МОРАЛ КАО ПРАКСА ПЕДАГОШКЕ ЕТИКЕ

  • Бисера Јевтић
Keywords: морал, хришћанство, вредности, васпитање, личност

Abstract

У овом тексту аутор разматра морал као праксу педагошке етике у духу хришћанског учења. О сложености појма најбоље говори сазнање да је историја морала дуга колико и историја друштва и да се она са развојем друштва трансформисала и постала комплекснија. У овом раду ћемо феномен моралности обрадити кроз анализу више аспеката и димензија који су у служби педагошке етике.
Педагогија спада у ред оних наука које нуде богатство идеја и остварења универзалне вредности о томе како подићи дете, помоћи му да очува људску суштину и достојанство – и како данас бити хуманистичко-морална личност. Дете је свемирска тема истраживања, трајни предмет васпитања за животну борбу, за моралну узвишеност, човекољубље, родољубље и слободољубље.

References

Вукасовић, А. (1977): Моралне квалитете наших ученика. Загреб: Израз и уметности.
Гавриловић, Д. (2008): Морал и религија у савременом друштву. Ниш: Филозофски факултет.
Гогола, С. (1964): Навикавање и васпитање. Београд: Просвета.
Goleman, D. (1998): Working with emotional intelligence. New York: Bantam Books.
Djui, DŽ. (1936):Морал и васпитање. Скопље: "Немања".
Ђорђевић, Ј. (1996): Аутономија личности и васпитање. Београд: Зборник " Аутономија личности и васпитање ", Инстигутзапедагошкаистраживања, 5-15.
Живковић, И. (2018): Пустите децу, гледајте себе. Аутографи. By Поуке.орг -
инфо.
Игуман Георгаје Шестун. (2013): Православна педагогија. Каленић.
Коменски. Ј. А. (2000): Материнска школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Лок. Џ. (1967): Мисли о васпитању. Београд: Завод за издавање уџбеника социјалистичке Републике Србије.
Лукић, Р. (1976): Социологија морала. Београд: Научнакњига.
Milat, J. ( 2005 ): Pedagogija - teorija osposobljavanja. Zagreb: Školska knjiga.
Милосављевић, Љ. (2006): Увод у филозофију. Ниш: Пунта.
Митрополит Иларион Алфејев (2009): Беседе о хришћанском животу-превод са руског језика. Краљево.
Павићевић, В. (1974): Основи етике. Београд: БИГЗ.
Педагошки лексикон (1996): Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Педагошки речник 1 и 2 (1967): Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије
Песталоци, Ј. (1946): Како Гертруда учи своју децу. Београд: Просвета.
Радовић Амфилохије, епископ (2002): Основи православног васпитања. Цетиње: Светигора.
Rest, J. (1999): A Neo-Kohlbergian approach: The DIT and shema theory.
Educational psychology review, 11 (4), 291-324.
Рувинскй, Л. И. (1981): Нравственно евоспитание личности. Москва: Издатеыство Московского университета.
Русо, Ж. Ж. (1953): Емил или о васпитању. Београд: Знање.
Сандо, Д (2008): Подвиг спасења као задатак црквене педагогије. Иновације у настави - часопис за савремену наставу, вол. 21, бр. 4, стр. 21-29.
Сузић, Н. (2005): ПедагогијазаХХИвијек. БањаЛука: ТТ-Центар.
Хорачек, Д.(2020): Одгојна димензија упута за исправно живљење у ђелу Обрана Сократова, Факултет за одгојне и образовне знаности, Славонски Брод.
Шушњић, Ђ. (1998): Религија II. Београд: Чигоја.
Ценић, С. & Петровић, Ј. (2005): Васпитање кроз историјске епохе. Врање: Учитељски факултет.
Published
2022-01-16