• Анђела Ђ. Гавриловић Филозофски факултет Универзитета у Београду Институт за историју уметности, Београд – Србија


The following paper investigates the cult of Saint Sylvester the First, the pope of Rome (314–335) in medieval Serbia (1168-1459) on the basis of hagiographical and iconographical sources. Saint Sylvester, bishop of Rome (314–335) was born at Rome of Christian parents. When he was an adult, he fulfilled the Lord’s command to love one’s neighbor and often received strangers and travelers, serving them in his own home. After the death of Bishop Melchiades, Saint Sylvester was chosen Bishop of Rome. He was a contemporary of emperor Constantine the Great. During the reign of the emperor Constantine the Great the period of persecution had ended for the Church, and the Jews arranged a public debate to determine which faith was true. The holy Empress Helen, the mother of the emperor Constantine was present. Saint Sylvester defended Christianity and spoke for Christians, and the Jews had a large number of learned rabbis led by Zambres, a sorcerer. Quoting the sacred books of the Old Testament, Saint Sylvester convincingly demonstrated that all the prophets foretold the birth of Jesus Christ from the all-pure Virgin, His voluntary suffering and death, and His glorious Resurrection. The saint was the victor in the debate. Then Zambres killed the bull with his sorcery. The saint obstructed the evil and resurrected the bull by calling the name of Lord Jesus Christ. Zambres and the other Jews came to believe in Jesus Christ and they asked to be baptized.Saint Sylvester was the Roman Bishop for more than 20 years. He died peacefully in old age in the year 335. This paper reveals that the name of Saint Sylvester the First of Rome is regularly present in different Serbian medieval hagiographical records: in preserved menaia for January, in prologues and other writings – sometimes with the toponymical attribute “of Rome,” sometimes with the title “pope” and toponymical attribute “of Rome” and sometimes only with the epithet “saint” and name “Sylvester.” We found the first mention of the name of Saint Sylvester in the third quarter of the 12th century, in the Gospel of Prince Miroslav, the brother of Stefan Nemanja (1166–1196). In the lives of Saint Sylvester in prologues it is stated that he carried out a lot of miracles, while the resurrecting a bull which was killed by a sorcerer Zambres the Great during their contest was especially emphasized. This miracle was usually mentioned in the first sentence of the lives of saint Sylvester found in prologoi. In hagiographical sources January the 2nd is dedicated to the memory of “our holy father Sylvester,” while the texts of the lives of Saint Sylvester almost literally rely on the Greek source. There existsa great, almost one century long, timespan from the moment when the name of Saint Sylvester was for the first time mentioned in written sources and the time when his first preserved fresco portrait was painted. Even if we leave the open possibility that the figure of Saint Sylvester of Rome has not been preserved in some monuments, it is difficult to say what caused such a long timespan. Regarding Saint Sylvester’s portraits they arepresent on frescoes in at least twenty three Serbian medieval churches. The preserved portraits can be seen in Sopoćani (c. 1265; ill. 1), in Arilje (1296/1297; ill. 2), in King’s church in Studenica (1313/1314), in Staro Nagoričino (1316–1318), in the church of Saint Nicolas Orphanos in Thessaloniki (1310–1320), in the church of Saint Demetrios in the Patriarchate of Peć (1322– 1324), in Banja Pribojska (c. 1330; ill. 3), in the church of the Mother of God Hodegetria in the Patriarchate of Peć (1335–1337), in the prothesis of the katholikon of the Dečani monastery (1338/1339–1340), in Gornji Kozjak (c. 1340), in the Latin church in Prokuplje (c. 1340), in
Bela crkva Karanska (1340–1342), in Lesnovo (1340/1341–1346/1347), in the nartex of the Dečani monastery (1343–1347), in the diakonikon of Ljuboten (1344/1345), in Mateič (1348 – 1352), in the church of the Mother of God at Mali grad on Lake Prespa (1368/1369), in the monastery of Marko (1376–1377), in Ravanica monastery (c. 1385; ill. 4), in Nova Pavlica (before 1386), in Andreaš (c. 1389–1389; ill. 5) and in Resava (1407–1418; ill. 6). In the cave church of Saint Lazar at Tikveš (1350–1375) the head of the saint is rather damaged, while his figure is destroyed. We distinguish between two main types in the portrayal of this bishop: the first one with a special headdress – mitre or tiara (ills. 1, 4, 5, 6) and the one without it (ills. 2, 3). The headdress of Saint Sylvester can take several different forms and there is no fixed type of its depiction. As regards the portraits of Saint Sylvester they display a diversity and nuances in details. On saints’ portraits the length of his beard and his age can both vary, as well as his position in the church where he is depicted (the apse, proskomidi, diakonicon, nartex etc.). Saint Sylvester is always depicted as a bishop, and in most churches he makes a gesture of blessing with his right hand and holds a gospel in his left hand. In four monuments he is depicted holding a scroll with a given text from liturgy, and in three of them the texts are today preserved and easy deciphered (in Banja Pribojska – the prayer after the hymn Holy, holy, holy and before the invitation of priest Take, eat…: Together with these blessed powers…; in Lesnovo the text which priest exclaims before the Great Entrance: That, ever guided by Your might…; in Resava the prayer behind the ambo: O Lord, Who blesses, those who bless You… . The practice of depicting Saint Sylvester continued in the later period under the Turkish rule and it relied on the medieval tradition and experiences gained in that period.


