TERRITORIAL DIVISION OF SERBIAN CHURCH AT THE BEGINNING OF XIII CENTURY

  • Марија Копривица

Abstract

This paper deals with the issue of the territorial division of the Serbian Archbishopric established in 1219/1221. Namely, its territory has been divided into eleven separate church units to improve the spiritual life of the flock. The names of these episcopacies were: Žiča, Zeta, Humska, Dabar, Budimlja, Moravice, Toplica, Hvosno, Ras, Lipljan, and Prizren. The first one was the seat of the Serbian Archiepiscopacy at the same time. Only the three last mentioned above had existed as the part of the previous church structure before they became the part of the new ecclesiastical system. All other was established in the process of the creation of the new „national“ church. It was a tremendous task because of the sparse settlement structure and the undeveloped economy in many parts of Serbia at that time. Considering the almost critical absence of the contemporary sources, it has been no attempts so far to reconstruct the contour of the territorial division of the Serbian Archbishopric in its early stage of development. Only in the cases of the diocese of Moravice and Žiča, it has been possible to outline the approximate borderlines of these two dioceses. For all other, there is only the uncertain idea about their geographical position. However, the fruitful research of the secular state structure of the medieval Kingdome of Bosnia and the Serbian State under the Nemanyd dynasty has brought new results in last few decades. It is now more evident that there were more complex ways to cluster the lover units of the territorial division into the larger systems. Namely, many villages were summoned together, and they formed the districts called župas following the patterns which were mostly influenced by the character of the local landscape and demographic situation. Besides, there were two other types of territories: city districts of the few significant towns such were Prizren and Niš, and particular border areas, so-called krajinas. However, they are less important for our research. At least two or more župas, together with neighbouring uninhabited areas, such as are mountain ranges or heavily forested hilly terrain, formed the so-called lands. Each of them had its prehistory, and therefore they had the various time of creation. It is mention worthy that all of them were long-lasting geographical configurations which were only partially influenced by the numerous political shifts or gradual social and economic development. One more striking feature is the fact that the vast majority of lands share the same name with the abovementioned church units. In case of the Land of Moravice the geographical space of this administrative unit almost entirely coincides with the territory of the bishoprics of the same name. This feature suggests that this similarity was the result of the planned strategy. It is most probable that King Stephan the First-Crowned and his younger brother Sava Nemanjić, who became the first Archbishop of Serbian Episcopacy, adjusted the newly formed ecclesiastical infrastructure to the existing civil and military territorial division presented in Serbia at the beginning of the XIII century as much as it was possible. Based on this idea, it has been possible to reconstruct the territory of each of eleven episcopacies approximately. This task was very challenging because of the many obstacles, as follows. Uninhabited parts of medieval Serbia, as mentioned before, were not covered with the župa organisation. Therefore, in many cases, it is doubtful where to allocate some mountain ranges or scarcely populated valleys and tablelands situated between two joining lands. Furthermore, in some cases, župas were not grouped into lands, as it was the case with the regions of Ibar and Zapadna Morava Rivers or in the historical area of Kosovo. It was here where the organisational structure was the most changeable due to the creation of new church
85
units (Žiča, Hvosno). As the result of our research, it has become clear that the even the territories of two ancient lands may have been unified under the church jurisdiction of one prelate. It may have been precisely the situation with the diocese of Zeta, which included the historical lands of the same name, previously called Duklja, and most probably the whole region of the historical Land of Travunija. Moreover, there were the cases when the recent conquest portions of the Byzantine Empire became the part of the closest diocese, although they have not belonged to the land of the same name. For example, the Župas of Morava and Dubravnica, which were situated in the Morava Valley, may have been merged to the Land of Toplica. One may notice, that the creation of the new Archbishopric significantly contributed to the corroboration of the existing territorial division of the Kingdome of Serbia. Furthermore, as the consequence of the above-described practice, i. e. of merging several smaller territorial units into more spacious assemblies, the new lands were created covering almost the entire territory of the state in the following centuries. Thanks to these processes the management structure was significantly upgraded.

