ABOUT THE FIRST EPISCOPAL SEATINGS IN THE TIME OF ST. SAVA
Keywords:
/
Abstract
Episcopal seatings had an important role in strengthening the church organization. The arrangement of the Episcopal Churches and the spreading of jurisdictional authority in the territorial terms encompassed all the countries that were part of the medieval Serbian state. Church authority in relation to the territory can not be contrary to the state, that is to say, for the internal church order the territorial principle is also of importance, if we take in account its division into areas where, within the limits of ecclesiastical authority, diocesans have their jurisdiction. The reason for setting up the Episcopate at the monasteries reflects the state of the dilapidated territorial urbanization, where monastic churches took over the role of the cathedrals and safe places, and the bishops of the monastic brotherhood's headmen.
References
Извори
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Београд. Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Београд. Didascalia et constitutions apostolorum (1840): (ed. F. X. Funk), vol. 1, Paderbornae. Доментијан, (1938): Животи Светога Саве и Светога Симеона, Београд. Законоправило Светога Саве (2004): (пр. М. Петровић), Жича. Јевтић, Атанасије (2005): Свештени канони Цркве, Београд. Ковачевић, Љубомир (1890): „Светостефанска хрисовуља”. у: Споменик СКА, IV, Београд, 1-11. Марковић, Василије (1920): Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Ср. Карловци. Miklosich, Franz (1858): Monumenta Serbica, Viennae. Милаш, Никодим (2004): Правила православне цркве с тумачењима, 1, 2, Београд-Шибеник. Мошин, А. Владимир (1960): „Сербская редакция Синодика в неделю православия”. у: Византийский временник, XVII, Москва, 279-353. Новаковић, Стојан (2005): Законски споменици српских држава средњег века, Београд. Павловић, Миливој, „Грачаничка повеља”, Гласник СНД, Скопље, 1928, 105141. Памятники древне-русскаго каноническаго права (1908): ч. 1, (Памятники XIXV в), (ред. А. С. Павлов), Санктпетербургъ. Острогорски, Георгије (1939): „Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави”, у: Светосавски зборник, II, Београд, 91-111. Свети Сава (1998): Сабрана дела, Београд. 43 Милаш, 2004, I, 201. Јевтић, 2005, 111, 277. Theiner, 1863, 215. Rački, 1867, 130-131. Јанковић, 1984, 165-170, 200. Шкриванић, 1977, 57, 59-60. 44 Јевтић, 2005, 98-100, 117-119, 162, 336, 345-346, 350-351, 352, 369, 374. Подскалски, 2010, 108109.
52
Стефан Првовенчани (1988): „Живот Симеона”. у: Сабрана дела, Београд, 63
101.
Студенички типик, цароставник манастира Студенице (1994): (пр. Т. Јовановић), Београд. Rački, Franjo (1867): „God. 1230, 15 srpnja. U Raši. Stjepan Radoslav kralj srbski i pomorski potvrdjava Kotoranom povelju krlja Gjure od godine 1215, 15 kolovoza”. u: Rad JAZU, Zagreb, 1867, 130-131. Теодосије (1988): Житија, Београд. Theiner, Augustino (1863): Vetera Monumenta Slavorum meridionalium, tomus I. Hefele, J. Charles – Leclercq Henri (1908): Histoire de Conciles, II, Paris. Cyrillus Alexandrinus, Explanatio in Lucae Evangelium, cap. V, PG 72, 551-576. Hermias Sozomenus, Historia Ecclesiastica, liber VII, PG 67, 1417-1508. Code Théodosien, I-XV, Code Justinien, Constitutions sirmondiennes, (2009): Sours Chrétienns 531, Paris. Theodoretus Cyrensis, Ecclesiae Historiae, liber I, PG 83, 883-990. Šafarik, Josif Pavel (1870): Okzky obcanskeho pismenictvi, Praze, (2), 51-55.
