ЧИН ОСВЕЋЕЊА ХРАМА ПО СВЕТОМ НИКОЛИ КАВАСИЛИ И БАРБЕРИНИЈЕВОМ КОДЕКСУ 336: БОГОСЛОВСКО-КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА

  • Сава Бундало

Abstract

Чин освећења новог храма је од појединих учитеља Цркве сматран једном од светих Тајни с обзиром на то да се у храму савршавају све свете Тајне Цркве. Оци су свету Трпезу сматрали темељем свих светих Тајни. Отуда се суштина освећења храма огледа у подизању и освећењу свете Трпезе, те полагања моштију испод ње. Из најстаријег сачуваног поретка у Барберинијевом кодексу 336 (VIII вијек), као и из поретка записаног од стране светог Николе Кавасиле (XIV вијек), изводи се закључак да се сам поредак освећења храма није битно измијенио. Освећење храма је темељ нове евхаристијске заједнице и као такав сачињава дио епископске одговорности.

References

Извори
Ἀθανασίου Ἀλεξανδρείας (1976): Προς τον βασιλέα Κωνσταντίον ἀπολογία, у: Ἄπαντα τα ἔργα 8. Θεσσαλονίκη: Ἕλληνες Πατέρες τῆς Ἐκκλησίας.
Дионисије Ареопагит (2019), О црквеној јерархији, у: Ареопагитски списи са Схолијама Светог Максима Исповедника – Први део, Нови Сад: Беседа.
Égérie (1982),Journal de voyage (Itinéraire). Paris: Cerf - Sources Chrétienns No. 296.
L’Euchologio Barberini GR. 336 (1995), Stefano Parenti ed Elena Velkovska. Romma: C.L.V. – Edizioni Liturgiche.
Eusèbe de Césarée (1958), Histoire Ecclésiastique, VIII-X. Paris: Cerf - Sources Chrétienns 55.
Јевсевије Памфил (2013): Живот Константинов. Шибеник: Истина.
Јевтић, Атанасије (2002): Дела Апостолских ученика, Врњачка Бања-Требиње.
Јевтић, Атанасије (2005): Свештени канони Цркве. Београд.
Sancti Ambrosii Mediolanensis Episcopi (1845), Epistola XXII, Patrologiae Latinae
Свети Никола Кавасила (2002): О животу у Христу. Нови Сад: Беседа.
Συμεών Θεσσαλονίκης, Περί του αγίου ναου και της τουτου καθιερώσεως (1866), Patrologiae Graecae t.155.

Библиографија
Вукашиновић, Владимир (2015): Освећење литургијског простора код Срба у XIII и XIV веку, у: Велики вход – огледи из српског литургијског предања: XIII-XXI век, 60-81,Београд: ПБФ.
Getcha, Job (2005): La dédicace des églises dans le rite byzantin, у: Les enjeux spirituels et théologiques de l’espace liturgique,75-91, Roma, Edizioni liturgiche.
Dictionnaire d’archéologie chrétienne et de liturgie /DACL/, том IV, (1920). Paris: L. Letouzey.
Dictionnaire encyclopédique de la Liturgie /DELI/, том I, (2002). Turnhout: Brepolis.
Желтов, С. Михаил (2000): Чин освящения храма и положения святых мощей в византийских Евхологиях XI века, у: Реликвии в искусстве и культуре восточно-христианского мира, 111–126. Москва.
Мајендорф, Јован(2001): Византијско богословље. Београд: Плато.
Μενεβίσογλου, Παύλος (1983): Το Ἃγιον Μύρον εν τῇ Ὀρθοδόξῳ Ἀνατολκή Ἐκκλησία. Θεσσαλονίκη: Πατριαρχικόν Ἵδρυμα πατερικῶν μελετῶν.
Milošević, Nenad (2011): To Christ and the Church, The Divine Eucharist as the All-Mystery of the Church. Los Angeles: Sebastian Press.
Милошевић, Ненад(2011): У Духу и истини. Београд: ПБФ.
Радић, Драган (2018): Свете тајне; у: Лексикон библијске егзегезе. Београд: Библијски институт ПБФ.
Fyrillas, André K. (1962): Le rite byzantine de la consécration et dédicace d’une église, у: La Maison-Dieu 70, 131-134, Paris: Cerf.
Фундулис, Јоанис (2004): Литургика 1, Увод у свето богослужење. Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке.
Published
2021-03-03