PARISH PRIESTS IN THE BELGRADE (SERVIA) DIOCESE FROM 1718 TO 1739
Abstract
After the Austro-Turkish war (1716-1718) a new Serbian archbishopric, with the centre in Belgrade, was formed. The Belgrade Diocese, earlier called Belgrade Metropolitanate, became Servian Diocese. It encompassed areas of Belgrade, Smederevo and Požarevac exarchates. The largest number of parish priests in the Belgrade Diocese was born outside the area where they later had a parish. Priests and their families came to the Belgrade Diocese from various territories, both those that were located within the Habsburg monarchy, as well as those that were under the authority of the Turks. Education, as well as entry into the clergy, was not a privilege linked to a particular social status. The sons of priests were enrolled in schools in the same proportion as the sons of peasants and craftsmen. Learning started at the earliest from the age of six and most often from ten. Future priests acquired their knowledge mostly in monasteries, but also with parochial priests and lay teachers. Schools were built next to churches, in churchyards. Such schools existed in Požarevac, Valjevo, Belgrade, Grocka and Majdanpek. After schooling, which began in early childhood and lasted about ten years, candidates for priests entered the church hierarchy. The ordination of candidates was carried out in Belgrade, in the Church of the Archangel Michael. As priests from various parts of Austria and Turkey came to the Belgrade Diocese, the number of bishops who had performed ordination was quite large.After ordination, priests spent some time learning. Afterwards, they were appointed to parishes. In these appointments the archbishop had the last word, but parishes, as local communities, suggested candidates. Upon the arrival in the parish, a priest was given the exclusive right to perform priestly duties. They included teaching the faith and morale, performing liturgy and other duties concerning his official position in the parish. At the end of the third and beginning of the fourth decade of the 18th century, a new rule was introduced – to keep records of weddings, christenings and burials and parish censuses in each parochial church. The service in the parish provided regular income to clergy. Each priest received a steady annual income named bir from every married couple or widowed parishioner. Along with it, priestshad revenues related to weddings, christenings, burials and annual festivities. Serbian clergy in the Habsburg monarchy was free of tithes and other fiscal obligations, as well of corvee obligations.
References
290
Грујић, Радослав (1993): Азбучник Српске православне цркве. Београд: Београдски издавачко-графички завод, Музеј СПЦ. Дабић, Војин (2003): Српско школство у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку. Радослав Петковић, Петар Крестић и Тибор Живковић (ур.). Образовање код Срба кроз векове. Београд: Завод за уџбенике, Друштво историчара Србије, Историјски институт, 31-39. Јакшић, Милутин (1900): О Вићентију Јовановићу. Прилози за историју митрополитства му 1731-1737. по архивским изворима. Нови Сад 1900. Кириловић, Димитрије (1955): Буквар Теофана Прокоповича код Срба. Зборник МС за књижевност и језик 3, 13-23. Копривица, Марија (2012): Попови и протопопови српске цркве у средњем веку. Ниш: Центар за црквене студије, Филозофски факултет у Нишу. Langer, Johann (1889): Serbien unterderkaiserlichen Regierung 1717-1739. Mittheilungendes К. К. Kriegsarchiv. Neu Folge III. Wien: К. К. Kriegsarchiv, 135-247. Милаш, Никодим (1926): Православно црквено право : по општим црквеноправним изворима и посебним законским наредбама које важе у појединим аутокефалним црквама. Београд: Г. Кон. Михаљчић, Раде (1999): Жреб. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, 189. Младеновић, Александар (2004-2005): Београдски митрополит Мојсије Петровић (1713-1730) и почетак стварања српског књижевног језика новијег времена. Археографски прилози 26-27, 517-527. Остојић, Тихомир (1905): Српска књижевност од велике сеобе до Доситеја Обрадовића. Сремски Карловци. Павловић, Драгољуб (1901а): Аустријска управа у северној Србији (од 17181739), Београд. Павловић, Драгољуб (1901б): Финансије и привреда за време аустријске владавине у Србији (од 1718-1739). Глас СКА 64, 1-73. Пецињачки, Срета (1968): Попис таксила венчаних у Београдској митрополији 1724. године. Годишњак града Београда 15, 313-324. Поповић, Душан (1935): Грађа за историју Београда 1711-1739. Споменик СКА 78, 13-282. Поповић, Душан (1950): Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског (1718-1739). Београд: Српска књижевна задруга. Поповић, Душан(1959): Срби у Војводини II. Нови Сад: Матица српска. Поповић, Душан и Марија Богдановић. (1958): Грађа за историју Београда од 1717. до 1739. Београд: Историјски архив Београда. Радонић, Јован и Мита Костић (1954): Српске привилегије од 1690. до 1792. Београд: САНУ. Радосављевић, Недељко (1998): Ваљевска епископија 1718-1739. Гласник. Историјски архив Ваљево 32, 9-33. Радосављевић, Недељко (1999): Свештенство Ужичко-ваљевске митрополије. Гласник. Историјски архив Ваљево 33, 51-74. Радосављевић, Недељко (2003): Кретање становништва између источне Босне и Херцеговине и западне Србије од XVI до почетка XIX века у светлу црквених извора. Милан Васић (ур.). Земља Павловића. Бања Лука: АНУРС, Српско Сарајево: Универзитет Српско Сарајево, 379-394.
