ENDOWMENTS OF MEDIEVAL SERBIAN ARCHBISHOPS

  • Марија Копривица Филозофски факултет, Универзитет у Београду Међународни центар за православне студије, Ниш – Србија

Abstract

According to the former knowledge and interpretation of the position of monasteries in Medieval Serbia, patriarchal monasteries are not recognized as a special category, that is, in the conditions of Serbian Middle Ages they could be referred to as archbishop’s monasteries. A special category of monasteries, the founders of which were bishops, is characterized by the fact that the power of church authorities and spiritual elders was concentrated. Thus, a great independence from secular authorities was achieved. This group of temples is in opposition to regal monasteries in which the power of rulers and founders was concentrated, whereas the power of the bishops was diminished. The necessity of forming these monasteries was indicated at the very beginning of Serbian Church activity. What is more, Byzantine role models may be recognized. The second Serbian archbishop Arsenije founded a monastery on the estate of Žiča property in Hvosno. It is believed that the process of making the complex of Peć was started after Sava’s return from a holy land and that he played a great part in it. What is also being considered is whether the temple of Peć was from the very beginning imagined as an archbishop mausoleum, or it had acquired that role under the circumstances during the 14th century. The position of the graves, painting programme and other known data, indicate that Arsenije, Nikodim and Danilo II were buried in their endowments, in the graves they had prepared by themselves for a lifetime, as the founders of those temples. It seems that the founders and archbishops had usual founders’ rights, which apart from burial and painting was manifested in publishing a monastery tipicon. The greatest number of archbishop endowments is concentrated in the Peć complex. Apart from the existing tepmle of Holy Apostles, firstly the archbishop Nikodim had built a church dedicated to St. Maria Odigitria and St. Nicolas, and all the buildings were connected by nathex with the bell tower. What is also denoted is the tendency that in the time of sudden ascent of Peć complex, the idea of canonization of Serbian archbishops started to appear. The endowment of the head of the Serbian church was not only limited to Peć cathedral. It was known that Nikodim had built churches dedicated to St. Sava in the town of Lizica. Moreover, Danilo was noted as a founder of St. George’s temple in Maglič, whereas to our first Serbian patriarch Joanikije, the patronage of temples with Biblical names to Karmil and Tavor is assigned. When we talk about the position of the monasteries it may be concluded that they didn't have the significance, respectability and status of Byzantine patriarchal monasteries, and in Serbia they remained in the shadow of richer and more luxurious rulers’ endowments.

