МОГУЋЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ НАУКЕ И РЕЛИГИЈЕ

  • Милоје Ракочевић
  • Предраг Јеленковић

Abstract

У раду се истражује могућа веза између науке и религије, као и неминовност утицаја религије у научној спознаји, посебно утицаја светих списа, попут Библије, јер су ти списи настајали у изворно време мултидисциплинарности, кад ниједна врста редукционизма и/или експертизма није могла бити сметња увидима у „согласије опште“1, односно у „хармонију која царствује у природи“2. Могуће интеракције науке и религије сагледане су на конкретним примерима сопственог истраживања аутора овог рада, доводећи у везу та истраживања и са истраживањима других аутора; посебно са теоретичарима међузависности „четири истраживачке линије”: науке, филозофије, уметности и религије.

References

Alighieri, D. (1980). La Divina Commedia, Roma: Editori Riuniti.
Аугустин, А. (2004). Држава Божја, Подгорица: ЦИД.
Дарвин, Ч. (1948). Постанак врста (у преводу Недељка Дивца), Београд: Просвета.
Darwin, Ch. (1859). The origin of species, London: John Murray.
Деспотовић, Љ.(2012). Обнова еколошке духовности, Сремска Каменица: Фондација Владимира Лабат Ровњев.
Дукат, З. (1985). Хомерско питање, Загреб: Глобус.
Зборник радова, (2002). Наука, религија, друштво, Београд: Богословски факултет СПЦ, Министарство вера Владе Републике Србије.
http://www.dejanrakovicfund.org/knjige/2002-nauka-religija-drustvo.pdf
Зборник радова, (2006). Религија и епистемологија, Београд: Српско филозофско друштво.
Јеленковић, П. (2001). Научно-наставни аспекти проучавања аминокиселина, магистарски рад, одбрањен на ПМФ Универзитета у Нишу (Ментор, проф. М. Ракочевић).
Јокић, А. (1997). Специфичност позиција биоелемената у Периодном систему, докторска дисертација, одбрањена на ПМФ Универзитета у Нишу (Ментор, проф. М. Ракочевић).
Јеленковић, П., Јеленковић, Љ. (2016). Комуникација и избор професије, Ниш: МРЦН.
Johannsen, W. (1909). Elemente der exakten Erblicheislehre Jena: Gustav Fischer.
Johannsen, W. (1913). Elemente der exakten Erblicheislehre, Second Edition, Jena: Gustav Fischer.
Кастрапели, С. (1956). Јесу ли Сима Милутиновића и Раде Томов заједно проучавали Дантеову „Комедију“, Прилози за књижевност, књига XXX, св. 1-2, 15-32.
Кирил, Патријарх Московски и целе Русије (2019). Интеракције религије и науке. https://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-spc/-/1455.patrijarh-kiril-interakcija-religije-inauke.html
Колинс, Ф. (2009). Божји језик, Београд: Профил.
Костић, Л. (1961). Основно начело, Београд: Култура.
Марјановић, М. (2004). Метричка, еуклидска, пројективна и тополошка својства, Настава математике, XLIX, 3–4, стр. 1–29.
Mendel, G. (1866). Versuche über Pflanzenhybriden, Verhandl. Des Naturvorschenden Vereins in Brunn, IV.
Мендел, Г. (1934). Огледи на биљним бастардима (у преводу Недељка Дивца), Београд: Издавачка књижарница Геце Кона (Превод: Недељко Дивац).
Његош, П. П. (1980). Целокупна дела, I-VII, Цетиње: Обод и Београд Просвета.
Радовановић, Б. (2015). Филозофска критика атеистичког становишта Ричарда Докинса, Црквене студије (Ниш), 12, 305 – 319.
Rakočevič, M., Jokic, A. (1996). Four stereochemical types of protein amino acids: synchonic determination with chemical characteristics, atom and nucleon number, J. Theor. Biol. 183, 345-349.
Ракочевић, М.М. (2015). Његошева по(и)етика, Београд: Питура. www.rakocevcode.rs]
Shcherbak, V. I. (1994). Sixty-four triplets and 20 canonical amino acids of the genetic code: the arithmetical regularities, part II, J. Theor. Biol. 166, 475-477.
Том, Р. (1990). Генеза репрезентације простора према Пијажеу, у: Теорије језика, теорије учења, Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, стр. 345.
Freitas, L. (1985). 515 – a symmetric number in Dante, Comp. Math Applic. 17, 887-897.
Шушњић, Ђ. (1998). Религија I и II, Београд: Чигоја штампа.
Published
2021-03-03