Архив САНУ бр. 53, Рукопис у старој збирци Архива САНУ, Лесновски пролог, настао 1330. године Delehaye, Hippolyte (1909): Bibliotheca Hagiographica Graeca, Bruxellis: Société des Bollandistes. Delehaye, Hipolyte (1902): Synaxarium Ecclesiae Constantinopolitanae, Bruxellis: Apud Socios Bollandianos. Дечани бр. 1, Четворојеванђеље с краја XIII и почетка XIV века, манастир Дечани Дечани бр. 54, Стиховни пролог за децембар – фебруар, 1394. године, манастир Дечани Дечани бр. 55, Стиховни пролог за децембар – фебруар, осам деценија XIV века (1370–1380) Дечани бр. 114, Типик Јерусалимски, крај XIV века (1395–1400), манастир Дечани Дечани бр. 115, Часослов, крај XIVвека (1395–1400), манастир Дечани Cod. Baltim. 521, Walters Ms. W. 521, менолог за јануар, тзв. „Царски менолог“, 1025–1050, Цариград Migne, Jacques-Paul (1864): Patrologia graeca. Cursus completus. Series graeca, Vol. 117, Via Thibaud (Ambroise), 240 A–B. Migne, Jacques-Paul (1866): Patrologia graeca. Cursus completus. Series graeca, Vol. 155, ViaThibaud (Ambroise), 285 B–C. Топаловић, Вељко и др. (1998): Мирослављево јеванђеље: фототипско издање, Београд: Досије. Трифуновић, Ђорђе (2004): Типик архиепископа Никодима. Књ. 1 : Фототипија изгорелог рукописа Народне библиотеке у Београду, Београд: Чигоја штампа. Трифуновић, Ђорђе (2007): Типик архиепископа Никодима. Књ. 2, Београд: Чигоја штампа.
On-line извори
Рукопис Vaticanus graecus 1613, Менолог цара Василија II (око 985), Ватиканска библиотека, доступно на:

Секундарна литература
Бабић, Бошко (1967): Пећинска црква Светог Лазара у Тиквешу, Зборник Матице српске за ликовне уметности 3, 161–170. Бабић, Гордана (1987): Краљева црква у Студеници, Београд: Просвета – Републички завод за заштиту споменика културе. Беловић, Марина (1999) Раваница. Историја и сликарство, Београд: Издавачко предузеће Завет – Републички завод за заптиту споменика културе. Butler, Alban (1846): The Lives of the Fathers, Martyrs and Other Principal Saints, Vol. X, New York: D. and J. Sadlier.
Dragoljub, Brmbolić Marin, Zarić Radojka, Monastery Resava, Belgrade: Institute for the Protection of Cultural Monuments of the Republic of Serbia, p. 65, fig. 31.
Walter, Christopher (1982): Art and Ritual of the Byzantine Church, London: Variorum Reprints. Војводић, Драган (2005): Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу, Београд: Стубови културе. Woodfin, Warren (2012): The Embodied Icon : liturgical vestements and sacramental power in Byzantium, Oxford: Oxfird University Press. Габелић, Смиљка (1998): Манастир Лесново. Историја и сликарство, Београд: Стубови културе. Гавриловић, Анђела (2018): Црква Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији, Београд: Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке (у штампи). Димитрова, Елизабета (2002): Манастир Матејче, Скопје: Центар за културно и духовно наследство Каламус. Duchesne, Louis (1886): Le liber pontificalis, Texte, introduction et commentaire, Tome Premier, Paris: Ernst Thorin, 170–201. Ђорђевић, Иван (1994): Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Београд: Филозофски факултет: Просвета. Ђурић, Војислав. Ј. (1991): Сопоћани, Београд: Просвета – Београд: Републички завод за заштиту споменика културе – Приштина: Јединство. Ђурић, Војислав, Ћирковић Сима и Кораћ Војислав (1990). Манастир Пећка патријаршија, Београд: Југословенска ревија – Приштина: Јединство. Живковић, Бранислав (1989):Грачаница. Цртежи фресака, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Живковић, Бранислав (1993): Нова Павлица. Цртежи фресака, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Живковић, Бранислав (1990): Раваница. Цртежи фресака, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Живковић, Бранислав (1984): Сопоћани. Цртежи фресака, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Јевтић, Атанасије (Епископ) (2009): Божанствена литургија 4. Христос Нова Пасха – Свештенослужење, причешће, заједница Богочовечанског Тела Христовог, Београд: Света Гора Атонска: Манастир Хиландар: Манастир Острог: Манастир Тврдош. Kazhdan, Alexander (1991): Eparchofthecity, у: A. P. Kazhdan (ed.), Oxford Dictionary of Byzantium, Vol. 1, NewYork – London: Oxford University Press, 1991, 705. Кашанин, Милан (1928): Бела црква Каранска, Старинар 4, 162–216. Лазарев, Виктор (2004): Историја византијског сликарства, Београд: Бримо: Логос: Александрија. Медић, Милорад (2002): Стари сликарски приручници, II. Први јерусалимски рукопис, 1566. Типик Нектарија Србина, 1599. Књига попа Данила, 1674. Ерминија породице Зографски, 1728, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Медић, Милорад (2005): Стари сликарски приручници, III. Ерминија о сликарским вештинама Дионисија из Фурне, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Мијовић, Павле (1973): Менолог. Историјско-уметничка истраживања, Београд: Археолошки институт. Милановић, Весна (1995): Програм живописа у припрати, у: Ђурић, Војислав (ур.), Зидно сликарство Дечана. Грађа и студије, Београд: Српска академија наука и уметности, 361–375.
