ПОЛИТИЧКА И ЦРКВЕНА ПОЗАДИНА МОНАШЕЊА КРАЉА ДРАГУТИНА
Abstract
У раду се анализира монашење краља Драгутина, са посебним освртом на политичку позадину тог чина. Канонски прописан обред примања велике схиме подудара се са описом Драгутиновог монашења у последњем делу његовог житија. Такође, уочени су дубљи мотиви који су бившег владара навели на повлачење из световног живота и абдикацију у корист сина Владислава. Они се доводе у везу са краљевим односом са братом Милутином и актуелним проблемом наследника српског престола.
References
Извори
ВИИНЈ VI: Фрањо Баришић, Божидар Ферјанчић (ур.) (1986): Византијски
извори за историју народа Југославије VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
Данило II (1935): Животи краљева и архиепископа српских (приредио Лазар
Мирковић), Београд.
Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог
зборника. (приредио Гордон Мак Даниел) Београд.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Светога Симеона. (приредила
Радмила Маринковић), Београд.
Марјановић-Душанић, Смиља (2002): „Повеља краља Милутина опатији Свете
Марије Ратачке“. у: Стари српски архив 1, Београд, 13-30.
Порчић, Небојша (2002): „Писмо краља Владислава II дубровачком кнезу и
општини“. у: Стари српски архив 1, Београд, 31-55.
Радић, Радивој (2005): „Краљ Милутин у венецијанском документу из 1313.
године“, у: Манастир Бањска и доба краља Милутина: зборник са научног скупа
одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Ниш, 91-96.
Свети Сава (2008): Свети Сава, сабрани списи (приредио Димитрије
Богдановић), Београд.
Теодосије (1988): Житија (приредио Димитрије Богдановић), Београд.
Трифуновић, Ђорђе (2011). Повеља краља Милутина манастиру Бањска;
Светостефанска хрисовуља 2. Београд.
Литература
Goldfus, Haim (1995): „The Monastery of St. Theoctistus in Judean desert“. у: Liber
Annuus 45, Paris, 247-292.
Patrich, Joseph (1995). Sabas, Leader of Palestinian Monasticism. Washington:
Dumbarton Oaks Studies.
Алексић, Владимир (2006): „Византија – држава и народ - у делу Razgovor ugodni
naroda Slovinskoga Андрије Качића Миошића“. у: Ниш и Византија 5, Ниш, 545-563.
Алексић, Владимир (2015): „Српски деспот, монах Доротеј - великосхимник
Јован Каливит“. у: Натписи и записи 1, Београд, 131-139.
Алексић, Владимир, Обрадовић, Душан (2017): „Брачна политика краља
Милутина и сукоб Стефана Дечанског и Константина“. у: Београдски историјски гласник
8, Београд, 21-39.
Благојевић, Милош (1991): „Српско краљевство и "државе" у делу Данила II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 139-155.
Благојевић, Милош (2001). Државна управа у српским средњовековним
земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (2004): „Српске владарке-ктитори Хиландара“. у:
Хиландарски зборник 11, Београд, 7-26.
Благојевић, Милош (2008): „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и
Лазаревића“. у: Глас САНУ, одељење историјских наука 14, 1-40.
Божанић, Снежана (2006). Ибарско језгро светостефанског властелинства.
Историјски архив "Срем"; Нови Сад : Филозофски факултет.
Божић, Иван (1956): „Коњ добри и оружје: уз члан 48. Душановог законика“. у:
Зборник Матице српске 13/14, 85-92.
Бојовић, Бошко (1999). Краљевство и светост: политичка филозофија
средњовековне Србије. Београд: Службени лист СРЈ.
Велимировић, Николај (2001). Охридски пролог. Охрид: Канео.
Влаховић, Влајко (1933): „Литургички материјал у старим српским
биографијама 13. века: Крсни знак“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 8, св. 1, 60-78.
Војводић, Драган (2016): „Родословне представе и идеја прародитељства у
манастиру Студеници“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник
радова са научног скупа, Београд, 253-268.
Гранић, Филарет (1935): „Одредбе Хиландарског типика Св.Саве о ступању у
манастирску заједницу и у делокругу братског сабора“. у: Гласник СНД 15 (1935),
Београд, 53-60.
