ТЕОЛОШКО-ФИЛОСОФСКА ГЕНЕЗА ИНТУИЦИЈЕ
Abstract
У раду се афирмише интуитивна метода сазнања стварности кроз стваралаштво знаменитих философа, мистика, светих отаца и религиозних мислилаца. У првом реду се истиче Платонов и Аристотелов допринос утемељењу феномена интуиције у саме основе гносеологије, која се интензивније развија у мистично религиозној философији Плотинове интуиције ума и метафизике унутрашњег искуства Светог Августина. Тај развојни пут нас води преко Декартове рационалистичке философије и Кантове чисте интуиције до савременог интуиционизма, оличеног у Бергсоновом и Хусерловом стваралаштву као и у философији руских интуитивиста, у првом реду Н. О. Лоског, чије се учење прелама кроз призму теолошко философских поимања интуитивног облика сазнања у бројних савремених руских философа и богослова: Владимира Соловљева, Н. А. Берђајева, С. Л. Франка, Оца Павла Флоренског и А. Ф. Лосева. Интуиција испитује све правце и путеве откривања и разумевања света, не искључиво и у првом реду чисто научно егзактно поимање света. Она тежи да, слободном активношћу и снагом духа, свет спозна у његовој многообличности, целокупности и у унутрашњој различитости његовог испољавања. Када за полазиште
имамо вишедимензионалност духовног света питање односа између разума и интуиције добија битно сложеније обличје.
References
Augustin, Sv. Aurelije (1982): O državi božjoj. De civitate Dei. Knjiga I–X. Latinski i hrvatski tekst. Zagreb: Kršćanaska sadašnjost.
Augustin, Sv. Aurelije (1973): Ispovijesti XIII. Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Naslov originala: S. Aurelii Augustini, Confessionum libri XIII.
Bergson, Anri (1991): Stvaralačka evolucija, preveo s francuskog Filip Medić. Sremski Karlovci. Naslov originala: L` évolution créatrice, Presses Universitaires de France, Paris, 1986.
Декарт, Рене (1952): Практична и јасна правила руковођења духом у истраживању истине. Београд: Српско филозофско друштво.
Deskartes, Rene (1951): Principi philosophie I. Preveo dr Veljko Gortan. Zagreb: Matica hrvatska.
Kasirer, Ernest (1985): Fenomenolofija saznanja. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica.
Касирер, Ернест (1985): Филозофија симболичких облика. Нови Сад: Дневник – Књижевна заједница.
Le Roy, Edouard (1929): La pensée intuitive, 2 vols. Paris: Boivin, 1929 and 1930, Volumen I.
Лоски, Николај Онуфриевич (1995): Историја руске филозофије. Цетиње: Издавачки центар Цетиње.
Lajbnic, Godfrid, Vilhelm (1991): Novi ogledi o ljudskom razumu. Beograd: BIGZ.
Kant, Imanuel (1990): Kritika čistog uma. Beograd: BIGZ.
Platon (1979): Teetet. Zagreb: Naprijed.
Plotin (1984): Eneadа V. Beograd: Niro Književne novine.
Поповић, Бранкица (2011): Интуиција и наука у Хусерловој феноменологији.
Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Husserl, Edmund (1956): Erste Philosophie (1923/24), Vol. I –VI. The Hague: Nijhoff.
Huserl, Edmund (1991): Kriza evropskih nauka. Gornji Milanovac: Dečje novine.
Windelband, Wilhelm (1956): Povijest filozofije, Knjiga prva. Zagreb: Kultura.
Šešić, Bоgdan (1962): Logika. Beograd: Naučna knjiga.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).