Millet, Gabriel, FrollowAnatolii (1962): La peinture du Moyen Âgeen Yougoslavie (Sérbie ; Macédoine et Monténégro), FasciculeIII, Paris: Imprimerienationale. Мирковић, Лазар (1982): Православна литургика или наука о богослужењу православне источне цркве. 2. Посебни део (дневна богослужења, свете литургије и седмична богослужења), Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. Николић, Радомир (1961): Прилог за проучавање живописа манастира Раванице, Саопштења 4, 5–32. Noll, Thomas (2011): Die Silvester-Kapelle in SS. Quattro Coronati in Rom: ein Bildzyklus im Kampf zwischen Kaiser und Papst, Berlin: Deutscher Kunstverlag. Пејић, Светлана (2009): Манастир Свети Никола Дабарски, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Петковић, Владимир (1941): Манастир Дечани, II, Београд: Fundationis Mich. Pupin. Piltz, Elisabeth (1977): Kamelaukionetmitra. Insignes byzantins impériaux et ecclésiastiques, Stockholm: Almqvist and Wiksell. Pohlkamp, Wilhelm (1995): Silvester I., Papst (314 –335), у: Lexikondes Mittelalters, Vol. 7, München: Lex Ma. Поповић, Бојана (1995): Програм живописа у олтарском простору, у: Ђурић, Војислав (ур.), Зидно сликарство Дечана. Грађа и студије, Београд: Српска академија наука и уметности, 77–96. Поповић, Јустин (1972): Житија светих за месец јануар, Београд: Манастир Свете Ћелије код Ваљева. Prolović, Jadranka (1997): Die Kirche des heiligen Andreas an der Treska, Wien:Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. Prolović, Jadranka (2017): Resava (Manasija). Geschichte, Architektur und Malerei einer Stiftung des serbischen Despoten Stefan Lazarević, Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. Радујко, Милан (2006): Манастир Копорин, Београд: Филозофски факултет, Институт заисторију уметности – Музеј Српске православне цркве. Спаский, Сергей (Архиепскоп) (1997): Полный месѧцеслов Востока, Том III, Москва: Церковно-научный центр „Православная энциклопедия“ : Паломник, 1997. Стародубцев, Татјана (2016): Српско зидно сликарство у земљама Лазаревића и Бранковића, Књ. 1 и 2, Београд: Филозофски факултет, Институт за историју уметности. Столић Хиландарац, Хризостом (Јеромонах) (1988): Православни светачник, I, Београд: Просвета. Суботић, Гојко (1964): Црква Светог Димитрија у Пећкој патријаршији, Београд: Издавачки завод. Тасић, Душан (1967): Живопис средњовековне цркве у Прокупљу, Зборник Матице српске за ликовне уметности 3, 109–128. Тодић, Бранислав (1995): Манастир Ресава, Београд: Драганић. Todić, Branislav (2008): Représentations de Papes Romains dans l’église Sainte Sophie d’Ohrid. Contribution à l’idéologie de l’archevêché d’Ohrid, Δελτίοντης Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας 29, 105–118. Тодић, Бранислав, Чанак Медић, Милка (2005): Манастир Дечани, Београд: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем): Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne: (Дечани, српски православни манастир Високи Дечани). Tomić Đurić, Marka (2014): To picture and to perform: The Image of the Eucharistic Liturgy at Markov Manastir (I) , Zograf 38, 123 –124, 132, fig. 1, 11.
Τσιτουρίδου, Άννας (1986): Ο ζωγραφικός διάκοσμος του Αγίου Νικολάου Ορφανού στη Θεσσαλονίκη, Θεσσαλονίκη: Κέντρο Βυζαντινών ερεύνων. Hetherington, Paul (1996): The ‘Painter’s Manual’ of Dionysius of Fourna. An English translation , with Commentary, of Cod. Gr. 708 in the Saltykov-Shchedrin State Public Library, Leningrad: Oakwood Publications.