ЧИН ОСВЕЋЕЊА ХРАМА ПО СВЕТОМ НИКОЛИ КАВАСИЛИ И БАРБЕРИНИЈЕВОМ КОДЕКСУ 336: БОГОСЛОВСКО-КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА
Abstract
Чин освећења новог храма је од појединих учитеља Цркве сматран једном од светих Тајни с обзиром на то да се у храму савршавају све свете Тајне Цркве. Оци су свету Трпезу сматрали темељем свих светих Тајни. Отуда се суштина освећења храма огледа у подизању и освећењу свете Трпезе, те полагања моштију испод ње. Из најстаријег сачуваног поретка у Барберинијевом кодексу 336 (VIII вијек), као и из поретка записаног од стране светог Николе Кавасиле (XIV вијек), изводи се закључак да се сам поредак освећења храма није битно измијенио. Освећење храма је темељ нове евхаристијске заједнице и као такав сачињава дио епископске одговорности.
References
Ἀθανασίου Ἀλεξανδρείας (1976): Προς τον βασιλέα Κωνσταντίον ἀπολογία, у: Ἄπαντα τα ἔργα 8. Θεσσαλονίκη: Ἕλληνες Πατέρες τῆς Ἐκκλησίας.
Дионисије Ареопагит (2019), О црквеној јерархији, у: Ареопагитски списи са Схолијама Светог Максима Исповедника – Први део, Нови Сад: Беседа.
Égérie (1982),Journal de voyage (Itinéraire). Paris: Cerf - Sources Chrétienns No. 296.
L’Euchologio Barberini GR. 336 (1995), Stefano Parenti ed Elena Velkovska. Romma: C.L.V. – Edizioni Liturgiche.
Eusèbe de Césarée (1958), Histoire Ecclésiastique, VIII-X. Paris: Cerf - Sources Chrétienns 55.
Јевсевије Памфил (2013): Живот Константинов. Шибеник: Истина.
Јевтић, Атанасије (2002): Дела Апостолских ученика, Врњачка Бања-Требиње.
Јевтић, Атанасије (2005): Свештени канони Цркве. Београд.
Sancti Ambrosii Mediolanensis Episcopi (1845), Epistola XXII, Patrologiae Latinae
Свети Никола Кавасила (2002): О животу у Христу. Нови Сад: Беседа.
Συμεών Θεσσαλονίκης, Περί του αγίου ναου και της τουτου καθιερώσεως (1866), Patrologiae Graecae t.155.
Библиографија
Вукашиновић, Владимир (2015): Освећење литургијског простора код Срба у XIII и XIV веку, у: Велики вход – огледи из српског литургијског предања: XIII-XXI век, 60-81,Београд: ПБФ.
Getcha, Job (2005): La dédicace des églises dans le rite byzantin, у: Les enjeux spirituels et théologiques de l’espace liturgique,75-91, Roma, Edizioni liturgiche.
Dictionnaire d’archéologie chrétienne et de liturgie /DACL/, том IV, (1920). Paris: L. Letouzey.
Dictionnaire encyclopédique de la Liturgie /DELI/, том I, (2002). Turnhout: Brepolis.
Желтов, С. Михаил (2000): Чин освящения храма и положения святых мощей в византийских Евхологиях XI века, у: Реликвии в искусстве и культуре восточно-христианского мира, 111–126. Москва.
Мајендорф, Јован(2001): Византијско богословље. Београд: Плато.
Μενεβίσογλου, Παύλος (1983): Το Ἃγιον Μύρον εν τῇ Ὀρθοδόξῳ Ἀνατολκή Ἐκκλησία. Θεσσαλονίκη: Πατριαρχικόν Ἵδρυμα πατερικῶν μελετῶν.
Milošević, Nenad (2011): To Christ and the Church, The Divine Eucharist as the All-Mystery of the Church. Los Angeles: Sebastian Press.
Милошевић, Ненад(2011): У Духу и истини. Београд: ПБФ.
Радић, Драган (2018): Свете тајне; у: Лексикон библијске егзегезе. Београд: Библијски институт ПБФ.
Fyrillas, André K. (1962): Le rite byzantine de la consécration et dédicace d’une église, у: La Maison-Dieu 70, 131-134, Paris: Cerf.
Фундулис, Јоанис (2004): Литургика 1, Увод у свето богослужење. Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
