ДОМЕНТИЈАНОВА ПОЕТИКА ВИСИНА У ИНТЕРТЕКСТУАЛНОМ КЉУЧУ
Abstract
У раду је, најпре, пружена генеза савремених интертекстуалних поставки, у циљу препознавања основних карактеристика поменуте теорије у делима старе српске књижевности. С обзиром на то да су тежња ка угледању на ауторитативне текстове, међутекстовност и преплитање дискурса у низу главних поетичких одлика старе књижевности, гледишта интертекстуалности налазе широку примену у анализи дела. Мотиви узвишеног у Доментијановим песничким наративима Житија Светог Саве творе поетику висина. Поетика висина ослања се, такође, на фено-
мен достизања Царства небеског, обожења и откривања Логоса. У интертекстуалном кључу, анализирају се поменути мотиви кроз различите тематске аспекте и идентификују се основни извори интертекста. Напослетку, уочено је да мотиви који творе поетику висина креирају особени концепт хронотопа, те да се кроз поетику висина укрштају поетика простора и поетика времена.
References
Доментијан (2001): Житије Светог Саве. Београд: Српска књижевна задруга.
Нови завјет. Псалтир. Молитвеник. Београд: Издавачки фонд Српске право- славне цркве Архиепископије беорадско-карловачке, 2009.
Литература
Анђелковић, Маја (2019): ,,Савино Житије Светог Симеона и
интертекстуалност”, у: Црквене студије, број 16. Ниш: Центар за црквене студије.
Анђелковић, M. (2020): „Интертекстуалне везе Савиног Житија Светог Симеона и I и II Хиландарске повеље”, Осам векова Српске Православне Цркве I-II, књ. II, Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, Православно-богословски факултет.
Аверинцев, Сергејевич Сергеј (1982): Поетикарановизантисјке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Бахтин, Михаил (1995): Поводом естетике речи, превела Злата Коцић. Београд.
Богдановић, Димитрије (1991): Историја старе српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Бојовић, Драгиша (2009): ,,Понављање патристичких цитата у српској црквеној књижевности”, у: PhilologiaMediana, год. 1, бр. 1. Ниш: Филозофски факултет.
Бојовић, Драгиша (2004): „Домешијанове позајмице о љубави”, у: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXX, 139-142.
Бојовић, Драгиша (2015): ,,Истраживања српске рецепције светоотачке књижевности”, у: Црквене студије, број 12. Ниш: Центар за црквене студије.
Бојовић, Драгиша (2009): „Доменгијанова теологаја љубави”, у: Трпеза премудрости, Београд: Рашка школа, Ниш: Ценгар за црквене студије, 85-107.
Бојовић, Драгиша (2019): Српска књижевност и свето предање. Београд: Завод за уџбенике.
Берђајев, Николај (2001): Смисао историје. Београд: Дерета.
Гардзанити Марчелло. Библейские цитаты в церковнославянской книжности.Шр://оЉ1.риѕШпѕкѓјЉт.ш/ПпкСИск.аѕрх?111е11ске1=8р1р1НАКГЕА%3В&1а bid=5951
Дојчиновић, Данијел (2016): Написи из теорије и историје старе српске књижевности. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Живковић, Душан (2010): „Појам интертекстуалности”, у: Наслеђе 16. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Јухас Георгиевска, Љиљана (2001): „Књижевно дело јеромонаха Доментијана”, у: Житије Светога Саве. Београд: Српска књижевна задруга.
Јуван, Марко (2013): Интертекстуалност. Нови Сад: Академска књига.
Кристева, Јулија (1969): SemeiotikeRecherchepour une Semanalyse. Paris: Editions
du Seuil.
Костић Тмушић, Александра (2017): Поетски елементиу српској хагиографској књижевности, Филозофски факултет у Приштини, Међународни центар за православне студије, Ниш, Косовска Митровица.
Константинович Зоран (2002): Интертекстуална компаратистика, Београд: Народна књига, Алфа.
Лахман, Ренате (2015): „Интертекстуалност: покушаји дефинисања појма”, у: Поља, бр. 458, стр. 103-111.
Лазић, Милорад (1997): Естетика Доментијанових житија, Подгорица.
Лома, Миодраг (2012): „Рајско време и историјско невреме. Схатање времена у Библији”, у: Аспекти времена у књижевности, ур. др Лидија Делић. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Младеновић, Горан (2012): Давидови псалми као израз поетско-религиозне егзистенције аутора, Београд: Филолошки факултет https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/ handle/123456789/4017/Disertacija.pdf?sequence=4&isAllowed=y
Наумов, Александар (2009): Старо и ново, Ниш: Центар за црквене студије.
Немат, Сара (2020): „Интертекстуалност у Доменгајановом Жигају Светог Саве”, Филолог 21, Бања Лука: Филолошки факултет.
Пикио, Рикардо (1993): „Функцията на библейските тематички ключове в литературния код на православного славянство”, Православното славянство и старобългарската културна традиция, 385-435.
Стојановић, М. „Интертекстуалност и цитатност као књижевни поступци, у: Књижевне теорије 20. века, Београд: Институт за књижевност и уметност, 2004.
Трифуновић, Ђорђе (1972): „Доментијан песник светлости”, Стара
књижевност, Београд: Нолит.
Толић Ораић, Дубравка (1990): Теорија цитатности, Загреб: Графички завод Хрватске.
Хафнер, Станислав (2001): „Домешијан и Слово о закону и благодети митрополита кијевског Илариона”, у: Српски средњи век, прев. Јованка Калић, Слободан Грубачић, Београд: ЗУНС, Вукова задужбина, Нови Сад: МС.
Шеатовић Димитријвић, Светлана (2004): Традиција и иновација,
Интертекстуалност у песништву Иван В. Лалића. Београд: Филип Вишњић.
Шнадијер, Ирена (1997): „Библијска мјеста у Житију Светог Петра Коришког Теодорсија Хиландарца”, Српска књижевност и Свето писмо, Београд: Међународни славистички центар.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