References

Извори
Јухас - Георгијевска, Љиљана (пр.) (1988): Стефан Првовенчани, Сабрани списи, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 3, Београд, Српска књижевна задруга, Просвета. Мошин Владимир, Ћирковић Сима, Синдик Душан (пр.) (2011): Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника 1186-1321. године, Београд. Новаковић, Стојан (20032): Охридска архиепископија у почетку ХI века. Хрисовуље цара Василија II од 1019. и 1200. године, Изабрана дела II, Списи из историјске географије, Београд. Фостиков, Александра (2014): Збирна повеља краљева Милутина и Стефана Душана Хиландару, Стари српски архив 13, 79-142. Копривица, Марија (2016): Повеља цара Стефана Душана за забеле Понорац, Кришћицу и трг Книнац, Стари српски архив 15, 109-130. Ивић, Павле; Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље, Београд. Милојевић, Милош (1880): Дечанске хрисовуље, Београд. Мишић, Синиша (2009): Хрисовуља краља Стефана Уроша III Призренској епископији, Стари српски архив 8, 11-36. Мишић, Синиша; Суботин Голубовић, Татјана (2003): Светоарханђеловска хрисовуља, Београд. Острогорски, Георгије (1938): Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави и одломак из писма патријарху Герману о Савином посвећењу, Светосавски зборник 2, Београд, 91-125.
Литература
Алексић, Владимир; Копривица, Марија (2014): Црква Христа Спаситеља (дом Спасов) у Жичи и Српска црква у средњем веку, Београдски историјски гласник 5, 71-91. Алексић, Владимир (2003): «Градски метох» Ниша по турским изворима, Зборник радова Филозофског факултета (Косовска Митровица) 34, 299-315. Алексић, Владимир (2009): Нишка епископија у држави Стефана Немање, (ур. Д. Бојовић), Православна теологија и култура, Ниш, 199-209. Алексић, Владимир (2011): Стефан Немања и Топлица у запостављеним изворима, у: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немања и Топлица, Ниш, 87-96. Алексић, Јован (1957): Жупе у сливу реке Ибра у средњовековној српској држави, Историјски часопис 7, 333-344. Благојевић, Милош (1992): Град и жупа - међе градског друштва, у: Ј. Калић (ур.), Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII век), Смедерево, 67-84. Благојевић, Милош (20012): Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд. Благојевић, Милош (1996): Жупа Моравица и земља Моравице, у: С. Пејић - Р. Зарић (ур.), Св. Ахилије у Ариљу историја и предање, Београд, 14-23. Благојевић, Милош (1996): Жупа Реке и Дендра Јована Кинама, Зборник радова Византолошког института 35, 198-200. Благојевић, Милош (2009А): Захумско - херцеговачка епископија и митрополија од оснивања до краја ХIХ века, Београд. Благојевић, Милош (1987): Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459. године, Историјски гласник 1-2, 29-42.
