СРБИ И БОГОРОДИЦА СИНАЈСКА У XIII И XIV ВЕКУ
Abstract
Богородица Синајска, манастир подигнут на месту где се Бог јавио Мојсију, једна је од највећих хришћанских светиња, не само на Синајској Гори. Од времена архиепископа Саве I, могу се пратити везе које Срби остварују са овим удаљеним манастиром. У овом раду се посматрају и сагледавају те везе, прати се брига српских владара о тој светињи, присуство српског монаштва у манастиру, пажња и дарови истакнутих личности и односи са српским Манастиром Светих Арханђела у Јерусалиму.
References
Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 6, Београд. Просвета, Српска књижевна задруга.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 4, Београд. Просвета, Српска књижевна задруга.
Јечменица, Дејан (2010b): Стонска повеља бана Стефана II Котроманића. Грађа о прошлости Босне 3, Бања Лука. Академија наука и умјетности Републике Српске.
Јечменица, Дејан (2010а): Прва стонска повеља краља Стефана Душана. Стари српски архив 9. Београд. Филозофски факултет.
Ljubić, Sime (1870): Listine o odnošajih izmedju južnoga slavenstva i Mletačke Republike.Knjiga II od godine 1336 do 1347. Zagreb. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Miklosich, Franc (1858): Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Viennae, apud Guilelmum Braumuller.
Мошин, Владимир (1981): Повеље цара Стефана Душана о Арханђеловом манастиру у Јерусалиму и о манастиру Св. Николе на скадарском острву Врањини. Археографски прилози 3. Београд. Народна библиотека.
Порчић, Небојша (2017): Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама. Доба Немањића. Београд. Балканолошки институт САНУ.
Procopius (1838): Corpus scriptorum historiae Byzantinae, Pars II, , Vol. III, Bonnae.
Стојановић, Љубомир (1902): Стари српски записи и натписи 1. Београд. Српска краљевска академија.
Стојановић, Љубомир (1903): Стари српски записи и натписи 2. Београд. Српска краљевска академија.
Стојановић, Љубомир (1905): Стари српски записи и натписи 3. Београд. Српска краљевска академија.
Стојановић, Љубомир (1926): Стари српски записи и натписи 6. Београд. Српска краљевска академија.
Бубало, Ђорђе (2003): Фалсификована повеља цара Уроша о Стонском дохотку. Стари српски архив 2. Београд. Филозофски факултет.
Бубало, Ђорђе (2006): Средњовековни архив Манастира Врањине (прилог реконструкции). Стари српски архив 5, Београд. Филозофски факултет.
Глумац, Душан (1946): Српске задужбине у Палестини, Гласник СПЦ 10-12.
Београд.
Ђорђевић Тихомир (1925): Српске светиње у Палестини. Скопље. Штампарија и књиговезница „Стара Србија“.
Evans, Helen C. (2004): Saint Catherine's Monastery, Sinai, Egypt: A Photographic Essay, The Metropolitan Museum of Art, New York.
Јиречек, Константин (1892): Споменици српски. Споменик Српске краљевске академије 11. Београд.
Jireček, Konstantin (1908): Dohodak stonski, koji su Dubrovčani davali srpskom manastiru sv. Arhangjela Mihajla u Jerusalimu i povelje o njemu cara Uroša (1358) i carice Mare (1479). Jagić-Festschrift - Zbornik u slavu Vatroslava Jagića. Berlin. Weidmannsche Buchhandlung, 527-542.
Manginis, Georgios (2010): Hagia Koryphe (JabalMusa) in Sinai, Egypt, Dissertation, University of London, 2010.
Марковић, Миодраг (2009): Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов знача] за српску средњовековнууметност. Београд. Византолошки институт.
Миршу0£<»;-КоифопоиХои, Mapiva (2015): BuZavTivd Kai p£TaPu>ZavTivd napgKK^poia тр^ Movp^ Eivd: штоp^a Kai apxiT£KraviKp, Дгбакшргкр бштрфр, A0pva. E0VIKO METCOPIO ПоАш£^£Ю.
Митровић, Катарина и Кисић Божић, Милица (2018): Писмо краља Стефана Душана млетачком дужду Франческу Дандолу. Стари српски архив 17. Београд. Филозофски факултет.
Недомачки, Видосава (1980а): Манастир Арханђела Михаила и Гаврила у Јерусалиму - задужбина краља Милутина, Зборник Ликовне уметности 16. Нови Сад. Матица српска.
Недомачки, Видосава (1980b): О српским рукописима у Библиотеци Грчке православне патријаршије у Јерусалиму, Археографски прилози 2. Београд. Народна библиотека.
Острогорски, Георгије (1965): Серска област после Душанове смрти. Београд. Византолошки институт.
Радовић, Амфилохије (1981): Синаити и њихов знача]у животу СрбијеXIVиXV века, Манастир Раваница 1381-1981. Споменица о шестој стогодишњици, Београд.
Радојичић, Ђорђе (1963): Творци и дела старе српске књижевности. Титоград. Графички завод.
Спремић, Момчило (2014): Србија и Венеција (VI—XVI век). Београд. Службени
гласник.
Трифуновић, Ђорђе (1980): Писац и преводилац инок Исаија. Крушевац. Багдала. Ћирковић, Сима (1998): Хиландарска свећа у Дубровнику, Настава историје - часопис савеза историчара Југославије 8-IV. Нови Сад. Друштво историчара Јужнобачког округа.
Ћирковић, Сима (2000): Хиландарски игуман Јован (Проблем аката српске царске канцеларије). Осам векова Хиландара. Историја, Духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Зборник радова. Београд. Српска академија наука и уметности.
Ћук, Ружа (1986), Србија и Венеција у XIII и XIV веку. Београд. Историјски институт.
Foukaneli, Georgia (2008): The Chapel of our Lady of the Oikonomos (The Panagia tou Oikonomou), Egeria, Mediterranean Medieval places of pilgrimage. Athens. Hellenic Ministry of Culture, Directorate of Byzantine and Post-byzantine Antiquities.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
