THEOLOGICAL AND SYMBOLIC ANALOGIES OF THE SAVINA MONASTERY BIG CHURCH ICONOSTASIS FOREPART

  • Марина Матић Београд – Србија

Abstract

The text deals with the foremost part of the Savina Monastery Big Church iconostasis. The complex symbolic and theological structure of this part’s presentation opens new moments in perceiving their engaged role both in universal liturgical and in phenomenological, local contexts. Thus the presentations from the socle of the Savina iconostasis confirm the fundamental message of the XVIII century iconostasis about Incarnation and Redemption. The three sets of doors celebrate three conceptions, announced by the archangels, performed according to God’s grace. The Annunciation (from the North and South Doors) indicate two natures of Christ, as well as the announcement of the First and Second Coming of Christ. Or, as the ancient heritage would say, the Path of Ancestors and the Path of God. In the Annunciation to the Virgin, on the Holy Doors, Epitome, two announced paths (the earthly and the heavenly) are merged and realized from the side doors. The holy secret of Eucharist, the sacrifice of Redemption, is performed before the open Holy Doors, which thus announces the opening of the very Kingdom of Heaven. The analysis of the foremost part of the iconostasis is completed by three doorways, or three symbolic stones, on which Christianity is based. All three presentations include the crucial and final moment of Christ’s Second Coming, the Last Judgment. Accordingly, the overall picture we get about the foremost part of the Big Savina Church iconostasis includes almost all important moments of Christianity, from the announcement of the Epitome to the Last Judgement. The higher zones of the iconostasis are elaborations of these points of reference.

References

Извори
АМБ (Архив манастира Бања код Рисна) Заоставштина Дионисија Миковића. АМС (Архив манастира Савина) Либро от земаља монастирскиа (1785/86, инв. бр. 39).
Литература
Brajović, S. (2000): Gospa od Škrpjela – marijanski ciklus slika. Perast: Gospa od Škrpjela. Brajović, S. (2006): U Bogorodičinom vrtu: Bogorodica i Boka Kotorska – barokna pobožnost zapadnog hrišćanstva. Beograd: Плато. Давидов, Д. (1970): „Иконе XVIII века из Николајевске цркве у Старом Сланкамену“. у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 6, 333–363. Дванаест Еванђеља страдања (1962): Београд. Дугин, А. (2000): „Православни езотеризам“ (из Метафизике Благовести). у: Свеске 51–52, 75–82. Златић-Ивковић, З. (2004): Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну, Сирогојно: З. Златић-Ивковић. Зборник црквених богослужбених песама, псалама и молитава (1958): Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Јовановић, М. (1963): „Руско-српске уметничке везе у XVIII веку“. у: Зборник Филозофског факултета VII-1, 379–410. 71 Peltomaa 2001, 76. 72 Јез 37, 1–14. 73 Дванаест 1962, 77. 74 Мт 24, 39; Отк 1, 7. 75 Дела 2, 17–21. 76 Јн 21, 15.
797
Кесић-Ристић, С. (2000): „Царске двери цркве брвнаре у Кућанима“. у: Саопштења XXX–XXXI (1998–1999), 221–232. Knipping, J. B. (1974): Iconography of the Counter Reformation in the Netherlands I. Nieuwkoop-Leiden: B. de Graaf-A. W. Sijithoff . Лесек, М. (2007): „Развој барокних иконостаса у Срему“. у: Симпозијум Иконостас као духовни и културни печат православних хришћана (прир. М. Андрић, В. Вукашиновић), Крагујевац: Завод за заштиту споменика културе, 79–109. Matić, M. (2015a): „Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church“. у: Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei (еd. Saša Brajović), Novi Sad: Mediteran, 173–200. Матић, М. (2015б): Манастир Савина у XVIII веку, Докторска дисертација, Београд: Филозофски факултет. Матић, М. (2016): „Представа ,Стена јеси дјевам‘ из манастира Савина“. у: Саопштења XLVIII, 291–297. Матић, М. (2017): „Околности изградње Велике цркве манастира Савина у Боки Которској 18. века“. у: Историјски часопис LXVI, 277–292. Машниќ, М. М. (1993): „Наддверие со композицијата ,Недремано око‘ од манастирот Богородица Пречиста Кичевска“. у: Зборник (средњовековна уметност), Скопје 1993, од 159–162. Медаковић Д. (1978): Манастир Савина – Велика црква, ризница, рукописи, Београд: САНУ. Миковић, Д. (1930): „О иконостасу Св. Успенског манастира Савине“. у: Гласник Српске православне цркве 8 (XI), 124–125. Мирковић, Л. (1918): Акатист Пресветој Богородици. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. Мирковић, Л. (1961): Хеортологија или историјски развитак и богослужење празника Православне источне цркве. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Михаиловић, Р. (1972): „Представе анђела у српској графици XVIII века“. у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 8, 283–306. Михаиловић, Р. (1979): „Прва зона српског иконостаса XVIII века“. у: Зборник Филозофског факултета XIV-1, 279–321. Mihailović, R. (1982): „Srpski ikonostas XVIII veka i ogledalo“. у: Delo 28, 106– 116. Niski, G. (1982): Spis o djevičanstvu. Split: Samostan sv. Klare. Novaković, S. (prir.) (1878): „Apokrifno Protojevanđelje Jakovljevo“. у: Starine JAZU X, 61–72. Peltomaa, L. M. (2001): The Image of the Virgin Mary in the Akathistos Hymn. Leiden–Boston–Köln: Brill. Петковић, С. (1995): Српска уметност у XVI и XVII веку. Београд: Српска књижевна задруга. Самсонова И. В. (2007): Иконографическая традиция изображения Акафиста Богоматери в русской културе XV – начала XVIII веков, диссертация, Ярославль. Simić-Lazar D. (1989): „Le Christ de Pitié vivant. L’exemple de Kalenić“. у: Зограф 20, 81–94. Станић, Р. (1973): „Сликарска делатност Симеона Лазовића у ужичком крају“. у: Ужички зборник 2, 65–100. Стошић, Љ. (1989): „Циклус Христових страдања у Бачком Петровом Селу и Библија Ектипа“. у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 25, 201–210.
798
Стошић, Љ. (1992): Западноевропска графика као предложак у српском сликарству XVIII века. Београд: САНУ. Тимотијевић, М. (1994): „Ђура Јакшић – ,Молитва на Маслиновој гори‘“. у: Зборник Народног музеја XV-2, 129–139. Тимотијевић, М. (1996): Српско барокно сликарство. Нови Сад: Матица српска. Todić, B. (1994): „Anapeson – Iconographie et signification du thème“. у: Byzantion LXIV, 134–165. Tomić, G. (1976): „Prilozi na temu ,Nedremano oko‘“. у: Zbornik radova – I Kongres saveza društava povjesničara umjetnosti SFRJ (ur. D. Šećerov). Ohrid: Savez društava povjesničara umjetnosti SFRJ, 73–80. Фундулис, Ј. М. (2005): Литургичке недоумице. Краљево: Епархијски управни одбор Епархије жичке. Хамваш, Б. (1999): Scientia sacra I/2. Београд: Дерета. Црногорчевић, М. (1901): Манастир Савина у Боци Которској. Београд: Т. К. Наумовић и друг. Шево, Љ. (2010): Српско зидно сликарство 18. вијека у византијској традицији. Бања Лука: Art print.
Published
2019-01-27