ИСТРАЖИВАЊА СРПСКЕ РЕЦЕПЦИЈЕ СВЕТООТАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Keywords:
Свети Оци, српска књижевност, рецепција, истраживања.
Abstract
Овај рад доноси преглед досадашњих истраживња рецепције
светоотачке књижевности код Срба у средњем веку. Указано је на степен
изучености утицаја најзначајнијих Светих Отаца, међу којима су Јефрем Сирин,
Јован Лествичник, Григорије Богослов, Дијадох Фотички, Теодор Студит и други. У
завршном делу рада дефинишу се најважнији задаци у будућим истраживањима.
References
Богдановић, Димитрије (1968): Јован Лествичник у византијској и старој
српској књижевности. Београд: Византолошки институт САНУ.
Богдановић, Димитрије (1978): Каталог ћирилских рукописа Манастира
Хиландара. Београд: САНУ, Народна библиотека Србије.
Богдановић, Димитрије (1979): „Стара српска књижевност у делу Светозара
Радојчића“. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 15, 15–18.
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности.
Београд: Српска књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије (1997): Студије из српске средњовековне
књижевности, избор и предговор Татјана Суботин Голубовић, Београд: Српска
књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије, Штављанин – Ђорђевић, Љубица, Јовановић –
Стипчевић, Биљана, Васиљев, Љупка, Цернић, Луција, Гроздановић – Пајић,
Мирослава, (2011), Опис ћирилских рукописних књига Манастира Високи Дечани,
књига прва. Београд: Народна библиотека Србије.
Бјелогрлић, Весна (1985): „Општа места и мотиви у Кантакузиновој Молитви
Богородици“, Књижевна историја, XVIII, 67–68.
Бојовић, Драгиша (1999–2000): „Рецепција светоотачке књижевности код
Срба“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, 9–10,107–116.
Бојовић, Драгиша (1995): Песник будућег века. О поезији Димитрија
Кантакузина. Приштина: Нови свет.
Бојовић, Драгиша (2003): Свети Јефрем Сирин и српска црквена
књижевност. Ниш, Косовска Митровица: Центар за црквене студије, Филозофски
факултет.
Бојовић, Драгиша (2004): „Доментијанове позајмице о љубави“, Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXX, 139–142.
Бојовић, Драгиша (2008): „Слово љубве у светлу библијске егзегезе“,
Митолошки зборник, 18,165–179.
Бојовић, Драгиша (2009): „Понављање патристичких цитата у српској
црквеној књижевности“, Philologia Mediana, I, 39–47.
Бојовић, Драгиша (2014): „Јабука као евхаристијски симбол“. Црквене
студије, 11, 527–532.
Бојовић, Драгиша (2015): „Теологија љубави у Житију краљице Јелене“.
Тематски зборник: Јелена – краљица, монахиња, светитељка. Манастир Градац, 135–
142.
Bojović, Dragiša (2015), Holy Mount Athos: A meeting place of the Serbian
writers and Byzantine Literature, ORTHODOX SCIENTIST IN MODERN WORLD.
VALUES OF ORTHODOX WORLD AND CONTEMPORARY SOCIETY, Materials of
the IV th International Conference, part 2, Salonika, Greece, September 25-6, 2015, Istoki,
Voronezh, 272–276.
Бойoвич, Драгиша (2015): Софиологическая идея от Святого Кирилла до
сербских средневековых писателей, International Scientific Conference Cyril and
Methodius: Byzantium and the World of the Slavs, Thessaloniki: Museum of Byzantine
culture,147–155.
Γκοράνης, Πολύδωρος (2013): Παλαιοσλαβικές μεταφράσεις του έργου του Ιωάννη
Χρυσοστόμου: Σερβικά χειρόγραφα. Φιλολογικές και θεολογικές προσεγγίσεις, Ελληνισμός
και κόσμος των Σλάβων 11, Θεσσαλονίκη: University Studio Pres.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона,
приредила Радмила Маринковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Драгојловић, Драгољуб (1998): Историја филозофске мисли у Срба епохе
феудализма. Нови Сад: Светови.
Economou, Eleni (1989–1990): „Pletenie sloves in the works of Demetrius
Cantacuzene“. Cyrillomethodianum, XIII-XIV, Tessalonique, 93–111.
Кашанин, Милан (1975): Српска књижевност у средњем веку. Београд:
Просвета.
Калезић, Димитрије (1997): „Једна Доментијанова позајмица из Григорија
Богослова“. Зборник Владимира Мошина. Београд, 143–147.
Kakridis, Janis (2002): „Vizantijska, antička i sholastička tradicija u
srpskoslovenskim prevodima dela Grigorija Palame i Varlaama Kalabrijskog“. Научни
састанак слависта у Вукове дане. Т. XXX/2. Српска књижевност у контексту
европске књижевности. Београд, 25–32.
