АСПЕКТИ МЕЂУСОБНИХ ХРИШЋАНСКИХ И КУЛТУРОЛОШКИХ УТИЦАЈА СРБА И РУСА У ПЕРИОДУ ОД 10. ДО 16. ВЕКА
Abstract
У овом раду ће бити приказани српско-руски духовни односи у
периоду од 10. до 16. века. Примање хришћанства, Словенима доноси хришћанску
културу. Место сусрета српско-руске духовности била је Света Гора. Руски утицаји
на српску духовност и културу почињу од цара Ивана Грозног. Многи српски јерарси
и учитељи боравили су у Русији и тамо обављали важне дужности и дали немерљив
допринос настанку руске хагиографске литературе.
References
Каленић, 1, Крагујевац, 27–30.
Белић, А. (1935), „Учешће св. Саве у стварању основа наше старе
књижевности“, Српски књижевни гласник, 44, 3, Београд, 175–180.
Биговић, Р. (1992), „Свети Сава у свом и нашем времену“, Српски сион 1–4,24–27.
Богдановић, Д. (1980), Историја старе српске књижевности, Београд:
Српска књижевна задруга.
Бойович, Д. (2007), „Русский монастыр св. Пантелеймона в древнесербской
литературе“, Годишњак Центра за цркве студије (ур. Д. Бојовић), IV, 4, Ниш, 225–232.
Бремер, Т. (2012), Крст и Кремљ, Београд.
Гардашевић, Б. (1958), „Значај светосавске Крмчије за наше црквено и
световно законодавство“, Богословље, XVII, 1, Београд, 3–13.
Гардашевић, Б. (2002), „Свети Сава – Светионик и пукоказ српском народу“,
у: Избор црквено-правних радова, Београд, 11–14.
„Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији“ (ур. Д. Петровић) (1989),
Београд: Просвета–Српска књижевна задруга.
„Две посланице Хиландараца цару Ивану Грозном“, Српске посланице 16.
века (приредио: Ђ. Трифуновић) (1988), Крушевац, 23–44.
Димитријевић, С. (1900), „Одношај пећких патријарха с Русијом у XVII
веку“, Глас Српске краљевске академије, LVIII, Београд, 275–280.
Дурново, Н. Н. (1907), „Петстогодишњица смрти светог Кипријана
Митрополита кијевско-московског (Србина)“, Гласник православне Цркве у
Краљевини Србији, VIII, 3, Београд, 40–42; 59–61.
Зизикин, M. В. (2007), Патријарх Никон – његове државне и канонске идеје
I, Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке.
Јовановић, Т. (2006), „Свети Сава као писац и књижевни лик“, Књижевност
и језик, LIII, 1–2, Београд, 11–19.
Ковачевић, Д. (1903) a, „Србин-Кипријан митрополит руски као проповедник
православне цркве“, Гласник православне Цркве у Краљевини Србији, IV, 3–4,
Београд, 144–145.
Ковачевић, Д. (1903) b, „Србин Григорије Цамблак митрополит руски као
проповедник православне цркве“, Гласник православне Цркве у Краљевини Србији,
IV, 3-4, Београд, 145-155.
Ковачевић, Д. (1903) c, „Србин-Јеромонах Пахомије Логотет црквени писац
у Русији као проповедник православне цркве“, Гласник православне Цркве у
Краљевини Србији, IV, 7–8, Београд, 429–440.
Ковачевић, Д. (1903) d, „Србин Црноризац Аникита Лав Филолог црквени
писац у Русији као проповедник православне цркве“, Гласник православне Цркве у
Краљевини Србији, IV, 9–10, Београд, 545–559.
Мајендорф, Ј. (1998), Православна Црква јуче и данас, Београд: Богословски
факултет Српске православне цркве.
Максимовић, Ј. (1934), „Морални значај личности светог Владимра,
просветитеља Руса“, Православна хришћанска заједница, XIII, 9–10, Крагујевац, 23–25.
Петковић, С. (1995), „Хиландар и Русија у XVI и XVII веку“, у: Казивање о
Светој Гори, Београд.
Погодин, А. (1939), „Зашто је кнез Владимир примио хришћанство?“,
Хришћанско дело, V, 1, Скопље, 25–34.
Пузовић, В. (2012), „Завршни радови Срба на Кијевској духовној академији
(1869–1899)“, Српска теологија у двадесетом веку – истраживачки проблеми и
резултати (ур. Б. Шијаковић), књ. 12, Београд, 152–173.
Пурковић, М. (1976), Пећки патријарси Средњег века, Диселдорф: Српска
православна Епархија западноевропска.
Радојчић, Н. (1913), „Кијевска академија и Срби“, Српски књижевни
гласник, 31, Београд, 35–38.
Руварац, И. (1888), О кнезу Лазару, Нови Сад
Самарџић, М. (1997), Тајна Вукове реформе, Крагујевац: Погледи.
Селивановски, Б. (1940), „Русија и Хилендар у XVI веку (у доба цара Ивана
Грозног)“, Нови источник, VII, 2; 3, Сарајево, 33–37; 73–77.
„Сказание о Святой Афонской горе игумена Русского Пантелеймонова
монастыря Иоакима иных святогорских старцев“ (1882), Памятники древней
писъменности 30.
Слијепчевић, Ђ. (2002), Историја српске православне Цркве I, Београд.
Стародубцев, Т. (2010), „Представа Богорице са Христом у ниши на
западној фасади цркве Преображења у Новгороду и питање порекло њеног сликара“,
Зограф, 34, Београд, 137–152.
Серђукова, А. (1938), „Дух Светог Владимира у руској култури“,
Хришћанско дело, IV, 3, Скопље, 204–213.
Трифуновић, Ђ. (1980), Писац и преводилац инок Исаија, Крушевац.
Трифуновић, Ђ. (2009), Стара српска књижевност, Београд: Чигоја.
Трифуновић, Ђ. (2013), „О неким питањима проучавања Поученија
изабраниху старим словенским књижевностима“, Прилози за књижевност, језик,
историју и фолклор, LXXIX, Београд, 3–18.
Фотић, А. (2000), Света Гора и Хиландар у Османском царству (XV–XVII
век), Београд.
Флоровски, Г. (2008), Путеви руског богословља, Нови Сад: Хришћанска
мисао.
Ћоровић, В. (1985), Света Гора и Хиландар до шеснаестог века, Београд.
Чворовић, З. (2012), „Верске слободе и државно-правне мере против
прозелитизма у Московском царству (XVI и XVII век)“, Годишњак Центра за
црквене студије (ур. Д. Бојовић), IX, 9, Ниш, 325–356.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