Грујић, Радослав (1932): „Велика схимна кнегиње Милице, удовице Лазареве“.
у: Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 237–239.
Грујић, Радослав (1932а): „Промена имена при монашењу код средњовековних
Срба“, Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 239-240.
Динић, Михаило (1951): „Област краља Драгутина после Дежева“. у: Глас САН
203, Београд, 61-82.
Динић, Михаило (1955): „Однос између краља Милутина и Драгутина“. у: ЗРВИ
3, Београд, 49-80.
Ђорђевић, Иван (1987): „Представа Светог Саве Јерусалимског у студеничкој
Богородичиној цркви“. у: Богословље: орган Православног богословског факултета у
Београду, год. 31, бр. 1, 171-182.
Ђурић, Иван (1991): „Дежевски сабор у делу Данила II“. у: Архиепископ Данило
Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987.
године, САНУ, Београд, 169-197.
Живковић, Војислав. "Континуитет грађанског рата Драгутина и Милутина" у:
Византијско-словенска Чтенија III, Зборник радова са Међународне научне
конференције, одржане 23. новембра 2019. године на Универзитету у Нишу, Центар за
византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за
црквене студије, Ниш 2020, 237-250.
Живојиновић, Мирјана (1980): „Житије архиепископа Данила II као извор за
ратовање Каталинске компаније“ у: ЗРВИ 19, Београд, 251-273.
Ивановић, Милош (2016): „Насилне промене на српском престолу у Даниловом
зборнику“. у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности 8,
Научни скуп Деспотовац-Манасија, Деспотовац-Београд, 113-129.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополитије српске цркве у средњем
веку. Београд: Народна књига.
Јанковић, Марија (1991): „Данило, бањски и хумски епископ“. у: Архиепископ
Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти
1987. године, САНУ, Београд, 83-88.
Јањић, Драгана (2009): „Бањска епископија и разлози њеног оснивања“. у:
Баштина: св. 27, Приштина, 103-114.
Јањић, Драгана (2019): „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“. у:
Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 35-45.
Јечменица, Дејан (2018). Немањићи другог реда, Београд: Филозофски факултет.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1991): „Доментијан и архиепископ Данило II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 237-243.
Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна
задруга.
Калић, Јованка (1996): „Рашки престо краља Стефана Драгутина“. у: Свети
Ахилије у Ариљу: историја, уметност: зборник радова са научног скупа, 7-11.
Капиџија, Елмедина (2010): „Вјерска политика „сремског краља“ Драгутина“. у:
Хисторијска трагања 5, Сарајево, 187-202.
Кисас, Сотириос (1991): „Данило II и солунска околина: белешке о византијско-
српским односима почетком 14. века“. у: Архиепископ Данило Други и његово доба,
међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987. године, САНУ, Београд,
29-39.
Коматина, Ивана (2014): „Ана Дандоло - прва српска краљица?“, у: Зборник
Матице српске за историју св. 89, Нови Сад, 7-22.
Коматина, Ивана (2017): „Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до
1402. године“. у: Зборник радова Ниш и Византија 16, 51-66.
Копривица, Марија (2015): „ „Држава“ краљице Јелене“. у: Јелена – краљица,
монахиња, светитељка: тематски зборник радова посвећен краљици Јелени, Манастир
Градац, 15-26.
Копривица, Марија (2019): „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“.
у: Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 167-179.
Костић, Драгутин (1937): „Двоструко монашко име краљице Јелене, удовице
Вукашинове“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду,
година 12, св. 3-4, 262-266.
Крстић, Александар (2016): „The rival and the vasal of Charles Robert of Anjou:
King Vladislav II Nemanjić“. у: Banatica 26-2, 33-51.
Крстић, Дарко (2016): „Стефан Дечански као антипод изгубљеном сину (Лк
15,11-32) - библијска апологија краља Милутина у списима Данила Другог“. у: Philologia
Mediana : годишњак за српску и компаративну књижевност. год. 8, бр. 8, 87-98.
Лазаревић, Драгана (1990): „Територија краља Драгутина“. у: Гласник
Историјског архива Ваљева 25, Историјски архив Ваљево, 5-26.
Ласкарис, Михаило (1997). Византијске принцезе у средњовековној Србији.
