• Катарина Митровић Центар за историјску географију и историјску демографију Филозофски факултет Београд – Србија


Right after the death of King Bodin (1099 or 1101) two opposing forces started a conflict in Duklja. Bodin’s widow, Queen Jaquinta, wanted to ensure the throne for her sons, while the descendants of Prince Branislav, son of Bodin’s paternal uncle Radoslav, also believed to have a claim on the throne. These conflicts continued over several decades, during which period different kings took turn on the throne. The land was left in chaos. In mid-12th century, Duklja fell under the supreme rule of Byzantium, and its rulers were no longer kings but bore the title of princes (Knez). In such circumstances, the Bar Archdiocese could not rely on the secular government to support them in their struggle to gain the canonical approval for the metropolitan status of their diocese. On the other hand, in the 12th century, popes were faced with the resistance of German kings and emperors and other secular rulers and noblemen, who often selected antipopes as a proven method of pressure on the Holy Apostle See. German cardinals and bishops often supported these antipopes who were not the only papal opponents among the church ranks. The papal authority was also threatened by communal movements in the northern Italy, which were much inspired by the ideas of heretic teachings about evangelical poverty and equality among men. Chronic dissatisfaction and finally open rebellion of the Roman crowds created a lot of trouble. This was intensified by epidemics of contagious diseases and famine that periodically afflicted Rome. In spite of such great temptations, popes firmly insisted on the systematization of the canonical rights in order to strengthen аuctoritas apostolicа and tried to impose themselves as the supreme factor in solving not only church issues but also secular issues and problems. It was clear to the Bar prelates that they could not request from the Holy Apostle See the acknowledgement of their archdiocese invoking the privileges by Antipope Clement III Wibert from 1089, as the only grounds for such entitlement. They could only patiently wait for the arrival of better times. The Dubrovnik clerics took advantage a favourable moment to act. The old ambitions of the Dubrovnik church were fulfilled in the 1160s and 1170s, at the time of archbishop Tribun and with support of the enthusiastic Pope Alexander III. Thus, bishops from the Duklja became suffragans of the Dubrovnik archbishops. Any resistance to this solution imposed a risk of excommunication, interdiction or deposition.


Archivio Segreto Vaticano, Miscellanea Armadi IV–V. Archivio Segreto Vaticano, Registra Vaticana 2, Gregorius VII (1073–1085). Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I (a. 344–1343)(1913): L. Thallóczy, C. Jireček, E. Sufflay (edd.), Vindobonae. Gesta regum Sclavorum I (2009): Д. Кунчер (прир.), Извори за српску историју књ. 7, Латински извори књ. 1, Београд: Историјски институт – Манастир Острог. Gesta regum Sclavorum II (2009): Т. Живковић (коментари), Извори за српску историју књ. 7, Латински извори књ. 1, Београд: Историјски институт – Манастир Острог. 97 Eubel I, 92–93; Eubel II, 89; Eubel III, 110. 98 Bošković 1962, 18 с прегледом старије литературе. 99 Писци средњовјековног латинитета, 39. 100 Bošković 1962, 19. 101 Eubel I, 92. 102 Исто, 92.
Eubel, Conradus (1913², 1914², 1923²): Hierarchia catholica Medii aevi I (1198– 1431); II (1431–1503); III (seculum XVI ab anno 1503 complecentes), Monasterii Kehr, Paul (1900): Papsturkunden in Rom, Nachrichten von der königl. Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen 2. Ljetopis popa Dukljanina (1950): V. Mošin (ed.), Zagreb: Matica hrvatska. Mansi JD (1764): Sacrorum Conciliorum Nova Amplissima Collectio vol. X [1692– 1769], Florentiae. Писци средњовјековног латинитета (1996): Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, Д. Синдик, Г. Томовић (ур.), Цетиње: Обод. Farlati, Daniele (1817): Illyricum sacrum VII, Venetiis. CD II (1904): Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, T. Smičiklas (ed.), Zagreb: JAZU. Codice diplomatico Barese (1897): Le pergamene del duomo di Bari (952–1264), G. B. Nitto de Rossi, F. Nitti de Vito (edd.), Bari.

