ПОЈАМ ЕВХАРИСТИЈСКОГ ВРЕМЕНА У ЕКЛИСИОЛОГИЈИ МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА ЗИЗИУЛАСА

  • Игор Ст. Коцић

Abstract

Овај рад има за циљ да представи основне карактеристике
личности митрополита пергамског Јована Зизиуласа, једног од најутицајнијих
богослова данашњице, са посебним освртом на његово учење о Светој евхаристији и
времену у коме се она савршава. То време митрополит Јован назива Новим
временом, јер све догађаје које прослављамо у православној Цркви прослављамо
управо у том Новом времену, које је постало преображено у светлу Васкрсења
Христовог. Наиме, питање времена је од великог значаја за Цркву. За разлику од
нашироко распрострањеног спиритуализма у свету, који је заснован на одрицању
времена, као и напорима да се из њега изађе, тј. на изједначавању времена са злом,
за православне хришћане време је, као и целокупна творевина, од Бога и Божија.
Тако нама, православним хришћанима, вечно одзвањају речи Божије потврде о
доброти света и времена: „И виде Бог да је веома добро“ (Пост. 1, 31). Дакле,
пребивање у Новом времену не означава ништа друго, до пребивање у Духу Светоме,
а сами извор задобијања благодати Духа Светога, јесте Света Евхаристија.

References

Алевизопулос А., 1997 – Литургијски етос, Београд 1997.
Зизиулас Ј., 1993, 1997, 2001 – Истина и заједница, Беседа, Нови Сад 1993.
Евхаристијско виђење света, О Литургији (зборник текстова), Београд 1997.
Еклисиолошке теме, Беседа, Нови Сад 2001.
Јанарас Х. 1989 – Слобода етоса, '' Каленић '', 1989
Лубардић Б., 1998 – Теологија Цркве и личности Ј. Д. Зизиуласа – уводни
осврт на неке основне аспекте и идеје, Београд 1998.
Св. Јован Златоусти – Беседа о крсту, разбојнику, другом доласку и о
молитви за непријатеље, Православна презентација „Верујем“.
Служебник, 2007 – Служебник, Београд 2007.
Шмеман А., 1988 – Евхаристија – тајинство Царства, Париз 1988.
Published
2012-10-04