Подгорица: Унирекс
Мак Даниел, Гордон (1985): „Данилов зборник као Данилов „festschrift“. у:
НССУВД 14/1, Београд, 177-181.
Мак Даниел, Гордон (1991): „Генезис и састављање Даниловог зборника“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 217-224.
Маловић, Марица (1979). Стефан Дечански и Зета. Титоград: Историјски
институт Црне Горе.
Маринковић, Радмила (1998): „Лик краља Драгутина у Даниловом зборнику“. у:
Рачански зборник 3, Бајина Башта, 105-122.
Марјановић-Душанић Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд:
Клио.
Марјановић-Душанић, Смиља (2007). Свети краљ, култ Стефана Дечанског,
Београд: САНУ
Милутиновић, Бранислав, Радић, Радивој (1994): „О времену замонашења
царице Јелене : једна претпоставка“. у: ЗРВИ 33, Београд, 195-202.
Мирковић, Лазар (1926). Православна литургика II. Београд: Родољуб.
Митровић, Катарина, Копривица, Марија (2016): „Београдско-мачванска
епископија између православља и католичанства“. у: Прилози за КЈИФ 82, Београд, 3-18.
Михаљчић, Раде, Ћирковић, Сима (1999). Лексикон српског средњег века,
Београд: Knowledge.
Мишић, Синиша (1997): „Земља у држави Немањића“. у: Годишњак за
друштвену историју, год. 4, бр. 2/3, 133-146.
Мишић, Синиша (2009): „Српско-бугарски односи на крају 13. века“. у: ЗРВИ 46,
Београд, 333-340.
Мишић, Синиша (2011): „Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића“. у:
Стефан Немања и Топлица, зборник радова Центар за црквене студије, Ниш, 19-25.
Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд:
Научно дело.
Павловић, Леонтије (1965). Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево:
Народни музеј.
Петковић, Сретен (1987): „Представа светог Саве Јерусалимског у олтару пећке
цркве Светих апостола“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 31, св. 1, 171-182.
Петровић, Владета, Фостиков, Александра (2014): „Цркве и манастири у
повељама кнегиње Милице“. у: Кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њено доба :
тематски зборник, радови са научног симпозијума одржаног 12. септембра 2014. године
у Манастиру Љубостиња, Трстеник : Народни универзитет Трстеник : Народна
библиотека "Јефимија"; Београд : Филозофски факултет, 127-137.
Петровић, Соња (2001): „Нешто о општим местима: пад с коња“. у: Словенско
средњовековно наслеђе, Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд, 443-
462.
Пириватрић, Срђан (2011): „Податак Нићифора Григоре о хронологији брака
Стефана Дечанског и Марије Палеолог”. у: Споменица академика Симе Ћирковића,
Византолошки институт САНУ, 337-347.
Поповић, Даница (1999/2000): „Култ краља Драгутина, монаха Теоктиста“. у:
ЗРВИ 38, Београд, 309-326.
Поповић, Даница (2013): „Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен међу
светитеље? Прилог проучавању владарске „канонизације“ у средњовековној Србији“. у:
ЗРВИ 50/2, Београд, 573-585.
Поповић, Мирослав (2016): „Стефан Драгутин и римокатоличка црква“. у:
Баштина: св. 41, Приштина, 77-99.
Поповић, Мирослав (2017): „Један осврт на питање култа Стефана Драгутина у
нашој историографији“. у: Наш траг, часопис за књижевност, уметност и културу 1-4,
Велика Плана, 205-217.
Поповић, Павле (2000). Стара српска књижевност. Београд: ЗУНС.
Радојичић, Ђорђе (1936): „Зашто је Студеница посвећена св. Богородици
Благодетелници (Евергетиди)“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 11, св. 3, 294-300.
Радојчић, Светозар (1986): „Краљева црква у Студеници“. у: Осам векова
Студенице. Зборник радова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве,
Београд, 207-214.
Ружичић, Гојко (1972): „Црквена припаност краља Драгутина“. у: Зборник
Матице српске за историју 6, Нови Сад, 85-86
Станојевић, Станоје (1935). Краљ Урош. Београд: Геце Кон.
Станојевић, Станоје, Соловјев Александар (1933): „Кад је умро краљ Радослав?“.
у: Глас СKA CLVI, Београд, 161—169.