Литература
Barone-Adesi, Giorgio (1998): „L’urbanizzazione episcopale nella legislazione tardoimperiale” у: L’évêque dans la citté du IV au V siècle, Actes de la table ronde organisée par l’Istituto patristico Augustinianum et l’École française de Rome (Rome, 1 et 2 décembre 1995), École française de Rome, 49-58. Благојевић, Милош (1991): „Српско краљевство и „државе”, у делу Данила II”. у: Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 139-155. Благојевић, Милош (1992): „Град и жупа – међе градског друштва”. у: Социјална структура српских градских насеља (XII- XVIII век), Смедерево-Београд, 6783. Благојевић, Милош (2002): „Жупа Моравица и земља Моравица”. у. Св. Ахилије у Ариљу: историја, уметност, Зборник радова са научног скупа 25.- 28. 05. 1996, (ур. М. Омчикус), Београд, 2002, 13-22. Благојевић, Милош (2008): „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића”. у: Глас САНУ, 14, 1-40. Благојевић, Милош (2011): Српска државност у средњем веку, Београд. Богдановић, Димитрије (1981): „Преображај Српске цркве”. у: Историја српског народа, 1, Београд, 315-327. Бумис, Ј. Панајотис (2011): Канонско право, Сарајево-Београд. Гардашевић, Благота (1977): „Каноничност стицања аутокефалности Српске цркве 1219. године”, у: Свети Сава – Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975, Београд, 3-43.. Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима Светог Саве у Солуну”. у: Историјски часопис, XXV, Београд, 63-71. Живојиновић, Мирјана (1979): „Ктиторска делатност Светога Саве”. у: Сава Немањић-Свети Сава, Историја и предање, децембар 1976, Београд, 15-25. Живојиновић, Мирјана (2001): „Немањићи и Света Гора”. у: Споменица епископу шумадијском Сави, Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве (Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 209-224.
53
Живојиновић, Мирјана (2009): „Византијске правне норме и судска надлежност у средњовековној Србији”. у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, Зборник радова са научног скупа одржаног 19-21. марта 2009, САНУ, Београд, 151-164. Живковић, Тибор (2004): Црквена организација у српским земљама, Београд. Зизјулас, Д. Јован (1996): Јединство Цркве у светој евхаристији и у епископу у прва три века, Нови Сад. Јанковић, Марија (1983): „Липљанска епископија и грачаничка митрополија” у: Историјски часопис, XXIX-XXX, 1982-1983, Београд, 27-37. Јанковић, Марија (1984): „Саборне цркве Зетске епископије и митрополије у средњем веку”. у: Историјски часопис, 31, Београд, 199-204. Јанковић, Марија (1985): Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд. Калић, Јованка (1979): „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. у: Сава Немањић-Свети Сава, Београд, 27-53. Калић, Јованка (2006): „Београд у XII веку, тврђава-град-полис”. у: Европа и Срби, средњи век, Београд, 71-76. Kaplan, Michel (2009): „Villes et campagnes à Byzance du VI au XII siècle aspects économiques et sociaux”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 495-536. Копривица, Марија (2017): „Постављање игумана у српским манастирима средњег века”. у: Београдски историјски гласник, VIII, Београд, 7-20. Кораћ, Војислав (2001): „Остаци манастира Св. Арханђела Михаила на Превлаци”, у: Старинар 51, 135-170. Lampe, W. H. Geoffrey (1961): A Patristic greek Lexicon, Oxford. Lazzari, Tiziana (2009): „Campagne senza città e territori senza centro”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 621-651. Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање Светога Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд. Маринковић, Чедомила (2009): „Ктитор са црквом као ликовна представа ктиторског права”. у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, Зборник радова са научног скупа одржаног 19-21. марта 2009, САНУ, Београд, 321-334. Милаш, Никодим (1902): Православно црквено право, Мостар. Милосављевић, Драгиша (2006): Средњовековни град и манастир Добрун. Београд. Михаљчић, Раде (1992): „Град у преломног раздобљу”, Социјална структура српских градских насеља (XII- XVIII век), Смедерево-Београд, 113-122. Мишић, Синиша (1997): „Земља у држави Немањића”. у: Годишњак за друштвену историју, IV/2, Београд, 133-146. Мишић, Синиша (1998): „Историјска географија Србије у житијима Св. Симеона и Св. Саве”. у: Свети Сава у српској историји и традицији, Међународни научни скуп, САНУ, Београд, 93-104. Мишић, Синиша (1996): Хумска зема у средњем веку, Београд. Мишић, Синиша (1999): „Област”. у: Лексикон српског средњег века, (пр. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 457-458. Мишић, Синиша, Радић, Радивоје (2017): Србија 1217. настанак краљевине, Београд. Pani, Ermini Letizia (2009): „Evoluzione urbana e forme di ruralizzazione”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 659-693.
