КАКО СЕ ЧИТАО СРБЉАК? РЕЦЕПЕЦИЈА СРБЉАКА (СКЗ, 1970) ОД ЊЕГОВОГ ОБЈАВЉИВАЊА ДО НАШИХ ДАНА
Abstract
У овом раду настојимо да испратимо разна читања Србљака који је изашао пре тачно педесет година у издању Српске књижевне задруге. Да бисмо разумели поједине савремене критизерске осврте на ово издање, вратили смо се раним критикама, са којима настављамо дискусију о важним питањима наше медиевистике, од издавања химнографских текстова до поетике старе српске књижевности. Основна
намера нашег прилога је преиспитивање рецепције средњовековне књижевности у српској књижевној критици, на примеру ове темељне књиге наше старе црквене поезије, о којој су изречени разни судови и која не престаје да изазива опречне реакције ни пола века касније.
References
Београд: СКЗ
Бичков, Виктор Васиљевич (2012): Кратка историја византијске естетике.
Београд: Службени гласник
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности. Београд:
СКЗ
Бојовић, Драгиша (2017): ,,Апологијом књижевности против духа
кривотворења“. У: Лицеум, 23, Крагујевац
Бубало, Ђорђе (2009): Писана реч у српском средњем веку : значај и употреба
писаних докумената у средњовековном српском друштву. Београд: Стубови културе
Бубало, Ђорђе (2016) ,,Писменост у средњовековној Српској земљи“. Свет
српске рукописне књиге XII-XVII век. Београд: САНУ, стр. 21 – 35
Величковић, Ненад (2016): ,,Просвијећени национализам у настави
књижевности“. Књижевна историја 158, Београд: ИКУМ, стр. 313 – 326
Величковић, Ненад (2017): Лажа и апанажа. О употреби књижевности у
образовању. Београд: Фабрика књига
Давидовић, Милена (2016): ,,Српски скрипторији од XII до XVII века“. Свет
српске рукописне књиге XII-XVII век, ур. Београд: САНУ стр. 49 – 69
Димитријевић, Владимир (2016): ,,Шта је опасније за образовање: патриотизам
или неолиберални капитализам?“ Књижевна историја 159, Београд: ИКУМ, стр. 341 – 355
Дојчиновић, Данијел (2012): ,,Национални идентитет у старој српској црквеној
поезији“. Филологија и универзитет : тематски зборник радова, Наука и савремени
универзитет, 1, стр. 879-894
Драгојловић, Драгољуб (1972): ,,Србљак“. Књижевна историја, год. 4, бр. 15,
Београд: ИКУМ, стр. 537 – 540
Илић, Дејан (2014): ,,Либертаријанска антидемократија и елитизам“. Пешчаник
https://pescanik.net/libertarijanska-antidemokratija-i-elitizam/
Јовановић, Томислав (2013): Стара српска поезија, записи и натписи, аренге.
Нови Сад: Издавачки центар Матице српске
Курцијус, Ернст Роберт (1996): Европска књижевност и латински средњи век.
Београд:СКЗ
Лихачов, Дмитриј Сергејевич (1972): Поетика старе руске књижевности.
Београд: СКЗ
Наумов, Александар (2009): Старо и ново. Студије о књижевности
православних Словена. Ниш: Центар за црквене студије
Николић, Ненад (2015): Проблеми савремене књижевне историје: критичка
пролегомена за обнову националних књижевности и њихових историја. Нови Сад:
Академска књига
Петровић, Светозар (1972): Природа критике. Загреб: Либер
Петровић, Светозар (2007): ,,О издавању средњовјековног пјесничког текста“.
Списи о старијој књижевности. Београд: Фабрика књига
Плаовић, Ирена (2016): ,,Српска средњовековна слова и похвале и њихово
реторичко наслеђе“. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима. Год. 12, Београд: Филолошки факултет, стр. 233-244
Поповић, Тања (2019): Источни канон. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка
књижарница Зорана Стојановића
Стојковић, Андрија (1972): ,,О филозофској поруци и значају Србљака“. Зборник
за друштвене науке Матице српске св. 57. Нови Сад: Матица српска, стр. 155 – 163
Суботин Голубовић, Татјана (2016): ,,Литургијски рукописи“ Свет српске
рукописне књиге (XII-XVII век). Београд : САНУ, стр. 89 – 109
Трифуновић, Ђорђе (1970): ,,Стара српска црквена поезија“. О Србљаку.
Студије. Београд:СКЗ
Трифуновић, Ђорђе (1990): Азбучник српских средњовековних књижевних
појмова. Београд: Нолит
Шпадијер, Ирена (2004): ,,Живот с књигом.“ Приватни живот у српским
земљама средњег века. Ур. Даница Поповић, Смиља Марјановић Душанић. Београд:
Клио, стр. 447 – 470
Шпадијер, Ирена (1996): ,,Проблем жанра у средњовјековној књижевности“.
Књижевна историја, XXVIII, 100, Београд: ИКУМ, стр. 365 – 373
Шпадијер, Ирена (2019): ,,Српска химнографија у доба архиепископије“.
Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића. Београд:
САНУ
Шпадијер, Ирена (2016): ,,Стара српска књижевност и средњовековно
рукописно наслеђе“. Свет српске рукописне књиге XII-XVII век. Београд: САНУ, стр. 131
– 153
Шпадијер, Ирена (2019б): Почеци српске химнографије.Савина служба светом
Симеону. Београд: Чигоја штампа
Шпадиер, Ирена (2018): ,,Антологический состав хиландарской рукописи №
505“. Imperium Bulgariae. Studia in honorem annorum LX Georgii N. Nikolov / Българско
царство. Сборник в чест на 60-годишнината на доц. др Георги Н. Николов, ред. А.
Николов, София, стр. 815–827.
Canfora, Luciano (2002): Il Copista come autore. Palermo: Sellerio editore
Kakridis, Ioannis (1988): “Codex 88 des Klosters Dečani und seine griechischen
Vorlagen. Ein Kapitel der serbisch-byzantinischen Literaturbeziehungen im 14. Jahrhundert”.
Kakridis, Ioannis,Taseva, Lora (2014): Gegen die Lateiner Traktate von Gregorios
Palamas und Barlaam von Kalabrien in kirchenslavischer Übersetzung, Weiher – Freiburg
Picchio, Riccardo (1973): Models and Patterns in the Literary Tradition of Medieval
Orthodox Slavdom. Hague: Mouton Publishers
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