Тодић, Бранислав (2016): „Задужбине краља Милутина у делу архиепископа
Данила Другог“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник радова са
научног скупа, Београд, 133-156.
Тончева, Христина (2019): „Великата ангелска схима в зографски требник от XIII
век“. Црквене студије 16/2, Ниш, 609-618.
Трифуновић, Ђорђе (1976). Проза архиепископа Данила II. Београд: „Вук
Караџић“.
Троицки, Сергије (1940): „Надлежност у погледу примања монаха у манастир
(канонска норма)“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 15, св. 3-4, 294-309.
Ћирковић, Сима (1981): „Београд под краљем Душаном?“. у: Зборник
историјског музеја Србије 17-18, Београд, 37-45.
Ћирковић, Сима (1998): „Краљ Стефан Драгутин“. Рачански зборник 3, Бајина
Башта, 11-20.
Узелац, Александар (2011): „Најамничке војске краља Стефана Уроша II
Милутина“. у: Војно-историјски гласник 2, Београд, 9-27.
Узелац, Александар (2014): „О српској принцези и бугарској царици Ани: прилог
познавању бракова краља Милутина“. у: Историјски часопис 63, Београд, 29-46.
Узелац, Александар (2015). Под сенком пса; Татари и јужнословенске земље у
другој половини 13. века. Београд: Утопија.
Харди, Ђура (2007): „Да ли је у Митровици 1314. године дошло до сусрета
сремског краља Драгутина и угарског краља Карла Роберта?“. у: Споменица историјског
архива Срем 6, Сремска Митровица, 100-111.
Харди, Ђура (2019): „О дипломатској мисији Светог Саве код угарског краља
Андрије II“. у: Црквене студије 16/1, 235-248.
Цвитковац, Немања (2019): „Црквена припадност краља Драгутина после 1291.
године“. у: Баштина, св. 48, Приштина, 355-371.
Шуица, Марко (1997): „Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398.
године“. у: Историјски гласник: Орган Историјског друштва 1-2, 7-24.
ВИИНЈ VI: Фрањо Баришић, Божидар Ферјанчић (ур.) (1986): Византијски
извори за историју народа Југославије VI. Београд: Византолошки институт САНУ.
Данило II (1935): Животи краљева и архиепископа српских (приредио Лазар
Мирковић), Београд.
Данилови настављачи (1989): Данилов ученик, други настављачи Даниловог
зборника. (приредио Гордон Мак Даниел) Београд.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Светога Симеона. (приредила
Радмила Маринковић), Београд.
Марјановић-Душанић, Смиља (2002): „Повеља краља Милутина опатији Свете
Марије Ратачке“. у: Стари српски архив 1, Београд, 13-30.
Порчић, Небојша (2002): „Писмо краља Владислава II дубровачком кнезу и
општини“. у: Стари српски архив 1, Београд, 31-55.
Радић, Радивој (2005): „Краљ Милутин у венецијанском документу из 1313.
године“, у: Манастир Бањска и доба краља Милутина: зборник са научног скупа
одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Ниш, 91-96.
Свети Сава (2008): Свети Сава, сабрани списи (приредио Димитрије
Богдановић), Београд.
Теодосије (1988): Житија (приредио Димитрије Богдановић), Београд.
Трифуновић, Ђорђе (2011). Повеља краља Милутина манастиру Бањска;
Светостефанска хрисовуља 2. Београд.
Литература
Goldfus, Haim (1995): „The Monastery of St. Theoctistus in Judean desert“. у: Liber
Annuus 45, Paris, 247-292.
Patrich, Joseph (1995). Sabas, Leader of Palestinian Monasticism. Washington:
Dumbarton Oaks Studies.
Алексић, Владимир (2006): „Византија – држава и народ - у делу Razgovor ugodni
naroda Slovinskoga Андрије Качића Миошића“. у: Ниш и Византија 5, Ниш, 545-563.
Алексић, Владимир (2015): „Српски деспот, монах Доротеј - великосхимник
Јован Каливит“. у: Натписи и записи 1, Београд, 131-139.
Алексић, Владимир, Обрадовић, Душан (2017): „Брачна политика краља
Милутина и сукоб Стефана Дечанског и Константина“. у: Београдски историјски гласник
8, Београд, 21-39.
