УПУТСТВО О РАЗДРОБЉЕЊУ АГНЕЦА У СРПСКОЈ ЛИТУРГИЈСКОЈ ТРАДИЦИЈИ XVII И ПРВЕ ЧЕТВРТИНЕ XVIII ВЕКА
Abstract
Намера рада јесте покушај историјско-литургичког осврта на питање увођења текста Упутство о раздробљењу Агнеца у српску литургијску праксу. У раду се хронолошки прецизира када се овај указ појављује у српским рукописима, али и какве су теолошке импликације увођења такве праксе у српске литургијаре и архијерејске чиновнике. Учињен је осврт и на мистагошко сагледавање раздробљења Агнеца у српским литургијским рукописима временског оквира којим се рад бави. На крају рада у виду додатка представљен је овај указ у неколико верзија. Кроз ове прилоге приказује се еволуција Упутства о раздробљењу Агнеца у српском литургијском предању.
References
Белокуров, Сергей Алексеевич (1891), Арсений Сухановь, I, Москва: Университетская типография.
Бернацкий, Михаил Михайлович, (2006): „Освящение поминальных частиц в контексте спора о времени пресуществления Святых Даров, состоявшегося в посл. четв. XVII в. в Москве: Глава о поминальных частицах в «Щите веры» и «Остене» (публикация
по рукописям ГИМ. Син. 346, 452, 546)“, ВПСТГУ, I: Богословие и философия, вып. 16, Томск: Православный Свято-Тихоновский
гуманитарный университет, 129–144, Бернацки, Михаил Михайлович (2009): „Спорови о времену претварања Светих
Дарова и друга питања богословско-литургијског карактера у руском богословљу 17. века“, у: Христос–Нова Пасха, књ. 4, Београд–Требиње: Свети манастири: Хиландар, Острог, Тврдош, 345–357.
Богдановић, Димитрије (1981): „Милешева као књижевно средиште“, у: Сеоски дани Сретена Вукосављевића IX, Пријепоље: Општинска заједница образовања, 93–99.
Богдановић, Димитрије (1978): Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд: САНУ.
Вукашиновић, Владимир (2016): „Српски рукописни служабници XIV и XV века – Извори за реконструкцију архијерејског последовања Свете Литургије у средњовековној Србији“, Свештена и духовна трпеза, Београд: Православни богословски факултет, 27–39.
Вукашиновић, Владимир (2016): „Кратак преглед развоја литургијског живота српске Архиепископије од XIII до XVIII века“, Свештена и духовна трпеза, Београд: Православни богословски факултет, 52–66.
Дмитриевский, Алексей Афанасьевич (1912): „Отзыв о сочинении М. И. Орлова «Литургия св. Василия Великого»“, Санкт Петербург: Сборник отчетов и премий о наградах, присуждаемых императорской Академией Наук: Отчеты за 1909 г., 176–347.
Zheltov, Мihail (2015): “The Dislokure of the Divine Liturgy by Pseudo-Gregory of Nazianzus”: Edition of the Тext and Commentary, in: Bollettino della badia greca di Grottaferrata, Vol. 12, 219–227.
Јаковљевић, Слободан (2013): „Путовање Јеротеја Рачанина у Јерусалим 1704/1705. године у контексту српског литургијског предања“, Црквене студије, бр. 10, Ниш: Центар за црквене студије, Међународни центар за православне студије,
Универзитет у Нишу, Центар за византијско-словенске студије, 417–431, Јаковљевић, Слободан (2016): „Рачански скрипторијум – извор продирања
руског и малоруског утицаја на култни и културни живот Пећке патријаршије“, у: Очување рукописног и старог штампаног наслеђа југоисточне Европе – идентитетска истраживања (међународна конференција), Београд, 18–19. новембар: Институт за
културу сакралног Монс Хемус и Институт за литургику и црквену уметност Православног Богословског факултета Универзитета у Београду, 79–86,
Јаковљевић, Слободан (2017): „(Не)читљивост култура – Старообредничке књиге међу Србима с краја 17. и почетка 18. века“, у: Старе и нове границе Европе: Идентитетска истраживања /међународна конференција/, ур. Владимир Вукашиновић, Београд, 3–4. новембар: Институт за културу сакралног Монс Хемус и Институт за литургику и црквену уметност Православног Богословског факултета
Универзитета у Београду, 140–150.
Јаковљевић, Слободан (2019): „Школа Кипријана Рачанина у Сентандреји као пример српско-руских богослужбених преплитања“ у: Богословље и духовни живот Карловачке митрополије – културолошка и образовна препилитања и узајамни односи цркава и политичких ентитета централне и југоисточне Европе од 1690. до 1918. године, Београд–Нови Сад, 17–18 децембар 2018: Институт за културу сакралног Монс Хемус и
Институт за литургику и црквену уметност Православног Богословског факултета Универзитета у Београду, 22–35.
Јаковљевић Слободан (2019), Архијерејски чиновници и литургијари рачанских скриптора у литургијском животу Српске цркве XVII и прве половине XVIII, Београд–Врњци: Центар за литургичке студије Mons Haemus, и Институт за литургику и црквену уметност.
Јевтић, Атанасије (2009): „Латинска застрањења о Св. Евхаристији и другим Св. Тајнама и утицаји истих на неке Православне“, у: Христос – Нова Пасха, књ. 4, Београд–Требиње: Свети манастири: Хиландар, Острог, Тврдош, 331–344.
Красносельцев, Николай Фомич (1878): „Толковая служба и другие сочинения относящиеся к объяснению богослужения в Древней Руси до XVIII века (библиографически обзор)“, Православный собеседник, ч. 2, Казань, 3–43.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