References

Извори и литература
Byzantine monastic foundation documents (2000): ed. J. Thomas, A.Constаtinides Hero, Washington. Богдановић Димитрије (прир.) (1986): Свети Сава, Сабрани списи, Стара српска књижевност у 24 књига, књ. 2, Београд, Српска књижевна задруга, Просвета. Јовановић Томислав (прир.) (1994): Студенички типик. Цароставник манастира Студенице, Београд. Јухас- Георгијевска Љиљана (прир.) (1988): Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 3, Београд, Српска књижевна задруга, Просвета. Мак Даниел Гордон, Петровић Дамњан (пр.) (1988): Данило II, Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Стара српска књижевност у 24 књига, књ.6, Београд, Српска књижевна задруга, Просвета. Мак Даниел Гордон (пр.) (1989): Данилови настављачи. Данилов ученик и други настављачи Даниловог зборника, Стара српска књижевност у 24 књига, књ.7, Београд, Српска књижевна задруга, Просвета. Михаљчић Раде (2003): Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу, Стари српски архив 2, 85-97. Новаковић Стојан (пр.) (1907): Синтагма Матије Властара, Београд. Петровић Миодраг, Штављанин-Ђорђевић Љубица (пр.) (2005): Законоправило Светога Саве, Београд, Историјски институт. Синдик Душан (1997): Повеље српских патријарха Саве, Спириодона и Никодима, Хиландарски зборник 9, 99-111. Суботин –Голубовић Татјана (пр.) (2015): Матија Властар, Синтагма, Београд, САНУ. Трифуновић Ђорђе (2004): Типик архиепископа Никодима, Београд. Алексић Владимир, Копривица Марија (2014): Црква Христа Спаситеља (дом Спасов) у Жичи и Српска црква у средњем веку, Београдски историјски гласник 5, 71-91. Антоновић Милош (1995): О узроцима смењивања жичког архиепископа Данила I, ЗРВИ 34, 107-115 Бабић Гордана (1979): Низови портрета српских епископа, архиепископа и патријарха у зидном сликарству (13-14. век), у: В.Ђурић (ур.), Сава Немањић-Свети Сава, историја и предање, Београд, 319-342. Бабић Гордана, Кораћ Војислав, Ћирковић Сима (1986): Студеница, Београд. Благојевић Милош (1988): Студеница - заштитница српске државе, у: В.Кораћ (ур.), Студеница и византијска уметност око 1200, Београд, 56-61. Благојевић Милош (2008): Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића, Глас САНУ 14, 1-40. Бркић Арсеније (1964): Ђивоти Срба светитеља под сводовима цркава Пећке Патријаршије, Пећ- Београд, 3-25.
50 Копривица 2017, 147-162.
153
Валтер Кристофер (1991): Значење портрета Данила II као ктитора у Богородичиној цркви у Пећи, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 355-359. Грујић Радослав (1936), Палестински утицај на св.Саву при реформисању монашког живота и богослужбених односа у Србији, Светосавски зборник 1, 278-305. Ђурић Војислав (1968): Историјске композиције у српском сликарству срењег века и њихове књижевне паралеле III, ЗРВИ 11, 99-103 Ђурић Војислав (1991): Свети покровитељи архиепископа Данила и његових задужбина, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 281-291. Ђурић Срђан (1991), Портрети Данила 2 изнад улаза у Богородичину цркву у Пећи, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 345-352; Ђурић Војислав, Ћирковић Сима, Кораћ Војислав (1990): Пећка патријаршија, Београд. Јовановић В. (1961): Св. Јован, Затон , Бијело Поље, Археолошки преглед 3 129-132. Лексикон градова и тргова српских земаља средег века, ур. С.Мишић, Београд 2010. Копривица Марија (2017): Краљевски манaстири српске цркве у средњем веку, у: С.Мишић (ур), Српска краљевства у средњем веку, 147-165. Копривица Марија (2011): Протопоп дрворски и егзарх у Српској цркви средег века, Црквене студије 8, 305-315. Љубинковић Радивоје (1964): Црква св. Апостола у Пећкој патријаршији, Београд. Марковић Василије (1925): Ктитори, њихове дужности и права, Прилози КЈИФ 5, 1-2, 100-124. Марковић Василије (1920): Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, С.Карловци (= Горњи Милановац, 2002). Милаш Никодим (1902): Православно црквено право, Мостар. Мишић Синиша (2012): Студије о средњовековном Полимљу, Ниш. Павловић Леонтије (1965): Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево. Петровић Миодраг (1986): Црквенодржавна идеологија Светог Саве у Студеничком типику, Осам векова Студенице, Свети архијерејски синод СПЦ, 75-98. Поповић Даница (1985): Надгробни споменик архиепископа Саве II из цркве Св.апостола у Пећкој патријаршији, Зборник за ликовне уметности 21, 71-90. Поповић Даница (1991): Гроб архиепископа Данила II, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило и његово доба, 329-342. Поповић Даница (1992): Српски владарски гроб у средњем веку, Београд. Пурковић Миодраг (1976): Српски патријарси средњег века, Диселдорф. Пурковић Миодраг (1938): Српски епископи и митрополити средњег века, Скопље. Радојчић Светозар (1966): Старо српско сликарсво, Београд. Симић Прибислав (1991): Архиепископ Данило и црквени устави, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило и његово доба, 87-103. Савић Виктор (2016): Српски превод „евергетидског синаксара“ у два синајска рукописа, ЗРВИ 53, 209-235. Subotić Gojko (1964): The Church of St Demetrius in the Patriarhate of Pec, Beograd Тодић Бранислав (1980): Патријарх Јоанаикије –ктитор фресака у цркви Св.Апостола у Пећи, Зборник за ликовне уметности 16, 85-101.
154
Тодић Бранислав (1982): Најстарије зидно сликарство у Св. Апостолима у Пећкој патријаршији, Зборник за ликовне уметности 18, 19-38. Тодић Бранислав (2006-2007): Сопоћани и Градац, узајамност фунерарних програма две цркве, Зограф 31, 59-77. Троицки Сергеј (1935): Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији, Глас СКА168, други разред 86/3, 81-133. Филиповић Даница (1983): Саркофаг архиепископа Никодима у цркви Св. Димитрија у Патријаршији, Зборник МС за ликовне уметности 19, 75-93. Чанак – Медић Милка (1991): Архиепсиксоп Данило и архитектура Пећке патријаршије, у: В.Ђурић (ур.), Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 295-309.
Published
2019-01-27