Kakridis, Janis (2011): „Dvoglasna reč ili dijalog? Traktati Grigorija Palama O
ishođenju Svetoga duha u srpskoslovenskom prevodu 14. veka“. Зборник Матице српске
за филологиjу и лингвистику 54, 2011, 59–70.
33
Јањић, Драгана (2007): „Аскетско-теолошки коментар Житија Светог Петра
Коришког“, Црквене студије, 4, 197–224.
Кенанов, Димитър (2002): Славянска метафрастика. Пловдив, Велико
Търново: Жанет – 45, ПИК.
Лазић, Милорад (2008): Српска естетика аскетизма. Манастир Хиландар.
Маринковић, Радмила (2001): „Теолог и филолог пред старим текстом“.
Даница, година 8, 66–77.
Mulić, Malik (1975): Srpski izvori ''pletenija sloves''. Sarajevo.
Наумов, Александар (2009): Старо и ново. Студије о књижевности
православних Словена. Ниш: Центар за црквене студије.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у
Бугарској и Србији (865–1459). Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ.
Ракићевић, архимандрит Тихон (2015): „Шта је читао Свети Сава у
Студеници 1206/7. Године“. Православље, бр. 1149, 14–18.
Розановъ, С. П., Источники, времясоставленія и личность составителя
Θеодосіевской редакціи Саввы Сербскаго, Изв стія Отд ленія русскаго языка и
словесности Императорской академіи наукъ, т. XVI, кн. 1, 1911, 136–209.
Свети Сава (1986): Сабрани списи. Београд: Просвета, Српска књижевна
задруга.
Tachiaos, Emile Antoine (1971): „Nouvelles considerations sur l'oeuvre litteraire
de Demetrius Cantacuzene“. Cyrillomethodianum, I, Thessalonique, 159–182.
Трифуновић, Ђорђе (2009): Стара српска књижевност. Београд: Чигоја
штампа.
Hafner, S. (1976): „Danilo II. und sein Schuler: Die Königsbiographien“,
Slavische Geschichtsschchreiber 9: Serbisches Mittelalter: Altserbische Herrscherbiographien
21, Graz.
Хафнер, Станислав (1984): „Доментијан и Слово о закону и благодети
Митрополита кијевског Илариона“. Глас CCCXL Српске академије наука и
уметности, Одељење језика и књижевности, књ. 12, 61–76.
Шпадијер, Ирена (2014): Свети Петар Коришки у старој српској
књижевности. Београд: Чигоја штампа.
српској књижевности. Београд: Византолошки институт САНУ.
Богдановић, Димитрије (1978): Каталог ћирилских рукописа Манастира
Хиландара. Београд: САНУ, Народна библиотека Србије.
Богдановић, Димитрије (1979): „Стара српска књижевност у делу Светозара
Радојчића“. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 15, 15–18.
Богдановић, Димитрије (1980): Историја старе српске књижевности.
Београд: Српска књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије (1997): Студије из српске средњовековне
књижевности, избор и предговор Татјана Суботин Голубовић, Београд: Српска
књижевна задруга.
Богдановић, Димитрије, Штављанин – Ђорђевић, Љубица, Јовановић –
Стипчевић, Биљана, Васиљев, Љупка, Цернић, Луција, Гроздановић – Пајић,
Мирослава, (2011), Опис ћирилских рукописних књига Манастира Високи Дечани,
књига прва. Београд: Народна библиотека Србије.
Бјелогрлић, Весна (1985): „Општа места и мотиви у Кантакузиновој Молитви
Богородици“, Књижевна историја, XVIII, 67–68.
Бојовић, Драгиша (1999–2000): „Рецепција светоотачке књижевности код
Срба“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, 9–10,107–116.
Бојовић, Драгиша (1995): Песник будућег века. О поезији Димитрија
Кантакузина. Приштина: Нови свет.
Бојовић, Драгиша (2003): Свети Јефрем Сирин и српска црквена
књижевност. Ниш, Косовска Митровица: Центар за црквене студије, Филозофски
факултет.
Бојовић, Драгиша (2004): „Доментијанове позајмице о љубави“, Прилози за
књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXX, 139–142.
Бојовић, Драгиша (2008): „Слово љубве у светлу библијске егзегезе“,
Митолошки зборник, 18,165–179.
Бојовић, Драгиша (2009): „Понављање патристичких цитата у српској
црквеној књижевности“, Philologia Mediana, I, 39–47.
Бојовић, Драгиша (2014): „Јабука као евхаристијски симбол“. Црквене
студије, 11, 527–532.
Бојовић, Драгиша (2015): „Теологија љубави у Житију краљице Јелене“.
