ONE ASPECT OF RELATIONS BETWEEN SERBIAN CHURCH AND LAZAREVIĆ PRINCIPALITY AT THE AND OF THE 14TH CENTURY Reviewing “The Case” of Duke Obrad Dragosaljić

  • Maрко Шуица Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд – Србија

Abstract

"The Case" of Duke Obrad Dragosaljić represents the complex historical convergence of regional political powers, the quest for the continuity of Serbian statehood, changes in social sphere and the decisive political influence of the Serbian Church and monks from Chilandar monastery at the end of the 14th century. The final phase that led to the conclusion of "the case" of Duke Obrad, took place between summer of 1392 and autumn of 1393, at the time when the Ottoman military campaigns to the Kingdom of Hungary, central Balkans and the Adriatic Sea were suspended or diminished, and the internal political stability in central Serbian principalities was partlyre-established. This phase involved the arrival of monks from Chilandar monastery to the Lazarevic Principality, the convocation of the State council, bringing the verdict in favour of the monks about the certain land properties and issuing of the charter. Regional political conditions that shaped the internal politics in the Lazarević Principality changed with the arrival of Ottoman ruler Bajazit I in the Balkan part of the Ottoman Empire during 1392. It was the first time after the Battle of Kosovo (1389) that Lazarević dynasty was able to make greater attempt to restore the political position, which was conditioned by the decline of their political rival and cousin lord Vuk Branković. The charter by which the confiscated heritage of Duke Obrad, transformed into pronia-feudal property, was finally given to Chilandar monastery as a donation from Lazarević family, shows the first indication of changes that, in forthcoming years, influenced the turbulent political setting in the central Balkans. By this donation Lazarević family attempted to restore their ktetor rights in Chilandar monastery, established during the rule of Prince Lazar, as well as to promote the ideological roots of the Prince Stefan’s title as hereditary Nemanjic’s regal traditions. The counselling support of the Serbian Church and Patriarch Danilo in the process of bringing political decisions was essential for restoring the reputation of Lazarević family and strengthening the political position of their Principality. With the political changes that took place in 1394, the attempt to restore Lazarevic's relations with Chilandar monastery was suppressed by other events, but the support of the head of Serbian Church to Prince Lazar’s successors was indisputable.

