СТРАДАЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 1999–2015. ГОДИНЕ: ДУХОВНО-КУЛТУРНИ ГЕНОЦИД НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Abstract
Рад се бави страдањем Српске православне цркве на Косову и
Метохији у периоду од 1999. до 2015. године. Понављање појава као што су
пљачкање, скрнављење оштећивање и рушење верских објеката и остале културно-
духовне баштине српског народа на Косову и Метохији јасно указују на намеру да се
српска културно-историјска баштина и идентитет српског народа искорене са тог
простора. Храмови Српске православне цркве су докази постојања српске историје,
односно вишевековног постојања српског народа на том простору.
References
Архив Музеја жртава геноцида, Фонд грађе о ратним сукобима од 1991.
године, Косово и Метохија.
Литература
Антонијевић, Ненад (2009): „Страдање Срба и других неалбанаца на Косову
и Метохији (1998–2006)“, у: Прилози истраживању злочина геноцида и ратних
злочина: Зборник радова, (ур. Јован Мирковић), Београд: Музеј жртава геноцида.
Веселинов, Драган (2009): Мухамед на Исусовом крсту: политичка
економија ислама, Београд: Чигоја штампа.
Генри, Изольда (2007): Сокрытие в Косово: преступление против Бога и
человечества, Москва: Индрик.
Ђурић, Вељко (1997): Голгота Српске православне цркве: 1941–1945,
Београд: Народна књига-Алфа.
Зборник докумената (2000): Нова косовска голгота: антихришћански поход
на хришћанске светиње, књ. 1–4, приредили Радомир Никчевић и Весна Никчевић,
Цетиње: Светигора.
Јовић, Б. Саво (2012): Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и
Метохији: сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа оо
1945. до 1985. године, Нови Сад: Православна реч.
Jokič, Branko, Bonič, Tatna (2004): Kosovo i Metohi martovski pogrom=Kosovo i
Metohi bereznevi pogrom, Belgrad: Министарство културе Републике Србије, Музеј у
Приштини.
Luj-Vensan, Toma (1980): Antropologija smrti, knj. 1, Beograd: Просвета.
Милосављевић, М. Љубинко (2012): „Парче земље или морална вертикала“,
у: Косово и Метохија 1912–2012: међународни тематски зборник, Косовска
Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
March Pogrom 2004-2014: ten years later, Kosovo and Metohija, edited by
Branko V. Jokić, Mirjana Menković, Mirjana Đekić and Dejan Radovanović, Belgrade
2014.
Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске пра-
вославне цркве, Београд 2003.
March Pogrom in Kosovo and Metohija: March 17-19, 2004: with a survey of
destroyed and endangered Christian cultural heritage, Belgrade 2004.
Милеуснић, Слободан (2005): „Страдање српске православне цркве у ХХ
веку“, у: Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља: зборник радова са
научног скупа одржаног 22–23. април 2003, (ур. Јован Мирковић), Београд: Музеј
жртава геноцида и Институт за новију историју.
Милеуснић, Слободан (2006): „Духовни геноцид – културна катастрофа
(Континуитет црквенорушитељства на Косову и Метохији“, у: Срби на Косову и
Метохији: зборник радова са научног скупа одржаног у Косовској Митровици 27–29.
маја 2005, (ур. Стеван Карамата, Часлав Оцић), Београд: САНУ.
Петрановић, Бранко (1993): Југословенско искуство српске националне
интеграције, Београд: Службени лист СРЈ.
Митрополит Амфилохије (Радовић), (2011): Љетопис новог косовског
распећа: дневнички и други записи, књ. 1–2, Београд–Цетиње: Светигора.
455
Радић, Радмила и Исић, Момчило (2014): Српска црква у Великом рату:
1914–1918, Београд: „Филип Вишњић“.
Spiritual Genocide in the territory of the former SFRJ, East Sarajevo-Belgrade
2005.
Слијепчевић, Ђоко (2002): Историја српске православне цркве, књ. 1–3,
Београд: ЈПЈ.
Споменичка баштина Косова и Метохије, Републички завод за заштиту
споменика културе, Београд 2002.
Стоиљковић, Ратко (2009): Кад је Гњилане горело: (мартовско насиље 2004.
године): убиства, масакрирања, демолирање, уништавање цркава и имовине, паљење
кућа и аутомобила, прогони, Гњилане–Београд: Издавачки културни клуб „Сербика“:
Омладински литерарни клуб.
Томић, Душко (2000): Косовска криза и нови светски поредак: (косовска
криза и геноцид над српским народом у рефлексији новог светског поретка), Београд:
Нови дани.
Folić, Ljubiša (1999): Crucified Kosovo, destoyed and desecrated Serbian
Orthodox churches in Kosovo and Metohia (June-Oktober 1999), Belgrade: The Voice of
Kosovo and Metohia.
Crime without Punishment: pogrom 17-18. March 2004, Kosovo and Metohija,
Belgrade 2013.
Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа архиве Епархије
рашко-призренске и косовско-метохијске, Грачаница 2008.
Периодика
Антонијевић, Ненад (2014): „Мартовски погром – Албански терор над
српским становништвом на Косову и Метохији (17–19. март 2004)“, у: Годишњак
Музеја жртава геноцида, (ур. Вељко Ђурић), Београд: Музеј жртава геноцида.
Ђокић, Бојан (2014): „Прилог изучавању геноцида над Србима на Косову и
Метохији: студија случаја“, у: Годишњак Музеја жртава геноцида, (ур. Вељко
Ђурић), Београд: Музеј жртава геноцида.
Ђокић, Бојан (2015): „Нумеричка анализа списка отетих и несталих Срба и
припадника других мањинских заједница на Косову и Метохији“, Токови историје,
бр. 1, (ур. Гордана Кривокапић-Јовић), Београд: Институт за новију историју Србије.
Непокретна регистрована културна добра, стање 31. 12. 1994, Републички
завод за статистику, Билтен 372, Београд 1995.
Интернет извори
„Свети мученик Харитон Архангелски“, www.svetiarhangeli-prizren.com.
http://www.magacin.org/2015/07/23/manastiru-decani-otimaju-23-hektarazemljista/#.
http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-raskoprizrenske-
povodom-najnovije-odluke-apelacionog-suda-svrhovnog-.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
