КОМУНИКАЦИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ РАНОГ РУСКОГ МОНАШТВА ПРЕМА КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОМ ПАТЕРИКУ

  • Ксенија Кончаревић
  • Софија Ковачевић
Keywords: Комуникациона култура, рано руско монаштво, Кијево-печерски патерик, вербално и невербално комуникационо понашање

Abstract

У овом раду намера нам је да проучимо комуникациону културу раног руског монаштва из дијахронијске перспективе. Наше истраживање биће
усмерено на идентификацију, систематизацију и анализу комуникационих норми прихваћених у Кијево-печерском манастиру по ситуативном моделу. Размотрићемо норме вербалног и невербалног аскетског комуникационог понашања XI и XII века на основу Кијево-печерског патерика, списа који ће умногоме дефинисати одлике руске аскетске комуникационе културе и у потоњим монашким типицима.

References

Абрамович, Д. И. (1902). Изслѣдованiе о Кiево-печерскомъ патерикѣ какъ
историко-литературномъ памятникѣ. С. Петербургъ: Императорская Академия Наук.
Булгаков, М. (1995). История Русской Церкви, т. II. Москва: Спасо-
Преображенский Валаамский монастырь.
Елагин, В. С., Шаланова, И. И. (2000). Духовный мир Киево-Печерского
патерикa. Новосибирск: Новосибирский государственный педагогический институт.
Јањић, Д. (2006). Прилог проучавању развоја монаштва. Црквене студије, 4, 349-
357.
Кiево-печерский патерикъ или сказания о житiи и подвигахъ святыхъ
угодниковъ Кiево-печерской лавры (1999). Москва: Изд. им. Св. Игнатия
Ставропольского.
Кончаревић, К. (2007). Древни руски манастирски типици као материјал за
проучавање комуникативног понашања монаха. Црквене студије, 4, 339-370.
Кончаревић, К. (2008). Патристички списи као извор за проучавање аскетске
комуникацијске културе. Црквене студије, 5, 81-105.
Кончаревић, К. (2013). Сакрална комуникација. Норме. Традиције. Средства.
Београд: Институт за теолошка истраживања, 2013.
Николаевский, П. Ф. (2010). Киевопечерский монастырь в Древней России.
Христианское чтение, 1876, 1, 15-36.
Олышевская, Л. А., Травников, С. Н. (1999). Древнерусские патерики. Москва:
Наука.
Стернин, И. А. (2008). Теоретические и прикладные проблемы языкознания.
Избранные работы. Воронеж: Истоки.
Тутеков, С. (2006). Подвигът като екзистенциален път на общение : (кинонийни
измерения на аскезата в богословското учение на Св. Максим Изповедник). Црквене
студије, 3, 47-60.
Федотов, Г. П. (1959). Святые древней Руси (X–XVIIст.). New York: St. Tikhon
Press.
Я. Н. Щапов (ред.) (2003), Письменные памятники истории Древней Руси.
Санкт-Петербург: БЛИЦ Год.
Published
2021-03-03
Issue
No 18 (2021): CHURCH STUDIES 18 (2021)
Section
Articles

Authors who publish with this journal agree to the following terms:

a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.

b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.

c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).