Благојевић, Милош (1991): „Српско краљевство и "државе" у делу Данила II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 139-155.
Благојевић, Милош (2001). Државна управа у српским средњовековним
земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (2004): „Српске владарке-ктитори Хиландара“. у:
Хиландарски зборник 11, Београд, 7-26.
Благојевић, Милош (2008): „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и
Лазаревића“. у: Глас САНУ, одељење историјских наука 14, 1-40.
Божанић, Снежана (2006). Ибарско језгро светостефанског властелинства.
Историјски архив "Срем"; Нови Сад : Филозофски факултет.
Божић, Иван (1956): „Коњ добри и оружје: уз члан 48. Душановог законика“. у:
Зборник Матице српске 13/14, 85-92.
Бојовић, Бошко (1999). Краљевство и светост: политичка филозофија
средњовековне Србије. Београд: Службени лист СРЈ.
Велимировић, Николај (2001). Охридски пролог. Охрид: Канео.
Влаховић, Влајко (1933): „Литургички материјал у старим српским
биографијама 13. века: Крсни знак“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 8, св. 1, 60-78.
Војводић, Драган (2016): „Родословне представе и идеја прародитељства у
манастиру Студеници“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник
радова са научног скупа, Београд, 253-268.
Гранић, Филарет (1935): „Одредбе Хиландарског типика Св.Саве о ступању у
манастирску заједницу и у делокругу братског сабора“. у: Гласник СНД 15 (1935),
Београд, 53-60.
Грујић, Радослав (1932): „Велика схимна кнегиње Милице, удовице Лазареве“.
у: Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 237–239.
Грујић, Радослав (1932а): „Промена имена при монашењу код средњовековних
Срба“, Гласник Скопског научног друштва, 11, Скопље, 239-240.
Динић, Михаило (1951): „Област краља Драгутина после Дежева“. у: Глас САН
203, Београд, 61-82.
Динић, Михаило (1955): „Однос између краља Милутина и Драгутина“. у: ЗРВИ
3, Београд, 49-80.
Ђорђевић, Иван (1987): „Представа Светог Саве Јерусалимског у студеничкој
Богородичиној цркви“. у: Богословље: орган Православног богословског факултета у
Београду, год. 31, бр. 1, 171-182.
Ђурић, Иван (1991): „Дежевски сабор у делу Данила II“. у: Архиепископ Данило
Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987.
године, САНУ, Београд, 169-197.
Живковић, Војислав. "Континуитет грађанског рата Драгутина и Милутина" у:
Византијско-словенска Чтенија III, Зборник радова са Међународне научне
конференције, одржане 23. новембра 2019. године на Универзитету у Нишу, Центар за
византијско-словенске студије : Међународни центар за православне студије : Центар за
црквене студије, Ниш 2020, 237-250.
Живојиновић, Мирјана (1980): „Житије архиепископа Данила II као извор за
ратовање Каталинске компаније“ у: ЗРВИ 19, Београд, 251-273.
Ивановић, Милош (2016): „Насилне промене на српском престолу у Даниловом
зборнику“. у: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности 8,
Научни скуп Деспотовац-Манасија, Деспотовац-Београд, 113-129.
Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополитије српске цркве у средњем
веку. Београд: Народна књига.
Јанковић, Марија (1991): „Данило, бањски и хумски епископ“. у: Архиепископ
Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година од смрти
1987. године, САНУ, Београд, 83-88.
Јањић, Драгана (2009): „Бањска епископија и разлози њеног оснивања“. у:
Баштина: св. 27, Приштина, 103-114.
Јањић, Драгана (2019): „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“. у:
Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 35-45.
Јечменица, Дејан (2018). Немањићи другог реда, Београд: Филозофски факултет.
Јухас-Георгиевска, Љиљана (1991): „Доментијан и архиепископ Данило II“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 237-243.
Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна
задруга.
Калић, Јованка (1996): „Рашки престо краља Стефана Драгутина“. у: Свети
Ахилије у Ариљу: историја, уметност: зборник радова са научног скупа, 7-11.
Капиџија, Елмедина (2010): „Вјерска политика „сремског краља“ Драгутина“. у:
Хисторијска трагања 5, Сарајево, 187-202.