Goldstein, Ivo, Grgin, Borislav (2006): Europa i Sredozemlje u srednjem vijeku, Zagreb: Novi liber. Da Mosto, Andrea (2003): I dogi di Venezia, Firenze–Milano: Giunti Editore S. p. A. Gallina, Mario (2002): La „precrociata“ di Roberto il Guiscardo: un’ambigua definizione, in: Il Mezzogiorno normanno-svevo e le Crociate, Bari: Centro di Studi normannosvevi, Università degli studi di Bari. Живковић, Тибор (2004): Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Београд: Историјски институт, Посебна издања књ. 45. Живковић, Тибор (2006): Портрети српских владара (IX–XII век), Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Живковић, Тибор (2006а): Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века, Зборник радова Византолошког института 43, 451–466. Историја Мађара (2003): Београд, Clio. Историја Црне Горе I (1967): Титоград, Редакција за историју Црне Горе. Калић, Јованка (1979): Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године, у: Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, Научни скупови САНУ, Београд, 27–53. Коматина, Ивана (2016): Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Београд: Историјски институт, Посебна издања књ. 66. Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kršćanstva (2006): Zagreb: Kršćanska sadašnjost. Линч, Џозеф (1999): Историја средњовековне цркве, Београд: Clio. Majnarić, Ivan (2003): Misija papinskog legata Rajmunda de Capelle 1177. godine, Povijesni prilozi 24, 105–131. Majnarić, Ivan (2009): „Ut que inveneritis corrigenda corrigatis, destruatis et elleuatis superflua et nociva, edefictis et plantetis utilita et honesta“: Međuodnos papinskih predstavnika i lokalnih crkvenih službenika na istočnojadranskoj obali tijekom druge polovice XII. stoljeća, Acta Histriae 17 1–2, 203–214. Марјановић Душанић, Смиља (1994): Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд: САНУ Одељење историјских наука књ. 18.
Митровић, Катарина (2017): Краљевство од искона: Барска (архи)епископија и Дукља, у: Српска краљевства у средњем веку. Зборник радова са међународног научног скупа одржаног од 15. до 17. септембра 2017. године у Краљеву у част обележавања 800 година од крунисања Стефана Немањића (Првовенчаног), Краљево: Универзитет у Београду – Филозофски факултет Одељење за историју и Центар за историјску географију и историјску демографију, Универзитет у Новом Саду – Филозофски факултет Одсек за историју, Универзитет у Нишу – Центар за византијско-словенске студије, Град Краљево, 47–83. Niero, Antonio (1987): La sistemazione ecclesiastica del Ducato di Venezia, in: Le origini della chiesa di Venezia, Venezia: Edizioni studium cattolico veneziano, 101–121. Norwich, John Julius (1981): Storia di Venezia: Dalle origini al 1400, Milano: Ugo Mursia Editore S. p. A. Post, Gaines (2006): Studies in Medieval Legal Thought. Public Law and the State, 1100–1322, New Jersey: The Lawbook Exchange. Прерадовић, Дубравка (2016): Најранији помени Улцињске и Барске епископије: филолошко-археолошка белешка, Црквене студије 13, 23–35. Prlender, Ivica (2009): Rimska kurija prema rubnim prostorima Zapada na istočnojadranskoj obali tijekom XI. i XII. stoljeća, Historijski zbornik 62, 1–27. Sägmüller, Johannes Baptis (1904): Lehrbuch des katholichen Kirchenrechts, Freiburg in Breisgau. Станојевић, Станоје (1912): Борба за самосталност католичке цркве у немањићкој држави, Београд: СКА. Стевовић, Иван (1996): О првобитном изгледу и времену градње цркве Св. Михајла у Стону, Зборник радова Византолошког института 35, 175–195. Storia del cristianesimo II. Il medioevo (2001): a cura di M. Gallina, G. G. Merlo, G. Tabacco, Roma ˗ Bari: Editori Laterza. Sforza, Fedele (1975): Bari e Kotor. Un singolare caso di rapporti fra le due sponde adriatiche, Cassano (Bari): Ecumenica editrice. Tramontin, Silvio (1987): Origini e sviluppi della leggenda marciana, in: Le origini della chiesa di Venezia, Venezia: Edizioni studium cattolico veneziano, 167–186. Ферлуга, Јадран (1957): Византијска управа у Далмацији, Београд: Византолошки институт САНУ, Посебна издања књ. 6. Capello, Felice M. (1925): Tractatus canonico-moralis de censuris, iuxta Codicem Iuris Canonici, ed. 3, Torino. Caporilli, Memmo (senz'anno): I papi. I Concili Ecumenici. I Giubilei – Anni Santi. Storia e immagini, Archivio Segreto Vaticano. Cheynet, Jean-Claude (2008): La place de la Serbie dans la diplomatie byzantine à la fin du XIe siècle, Зборник радова Византолошког института 45, 90–97.