СТАТУС ХИНКМАРА ИЗ РЕМСА (806-882) НА ДВОРУ КАРЛОВИХ НАСЛЕДНИКА И У ФРАНАЧКОЈ ЦРКВИ. БИОГРАФСКЕ ЦРТИЦЕ И БОГОСЛОВСКИ ДОПРИНОС

  • Ивица Чаировић
Keywords: Хинкмар из Ремса, Карло Велики, Лудвиг Побожни, Лотар, Карло Ћелави, Карломан II, папа Никола I, монах Готшалк

Abstract

Овај рад ће – кроз анализу биографских цртица из живота Хинкмара из Ремса (806-882) – понудити неколико равни приликом анализе историјско-богословских тема из 9. века. На првом месту биће анализиран однос наследника Карла Великог међу собом и са свим релевантним факторима на Западу у истом периоду, затим ће богословске теме бити сагледане кроз призму дела Хинкмара из Ремса, са посебним освртом на однос са римским епископом и на развој римског примата на Западу у средњем веку. Поред историјских догађаја Хинкмар је живо учествовао у црквеном животу у Франачкој империји кроз саборско деловање, писање списâ и утицајем на нижи клир, тако да ће богословско-канонска анализа Хинкмаровог деловања очитати духовно стање на франачком двору и у селима и градовима, као и однос Рима и Ахена у контексту јурисдикције на Западу Европе у 9. веку. Закључак овог истраживања треба да помогне у сагледавању односа Рима и Франачке државе у том периоду, али и развоја германског менталитета у хришћанском етосу Западне Европе у средњем веку.

References

Die Streitschriften Hinkmars von Reims und Hinkmars von Laon 869-871 (2003): MGH Conc. IV, Supplementum 2, Hanover.
Flodoard (1854): Historia Remensis ecclesiae, Reims.
Hincmar (1980): De ordinepalatii, ed. T. Gross and R. Schieffer,MGHFontes iuris 3,
Hanover.
Hincmar (1990): Epistola 198,MGHEpp. 8, MGHFontes iuris 7, Hanover. Monumenta Germaniae Historica (301): Coronatio Hermintrudis reginae, 866, MGH
Capit. II.
Monumenta Germaniae Historica (24): Council of Troyes, 867, MGH Conc. IV, no. 24.
Monumenta Germaniae Historica (15): MGH Conc. V, no. 15.
Monumenta Germaniae Historica (1992): MGH Conc. IV, Supplementum 1, Hanover. Monumenta Germaniae Historica (33): MGH Conc. IV, no. 33.
On the Divorce of King Lothar and Queen Theutberga (2016): On the Divorce of King Lothar and Queen Theutberga, by Hincmar of Rheims, trans. R. Stone and C. West, Manchester.
PL 125: Hincmar, De regis persona et regio ministerio ad Carolum Calvum regem, cols 833-56.
PL 125: Juramentum quod Hincmarus Archiepiscopus edere jussus est apud Pontigonem col. 1128
Regesta 1 (1885): Jaffe, Philipp, Regesta Pontificum Romanorum, Veit et Comp.
Zwei Schriften des Erzbischofs Hinkmar von Reims (1889): ed. W. Gundlach, Kohlhammer.
Монографије и чланци
Bohringer L. (1992): ‘Einleitung’, in Hincmar of Rheims, De Divortio Lotharii regis et Theutbergae reginae, ed. L. Bohringer, Hannoverae.
Devisse, J. (1976): Hincmar, archeveque deReims, 845-882, I, II, Droz: Geneva. Davis R. (1995): The Lives of the Ninth-century Popes (Liberpontificalis): the Ancient Biographies of Ten Popes from A.D. 817-891. Liverpool.
Genke V. and Gumerlock F. X. (2010): Gottschalk and a Medieval Predestination Controversy: Texts Translatedfrom the Latin, Milwaukee.
Goldberg E. J. (2006): Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876, Ithaca.
Heidecker K. (2010): The Divorce of Lothar II: Christian Marriage and Political Power in the Carolingian World, trans. T. M. Guest, Ithaca.
McKitterick R. (2008): Charlemagne: the Formation of a European Identity, Cambridge.
Nelson J. L. (1988): “A tale of two princes: politics, text and ideology in a Carolingian annal”, Studies in Medieval andRenaissance History, 10, 110-115.
Nelson J. L. (1990): ‘The “Annals of St. Bertin”’, in M. T. Gibson and J. L. Nelson, eds, Charles the Bald: Court and Kingdom, 2nd revd edn, Aldershot.
Nelson Ј. L. (1992): Charles the Bald, Routledge.
Ordines coronationis Franciae (1995-2000): Texts and Ordines for the Coronation of Frankish and French Kings and Queens in the Middle Ages, 2 vols., R. A. Jackson, ed., Philadelphia.
Odegaard C. E. (1945): “The concept of royal power in Carolingian oaths of fidelity”, Speculum, 20, 267-285.
Patzold S. (2008): Episcopus: Wissen tiber Bischofe im Frankenreich des spaten 8. bis frtihen 10. Jahrhunderts, Ostfildern.
Schneider O. (2010): Erzbischof Hinkmar unddieFolgen: der vierhundertjahrige Weg historischer Erinnerungsbilder von Reims nach Trier, Berlin.
Schrors, J. H. (1884): Hinkmar, Erzbischof von Reims: Sein Leben undseine Schriften, Freiburg im Breisgau.
Scholz S. (2006): Politik - Selbstverstandnis - Selbstdarstellung. Die Papste in karolingischer und ottonischer Zeit, Stuttgart.
Sot, M. (1993): Un historien et son Eglise au Xe siecle: Flodoard de Reims, Paris:
Fayard.
Sommar M. E. (2002): “Hincmar of Reims and the canon law of episcopal translation”,
Catholic HistoricalReview, 88, 429-445.
Stratmann M. (1991), Hinkmar Von Reims als Verwalter von Bistum und Kirchenprovinz, Jan Thorbecke Verlag, Stuttgart.
Stone R. (2015): “Introduction: Hincmar’s world”, Hincmar of Reims, Life and Work, eds. Rachel Stone, Charles West, Manchester University Press.
Tavard G. H. (1973): ‘Episcopacy and apostolic succession according to Hincmar of Reims’, TheologicalStudies, 34, 594-623.
Wallace-Hadrill J. M. (1981): “History in the mind of Archbishop ffincmar’, in R. H. C. Davis and J. M. Wallace-Hadrill, eds, The Writing of History in the Middle Ages: Essays presented to Richard William Southern, Oxford.
Published
2022-01-16