HISTORICIZING THE ORTHODOX FAITH IN DEFENCE OF SERBIAN AUTOCEPHALY
Abstract
The Serbian Church based its autocephalous status on St Sava of Serbia who had canonically established it as an archbishopric in 1218 or 1219. It had never officially claimed apostolic origin, because it did not have one, referring to it only in the general sense – and thus sharing the position of the entire Orthodox Church – of the apostles being the foundation of the church of Christ. In times of crisis, however – and those were the Union of Lyon (1274–1283), the split with the Ecumenical Patriarchate (1346–1375) and, as it seems, a conflict with the Archbishopric of Ohrid (c. 1530–1540) – when its autocephalous status was at stake, the Serbian Church resorted to the apostolic argument in defence of its rights. A legend of the first spreading of Christ’s teachings in the Serbian lands by the apostles traced it to Paul’s disciple Titus, since it was known from the Second Epistle to Timothy (4:10) that he had preached in Dalmatia, which was an integral part of the medieval Serbian state. In the historicization of the faith an important place in creating the Serbian Archbishopric was accorded to Grand Župan Stefan Nemanja (St Symeon), who had restored and consolidated the Orthodox faith in his realm. The work of the apostle Titus and Stefan Nemanja was completed by Nemanja’s son Sava, who became the first archbishop of the Serbian Church and canonically brought his people into the Orthodox communion. Of limited duration and never officially accepted, the legend nonetheless left a trace in Serbian religious literature and art and chronographic texts, but it never downplayed, nor did it intend to, the role and importance of St Sava in the creation and history of the Serbian Archbishopric.
References
25
Ђурић (1972): Ђурић В. Ј., „Престо светога Саве“, у: Споменица у част новоизабраних чланова Српске академије наука и уметности. Београд: САНУ, 93‒104. Ђурић (1992): Ђурић В. Ј., Српска династија и Византија на фрескама у манастиру Милешеви, Зограф 22, 13‒27. Живковић (1982): Живковић Б., Каленић: цртежи фресака. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. Зборник средњовековних ћириличких повеља (2011): Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књ. 1 (приредили В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, редиговао Д. Синдик). Београд: Историјски институт. Јанковић (1989): Јанковић Ж., Прилог датовању Доментијановог дела, Гласник СПЦ 70:1, 17‒18. Јовановић (1973): Јовановић Т., Похвала Светоме Симеону и Светоме Сави Теодосија Хиландарца, Књижевна историја 20, 703‒778. Калић (1976): Калић Ј., Црквене прилике у српским земљама до стварања Архиепископије 1219. године, у: Међународни научни скуп Сава Немањић ‒ Свети Сава: историја и предање. Београд: САНУ, 27‒52. Калић (2007): Калић Ј., Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку, Зборник радова Византолошког института 44:1, 197‒207. Konstantinidi (1996): Konstantinidi Ch., Le méssage idéologique des évêques locaux officiants, Зограф 25, 39‒50. Κωνσταντίνου η Τέγου-Στεργιάδου (1988): Κωνσταντίνου η Τέγου-Στεργιάδου Ε., Τα σχετικά με την Αρχιεπισκοπή Αχρίδας σιγίλλια του Βασιλείου Βʹ. Θεσσαλονίκη. Костић (1922): Костић П., Документи о буни смедеревског епископа Павла против потчињавања Пећке патријаршије Архиепископији охридској, Споменик СКА 56, 31‒39. Максимовић (1996): Максимовић Љ., Покрштавање Срба и Хрвата, Зборник радова Византолошког института 35, 155‒173. Марковић (2009): Марковић М., Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност. Београд: САНУ: Византолошки институт. Милошевић (1976): Милошевић Д., Иконографија светог Саве у средњем веку, у: Међународни научни скуп Сава Немањић ‒ Свети Сава: историја и предање, Београд: САНУ, 279‒315. Миљковић (2008): Миљковић Б., Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности. Београд: Византолошки институт САНУ. Острогорски (1939): Острогорски Г., Писмо Димитрија Хоматијана Св. Сави и одломак Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином посвећењу, у: Светосавски зборник. Књ. 2. Београд: СКА, 89‒113. Пејић (2016): Пејић С., Стара држава у темељима нове цркве, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку, Београд: Српски комитет за византологију: Службени гласник: Византолошки институт САНУ, 515‒527. Петковић (1986): Петковић С., Морача. Београд: Српска књижевна задруга. Петровић (1986): Петровић М. М., Студенички типик и самосталност Српске цркве. Горњи Милановац: Дечје новине. Пећка патријаршија (1990): Пећка патријаршија. Београд: Југословенска ревија.
