ПОЈАМ "ЈЕДНОГ" КАО СТОЖЕРА ТЕОЛОГИЈЕ АПОСТОЛА ПАВЛА У ПОСЛАНИЦИ ГАЛАТИМА

  • Дарко Крстић

Abstract

Активно присуство јудаистичких проповедника (елемената) у галатијским црквама, као и одсуство Апостола Павла, приморале су Апостола многобожаца да користи свако средство комуникације са галатијским црквама, које би му омогућило успешну апологију своје апостолске службе и проповеданог јеванђеља. Коришћење аксиолошке супериорности Једног над мноштвом јесте управо једно такво средство, на које је могао да рачуна да ће оставити дубок утисак на своје читаоце, који би лако препознали функцију овог аргумента у Павловој апостолској апологији. На тај начин Апостол Павле може лако да супротстави свом Једном Јеванђељу постојање било ког другачијег јеванђеља. Исто тако, представља себе као Једног (идеалног) Апостола, насупрот мноштву јерусалимских апостола; Бога, кога им је проповедао као Једног Бога, који је извор Једног Јеванђеља; Авраама, као Једног човека, у коме ће као многобошци бити благословени; Једног Христа, као једини начин да партиципирају у обећању и благослову Божјем, дато Аврааму; њихово хришћанско постојање као Једног Наследника у Христу Исусу; Једну Реч као једину заповест новог Христовог Закона.

References

/
Published
2008-09-01