. Сарајево: „Веселин Маслеша“
Драгин, Наташа (2013): „Акатист светом апостолу и првомученику Стефану зографа Лонгина (текст и коментари)“. ЗборникМатице српске за њижевност и језик 61, св. 2, 313 - 346.
Ђурић, Ј. Војислав (1963): Сопоћани. Београд: Српска књижевна задруга Ђурић, Ј. Војислав; Ћирковић, Сима; Кораћ, Војислав (1990): Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија; Приштина: Јединство
Задужбине Косова и Метохије: историјско, духовно и културно наслеђе српског народа (2016): Призрен: Епархија Рашко - призренска и Косовско - метохијска
Зиројевић, Олга (1990): „Турске вести о Сопоћанима.“ Историјски часопис, Књ. XXXVII, 213 - 217.
Јуришић, Јосиф, Гедеон (1852): Дечански првенац. Нови Сад: Нар. Књигопечатна Дан. Медаковића
Кандић, М. Оливера (1984): „Истраживање архитектуре и конзерваторски радови у манастиру Сопоћани.“ Саопштење 16, 7 - 29.
Кандић, Оливера (2007): ,,Архитектура средњовековних олтарских преграда у православним црквама Србије.“ In Иконостас као духовни и културни печат православних хришћана, ур. Владимир Вукашиновић, 39 - 61, Крагујевац: Завод за заштиту споменика културе.
Кандић, Оливера (2016): Сопоћани: историја и архитектура манастира. Београд: Друштво конзерватора Србије
Кораћ, Војислав (1974): Олтарска преграда у Сопоћанима. Зограф 5, 23 - 29. Љубинковић, Радивоје (1957): „Мајстори старог српског сликарства: Поводом књиге професора Светозара Радојчића.“ Наше старине 4, 187 - 204.
Марковић, Миодраг (2011): „Иконографски програм најстаријег живописа цркве Богородице Перивлепте у Охриду.“ Зограф 35, 119 - 143.
Матић, Миљана (2017): Српски иконопису доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690. Београд: Музеј српске православне цркве
Медаковић, Дејан (1983): „Ризнице фрушкогорских манастира.“ ЗЛУМС 19, 137
- 148.
Медаковић, Дејан (1989): „Значај манастира Дечана у 18. веку.“ In Дечани и византијска уметност средином 14. века, Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана, ур. Војислав Ј. Ђурић, 429 - 436, Београд: САНУ
Мијовић, Павле (1971): ,,О хронологији грачаничких фресака.“ Старине Косова и Метохије IV - V, 179 - 199.
Милошевић, Десанка (1974): Сликарство у средњовековној Србији од 12. до средине 18. века. Београд: Народни музеј
Милошевић, Десанка (1980): Уметност у средњовековној Србији од 12. до 17. века. Београд: Народни музеј
Мирковић, Лазар (1963): „Иконе манастира Дечани.“ Старине Косова и Метохије 2-3, 11-55.
Николић, Радомир (1970): „Белешке о сопоћанском живопису.“ Саопштења 8,
101-116.
Пејић, Светлана (1998): ,,Црна Река - уз проблем живописа на фасадама.“ In Манастир Црна Река и Свети Петар Коришки, ур. Д. Бојовић, 117-132, Приштина: Друштво пријатеља манастира Црна Река, Народна и Универзитетска библиотека, Друштво за обнову србистике, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Петковић, Владимир; Бошковић, Ђурђе (1941): Дечани 1. Београд: Fundationis Mich. Pupin
Петковић, Сретен (1965): Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614. Нови Сад: Матица српска, Одељење за ликовне уметности
Петковић, Сретен (1978): „Сликарство спољашње припрате Грачанице.“ Византијскауметност почетком 14. века, 201 - 213, Београд: Филозофски факултет
Петковић, Сретен (1984): ,,О фрескама 16. века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима.“ Саопштења 16, 57 - 65.
Петковић, Сретен (1995): Српска уметност у 16. и 17. веку. Београд: Српска књижевна задруга
Петковић, Сретен (1998): ,,Фреске манастира Црне Реке и судбина пећке сликарске радионице XVI века.“ InМанастир Црна Река и Свети Петар Коришки, ур. Д Бојовић, 87 - 104, Приштина: Друштво пријатеља манастира Црна Река, Народна и Универзитетска библиотека, Друштво за обнову србистике, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе
Петровић, Радомир (1998): ,,Истраживања и открића у манастиру Црна Река, .“ In Манастир Црна Река и Свети Петар Коришки, ур. Д Бојовић, 43 - 86, Приштина: Друштво пријатеља манастира Црна Река, Народна и Универзитетска библиотека, Друштво за обнову србистике, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Радојчић, Светозар (1955): Мајстори старог српског сликарства. Београд: Научна књига
Ракић, Зоран; Шпадијер, Ирена и др. (2016): Свет српскерукописне књиге (XII- XVII век). Београд: САНУ
Ристић, Серафим (1864): Дечански споменици. Београд: Државна штампарија Станић, Радомир (1975): ,,Зидно сликарство цркве манастира Црне Реке." Баштина 1, 95 - 128.
Стојановић, Љубомир (1982): Стари српски записи и натписи 1. Београд: САНУ, Народна библиотека Србије; Нови Сад: Матица Српска;
Теодоровић - Шакота, Мирјана (1956): ,,Прилог познавању иконописца Лонгина“ Саопштења 1, 156 - 166.
Тодић, Бранислав (1999): Грачаница: сликарство. Приштина: Музеј у Приштини, Народна Универзитетска библиотека, Универзитет у Приштини
Тодић, Бранислав (2002): ,,Сопоћански поменик.“ Саопштења 34, 279 - 293. Тодић, Бранислав (2012): „Иконостас у Дечанима - првобитни сликани програм и његове позније измене.“ Зограф 36, 115-129.
Тодић, Бранислав (2013): Српски сликари од 14. до 18. века 1. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе
Тодић, Бранислав; Чанак - Медић, Милка (2005): Манастир Дечани. Приштина: Музеј у Приштини, Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије ,,Mnemosyne“, Српски православни манастир Дечани
Томић, Оливер (2007): „Олгарске преграде у Србији XIII века - данас.“ In
Иконостас као духовни и културни печат православних хришћана, ур. Владимир Вукашиновић, 63 - 77, Крагујевац: Завод за зашгигу споменика кулгуре
Ћоровић - Љубинковић, Мирјана (1955): Пећко - дечанска иконописна школа од XIV до XIX века. Београд: Народни музеј
Ћоровић - Љубинковић, Мирјана (1965): Средњовековни дуборез у источним областима Југославије. Београд: Научно дело
Чанак - Медић, Милка; Тодић, Бранислав (2014): Манастир Пећка патријаршија. Нови Сад: Platoneum
Чанак - Медић, Милка; Тодић, Бранислав (2017): Манастир Грачаница. Нови Сад: Platoneum
Шакота, Мирјана (1984): Дечанска ризница. Београд: Просвета, Републички завод за зашгигу споменика кулгуре
Шпадијер, Ирена; Тодић, Бранислав (2016): „Појава свестраних уметничких личности - Лонгин.“ In Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, ур. Д. Војводић, Д. Поповић, 565 - 573, Београд: Српски комитет за византологију, Службени гласник, Византолошки институт САНУ
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).