THE IMAGE OF ROMAN CATHOLICS IN THE WORK OF DANILO II
Abstract
The lives of Serbian kings and archbishops, written by Serbian archbishop Danilo II is one of the most important literary works as well as historical sources for 13th and 14th century Serbia under the rule of Nemanjić dynasty. Even though, his writings have strong hagiographic character, it is very important to stress that due to the lack of sources for medieval Serbia, as well as due to the importance of the author himself, this source is certainly a key historical source for the period as well. In the paper the author has shown how Danilo II depicts Roman Catholics. In only one place actually he mentions Roman Catholicism, depicting it as Latin faith. He does not call it heresy explicitly, but he makes a distinction with orthodoxy, which he defines as Christianity. The context of this depiction is also very important since Danilo II mentions this in the chapter of the Life of King Milutin where he explains the intention of Byzantine emperor Michael VIII Palailologos to invade Serbia. In an attempt to present this ruler in the darkest manner Danilo II said that Michael VIII left Christianity (i. e. Orthodoxy) and embraced Latin faith. Of course, his tendency was driven by the official attitude of the Church and State in the time when he had finished his work (1324) when both ecclesiastical and state authorities were against the Union of Lyon, after decades of negotiations between Serbia and the West. Other important fact in Danilo’s depiction of Roman Catholics is the image of two foreign Latin princesses, which become Serbian queens. On one side, there is an extensive life (Vita) of Queen Helen, who was of Latin origin, maybe even had preserved her Roman Catholic religion, and was an important political factor in the relations between Latin West, papacy and Serbia. But, she has been canonized as saint in the Serbian Orthodox Church shortly after her death in 1314 and Danilo II has prepared a very canonic Orthodox Vita that celebrates her as a pious saint. The other princess is queen Katelina (Catherine), daughter of the Hungarian king Stephen V and wife of King Dragutin. She has also been depicted as pious Orthodox woman and queen living in perfect harmony with her husband. To conclude, the attitude of Danilo II towards Roman Catholics depended on the political views of Serbia, being the key ideologist and an Orthodox archbishop as well, led by the ideas of a unity inside Nemanjić dynasty, Danilo II insisted and persisted in showing that the queens, even though of foreign origin, were true Serbian Orthodox rulers.
References
Аndreae Danduli Venetorum Ducis Chronicon Venetum, a pontiicatu S. Marciad Annumusque MCCCXXXIX (1728): Rerum Italicarum Scriptores XII, ed. L. A. Muratori, Milano Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta, aa. 46-1280 d.C. (1938-1958), a cura di Ester Pastorello,Rerum italicarum scriptores 12.1: Bologna: Nicola Zanichelli Антоновић, Милош (2004): Срби и Лионска унија: неуспео покушај приближавања. 950 година од великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204) Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 113-131. Berrár Jolán (1951): A magyar női nevek kutatásának története. Magyar nyelv XLVII. évfolyam, 2. szám, december: 154-214. Војводић Драган (2005): Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу. Београд: Стубови културе Vásáry István (2005): Cumans and Tatars. Oriental Military inthePreOttomanBalkans (1185-1365), Cambridge: Cambridge University Press VukovichAlexandra (2012): Motherhood as Authority in the Life of Queen Helen by Archbishop Daniel II. Authorities in the Middle Ages Influence, Legitimacy, and Power in Medieval Society Ed. by Sini Kangas, Mia Korpiola, Tuija Ainonen. Berlin: Walter de Gruyter, 249-265. Д’Амико, Роза (2011) Ватиканска икона Јелене Анжујске и легендарна „Икона цара Константина“: иконографски и политички аспекти српске светиње у Риму, Ниш и Византија 10: Град Ниш : Универзитет у Нишу, Нишки културни центар, Ниш, 305-321. Данило Други (1988): Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Приредили Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић. Београд: Просвета-Српска књижевна задруга Ивановић Милош (2017): Насилне промене на српском престолу у Даниловом зборнику. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VII. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа-Институт за српски језик САНУ Београд, 113-127. Коматина Ивана (2014): Ана Дандоло – прва српска краљица?, Зборник Матице српске за историју 89: 7-22.