Тематски зборник: Јелена – краљица, монахиња, светитељка. Манастир Градац, 135–
142.
Bojović, Dragiša (2015), Holy Mount Athos: A meeting place of the Serbian
writers and Byzantine Literature, ORTHODOX SCIENTIST IN MODERN WORLD.
VALUES OF ORTHODOX WORLD AND CONTEMPORARY SOCIETY, Materials of
the IV th International Conference, part 2, Salonika, Greece, September 25-6, 2015, Istoki,
Voronezh, 272–276.
Бойoвич, Драгиша (2015): Софиологическая идея от Святого Кирилла до
сербских средневековых писателей, International Scientific Conference Cyril and
Methodius: Byzantium and the World of the Slavs, Thessaloniki: Museum of Byzantine
culture,147–155.
Γκοράνης, Πολύδωρος (2013): Παλαιοσλαβικές μεταφράσεις του έργου του Ιωάννη
Χρυσοστόμου: Σερβικά χειρόγραφα. Φιλολογικές και θεολογικές προσεγγίσεις, Ελληνισμός
και κόσμος των Σλάβων 11, Θεσσαλονίκη: University Studio Pres.
Доментијан (1988): Живот Светога Саве и Живот Светога Симеона,
приредила Радмила Маринковић. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Драгојловић, Драгољуб (1998): Историја филозофске мисли у Срба епохе
феудализма. Нови Сад: Светови.
Economou, Eleni (1989–1990): „Pletenie sloves in the works of Demetrius
Cantacuzene“. Cyrillomethodianum, XIII-XIV, Tessalonique, 93–111.
Кашанин, Милан (1975): Српска књижевност у средњем веку. Београд:
Просвета.
Калезић, Димитрије (1997): „Једна Доментијанова позајмица из Григорија
Богослова“. Зборник Владимира Мошина. Београд, 143–147.
Kakridis, Janis (2002): „Vizantijska, antička i sholastička tradicija u
srpskoslovenskim prevodima dela Grigorija Palame i Varlaama Kalabrijskog“. Научни
састанак слависта у Вукове дане. Т. XXX/2. Српска књижевност у контексту
европске књижевности. Београд, 25–32.
Kakridis, Janis (2011): „Dvoglasna reč ili dijalog? Traktati Grigorija Palama O
ishođenju Svetoga duha u srpskoslovenskom prevodu 14. veka“. Зборник Матице српске
за филологиjу и лингвистику 54, 2011, 59–70.
33
Јањић, Драгана (2007): „Аскетско-теолошки коментар Житија Светог Петра
Коришког“, Црквене студије, 4, 197–224.
Кенанов, Димитър (2002): Славянска метафрастика. Пловдив, Велико
Търново: Жанет – 45, ПИК.
Лазић, Милорад (2008): Српска естетика аскетизма. Манастир Хиландар.
Маринковић, Радмила (2001): „Теолог и филолог пред старим текстом“.
Даница, година 8, 66–77.
Mulić, Malik (1975): Srpski izvori ''pletenija sloves''. Sarajevo.
Наумов, Александар (2009): Старо и ново. Студије о књижевности
православних Словена. Ниш: Центар за црквене студије.
Подскалски, Герхард (2010): Средњовековна теолошка књижевност у
Бугарској и Србији (865–1459). Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ.
Ракићевић, архимандрит Тихон (2015): „Шта је читао Свети Сава у
Студеници 1206/7. Године“. Православље, бр. 1149, 14–18.
Розановъ, С. П., Источники, времясоставленія и личность составителя
Θеодосіевской редакціи Саввы Сербскаго, Изв стія Отд ленія русскаго языка и
словесности Императорской академіи наукъ, т. XVI, кн. 1, 1911, 136–209.
Свети Сава (1986): Сабрани списи. Београд: Просвета, Српска књижевна
задруга.
Tachiaos, Emile Antoine (1971): „Nouvelles considerations sur l'oeuvre litteraire
de Demetrius Cantacuzene“. Cyrillomethodianum, I, Thessalonique, 159–182.
Трифуновић, Ђорђе (2009): Стара српска књижевност. Београд: Чигоја
штампа.
Hafner, S. (1976): „Danilo II. und sein Schuler: Die Königsbiographien“,
Slavische Geschichtsschchreiber 9: Serbisches Mittelalter: Altserbische Herrscherbiographien
21, Graz.
Хафнер, Станислав (1984): „Доментијан и Слово о закону и благодети
Митрополита кијевског Илариона“. Глас CCCXL Српске академије наука и
уметности, Одељење језика и књижевности, књ. 12, 61–76.
Шпадијер, Ирена (2014): Свети Петар Коришки у старој српској
књижевности. Београд: Чигоја штампа.
Published
2015-09-01
Section
Articles
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
