МОРАЛ КАО ПРАКСА ПЕДАГОШКЕ ЕТИКЕ
Abstract
У овом тексту аутор разматра морал као праксу педагошке етике у духу хришћанског учења. О сложености појма најбоље говори сазнање да је историја морала дуга колико и историја друштва и да се она са развојем друштва трансформисала и постала комплекснија. У овом раду ћемо феномен моралности обрадити кроз анализу више аспеката и димензија који су у служби педагошке етике.
Педагогија спада у ред оних наука које нуде богатство идеја и остварења универзалне вредности о томе како подићи дете, помоћи му да очува људску суштину и достојанство – и како данас бити хуманистичко-морална личност. Дете је свемирска тема истраживања, трајни предмет васпитања за животну борбу, за моралну узвишеност, човекољубље, родољубље и слободољубље.
References
Гавриловић, Д. (2008): Морал и религија у савременом друштву. Ниш: Филозофски факултет.
Гогола, С. (1964): Навикавање и васпитање. Београд: Просвета.
Goleman, D. (1998): Working with emotional intelligence. New York: Bantam Books.
Djui, DŽ. (1936):Морал и васпитање. Скопље: "Немања".
Ђорђевић, Ј. (1996): Аутономија личности и васпитање. Београд: Зборник " Аутономија личности и васпитање ", Инстигутзапедагошкаистраживања, 5-15.
Живковић, И. (2018): Пустите децу, гледајте себе. Аутографи. By Поуке.орг -
инфо.
Игуман Георгаје Шестун. (2013): Православна педагогија. Каленић.
Коменски. Ј. А. (2000): Материнска школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Лок. Џ. (1967): Мисли о васпитању. Београд: Завод за издавање уџбеника социјалистичке Републике Србије.
Лукић, Р. (1976): Социологија морала. Београд: Научнакњига.
Milat, J. ( 2005 ): Pedagogija - teorija osposobljavanja. Zagreb: Školska knjiga.
Милосављевић, Љ. (2006): Увод у филозофију. Ниш: Пунта.
Митрополит Иларион Алфејев (2009): Беседе о хришћанском животу-превод са руског језика. Краљево.
Павићевић, В. (1974): Основи етике. Београд: БИГЗ.
Педагошки лексикон (1996): Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Педагошки речник 1 и 2 (1967): Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије
Песталоци, Ј. (1946): Како Гертруда учи своју децу. Београд: Просвета.
Радовић Амфилохије, епископ (2002): Основи православног васпитања. Цетиње: Светигора.
Rest, J. (1999): A Neo-Kohlbergian approach: The DIT and shema theory.
Educational psychology review, 11 (4), 291-324.
Рувинскй, Л. И. (1981): Нравственно евоспитание личности. Москва: Издатеыство Московского университета.
Русо, Ж. Ж. (1953): Емил или о васпитању. Београд: Знање.
Сандо, Д (2008): Подвиг спасења као задатак црквене педагогије. Иновације у настави - часопис за савремену наставу, вол. 21, бр. 4, стр. 21-29.
Сузић, Н. (2005): ПедагогијазаХХИвијек. БањаЛука: ТТ-Центар.
Хорачек, Д.(2020): Одгојна димензија упута за исправно живљење у ђелу Обрана Сократова, Факултет за одгојне и образовне знаности, Славонски Брод.
Шушњић, Ђ. (1998): Религија II. Београд: Чигоја.
Ценић, С. & Петровић, Ј. (2005): Васпитање кроз историјске епохе. Врање: Учитељски факултет.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).