СРЕДЊОВЕКОВНИ ПОСЕДИ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Abstract
Апстракт: Српски манастир Хиландар на Светој Гори поседовао је у средњем веку насеља са зависним сељацима, сточарске катуне, винограде, пчелињаке и многа друга добра. Већина тих добара налазила се на територији данашње АП Косово и Метохија, где је велики број насеља очувао, све до данас, неизмењене или делимице измењене називе из средњег века. Извршена је убикација дарованих насеља и дат приказ хиландарских метохија, као и њихов обим. Падом под турску власт, прекинута је веза између Хиландара и његових поседа у Србији.
References
Actes de Chilandar,deuxemie partie. Actes slaves, publies par B. Korablev, B. B. XIX,С. Петербург 1915 (приложение).
Благојевић, Милош (1973): Земљорадња у средњовековној Србији. Београд: Историјски институт, посебна издања, књига 15.
Благојевић, Милош (1989): Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства: 1168-1371. Београд: Заједничко издање ТРЗ „Вајат“ - ИРО „Београд“.
Благојевић, Милош (1989): Кнез Лазар ктитор Хиландара. Свети кнез Лазар. Споменица о шесгој стогодишњици Косовског боја 1389-1989. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ,47-61.
Благојевић Милош (2004): Велики кнез и Земаљски кнез, Београд: Зборник радова Византолошког института XLI, 293-318.
Благојевић, Милош (2006): Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII-XV век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Благојевић, Милош (2007 ): Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији. Косово и Метохија - прошлост, садашњост и будућност. Београд, 5-18.
Божанић, Снежана (2010): Српско средњовековно властелинство:
микротопонимија простора. Нови Сад: Истраживања 21, 105-116.
Букумирић, Милета (1981): Ономастика дела Прекорупља омеђеног рекама Мирушом, Белим Дримом и Клином. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности, одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига II, 193-301.
Букумирић, Милета (1982): Ономастика Прекорупља (II). Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига III, 303-417.
Букумирић, Милета (1984): Из ономастике јужне Метохије. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига V, 413-603.
Живојиновић, Драгић (2003): Карејске хрисовуље Стефана Душана, Београд: Историјски часопис, књига L, 33-52.
Живојиновић, Драгић (2008): Велика прилепска хрисовуља цара Стефана Душана Карејској келији Светог Саве (Хил. 149), Београд: Стари српски архив, књига 7, 71-90.
Живојиновић, Драгић (2008): Скопска хрисовуља цара Душана за келију Светог Саве Јерусалимског у Кареји (Хил. 31), Београд: Стари српски архив, књига 7, 59-70.
Живојиновић, Драгић (2010): Повеља краља Милутина Хиландару претходно приписивана његовом братуДрагутину. Београд: Стари српски архив, књига 9, 3-17.
Живојиновић, Мирјана (1972), Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Београд: Византијски институт САНУ, посебна издања, књига 13.
Живојиновић, Мирјана (1996): Даровања краља Уроша I. Београд: Зборник радова Византолошког института XXXV, 217-218.
Живојиновић, Мирјана (1997): Властелинство манастира Хиландара у средњем веку. Друга казивања о Светој Гори. Београд: Просвета, 28-45.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара I, од оснивања манастира 1198. до 1335. године. Београд: Просвета.
Задужбине Косова - споменици и знамења српског народа. Призрен-Београд: Епархија Рашко-призренска - Богословски факултет, 1987.
Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија, Београд 1912. (приредио Стојан Новаковић).
Зарковић, Божидар (2002): Хотачка метохија - први хиландарски посед у Србији, Лепосавић-Косовска Митровица: Институт за српску културу - Приштина.
Ивић, Павле; Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље. Нови Сад.
Јанковић, Мирјана (1985): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт - Народна књига.
Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља (2010). Редактор С. Мишић, Београд: Завод за уџбенике, Едиција Посебна издања.
Лексикон српског средњег века (1999). Приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд.
Лексикон страних речи и израза (2002). Приредио М. Вујаклија, Београд: Просвета.
Михаљчић, Раде (2006): Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, Београд: Стари српски архив 5, 139-148.
Михаљчић, Раде; Шладијер, Ирена (2007): Слово браће Бранковића манастиру Хиландару, Београд: Стари српски архив 6, 151-166.
Мишић, Синиша; Суботин-Голубовић, Татјана (2003): Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт, извори за српску историју књига 3.
Мишић, Синиша (2004): Хрисовуља краља Стефана Уроша III о спору око међа Крушевске метохије. Београд: Стари српски архив, књига 3, 3-17.
Младеновић, Александар (2003): Повеље кнеза Лазара. Београд: Чигоја
штампа.
Младеновић, Александар (2007): Повеље и писма деспота Стефана. Београд: Чигоја штампа.
Младеновић, Срђан (2013): Крушевска метохија - хиландарски посед у Хвосну. Ниш: Центар за црквене студије.
Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Viennae 1858. (приредио Фр. Миклошич).
Острогорски, Георгије (1954/1955): Размена поседа и сељака у хрисовуљи Алексија I. Београд: Историјски часопис V, 19-26.
Пешикан, Митар (1981): Из историјске топонимије Подримља. Београд: Ономатолошки прилози II, 1-92.
Пешикан, Митар (1986): Стара имена из Горњег Подримља. Београд: Ономатолошки прилози VII.
Соловјев, Александар (1925): Хиландарска повеља великог жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200-1202. Београд: Прилози КЈИФ 5, 62-89.
Споменици за средновековната и поновата историја на македонскиот народ, књига I, Скопље 1975.
Споменици за средновековната и поновата историја на македонскиот народ, књига III, Скопље 1980.
Томовић, Гордана (1990): Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији. Београд: Косовско-метохијски зборник 1, 63-78.
Томовић, Гордана (2003): Крстац - средњовековно име Шар-планине. Београд: Вардарски зборник, САНУ, међуодељењски вардарски одбор, 11-18.
Тарановски, Теодор (2002): Историја српског права у немањићкој држави. Београд: Лирика.
Ћирковић, Сима (1991): Биографија краља Милутина у Улијарској повељи, Зборник Архиепископ ДанилоІІ и његово доба, Београд: САНУ, Научни скупови LVIII, Одељење историјских наука, 53-68.
Ћирковић, Сима (1964): Сугуби венац (Прилог историји краљевства у Босни), ЗФФБ 8-1.
Урошевић, Атанасије (1950): Новобрдска Крива Река - антропогеографска истраживања, Београд: САНУ, Одељење друштвених наука, Српски етнографски зборник књига LX, 1-176.
Топографске карте Р 1: 100 000. Секције: Призрен, Приштина, Урошевац, Косовска Митровица.
Топографске карте Р 1: 50 000. Секција: Метохија и Р 1: 25 000. Секција Ораховац.
Authors who publish with this journal agree to the following terms:
a) Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgement of the work's authorship and initial publication in this journal.
b) Authors are able to enter into separate, additional contractual arrangements for the non-exclusive distribution of the journal's published version of the work (e.g., post it to an institutional repository or publish it in a book), with an acknowledgement of its initial publication in this journal.
c) Authors are permitted and encouraged to post their work online (e.g., in institutional repositories or on their website) prior to and during the submission process, as it can lead to productive exchanges, as well as earlier and greater citation of published work (See The Effect of Open Access).