79
Благојевић, Милош (2004А): О аграрним односима у Полимљу крајем XII и почетком XIII века, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд, 175-181. Благојевић, Милош (1983): Преглед историјске географије средњовековне Србије, Зборник Историјског музеја Србије 20, 45-126. Богдановић, Димитрије (19942): Преображај српске цркве, у: Сима Ћирковић (ур.): Историја српског народа, књ. 1, Београд, 315-327. Благојевић, Милош (2005): Подриње између српских средњовековних држава, у: Дрина, Београд – Српско Сарајево, 9-67. Благојевић, Милош (2004Б): Свети Симеон Немања заштитник српске државе, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд, 51-75. Благојевић, Милош (2006): Спорови око средњовековних међа, Зборник МС за историју 71-72, 7-28. Благојевић, Милош (2008): Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића, Глас CDX Српске академије наука и уметности, одељење историјских наука, књ. 14, 1-40. Благојевић, Милош (2004В): Титуле принчева из куће Немањића, Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност, Београд, 133-147. Божанић, Снежана (2009): Спорови око међа у области Константина Драгаша, Споменица Историјског архива Срем 8, 117-127. Бојовић, Драгиша (2011), Рађање српске цркве у Топлици, у: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немаља и Топлица, Ниш, 27-35. Булић, Дејан (2014), Насеља и становништво „земље“ Моравице (14. - средина 16. века), необјављена докторска дисертација, Филозофски факултет, Београд. Веселиновић, Андрија (1993): Чачански крај у средњем веку, Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак, 62-63. Војновић, Милан (2014): Границе и жупе земље Дрине, Браничевски гласник 9, 17-32. Грујић, Радослав (1932): Епархијска властелинства, Богословље 7/2, 93-142. Грујић, Радослав (1933): Полошко - тетовска епархија и манастир Лешак, Гласник СНД 12, 181-200. Даниловић, Драгољуб (2014): Границе и територије Епархије жичке, властелинства манастира Жиче и област западног Поморавља од 13. до 15. века, Наша прошлост 15, 67-81. Дашић, Миомир (2011): Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји, у: Б. Тодић (ур.): Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, Београд - Берене, 17-40. Живковић, Тибор (2004): Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Београд. Ивановић, Радомир (1952-1953): Дечанско властелинство, Историјски часопис 4, 173-225. Ивановић, Радомир (1960): Земљишни поседи грачаничког властелинства, Историјски часопис 11, 253-264. Јанковић, Марија (1985): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку, Београд. Јанковић, Марија (1982-1983): Липљанска епископија и грачаничка митрополија, Историјски часопис 29-30, 27-37. Јанковић, Марија (1984): Саборне цркве Зетске епископије и митрополије у средњем веку, Историјски часопис 31, 199-204.
80
Јанковић, Марија (2000): Топличка епископија и митрополија кроз векове, у: С. Терзић (ур.), Куршумлија кроз векове, Београд, 32-39. Јањић, Драгана (2009А): Подаци за историју хвостанске епархије, Баштина 26, Приштина - Лепосавић, 183-194. Јањић, Драгана (2009Б): Бањска епископија и разлози њеног оснивања, Баштина 27, Приштина - Лепосавић, 103-114. Калић, Јованка (2009): Држава и црква у Србији 13. века, Зборник радова Византолошког института 46, 129-137. Калић, Јованка (2013): Епископски градови Србије у средњем веку, Зборник радова Византолошког института 50, 433-447. Калић, Јованка (1993): Србија у доба кнеза Страцимира, Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак, 47-55. Калић, Јованка (2007): Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку, Зборник радова Византолошког института 44/1, 197-208. Калић, Јованка (1979): Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године, у: В. Ђурић (ур.), Сава Немањић - Свети Сава. Историја и предање, Београд, 27-53. Ковачевић, Јован (1967): Дукљанска држава, у: Историја Црне Горе, књига друга. Од краја XII до краја XV вијека, Том други, Титоград, 313-442. Коматина, Ивана (2016): Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Београд. Копривица, Марија (2011): Добрич поље у средњем веку, у: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немаља и Топлица, Ниш, 119-127. Копривица, Марија (2015): Полог под српском влашћу у средњем веку, у: