ВЕНЕДИКТ КРАЉЕВИЋ, ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ

Abstract

Апстракт:        У раду је анализирана биографија епископа Венедикта

Краљевића. Хронолошки оквир истраживања је од 1765, када је рођен у околини Солуна, до његове смрти у Венецији 1862. године. Део рада је усмерен на догађаје везане за време које је провео у Дабробосанској митрополији, где је сакупљао милостињу за један Синајски манастир, да би потом постао и викарни епископ дабробосанског митрополита Калиника. Хронолошки је утврђена његова активност од бекства у Хабзбруршку монархију, а потом и у Србију 1807, до добијања руског пасоша и одласка у Далмацију под француском влашћу 1808. године. Дати су и подаци о његовим везама са огранизаторима Јанчићеве буне у Босни. Истакнута је важност његових добрих веза са француским властима, које су га поставиле за епископа Далматинске епархије, као и чињеница да су православни верници добили пуну верску слободу у француским Илирским покрајинама. Такође је указано да је од хабзбуршке окупације Далмације 1813. био под сталним надзором власти, а притисак да у епархију уведе Унију био је све јачи од 1816. године. У преговорима са Владом, чија суштина никада није била потпуно разјашњена, Краљевић је представио пројекат Уније, али је такође инсистирао на њеном постепеном увођењу, можда у намери да се он не спроведе у дело. Након што су у Семинарију у Шибенику дошли гркокатолички професори из Галиције, а његови преговори о увођењу Уније били откривени, против Краљевића је 1821. организивана завера. У извршеном атентату су убијени командант града, пуковник Гример, и гркокатолички каноник Ступницки, али не и епископ Краљевић. После тога, он се преселио у Задар, где је провео две године, да би потом отишао у Италију. Пензионисан је 1828. Умро је у Венецији 1862. године. У својој опоруци истакао је да је био одан православљу и да никада није прихватио унију.