PARISH PRIESTS IN THE BELGRADE (SERVIA) DIOCESE FROM 1718 TO 1739

  • Гордана Гарић Петровић Историјски институт, Београд – Србија

Abstract

After the Austro-Turkish war (1716-1718) a new Serbian archbishopric, with the centre in Belgrade, was formed. The Belgrade Diocese, earlier called Belgrade Metropolitanate, became Servian Diocese. It encompassed areas of Belgrade, Smederevo and Požarevac exarchates. The largest number of parish priests in the Belgrade Diocese was born outside the area where they later had a parish. Priests and their families came to the Belgrade Diocese from various territories, both those that were located within the Habsburg monarchy, as well as those that were under the authority of the Turks. Education, as well as entry into the clergy, was not a privilege linked to a particular social status. The sons of priests were enrolled in schools in the same proportion as the sons of peasants and craftsmen. Learning started at the earliest from the age of six and most often from ten. Future priests acquired their knowledge mostly in monasteries, but also with parochial priests and lay teachers. Schools were built next to churches, in churchyards. Such schools existed in Požarevac, Valjevo, Belgrade, Grocka and Majdanpek. After schooling, which began in early childhood and lasted about ten years, candidates for priests entered the church hierarchy. The ordination of candidates was carried out in Belgrade, in the Church of the Archangel Michael. As priests from various parts of Austria and Turkey came to the Belgrade Diocese, the number of bishops who had performed ordination was quite large.After ordination, priests spent some time learning. Afterwards, they were appointed to parishes. In these appointments the archbishop had the last word, but parishes, as local communities, suggested candidates. Upon the arrival in the parish, a priest was given the exclusive right to perform priestly duties. They included teaching the faith and morale, performing liturgy and other duties concerning his official position in the parish. At the end of the third and beginning of the fourth decade of the 18th century, a new rule was introduced – to keep records of weddings, christenings and burials and parish censuses in each parochial church. The service in the parish provided regular income to clergy. Each priest received a steady annual income named bir from every married couple or widowed parishioner. Along with it, priestshad revenues related to weddings, christenings, burials and annual festivities. Serbian clergy in the Habsburg monarchy was free of tithes and other fiscal obligations, as well of corvee obligations.