С. Мишић (ур.), Споменица академика Милоша Благојевића, Београд, 65-94. Копривица, Марија (2017): Записи и печати хвостанских митрополита у рукописној књизи дечанских хрисовуља, Натписи и записи 3, 45-52. Луковић, Милош (2005): Заједничка граница области Бранковића и Косача јужно од Таре, Ваlсаnicа 35, 91-158. Луковић, Милош (2009): Југоисточна граница средњовековне Херцеговине, Видослов, 125-135. Максимовић, Љубомир (1996): Покрштавање Срба и Хрвата, Зборник радова Византолошког института 35, 155-174. Маловић Ђукић, Марица (1991): Пилот у средњем веку, у: Ј. Р. Бојовић (ур.), Становништво словенског поријекла у Албанији, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године, Титоград, 207-220. Маловић Ђукић, Марица (2001): Дробњак под турском влашћу у 15. веку, Гласник Завичајног музеја Пријепоља 2, 117-127. Маловић Ђукић, Марица (2006): Прилог настанку нахије Пива, Историјски часопис 53, 161-171. Маловић Ђукић, Марица (2010): Још једном о настанку нахије Пива, у: Зборник радова Шћепан поље и његове светиње кроз вријеме, Беране – Манастир Заграђе (2010), 151-158. Марковић, Миодраг (2013): О покушајима убицирања „насељених градова“ Порфирогенитове Паганије. Историографски преглед са посебним освртом на спорна питања, Зборник радова Византолошког института 50-1, 303-323. Милаш, Никодим (1902): Православно црквено право, Мостар. Милутиновић, Војкан - Марић, Марија (2012): Територијално разграничење средњовековне жупе Јехошанице, Наша прошлост 13, 97-113.
81
Мишић, Синиша (2010): Градови и тргови српског средњег века, у: Синиша Мишић (ур.): Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима, Београд, 11-14. Мишић, Синиша (2010): Законске одредбе о Власима у повељама Немањића, Браничевски гласник 7, 36-48. Мишић, Синиша (1997): Земља у држави Немањића, Годишњак за друштвену историју 4, 2-3, 133-146. Мишић, Синиша (2007): Жупе Поморавље и Дубравница у средњем веку, у: Д. Алексић (ур.), Делиград - од устанка ка независности 1806-1876, Београд, 1-7. Мишић, Синиша (1998): Историјска географија Србије у житијима Св. Симеона и Св. Саве, у: С. Ћирковић (ур.), Свети Сава у српској историји и традицији, Београд, 93-105. Мишић, Синиша (2014А): Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века, Београд. Мишић, Синиша (2002): Југоисточна Србија средњег века, Врање. Мишић, Синиша (2017): Село и жупа у средњовековној Србији, у: Тибор Живковић (ур.), Село Балкана. Континуитети и промене кроз историју, Београд, 23-33. Мишић, Синиша (2014Б): Средњовековна жупа Дабар између Србије и Босне, Милешевски записи 10, 19-25. Мишић, Синиша (2012): Студије о средњовековном Полимљу, Ниш. Мишић, Синиша (2006): Територијална организација Браничева (XII – XV век), у: Ј. Николић (ур.), Браничево кроз војну и културну историју Србије I-3, Пожаревац, 11-18. Mišić, Siniša (2010): Territorial Division and Representatives of the Local Administration in the Medieval Bosnian State in 13th and 14th century, Београдски историјски гласник 1, 69-86. Мишић, Синиша (2011): Топлица у титули великог жупана Вукана Немањића, у: Д. Бојовић (ур.), Стефан Немања и Топлица, Ниш, 19-25. Мишић, Синиша (1994): Хумска земља у средњем веку, Београд. Mrgić, Jelena (2004): Rethinking the Territorial Development of the Medieval Bosnian State, Историјски часопис 51, 43-64. Мркобрад, Душан (2000): Стефан Немања и традиција рашког епископског средишта, у: Ј. Калић (ур.), Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, Београд, 249256. Николић, Милица (1976): Властелинство Св. Богородице на Љевиши, Историјски часопис 23, 39-50. Новаковић, Стојан (1891): Село, у: Из дела „Народ и земље у старој српској држави“, Београд. Петровић, Владета (2015): Градски метох, Споменица академика Милоша Благојевића, Београд, 139-150. Pirivatrić, Srdjan (2011): The Boyana Church Portraits: Contribution to the Prosopography of Sebastokrator Kaloyan. In: B. Penkova (ed.), The Boyana Church between East and West in the Art of Christian Europe, Sofia, 14-35. Popović, Svetlana (2001): The Serbian Episcopal Sees in the Thirteenth Century, Starinar 51, 171-184. Premović, Marijan (2011): Budimlje u skadarskom defteru iz 1485. godine, Matica. Časopis zadruštvena pitanja, nauku i kulturu 12, број 45 [?], 329-340.