26
Повеља краља Милутина манастиру Бањска (2011): Повеља краља Милутина манастиру Бањска: Светостефанска хрисовуља. Књ. 1. Фототипија изворног рукописа (приредио Ђ. Трифуновић). Приштина: Музеј; Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије Mnemosyne: Службени гласник. Popović (2012): Popović D., A Staurotheke of Serbian Provenence in Pienza, Зограф 36, 157‒168. Поповић ‒ Петковић (1933): Поповић П. Ј. ‒ Петковић В. Р., Старо Нагоричино ‒ Псача ‒ Каленић. Београд: СКА. Проловић (2009): Проловић Ј., Представа литургије у олтарском простору цркве манастира Ресава, Саопштења 41, 45‒76. Радовановић (1988): Радовановић Ј., Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века. Београд: САНУ: Балканолошки институт. Радојичић (1948): Радојичић Ђ. Сп., Доба постанка и развој старих српских родослова, Историјски гласник 2, 21‒36. Радојчић (1939): Радојчић Н., Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве, Глас СКА 179, 177‒258. Симић-Лазар (2000): Симић-Лазар Д., Каленић: сликарство, историја. Крагујевац: Епархија шумадијска. Србљак (1970): Србљак: службе, канони, акатисти. Књ. 1 (приредио Ђ. Трифуновић, превео Д. Богдановић). Београд: Српска књижевна задруга. Стари српски родослови и летописи (1927): Стари српски родослови и летописи (средио их Љ. Стојановић). Сремски Карловци: СКА. Тарнанидис (2005): Тарнанидис Ј., Аутокефалија Српске и Бугарске цркве у плановима цара Михајла VIII Палеолога и унионистички сабор у Лиону, у: Међународни научни симпосион 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204), Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 101‒110. Теодосије Хиландарац (1973): Теодосије Хиландарац, Живот светога Саве (издање Ђуре Даничића приредио и поговор написао Ђ. Трифуновић), Београд: Ђорђе Трифуновић. Тодић (1998а): Тодић Б., Репрезентативни портрети Светог Саве у средњовековном сликарству, у: Међународни научни скуп Свети Сава у српској историји и традицији, Београд: САНУ, 225‒249. Тодић (1998б): Тодић Б., Српско средњовековно сликарство у доба краља Милутина. Београд: Издавачка агенција Драганић. Тодић (2000а): Тодић Б., Представе Св. Симеона Немање, наставника праве вере и добре владе, у средњовековном сликарству, у: Међународни научни скуп Стефан Немања ‒ Свети Симеон Мироточиви: историја и предање, Београд: САНУ, 295‒304. Тодић (2000б): Тодић Б., Апостол Андреја и српски архиепископи на фрескама Сопоћана, у: Трећа југословенска конференција византолога, Београд: САНУ: Византолошки институт; Крушевац: Народни музеј, 361‒378. Тодић (2004-2005): Тодић Б., Српске теме на фрескама XIV века у цркви Светог Димитрија у Пећи, Зограф 30, 123‒139. Тодић (2006): Тодић Б., Српски архиепископи на фрескама XVII века у Морачи: ко су и зашто су насликани, у: Манастир Морача, Београд: САНУ: Балканолошки институт, 93‒114. Todić (2013): Todić B., A Serbian Legend of the Holy Apostle Titus and Its Reflection in Art, Δελτίον της Χριστιανικής αρχαιολογικής εταιρείας 4:34, 129‒140.
27
Тодић (2017): Тодић Б., О времену и разлозима писања Теодосијевог Житија светог Саве, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 83, 3‒19. Тодић (у штампи): Тодић Б., Када је и зашто промењено име патријарха који је рукоположио Светог Саву за архиепископа (у штампи). Tomeković (1981): Tomeković S., Les évêques locaux dans la composition absidale des saints prelats officiant, Byzantinische Jahrbücher 23, 65‒88. Троицки (1953): Троицки С., Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Властареве синтагме, Глас САН 212, 155‒206. Шпадијер (2010а): Шпадијер И., Антички корени Теодосијеве поетике, Зборник Матице српске за књижевност и језик 58:2, 249‒259. Шпадијер (2010б): Шпадијер И., Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 76, 3‒15.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).