291
Руварац, Димитрије (1886): Исторично-критична црта о Вићентију Јовановићу православном митрополиту београдском и карловачком (1731-1737). Земун: Штампарија Симе Паића. Руварац, Димитрије (1898): Мојсије Петровић, митрополит београдски 17131730. Прилог историји Српске цркве. Споменик СКА 34, 82 -200. Руварац, Димитрије (1903а): Опис фрушкогорских манастира 1753. год. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. Руварац, Димитрије (1903б): Правила митрополита Вићентија Јовановића и Павла Ненадовића за протопрезвитере. Српски Сион 13, 273-277, 299-301, 328-330. Руварац, Димитрије (1904): Владика јегарски Јефрем Бањанин. Сремски Карловци: Српска Манастирска Штампарија. Руварац, Димитрије (1905а): Митрополија београдска око 1735. године. Споменик СКА 42, 101-204. Руварац, Димитрије (1905б): О духовницима.Српски сион 15, 477-480. Руварац, Димитрије (1907): Тужбе свештенства против служитеља митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића. Српски Сион 17, 193-198, 225-229. Руварац, Димитрије (1910б): О кауцијама за новоуспостављена парохијска места у првој половини XVIII. века у карловачкој митрополији. Богословски гласник 18,50-51. Руварац, Димитрије (1910): Допуна чланку: О кауцијама за новоуспостављена парохијска места у првој половини XVIII. века у карловачкој митрополији. Богословски гласник 18, 293. Руварац, Димитрије (1911): Историчне белешке. Архив за историју Српске православне карловачке митрополије 1, 159. Руварац, Димитрије (1913): Извештај Вићентија Стефановића, архиђакона од 15. Септембра 1733. до 3. децембра 1734. Архив за историју Српске православне митрополије карловачке 3, 1-43. Руварац, Димитрије (1922): Старе синђелије. Споменик СКА 55, 37-44. Сава, епископ шумадијски (1996): Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро, Подгорица: Унирекс, Крагујевац: Каленић. Слијепчевић, Ђоко (1940): Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219. до краја XIX века. Београд. Todorova, Marija (1996): Situating the Family of Ottoman Bulgaria within the European Pattern. The History of the Family An Interantional Quarterly 1/4, 443-459. Точанац, Исидора (2002): Прописи митрополита Мојсија Петровића за свештенике и парохијане. Историјски часопис 48, 147-164. Точанац, Исидора (2007а): Београдска и Карловачка митрополија, процес уједињења. Историјски часопис 55, 203-205. Точанац, Исидора (2007б): Проблем привилегија у Краљевини Србији.XVIII столеће 6, 173-185. Форишковић, Александар (1968): Један документ из времена аустријске окупације (1718-1739). Годишњак града Београда 15, 301-312. Цвијић, Јован (1922): Балканско полуострво и јужнословенске земље. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Шулетић, Небојша (2007): Пећка патријаршија крајем XVII и почетком XVIII века. Магистарски рад, Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).