54
Петровић, Миодраг (1972): Положај и права византијског цара у Цркви, Београд. Петровић, Миодраг (1980): „Историјско-правна страна Хоматијановог писма „најпречаснијем међу монасима и сину великог жупана Србије кир Сави”. у: Зборник радова византолошког института, XIX, Београд, 173-206. Петровић, Миодраг (1986): Стиденички типик и самосталност Српске цркве, Горњи Милановац. Петровић, Миодраг (1995): „Прерастање Студеничке архимандрије у Жичку епископију”. у: Свети кнез Лазар, год. III, бр. 2 и 3 (10 и 11), Призрен, 41-48. Петровић, Миодраг (1998), „Архимандритско достојанство Светога Саве”. у: Свети Сава у српској историји и традицији, Мађународни научни скуп, САНУ, Београд, 39-50. Петровић, Миодраг (2002), „Свети Сава као састављач и преводилац Законоправила – српског Номоканона”. у: Историјски часопис, XLIX, Београд, 27-45. Петровић, Владета (2016): „Трасформација урбаних насеља централног Балкана током раног средњег века”, Споменица др Тибору Живковићу, Београд, стр. 151-165. Пигулевская, В. Нина (1963): „Город и деревня в Византии в IV-VI вв.”. у: Actess du XII congrès international d’études byzantines, Ochrid, 10-16 septembre 1961, Beograd, I, 1-8. Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865-1459), Београд. Поповић, Радомир (1991): Црквена имовина у немањићкој Србији, Београд. Поповић, Светлана (2001): „The Serbian Episcopal Sees in the Thirteenth Century”. у: Старинар, 51, Београд, 171-184. Пурковић, Ал. Миодраг (1938): Српски епископи и митрополити средњег века, Скопље. Слијепчевић, Ђоко (1939): „Хумска епархија и епископи од 1219. до краја XIX века”, Богословље, 14, Београд, 239-294. Слијепчевић, Ђоко (1991): Историја српске православне цркве, 1, Београд. Соколов, И. Иван (2003): Состояние монашества в Византийской Цркви с середины IX до начала XIII века (842-1204). Опиты церковно-исторического исследования, Санкт-петербург. Тарановски, Теодор (1931): Историја српског права у Немањићкој држви, Београд. Троицки, Сергије (1935): „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”. у: Глас СКА, CLXVIII, Београд, 81-132. Троицки, Сергије (1953): „Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије”. у: Глас САН, CCXII, Београд, 155-206. Троицки, Сергије (2011): Црквено право, Београд. Ћирковић, Сима (1997): „Католичке парохије у средњовековној Србији”. у: Работници, војници, духовници, Београд, 240-258. Ћирковић, Сима (2001): „Српске notitiae episcopatuum” Споменица епископу шумадијском Сави. у: Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве (Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 199-207. Herman, Emilio (1940): „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika, caristicaria e monasteri «liberi»”. u: Orientali Cristiana Periodica, VI, n. III-IV, Roma, 293-375. Ћоровић, Владимир (1985): Света Гора и Хиландар до шеснаестог века, Београд.
55
Ферјанчић, Божидар (1979): „Автокефалност Српске цркве и Охридска архиепископија”. у: Сава Немањић – Свети Сава, Историја и предање, децембар 1976, Београд, 65-72. Ферјанчић, Божидар (1981): „Одбрана Немањиног наслеђа – Србија постаје краљевина”. у: Историја српског народа, 1, Београд, 297-314. Шкриванић, Гавро (1977), „Прилог проучавању западних граница Српске државе на Приморју од XII до половине XIV века”. у: Историјски часопис, 24, Београд, 47-62.