556
Копривица Марија (2013), Црквено венчање у средњовековној Србији, Свети цар Константин и хришћанство, ур. Д. Бојовић, Ниш: Центар за црквене студије: 551– 563. Korai magyar történeti lexikon (1994): főszerkesztő Kristó Gyula, Budapest: Akadémiai Маринковић Радмила (1978) Владарске биографије из доба Немањића, Прилози за Књижевност, језик и фолклор 1-2: Маринковић Радмила (1998), Лик краља Драгутина у Даниловом зборнику, Рачански зборник 3: 105-121 Миљковић Бојан (2007), Немањићи и Свети Никола у Барију, Зборник радова византолошког института XLIV: 275—294. М. Митић (1997), Свето писмо у Житију краљице Јелене од архиепископа Данила II, Српска књижевност и Свето писмо, Београд: Међународни славистички центар, 61-69. Митровић Катарина (2015). Краљица Јелена и бенедиктинске традиције у Приморју. Јелена. Краљица, монахиња, светитељка. Тематски зборник посвећен краљици Јелени. Манастир Градац: Манастир Градац: 65-81. G. McDaniel (1982-1983): On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena, Ungarn Jahrbuch Band 12: 43-50. Никол Доналд (2002): Византијске племкиње. Десет порттрета (1250-1500), Београд: Утопија Nicol Donald M. (1964), Mixed Marriages in Byzantium in the Thirteenth Century, Studies in Church History, 1:160–72 Odorico Paolo (1993) ‹‹L'étrangeret son imaginaire dans la littérature byzantine », Of Strangers and Foreigners (Late Antiquity – Mittle Ages), Studies in Comparative Legal History, Berkeley's University, 65-79. Oxford dictionary of Byzantium (1990): ed. By A. Kazhdan, Oxford: Oxford University Press. Petkov Kiril (2007): “To Disda in the Truth and Look at Others with Contempt:” Byzantines and Muslimson Latin Pride and Arrogance, ca. 1100–1300, Al-Masaq (Al-Masaq: Islam and the Medieval Mediterranean), 19/2: 99-119. Петровић Владета (2015): Иноплемени и иноверни у Даниловом зборнику. Велики прасак, сто година од атентата у Сарајеву, Зборник радова са научног скупа одржаног у Пожаревцу 28. јуна 2014. године у Пожаревцу. Уредник за средњи век: Владета Петровић. Уредник за нови век Момчило Исић, Пожаревац: Центар за културу, 29-36. Поповић Мирослав (2010): Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља. Београд: Институт за теолошка истраживања ПБФ. Поповић Мирослав (2015): Нови осврт на датовање писма–заклетве краљице Јелене дубровачком архиепископу, кнезу и општини. Јелена. Краљица, монахиња, светитељка. Тематски зборник посвећен краљици Јелени. Манастир Градац: Манастир Градац: 53-60. Szentpétery Imre (1921-1922). V. István ifjabbkirálysága. Századok LV-LVI. Évfolyam, 1. szám: 77-87. Szűcs Jenő (1993): Az utolsó Árpádok. Budapest: História-MTA Történettudományi intézete
557
Stojkovski Boris (2014): Pielgrzymka królowych serbskich Katarzyny i Symonidy do grobu królowej Heleny. Pewien „kobiecymotyw” w dziele Danila II, Poszukiwanie przeszłości. Szkice z historii i metody badań historycznych Potestas et societas. Władza w średniowiecznej Europie Tom 1 red. Przemysław Wiszewski, Joanna Wojtkowiak. Wrocław: Wydawnictwo eBooki.com.pl, 49-61. Стојковски Борис (2015). Краљица Јелена и Угарска. Јелена. Краљица, монахиња, светитељка. Тематски зборник посвећен краљици Јелени. Манастир Градац: Манастир Градац: 41-48. Суботић Гојко (1958): Краљица Јелена Анжујска-Ктитор црквених споменика у Приморју. Историјски гласник 1-2: 131-147 Узелац Александар (2009): Кумани у средњовековној Србији, Гласник Историјског архива Ваљево 43: 5-17. Fehértói Katalin (2004): Árpáf-kori személynévtár (1000-1301). Budapest: Akadémiai Хафнер Станислав (1991): Данило II као средњовековни историограф, у: Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 1991, 132-136 Цветковић Бранислав-Гаврић Гордана (2015). Краљица Јелена и фрањевци. Јелена. Краљица, монахиња, светитељка. Тематски зборник посвећен краљици Јелени. Манастир Градац: Манастир Градац: 119-135. ŠarkićSrđan (2008): Rex iunior-egy magyar intézmény a középkori szerb jogban, Jogtörténeti szemle 1: 40-43 Schreiner Peter (2002): Bizánc. Bevezetés a bizántinológiába, Budapest: Bizantinológiai Intézeti Alapítvány
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).