References

Антоновић, М. (2014), „Српска црква и транзиција моћи од 1355. до 1402. године“, Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, ур. С. Мишић, Крушевац, 137–148. Благојевић, М. (2000) „Секуларизација хиландарских поседа у средњовековној Србији“, Осам векова Хиландара, Београд, 51–58. Благојевић, М. (2004), „Кнез Лазар – ктитор Хиландара“, Немањићи и Лазаревићи, Београд, 335–354. Благојевић, М. (2004а), „Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша“, Немањићи и Лазаревићи, Београд, 355-389. Благојевић, М. (2004а), „Јединство и посвојеност српских земаља пре битке на Косову“, Немањићи и Лазаревићи, Београд, 277-301. Благојевић, М. (2008), „Српски сабори и сабори отачаства Немањића и Лазаревића“, Глас САНУ CDX, Oдељење историјских наука, књ. 14, 1−40. Благојевић, М. (2009), „О издаји или невери Вука Бранковића“, Зборник Матице српске за историју79−80, 7-42. Богдановић, Д. (1975), „Измирење српске и византијске цркве“, О Кнезу Лазару, Београд, 81-90. Божић, И. (1952), Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд. Божић, И. (1975), „Неверство Вука Бранковића“, О Кнезу Лазару, Београд, 223239. Бојанин, С. (2010), „Повеља Вука Бранковића којом ослобађа манастир Хиландар плаћања „турског данка”“, ССА 9, 147-158.
169
Динић, М. (1978), „Западна Србија у средњем веку“, Српске земље у средњем веку, Београд, 44-55. Живојиновић М. (2006), „Драгаши и Света Гора“, ЗРВИ 43, 41-54. Ивановић, М. (2014), „Структура властеоског слоја у држави кнеза Лазара“, Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, ур. С. Мишић, Крушевац, 75–94. Ивановић, М. (2016), „Пронија у држави српских деспота“, ЗРВИ 53, 324-341. Историја српског народа II (1982), Београд. Историја Црне Горе II-2(1970), Титоград. Јиречек, К. (1892), Споменици српски, Споменик СКА XI Калић, Ј.(1989), „„Страх турски” после Косова“, Свети кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389−1989, Београд, 185-193. Константин Филозоф (1936), Живот деспота Стефана Лазаревића, Старе српске биографије XV и XVII века, приредио и превео Л. Мирковић, Београд. Копривица, М. (2014), „Црквене прилике у време владавине кнегиње Милице“, Кнегиња Милица-монахиња Јевгенија и њено доба, ур. С. Мишић, Трстеник, 111–126. Крекић, Б. (1984), „Ser Basilius de Basilio“,ЗРВИ 23, 171-183 Krekić, B. (1991), „The battle of Kosovo and international repercussions“,Kosovo Legacy of Medieval Battle, ed. by Wayne S.Vucinich, Thomas A. Emmert, University of Minnesota, Menneapolis, Minnesota, Volume 1, 89-108. Мантран, Р.(2002), Историја Османског царства, Београд . Марјановић-Душанић, С. (2006), „Династија и светост у доба породице Лазаревић: стари узори и нови модели“, ЗРВИ 43, 77-92. Милојевић, С. (1986), „Мусићи“,ИЧ 33, 5-37. Михаљчић, Р. (1989), Лазар Хребељановић, историја, култ, предање, Београд. Михаљчић, Р. (1995), „Прилог српском дипломатару: даровнице властеоске породице Вукославића“, Прошлост и народно сећање, Београд, 83-94. Мишић С. (2017), „Манстирски поседи у земљама Лазаревића (1390 – 1427)“, Црквене студије 14, 293-297. Мишић, С. (2014), „Од земаљског кнеза до кнеза Срба-уздизање до владарске моћи“, Власт и моћ. Властела Моравске Србије од 1365. до 1402. године, ур. С. Мишић, Крушевац, 7–20. Мишић, С. (2014а), „Кнегиња Милица и Лазарево наслеђе“, Кнегиња Милицамонахиња Јевгенија и њено доба, ур. С. Мишић, Трстеник, 7–16. Младеновић, А. (2003), Повеље кнеза Лазара, Београд. Младеновић, А. (2007), Повеље и писма деспота Стефана, Београд. Новаковић, С. (1912), Законски споменици српских држава средњега века, Београд. Острогорски, Г. (1951), Пронија, прилог историји феудализма у Византији и у јужнословенским земљама, Београд. Петровић, В.- Фостиков А. (2014), „Цркве и манастири у повељама кнегиње Милице“, Кнегиња Милица-монахиња Јевгенија и њено доба, ур. С. Мишић, Трстеник, 127–138. Пурковић, М. (1976), Српски патријарси средњега века, Диселдорф. Пурковић, М. (1978), Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд. Радојичић, Ђ. Сп. (1940), „Избор патријарха Данила III и канонизација кнеза Лазара“, ГСНД XXI, 3-81. Соловјев, А. (1928), „Једно суђење из доба кнеза Лазара“, Архив за правне и друштвене науке 3, књ. XVIII (XXXV), 188-197.
170
Спремић, М. (1994), Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд. Спремић, М. (2005), „Бранковићи и Света гора“, Прекинут успон, Српске земље у позном средњем веку, Београд, 409-420. Спремић, М. (2005), „Бранковићи и Хиландар (1365-1427)“, Прекинут успон, Српске земље у позном средњем веку, Београд, 421-438. Стојановић, Љ. (1929), Старе српске повеље и писмаI−1, Београд−Ср. Карловци. Тошић, Ђ. (1995), „Босна и Турци од Косовске до Ангорске битке“, Зборник за историју БиХ 1, Београд,85-97. Трпковић, В. (1959), „Турско-угарски сукоби до 1402“, ИГ 1−2, 93-123. Ћирковић, С. (1964), Историја средњовековне босанске државе, Београд. Ћирковић, С. (2008), „Земља Мачва и град Мачва“, Прилози КЈИФ 1-4, књ. LXXIV, 3-20. Ћоровић, В. (1929), „Силуан и Данило II, Српски писци XIV – XV века“, Глас СКА 136, 13-103. Filipović, Е. (2018), „‘Colluding with the Infidel’: The Alliance between Ladislas of Naples and the Turks“, Between Three Seas: Borders, Migrations, Connections, The Third Biennial Conference of the Medieval Central EuropeResearch Network, Zagreb, 25-26. Шуица, М. (2000), Немирно доба српског средњег века, Београд. Шуица, М. (2004), „Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиландару прилаже црква Ваведења Богородичиног у Ибру“, ССА 3, 107-123. Шуица, М. (2004a), „Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389−1402)“, Годишњак за друштвену историју 1, година XI, 7-30. Шуица, М. (2011), „О могућој улози Вука Бранковића у Косовској бици – прилог разматрању средњовековне ратне тактике“, Споменица академика Симе Ћирковића, Зборник радова, књ. 25 Историјски институт, Београд,. 225-244. Шуица, М. (2011а), „Дубровачка писма: огледало друшвено-политичких промена у српским земљама (1389−1402)“, Годишњак за друштвену историју 2, година XVIII, 29-50. Шуица, М. (2014), Вук Бранковић, славни и велможни господин, Београд. Šuica, M., Rudić, S. (2017), „Princess Milica as the OttomanVassal – One Case of Multifaceted Serbian-Ottoman Relations at the End of 14th Century”, Uluslararasi Balkan Tahirive Kültürü Sempozyumu, Cilt I, ed. A. Koyuncu, Canakkale, 88-118.
Published
2019-01-27