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских, Службе, Београд. Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника, Београд. Didascalia et constitutions apostolorum (1840): (ed. F. X. Funk), vol. 1, Paderbornae. Доментијан, (1938): Животи Светога Саве и Светога Симеона, Београд. Законоправило Светога Саве (2004): (пр. М. Петровић), Жича. Јевтић, Атанасије (2005): Свештени канони Цркве, Београд. Ковачевић, Љубомир (1890): „Светостефанска хрисовуља”. у: Споменик СКА, IV, Београд, 1-11. Марковић, Василије (1920): Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији, Ср. Карловци. Miklosich, Franz (1858): Monumenta Serbica, Viennae. Милаш, Никодим (2004): Правила православне цркве с тумачењима, 1, 2, Београд-Шибеник. Мошин, А. Владимир (1960): „Сербская редакция Синодика в неделю православия”. у: Византийский временник, XVII, Москва, 279-353. Новаковић, Стојан (2005): Законски споменици српских држава средњег века, Београд. Павловић, Миливој, „Грачаничка повеља”, Гласник СНД, Скопље, 1928, 105141. Памятники древне-русскаго каноническаго права (1908): ч. 1, (Памятники XIXV в), (ред. А. С. Павлов), Санктпетербургъ. Острогорски, Георгије (1939): „Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави”, у: Светосавски зборник, II, Београд, 91-111. Свети Сава (1998): Сабрана дела, Београд. 43 Милаш, 2004, I, 201. Јевтић, 2005, 111, 277. Theiner, 1863, 215. Rački, 1867, 130-131. Јанковић, 1984, 165-170, 200. Шкриванић, 1977, 57, 59-60. 44 Јевтић, 2005, 98-100, 117-119, 162, 336, 345-346, 350-351, 352, 369, 374. Подскалски, 2010, 108109.
52
Стефан Првовенчани (1988): „Живот Симеона”. у: Сабрана дела, Београд, 63
101.
Студенички типик, цароставник манастира Студенице (1994): (пр. Т. Јовановић), Београд. Rački, Franjo (1867): „God. 1230, 15 srpnja. U Raši. Stjepan Radoslav kralj srbski i pomorski potvrdjava Kotoranom povelju krlja Gjure od godine 1215, 15 kolovoza”. u: Rad JAZU, Zagreb, 1867, 130-131. Теодосије (1988): Житија, Београд. Theiner, Augustino (1863): Vetera Monumenta Slavorum meridionalium, tomus I. Hefele, J. Charles – Leclercq Henri (1908): Histoire de Conciles, II, Paris. Cyrillus Alexandrinus, Explanatio in Lucae Evangelium, cap. V, PG 72, 551-576. Hermias Sozomenus, Historia Ecclesiastica, liber VII, PG 67, 1417-1508. Code Théodosien, I-XV, Code Justinien, Constitutions sirmondiennes, (2009): Sours Chrétienns 531, Paris. Theodoretus Cyrensis, Ecclesiae Historiae, liber I, PG 83, 883-990. Šafarik, Josif Pavel (1870): Okzky obcanskeho pismenictvi, Praze, (2), 51-55.