82
Premović, Marijan (2017А): Geografski položaj i prirodne odlike crnogorskog Polimlja, Matica. Časopis za društvena pitanja, nauku i kulturu, god. 18 br. 70, 421-428. [Премовић, Маријан (2012): Жупа Будимља у средњем вијеку, Цетиње.] Premović, Marijan (2015): Nahija Zla Rijeka u 15. veku, Matica. Časopis za društvena pitanja, nauku i kulturu, 63-3, 295-304. Премовић, Маријан (2013): Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку, Необјављена докторска теза, Београд. Premović, Marijan (2017B): Herceg Stjepan Vukčić Kosača i Polimlje, Hercegovina 3, 99-115. Радић, Радивој (1986): Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века, Зборник радова Византолошког института 24-25, 151-289. Тибор, Живковић (2004): Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Београд. Томић, Светозар (1949): Пива и Пивљани, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. 59, Насеља и порекло становништва, књ. 31, 381-530. Томовић, Гордана (1991): Алтин у XIV и XV веку, у: Ј. Р. Бојовић (ур.), Становништво словенског поријекла у Албанији, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године, Титоград, 153-166. Томовић, Гордана (2000): Жупа Морава и нахија Морава, у: Н. Тасић - Д. Драшковић (ур.), Рудо Поље – Карановац – Краљево, Краљево, 33-45. Томовић, Гордана (2012): Жичко властелинство, Наша прошлост 13, 9-52. Тошић, Ђуро (1998): Требињска област у средњем вијеку, Београд. Троицки, Сергеј (1935): Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији, Глас СКА 168, 81-132. Трпковић, Вељан (1964): Хумска земља, Зборник Филозофског факултета 8, 225-260. Ћирковић, Сима (1984): Владарски дворови око језера на Косову, Зборник Матице српске за ликовне уметности 20, 73-80. Ћирковић, Сима (1997А): Сеоска општина код Срба у средњем веку, у: В. Ђокић (ур.), Работници, војници, духовници, Београд, 341-349. Ћирковић, Сима (1998): ''Насељени Градови'' Константина Порфирогенита и најстарија територијална организација, Зборник радова Византолошког института 37, 9-32. Ћирковић, Сима (1997Б): Неостварена аутономија: градско друштво у Србији и Босни, у: В. Ђокић (ур.), Работници, војници, духовници, Београд, 260-276. Ћирковић, Сима (2000): Преци Немањини и њихова постојбина, у: Ј. Калић (ур.), Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 21-29. Ћирковић, Сима (1994): „Црна Гора“ и проблем српско-угарског граничног подручја, у: С. Бранковић (ур.), Ваљево - постанак и успон градског насеља, 59-77. Ћоровић, Владимир (1935): Територијални развој босанске државе у средњем веку, Глас СКА 167, 3-47. Ферјанчић, Божидар (1979): Автокефалност српске цркве и Охридска архиепископија, у: В. Ђурић (ур.), Сава Немањић-Свети Сава. Историја и предање, 6572. Ферјанчић, Божидар (19942): у: Сима Ђирковић (ур.): Одбрана Немањиног наслеђа, Историја српског народа, књ. 1, Београд, 297-314. Шкриванић, Гавро (1954): Жичко епархијско властелинство, Историјски часопис 4, 147-172. Шкриванић, Гавро (1970): Хвосно у средњем веку, Зборник Филозофског факултета у Београду 11-1, 331-336.
Published
2019-01-27