References

Адамовић, Јова (1902): Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора 1861. Загреб: Штампа Српске штампарије. Бојанин, Станоје (2009): Парохијска заједница у огледалу српских пенитенцијалних зборника. Сима Ћирковић и Коста Чавошки (ур.). Средњовековно право Срба у огледалу историјских извора, Београд: САНУ, 261-283. Веселиновић, Рајко (1994): Србија под аустријском влашћу 1718-1739. Славко Гавриловић (ур.). Историја српског народа. IV/1. Београд: Српска књижевна задруга 1994, 106-162. Витковић, Гаврило (1884): Извештај, написао 1733. Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита. Гласник СУД 56, 117-325. Вукашиновић, Владимир (2008): Српско барокно богословље: библијско и светотајинско богословље у Карловачкој митрополији XVIII века. Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Краљево: Епархијски управни одбор епархије Жичке, и Нови Сад: Беседа. Вукашиновић, Владимир (2010): Српска барокна теологија: библијско и светотајинско богословље у Карловачкој Митрополији XVIII века. Врњци: Братство св. Симеона Мироточивог, и Требиње: Манастир Тврдош. Гавриловић, Славко (1960): Урбаријално питање у Сремској жупанији средином XVIII века. Зборник МС за друштвене науке 27, 5-32. Гарић Петровић, Гордана (2009): Постављање парохијалних свештеника: обавезе села. Мешовита грађа 30, 55-65. Гарић Петровић, Гордана (2010): Демографске прилике и мрежа парохија у Београдској епархији од 1718. до 1739. године. Историјски часопис 59, 267-296. Гарић Петровић, Гордана (2013а): Митрополитски намесници и придворни служитељи у Сервијској епархији (1718-1739). Наша прошлост 14, 87-101. Гарић Петровић, Гордана (2013б): Попис становника Старог Бечеја из 1744. године. Мешовита грађа 34, 103-119. Грујић, Радослав (1908): Српске школе (од 1718-1739 г.). Београд. Грујић, Радослав (1909): О другом браку свештенства. Богословски гласник 15/4, 242-245. Грујић, Радослав (1910б): Прогањање вештица код Срба. Српски књижевни гласник 25, 189-200. Грујић, Радослав (1913): Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације (1718-1739). Споменик СКА 51, 84-208. Грујић, Радослав (1923): Српско средњовековно парохијско свештенство. Скопље. Грујић, Радослав (1933): Скопска митрополија, историски преглед до обновљења Српске патријаршије 1920 г. Скопље. Грујић, Радослав (1934): Први кораци увођењу црквених матица код Срба. Гласник Историјског друштва у Новом Саду 7, 327.
290
Грујић, Радослав (1993): Азбучник Српске православне цркве. Београд: Београдски издавачко-графички завод, Музеј СПЦ. Дабић, Војин (2003): Српско школство у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку. Радослав Петковић, Петар Крестић и Тибор Живковић (ур.). Образовање код Срба кроз векове. Београд: Завод за уџбенике, Друштво историчара Србије, Историјски институт, 31-39. Јакшић, Милутин (1900): О Вићентију Јовановићу. Прилози за историју митрополитства му 1731-1737. по архивским изворима. Нови Сад 1900. Кириловић, Димитрије (1955): Буквар Теофана Прокоповича код Срба. Зборник МС за књижевност и језик 3, 13-23. Копривица, Марија (2012): Попови и протопопови српске цркве у средњем веку. Ниш: Центар за црквене студије, Филозофски факултет у Нишу. Langer, Johann (1889): Serbien unterderkaiserlichen Regierung 1717-1739. Mittheilungendes К. К. Kriegsarchiv. Neu Folge III. Wien: К. К. Kriegsarchiv, 135-247. Милаш, Никодим (1926): Православно црквено право : по општим црквеноправним изворима и посебним законским наредбама које важе у појединим аутокефалним црквама. Београд: Г. Кон. Михаљчић, Раде (1999): Жреб. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, 189. Младеновић, Александар (2004-2005): Београдски митрополит Мојсије Петровић (1713-1730) и почетак стварања српског књижевног језика новијег времена. Археографски прилози 26-27, 517-527. Остојић, Тихомир (1905): Српска књижевност од велике сеобе до Доситеја Обрадовића. Сремски Карловци. Павловић, Драгољуб (1901а): Аустријска управа у северној Србији (од 17181739), Београд. Павловић, Драгољуб (1901б): Финансије и привреда за време аустријске владавине у Србији (од 1718-1739). Глас СКА 64, 1-73. Пецињачки, Срета (1968): Попис таксила венчаних у Београдској митрополији 1724. године. Годишњак града Београда 15, 313-324. Поповић, Душан (1935): Грађа за историју Београда 1711-1739. Споменик СКА 78, 13-282. Поповић, Душан (1950): Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга. Поповић, Душан(1959): Срби у Војводини II. Нови Сад: Матица српска. Поповић, Душан и Марија Богдановић. (1958): Грађа за историју Београда од 1717. до 1739. Београд: Историјски архив Београда. Радонић, Јован и Мита Костић (1954): Српске привилегије од 1690. до 1792. Београд: САНУ. Радосављевић, Недељко (1998): Ваљевска епископија 1718-1739. Гласник. Историјски архив Ваљево 32, 9-33. Радосављевић, Недељко (1999): Свештенство Ужичко-ваљевске митрополије. Гласник. Историјски архив Ваљево 33, 51-74. Радосављевић, Недељко (2003): Кретање становништва између источне Босне и Херцеговине и западне Србије од XVI до почетка XIX века у светлу црквених извора. Милан Васић (ур.). Земља Павловића. Бања Лука: АНУРС, Српско Сарајево: Универзитет Српско Сарајево, 379-394.
291
Руварац, Димитрије (1886): Исторично-критична црта о Вићентију Јовановићу православном митрополиту београдском и карловачком (1731-1737). Земун: Штампарија Симе Паића. Руварац, Димитрије (1898): Мојсије Петровић, митрополит београдски 17131730. Прилог историји Српске цркве. Споменик СКА 34, 82 -200. Руварац, Димитрије (1903а): Опис фрушкогорских манастира 1753. год. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. Руварац, Димитрије (1903б): Правила митрополита Вићентија Јовановића и Павла Ненадовића за протопрезвитере. Српски Сион 13, 273-277, 299-301, 328-330. Руварац, Димитрије (1904): Владика јегарски Јефрем Бањанин. Сремски Карловци: Српска Манастирска Штампарија. Руварац, Димитрије (1905а): Митрополија београдска око 1735. године. Споменик СКА 42, 101-204. Руварац, Димитрије (1905б): О духовницима.Српски сион 15, 477-480. Руварац, Димитрије (1907): Тужбе свештенства против служитеља митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића. Српски Сион 17, 193-198, 225-229. Руварац, Димитрије (1910б): О кауцијама за новоуспостављена парохијска места у првој половини XVIII. века у карловачкој митрополији. Богословски гласник 18,50-51. Руварац, Димитрије (1910): Допуна чланку: О кауцијама за новоуспостављена парохијска места у првој половини XVIII. века у карловачкој митрополији. Богословски гласник 18, 293. Руварац, Димитрије (1911): Историчне белешке. Архив за историју Српске православне карловачке митрополије 1, 159. Руварац, Димитрије (1913): Извештај Вићентија Стефановића, архиђакона од 15. Септембра 1733. до 3. децембра 1734. Архив за историју Српске православне митрополије карловачке 3, 1-43. Руварац, Димитрије (1922): Старе синђелије. Споменик СКА 55, 37-44. Сава, епископ шумадијски (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро, Подгорица: Унирекс, Крагујевац: Каленић. Слијепчевић, Ђоко (1940): Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века. Београд. Todorova, Marija (1996): Situating the Family of Ottoman Bulgaria within the European Pattern. The History of the Family An Interantional Quarterly 1/4, 443-459. Точанац, Исидора (2002): Прописи митрополита Мојсија Петровића за свештенике и парохијане. Историјски часопис 48, 147-164. Точанац, Исидора (2007а): Београдска и Карловачка митрополија, процес уједињења. Историјски часопис 55, 203-205. Точанац, Исидора (2007б): Проблем привилегија у Краљевини Србији.XVIII столеће 6, 173-185. Форишковић, Александар (1968): Један документ из времена аустријске окупације (1718-1739). Годишњак града Београда 15, 301-312. Цвијић, Јован (1922): Балканско полуострво и јужнословенске земље. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Шулетић, Небојша (2007): Пећка патријаршија крајем XVII и почетком XVIII века. Магистарски рад, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Published
2019-01-27