Српска православна црква у међународним односима са посебним освртом на односе са Руском православном црквом

  • Душан Јеротијевић

Abstract

Српска православна црква већ вековима фигурира као један од најзначајнијих представника изворног хришћанства – православља. Свети Сава као први архиепископ аутокефалне српске цркве био је један од најзначајних духовних и световних дипломата средњег века. Везе са Руском православном црквом настају управо у временима почетка борбе Растка Немањића – Светог Саве за самосталну српску цркву. Свети Сава је примио и монашки постриг на Светој Гори у руском манастиру Св. Пантелејмона (Русик). У периодима великог успона као и у тешким временима нису престајале блиске везе са две сестринске цркве. Период робовања под Турцима, као и стварање моћне Руске Царевине, додатно су продубили блиске односе две цркве. У ХХ веку обе цркве су преживеле пошаст комунизма, која је изазвала огромна разарања у оба народа. Данас у међународним односима обе цркве играју значајну улогу у заштити изворног хришћанства и одбрани својих народа од непријатеља.

References

Архив СПЦ, Varia (1919): Ст. Ускоковић Средишњем архијерејском сабору, 2. август 1919. године.
Архив СПЦ, Духовни суд Митрополије Краљевине Србије – Крф (1917): Министарство просвете и црквених послова Краљевине Србије Канцеларији Митрополије, Пов. бр. 107, Крф, 13. новембра 1917. год.
Вуковић, Сава (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд- Подгорица-Крагујевац.
Вучетић, В. (2005): Пронађени идентитет ствара интегритет. Београд: Православље бр. 907/908. Новине српске патријаршије.
Гласник СПЦ (1948): Београд: бр. 7-8, 1. августа (19. јула). Гласник СПЦ (1997): Београд: бр. 6, јун.
Глигоријевић, Бранислав (1997): Уједињење Српске православне цркве и успостављање српске патријаршије у Југославији. Београд: ИСИ: Историја 20. века.
Грујић, Радослав (1955): Руска властелинства по Србији у XIV. и XV. веку. Београд: Историјски часопис 5.
Данило II (1866): Животи краљева и архиепископа српских. (издавач Ђуро Даничић). Загреб.
Димитријевић, Стеван (1922): Грађа за српску историју из руских архива и библиотека. Сарајево.
Доментијан (1865): Живот Светог Саве. (издавач Ђуро Даничић). Биоград.
Дурковић-Јакшић, Љубомир (1946): Први српски питомци богослови у Русији (пре сто година). Београд: Гласник СПЦ, бр. 3.
Ђорђевић, Животије (2004): Истином за Србију. Јагодина: Гамбит.
Епископ рашко-призренски Артемије (1995): Српска православна црква и Светски савет цркава. Призрен: Часопис за духовни препород Свети кнез Лазар, бр. 2. и 3. (10. и 11.).
Јањић, Сава (1995): Екуменизам, и време апостасије. Београд: Нови дани. Јачов, Марко (1986): Сеоба Срба из Далмације у Русију 1758. године. Београд.
Јелачић, Алексије (1940): Русија и Балкан – преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља. Београд.
Јеротијевић, Зоран (2015): Проблем конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије 1937. године. Ниш: Црквене студије број 12.
Јовановић, Томислав (1986): Књига са којом су студенички монаси потовали у Русију 1758-59. године. Београд: БИГЗ. зборник: Осам векова Студенице. Београд.
Кандиотис, Августин (2012): Одбрана православне вере. Ниш: Ревнитељ. Леонтьев, Константин (1876): Византизмь и славянство. Москва.
Мидић, Игњатије (2003): Православље и Европа. (уредник Радован Биговић). Београд: зборник: Хришћанство и европске интеграције. Хришћански културни центар.
Ненадовића, Матеја (1928): Мемоари. (приредио Владимир Ћоровић). Београд. Перишић, Владан (2003): Да ли је Европи потребно хришћанство?. (уредник Радован Биговић). Београд: зборник: Хришћанство и европске интеграције. Хришћански културни центар.
Петковић, Сретен (1986): Манастир Студеница и Русија у XVII и XVIII веку. Београд: БИГЗ. зборник: Осам векова Студенице.
Пилиповић, Радован (2017): Српска православна црква, Руска православна загранична црква, Московска патријаршија (1920-1940) – узајамне везе, утицаји и односи, (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитет у Београду.
Поповић, Јустин (1978): Догматика Православне Цркве, том III. Ваљево: Манастир „Ћелије“.
Поповић, Јустин (1995): Православна црква и екуменизам, друго издање. Света Гора Атонска: Манастир Хиландар.
Радовановић, Бранко (2015): Аспекти међусобних хришћанских и културолошких утицаја Срба и Руса у периоду од 10. до 16. века. Ниш: Црквене студије број 12.
Ракић, Радомир (1971): Спољни односи Српске православне цркве 1920-1970. Београд: зборник: Српска православна црква 1920-1970. Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Савић, Мирјана (2008): Школовање српских ђака у Русији и митрополит Михаило. у: Живот и дело митрополита Михаила (1826-1898). Београд.
Св. владика Николај (2011): Вера Светих, катихизис Источне православне цркве. Манастир Свете Петке.
Слијепчевић, Ђоко (1980): Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.
Соловјев, Александар и Мошин, Владимир (1936): Грчке повеље српских владара. Београд.
Стратиморовић, Стеван (1926): План за ослобођење српског народа. Београд: Богословље – орган Православног богословског факултета у Београду, год. I, св. 1.
Танић, Дејан (2013): Руско царство и Српска православна црква (1557-1766). Ниш: Друштво српско-руског пријатељства „Наисус“.
Троицкiй, Сергей (1932): Размежеванiе или расколъ. Paris.
Published
2020-01-31