Литература
Barone-Adesi, Giorgio (1998): „L’urbanizzazione episcopale nella legislazione tardoimperiale” у: L’évêque dans la citté du IV au V siècle, Actes de la table ronde organisée par l’Istituto patristico Augustinianum et l’École française de Rome (Rome, 1 et 2 décembre 1995), École française de Rome, 49-58. Благојевић, Милош (1991): „Српско краљевство и „државе”, у делу Данила II”. у: Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, САНУ, Београд, 139-155. Благојевић, Милош (1992): „Град и жупа – међе градског друштва”. у: Социјална структура српских градских насеља (XII- XVIII век), Смедерево-Београд, 6783. Благојевић, Милош (2002): „Жупа Моравица и земља Моравица”. у. Св. Ахилије у Ариљу: историја, уметност, Зборник радова са научног скупа 25.- 28. 05. 1996, (ур. М. Омчикус), Београд, 2002, 13-22. Благојевић, Милош (2008): „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића”. у: Глас САНУ, 14, 1-40. Благојевић, Милош (2011): Српска државност у средњем веку, Београд. Богдановић, Димитрије (1981): „Преображај Српске цркве”. у: Историја српског народа, 1, Београд, 315-327. Бумис, Ј. Панајотис (2011): Канонско право, Сарајево-Београд. Гардашевић, Благота (1977): „Каноничност стицања аутокефалности Српске цркве 1219. године”, у: Свети Сава – Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975, Београд, 3-43.. Живојиновић, Мирјана (1977): „О боравцима Светог Саве у Солуну”. у: Историјски часопис, XXV, Београд, 63-71. Живојиновић, Мирјана (1979): „Ктиторска делатност Светога Саве”. у: Сава Немањић-Свети Сава, Историја и предање, децембар 1976, Београд, 15-25. Живојиновић, Мирјана (2001): „Немањићи и Света Гора”. у: Споменица епископу шумадијском Сави, Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве (Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 209-224.
53
Живојиновић, Мирјана (2009): „Византијске правне норме и судска надлежност у средњовековној Србији”. у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, Зборник радова са научног скупа одржаног 19-21. марта 2009, САНУ, Београд, 151-164. Живковић, Тибор (2004): Црквена организација у српским земљама, Београд. Зизјулас, Д. Јован (1996): Јединство Цркве у светој евхаристији и у епископу у прва три века, Нови Сад. Јанковић, Марија (1983): „Липљанска епископија и грачаничка митрополија” у: Историјски часопис, XXIX-XXX, 1982-1983, Београд, 27-37. Јанковић, Марија (1984): „Саборне цркве Зетске епископије и митрополије у средњем веку”. у: Историјски часопис, 31, Београд, 199-204. Јанковић, Марија (1985): Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд. Калић, Јованка (1979): „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. у: Сава Немањић-Свети Сава, Београд, 27-53. Калић, Јованка (2006): „Београд у XII веку, тврђава-град-полис”. у: Европа и Срби, средњи век, Београд, 71-76. Kaplan, Michel (2009): „Villes et campagnes à Byzance du VI au XII siècle aspects économiques et sociaux”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 495-536. Копривица, Марија (2017): „Постављање игумана у српским манастирима средњег века”. у: Београдски историјски гласник, VIII, Београд, 7-20. Кораћ, Војислав (2001): „Остаци манастира Св. Арханђела Михаила на Превлаци”, у: Старинар 51, 135-170. Lampe, W. H. Geoffrey (1961): A Patristic greek Lexicon, Oxford. Lazzari, Tiziana (2009): „Campagne senza città e territori senza centro”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 621-651. Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање Светога Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд. Маринковић, Чедомила (2009): „Ктитор са црквом као ликовна представа ктиторског права”. у: Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, Зборник радова са научног скупа одржаног 19-21. марта 2009, САНУ, Београд, 321-334. Милаш, Никодим (1902): Православно црквено право, Мостар. Милосављевић, Драгиша (2006): Средњовековни град и манастир Добрун. Београд. Михаљчић, Раде (1992): „Град у преломног раздобљу”, Социјална структура српских градских насеља (XII- XVIII век), Смедерево-Београд, 113-122. Мишић, Синиша (1997): „Земља у држави Немањића”. у: Годишњак за друштвену историју, IV/2, Београд, 133-146. Мишић, Синиша (1998): „Историјска географија Србије у житијима Св. Симеона и Св. Саве”. у: Свети Сава у српској историји и традицији, Међународни научни скуп, САНУ, Београд, 93-104. Мишић, Синиша (1996): Хумска зема у средњем веку, Београд. Мишић, Синиша (1999): „Област”. у: Лексикон српског средњег века, (пр. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 457-458. Мишић, Синиша, Радић, Радивоје (2017): Србија 1217. настанак краљевине, Београд. Pani, Ermini Letizia (2009): „Evoluzione urbana e forme di ruralizzazione”, u: Città e campagna nei secoli altomedievali, Spoleto, 659-693.
