ЈЕДАН ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ БОГОСЛУЖБЕНОГ УРЕЂЕЊА КОЈЕ ЈЕ У СРПСКОЈ АРХИЕПИСКОПИЈИ СПРОВЕО СВЕТИ САВА
Abstract
Проучавање богослужења Српске цркве 13. века је условљено малим бројем сачуваних извора. Деловање Светог Саве као светогорског монаха и
архимандрита је било у складу са монашком праксом његовог времена. Поставши архиепископ, Свети Сава за узор узима богослужбену праксу Цариграда, што се огледа у поретку проскомидије, у увођењу Успенског поста, као и превођење изабраних поредака из патријаршијског молитвеника за будуће потребе Српске цркве.
References
Законоправило (1991): Законоправило или Номоканон Светог Саве, Иловички
препис 1262. године (фототипско издање), (приредио М.М. Петровић). Горњи
Милановац: Дечје новине.
Никодимов типик (2007): Типик архиепископа Никодима, књига друга,
(српскословенски текст разрешио Лазар Мирковић, приредио Ђорђе Трифуновић).
Београд.
Свети Сава (2018): Студенички Типик,(са српскословенског на српски превела
др Маја Анђелковић, уредници др Маја Анђелковић и архимандрит др Тихон Ракићевић).
Манастир Студеница.
COI: Paris Coislin gr. 213, доступно на: www.gallica.bnf.fr преузето 21. августа
2019. године
Арранц (2003): Арранц S.J. М., Избранные сочинения по Литургике том III,
Евхологий Константинополя в начале XI века и Песенное последование по требнику
митрополита Киприана, Рим-Москва.
Афанасьева (2019): Афанасьева Т. И., «Евхологий Саввы Сербского» и его
рецепция в древней Руси XIII–XIV в., 144-155, доступно на: www.academia.edu преузето
19. марта 2020. године
Бернацкий, Желтов (2005): Бернацкий М.М., Желтов М., Вопросоответы
митрополита Илии Критского: Свидетельство об особенностях совершения Божестенной
литургии в нач. XII века, Вестник ПСТГУ I: 14, 23-53.
Гранић (1939): Гранић Ф., Одговори охридског архиепископа Димитрија
Хоматијана на питања српског краља Стефана Радослава, у: Светосавски зборник. Књ.2.
Београд: СКА, 147-189.
Дамаскин (2012): Преподобни Јован Дамаскин, О јересима (превод и коментари
Слободан Продић). Шибеник.
Дамаскин (2017): Преподобни Јован Дамаскин, Списи о исламу, (превод
протојереј–ставрофор др Радомир В. Поповић, мр Душица Стојковић). Београд : Свети
Оци у преводу на српски језик, књ. 10.
Доментијан (1938): Доментијан, Животи Светог Саве и Светог Симеона,
(превео др Лазар Мирковић са предговором др Владимира Ћоровића). Београд: Српска
књижевна задруга.
Јангу (2011): Јангу Т.К., Канони и богослужење,(превео Борис Мркаја, уредник
јмн. мр Евстатије М. Аздејковић). Манастир Цетиње.
Јевтић (2007): Јевтић А., Христос - Нова Пасха, Божанствена Литургија 1,
Београд – Требиње.
Јевтић (2008): Јевтић А., Христос - Нова Пасха, Божанствена Литургија 3,
Београд – Требиње.
Канони (2005): Свештени канони Цркве, (превео са грчког и словенског епископ
др Атанасије Јевтић). Београд.
Марковић (2009): Марковић М, Прво путовање Светог Саве у Палестину и
његов значај за српску средњевековну уметност. Београд: САНУ: Византолошки иститут.
Милошевић (2014): Милошевић Н., Анафора – узношење или приношење?,
Саборност 8, 27-42.
Никитовић (2018а): Никитовић З., О јересонимима у Законоправилу Светог Саве.
Ниш: Црквене студије 15, 707−721.
Никитовић (2018б): Никитовић З., Семантичко поље назива за вјеру у
Законоправилу Светогa Саве (1219), у: Зборник са Научне конференције Српско писано
насљеђе и историја средњовјековне Босне и Хума одржане 19-20. јуна 2017. године у
Андрићевом институту у Андрићграду. Вишеград: 247–271.
Никитовић (2019): Никитовић З., Сложенице у Законоправилу Светог Саве.
Ниш: Црквене студије 16/1, 415-431.
Петровић (2013): Петровић М., Неколике особености Градског закона у
Законоправилу Светога Саве, у: Црквенограђански значај Законоправила светога Саве.
Београд.
Свети Сава (2005): Сабрана дела (приредила Љиљана Јухас Георгијевска).
Београд: Народна књига.
Симић (1977): Симић П., Рад Светог Саве на осавремењавању богослужења у
српској цркви, у: Свети Сава, споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975,
Београд: Свети архијерејски Синод СПЦ, 181-205.
Симић (2010): Симић П., Хиландарски типик монаха Романа 1331.г. Краљево.
Скабалланович (2004): Скабалланович М., Успение Пресвятой Богородицы.
Киев.
Теодосије (1988): Службе, канони и похвала, (приредила Биљана Јовановић
Стипчевић). Београд: Просвета – Српска књижевна задруга .
Фидас (2001): Фидас В., Канонско право, богословска перспектива. Београд.
Хрваћанин (2017): Хрваћанин Р., Историјско-богословска анализа српских
штампаних литургијара XVI века. Београд-Врњци.
Afanasyeva (2015): Afanasyeva T.I., The Slavic version of the Euchologion of the
Great Church and its Greek Prototipe, Orientalia Christiana Periodica 81, 169-194.
Glibetic (2014): Glibetic N., An Early Balkan Testimony of Byzantyne Prothesis Rite:
The Nomocanon of Saint Sava (+1236), in: Beiträge zu Gottesdienst und Geschichteder fünf
altkirchlichen Patriarchatefür Heinzgerd Brakmann zum 70.Geburtstag, Teilband 1,(
herausgegeben von Diliana Atanassova und Tinatin Chronz).Wien: LIT, 239-248.
Jacob (1966): Jacob A., La traduction de la Liturgie de saint Jean Chrysostome par
Léon Toscan. Édition critique, Orientalia Christiana Periodica 32, 111-162.
Parenti, Velkovska (2007): Parenti S., Velkovska E., A Thirteen Century Manuscript
of the Constantinopolitan Euchology: Grottaferrata Γ.β.Ι, alios of Cardinal Bessarion, in:
Bollettino della Badia Greca di Grottaferrata, Ser. III, 4, 175-196.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