Кисас, Сотириос (1991): „Данило II и солунска околина: белешке о византијско-
српским односима почетком 14. века“. у: Архиепископ Данило Други и његово доба,
међународни научни скуп поводом 650 година од смрти 1987. године, САНУ, Београд,
29-39.
Коматина, Ивана (2014): „Ана Дандоло - прва српска краљица?“, у: Зборник
Матице српске за историју св. 89, Нови Сад, 7-22.
Коматина, Ивана (2017): „Rex Serviae у угарској краљевској титули од 1202. до
1402. године“. у: Зборник радова Ниш и Византија 16, 51-66.
Копривица, Марија (2015): „ „Држава“ краљице Јелене“. у: Јелена – краљица,
монахиња, светитељка: тематски зборник радова посвећен краљици Јелени, Манастир
Градац, 15-26.
Копривица, Марија (2019): „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“.
у: Зборник радова: Православно монаштво, Центар за црквене студије, Ниш, 167-179.
Костић, Драгутин (1937): „Двоструко монашко име краљице Јелене, удовице
Вукашинове“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду,
година 12, св. 3-4, 262-266.
Крстић, Александар (2016): „The rival and the vasal of Charles Robert of Anjou:
King Vladislav II Nemanjić“. у: Banatica 26-2, 33-51.
Крстић, Дарко (2016): „Стефан Дечански као антипод изгубљеном сину (Лк
15,11-32) - библијска апологија краља Милутина у списима Данила Другог“. у: Philologia
Mediana : годишњак за српску и компаративну књижевност. год. 8, бр. 8, 87-98.
Лазаревић, Драгана (1990): „Територија краља Драгутина“. у: Гласник
Историјског архива Ваљева 25, Историјски архив Ваљево, 5-26.
Ласкарис, Михаило (1997). Византијске принцезе у средњовековној Србији.
Подгорица: Унирекс
Мак Даниел, Гордон (1985): „Данилов зборник као Данилов „festschrift“. у:
НССУВД 14/1, Београд, 177-181.
Мак Даниел, Гордон (1991): „Генезис и састављање Даниловог зборника“. у:
Архиепископ Данило Други и његово доба, међународни научни скуп поводом 650 година
од смрти 1987. године, САНУ, Београд, 217-224.
Маловић, Марица (1979). Стефан Дечански и Зета. Титоград: Историјски
институт Црне Горе.
Маринковић, Радмила (1998): „Лик краља Драгутина у Даниловом зборнику“. у:
Рачански зборник 3, Бајина Башта, 105-122.
Марјановић-Душанић Смиља (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд:
Клио.
Марјановић-Душанић, Смиља (2007). Свети краљ, култ Стефана Дечанског,
Београд: САНУ
Милутиновић, Бранислав, Радић, Радивој (1994): „О времену замонашења
царице Јелене : једна претпоставка“. у: ЗРВИ 33, Београд, 195-202.
Мирковић, Лазар (1926). Православна литургика II. Београд: Родољуб.
Митровић, Катарина, Копривица, Марија (2016): „Београдско-мачванска
епископија између православља и католичанства“. у: Прилози за КЈИФ 82, Београд, 3-18.
Михаљчић, Раде, Ћирковић, Сима (1999). Лексикон српског средњег века,
Београд: Knowledge.
Мишић, Синиша (1997): „Земља у држави Немањића“. у: Годишњак за
друштвену историју, год. 4, бр. 2/3, 133-146.
Мишић, Синиша (2009): „Српско-бугарски односи на крају 13. века“. у: ЗРВИ 46,
Београд, 333-340.
Мишић, Синиша (2011): „Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића“. у:
Стефан Немања и Топлица, зборник радова Центар за црквене студије, Ниш, 19-25.
Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд:
Научно дело.
Павловић, Леонтије (1965). Култови лица код Срба и Македонаца. Смедерево:
Народни музеј.
Петковић, Сретен (1987): „Представа светог Саве Јерусалимског у олтару пећке
цркве Светих апостола“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 31, св. 1, 171-182.
Петровић, Владета, Фостиков, Александра (2014): „Цркве и манастири у
повељама кнегиње Милице“. у: Кнегиња Милица - монахиња Јевгенија и њено доба :
тематски зборник, радови са научног симпозијума одржаног 12. септембра 2014. године
у Манастиру Љубостиња, Трстеник : Народни универзитет Трстеник : Народна
библиотека "Јефимија"; Београд : Филозофски факултет, 127-137.