54
Петровић, Миодраг (1972): Положај и права византијског цара у Цркви, Београд. Петровић, Миодраг (1980): „Историјско-правна страна Хоматијановог писма „најпречаснијем међу монасима и сину великог жупана Србије кир Сави”. у: Зборник радова византолошког института, XIX, Београд, 173-206. Петровић, Миодраг (1986): Стиденички типик и самосталност Српске цркве, Горњи Милановац. Петровић, Миодраг (1995): „Прерастање Студеничке архимандрије у Жичку епископију”. у: Свети кнез Лазар, год. III, бр. 2 и 3 (10 и 11), Призрен, 41-48. Петровић, Миодраг (1998), „Архимандритско достојанство Светога Саве”. у: Свети Сава у српској историји и традицији, Мађународни научни скуп, САНУ, Београд, 39-50. Петровић, Миодраг (2002), „Свети Сава као састављач и преводилац Законоправила – српског Номоканона”. у: Историјски часопис, XLIX, Београд, 27-45. Петровић, Владета (2016): „Трасформација урбаних насеља централног Балкана током раног средњег века”, Споменица др Тибору Живковићу, Београд, стр. 151-165. Пигулевская, В. Нина (1963): „Город и деревня в Византии в IV-VI вв.”. у: Actess du XII congrès international d’études byzantines, Ochrid, 10-16 septembre 1961, Beograd, I, 1-8. Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у Бугарској и Србији (865-1459), Београд. Поповић, Радомир (1991): Црквена имовина у немањићкој Србији, Београд. Поповић, Светлана (2001): „The Serbian Episcopal Sees in the Thirteenth Century”. у: Старинар, 51, Београд, 171-184. Пурковић, Ал. Миодраг (1938): Српски епископи и митрополити средњег века, Скопље. Слијепчевић, Ђоко (1939): „Хумска епархија и епископи од 1219. до краја XIX века”, Богословље, 14, Београд, 239-294. Слијепчевић, Ђоко (1991): Историја српске православне цркве, 1, Београд. Соколов, И. Иван (2003): Состояние монашества в Византийской Цркви с середины IX до начала XIII века (842-1204). Опиты церковно-исторического исследования, Санкт-петербург. Тарановски, Теодор (1931): Историја српског права у Немањићкој држви, Београд. Троицки, Сергије (1935): „Ктиторско право у Византији и у Неманићкој Србији”. у: Глас СКА, CLXVIII, Београд, 81-132. Троицки, Сергије (1953): „Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије”. у: Глас САН, CCXII, Београд, 155-206. Троицки, Сергије (2011): Црквено право, Београд. Ћирковић, Сима (1997): „Католичке парохије у средњовековној Србији”. у: Работници, војници, духовници, Београд, 240-258. Ћирковић, Сима (2001): „Српске notitiae episcopatuum” Споменица епископу шумадијском Сави. у: Зборник радова поводом 40. годишњице архијерејске службе др Саве (Вуковића), епископа шумадијског, Нови Сад, 199-207. Herman, Emilio (1940): „Ricerche sulle istituzioni monastiche bizantine. Typika ktetorika, caristicaria e monasteri «liberi»”. u: Orientali Cristiana Periodica, VI, n. III-IV, Roma, 293-375. Ћоровић, Владимир (1985): Света Гора и Хиландар до шеснаестог века, Београд.
55
Ферјанчић, Божидар (1979): „Автокефалност Српске цркве и Охридска архиепископија”. у: Сава Немањић – Свети Сава, Историја и предање, децембар 1976, Београд, 65-72. Ферјанчић, Божидар (1981): „Одбрана Немањиног наслеђа – Србија постаје краљевина”. у: Историја српског народа, 1, Београд, 297-314. Шкриванић, Гавро (1977), „Прилог проучавању западних граница Српске државе на Приморју од XII до половине XIV века”. у: Историјски часопис, 24, Београд, 47-62.
Published
2019-01-27
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