Петровић, Соња (2001): „Нешто о општим местима: пад с коња“. у: Словенско
средњовековно наслеђе, Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд, 443-
462.
Пириватрић, Срђан (2011): „Податак Нићифора Григоре о хронологији брака
Стефана Дечанског и Марије Палеолог”. у: Споменица академика Симе Ћирковића,
Византолошки институт САНУ, 337-347.
Поповић, Даница (1999/2000): „Култ краља Драгутина, монаха Теоктиста“. у:
ЗРВИ 38, Београд, 309-326.
Поповић, Даница (2013): „Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен међу
светитеље? Прилог проучавању владарске „канонизације“ у средњовековној Србији“. у:
ЗРВИ 50/2, Београд, 573-585.
Поповић, Мирослав (2016): „Стефан Драгутин и римокатоличка црква“. у:
Баштина: св. 41, Приштина, 77-99.
Поповић, Мирослав (2017): „Један осврт на питање култа Стефана Драгутина у
нашој историографији“. у: Наш траг, часопис за књижевност, уметност и културу 1-4,
Велика Плана, 205-217.
Поповић, Павле (2000). Стара српска књижевност. Београд: ЗУНС.
Радојичић, Ђорђе (1936): „Зашто је Студеница посвећена св. Богородици
Благодетелници (Евергетиди)“. у: Богословље: Орган Православног богословског
факултета у Београду, година 11, св. 3, 294-300.
Радојчић, Светозар (1986): „Краљева црква у Студеници“. у: Осам векова
Студенице. Зборник радова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве,
Београд, 207-214.
Ружичић, Гојко (1972): „Црквена припаност краља Драгутина“. у: Зборник
Матице српске за историју 6, Нови Сад, 85-86
Станојевић, Станоје (1935). Краљ Урош. Београд: Геце Кон.
Станојевић, Станоје, Соловјев Александар (1933): „Кад је умро краљ Радослав?“.
у: Глас СKA CLVI, Београд, 161—169.
Тодић, Бранислав (2016): „Задужбине краља Милутина у делу архиепископа
Данила Другог“. у: Манастир Студеница: 700 година Краљеве цркве, Зборник радова са
научног скупа, Београд, 133-156.
Тончева, Христина (2019): „Великата ангелска схима в зографски требник от XIII
век“. Црквене студије 16/2, Ниш, 609-618.
Трифуновић, Ђорђе (1976). Проза архиепископа Данила II. Београд: „Вук
Караџић“.
Троицки, Сергије (1940): „Надлежност у погледу примања монаха у манастир
(канонска норма)“. у: Богословље: Орган Православног богословског факултета у
Београду, година 15, св. 3-4, 294-309.
Ћирковић, Сима (1981): „Београд под краљем Душаном?“. у: Зборник
историјског музеја Србије 17-18, Београд, 37-45.
Ћирковић, Сима (1998): „Краљ Стефан Драгутин“. Рачански зборник 3, Бајина
Башта, 11-20.
Узелац, Александар (2011): „Најамничке војске краља Стефана Уроша II
Милутина“. у: Војно-историјски гласник 2, Београд, 9-27.
Узелац, Александар (2014): „О српској принцези и бугарској царици Ани: прилог
познавању бракова краља Милутина“. у: Историјски часопис 63, Београд, 29-46.
Узелац, Александар (2015). Под сенком пса; Татари и јужнословенске земље у
другој половини 13. века. Београд: Утопија.
Харди, Ђура (2007): „Да ли је у Митровици 1314. године дошло до сусрета
сремског краља Драгутина и угарског краља Карла Роберта?“. у: Споменица историјског
архива Срем 6, Сремска Митровица, 100-111.
Харди, Ђура (2019): „О дипломатској мисији Светог Саве код угарског краља
Андрије II“. у: Црквене студије 16/1, 235-248.
Цвитковац, Немања (2019): „Црквена припадност краља Драгутина после 1291.
године“. у: Баштина, св. 48, Приштина, 355-371.
Шуица, Марко (1997): „Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398.
године“. у: Историјски гласник: Орган Историјског друштва 1-2, 7-24.
Published
2021-03-03
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
