СРЕДЊОВЕКОВНИ ПОСЕДИ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

  • Срђан Б. Младеновић Међународни центар за православие студије, Ниш - Србија

Abstract

Апстракт: Српски манастир Хиландар на Светој Гори поседовао је у средњем веку насеља са зависним сељацима, сточарске катуне, винограде, пчелињаке и многа друга добра. Већина тих добара налазила се на територији данашње АП Косово и Метохија, где је велики број насеља очувао, све до данас, неизмењене или делимице измењене називе из средњег века. Извршена је убикација дарованих насеља и дат приказ хиландарских метохија, као и њихов обим. Падом под турску власт, прекинута је веза између Хиландара и његових поседа у Србији.

References

Извори и литература
Actes de Chilandar,deuxemie partie. Actes slaves, publies par B. Korablev, B. B. XIX,С. Петербург 1915 (приложение).
Благојевић, Милош (1973): Земљорадња у средњовековној Србији. Београд: Историјски институт, посебна издања, књига 15.
Благојевић, Милош (1989): Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства: 1168-1371. Београд: Заједничко издање ТРЗ „Вајат“ - ИРО „Београд“.
Благојевић, Милош (1989): Кнез Лазар ктитор Хиландара. Свети кнез Лазар. Споменица о шесгој стогодишњици Косовског боја 1389-1989. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ,47-61.
Благојевић Милош (2004): Велики кнез и Земаљски кнез, Београд: Зборник радова Византолошког института XLI, 293-318.
Благојевић, Милош (2006): Поседи манастира Хиландара на Косову и Метохији (XII-XV век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Благојевић, Милош (2007 ): Територије кнеза Лазара на Косову и Метохији. Косово и Метохија - прошлост, садашњост и будућност. Београд, 5-18.
Божанић, Снежана (2010): Српско средњовековно властелинство:
микротопонимија простора. Нови Сад: Истраживања 21, 105-116.
Букумирић, Милета (1981): Ономастика дела Прекорупља омеђеног рекама Мирушом, Белим Дримом и Клином. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности, одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига II, 193-301.
Букумирић, Милета (1982): Ономастика Прекорупља (II). Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига III, 303-417.
Букумирић, Милета (1984): Из ономастике јужне Метохије. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности. Одбор за ономастику. Ономатолошки прилози, књига V, 413-603.
Живојиновић, Драгић (2003): Карејске хрисовуље Стефана Душана, Београд: Историјски часопис, књига L, 33-52.
Живојиновић, Драгић (2008): Велика прилепска хрисовуља цара Стефана Душана Карејској келији Светог Саве (Хил. 149), Београд: Стари српски архив, књига 7, 71-90.
Живојиновић, Драгић (2008): Скопска хрисовуља цара Душана за келију Светог Саве Јерусалимског у Кареји (Хил. 31), Београд: Стари српски архив, књига 7, 59-70.
Живојиновић, Драгић (2010): Повеља краља Милутина Хиландару претходно приписивана његовом братуДрагутину. Београд: Стари српски архив, књига 9, 3-17.
Живојиновић, Мирјана (1972), Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Београд: Византијски институт САНУ, посебна издања, књига 13.
Живојиновић, Мирјана (1996): Даровања краља Уроша I. Београд: Зборник радова Византолошког института XXXV, 217-218.
Живојиновић, Мирјана (1997): Властелинство манастира Хиландара у средњем веку. Друга казивања о Светој Гори. Београд: Просвета, 28-45.
Живојиновић, Мирјана (1998): Историја Хиландара I, од оснивања манастира 1198. до 1335. године. Београд: Просвета.
Задужбине Косова - споменици и знамења српског народа. Призрен-Београд: Епархија Рашко-призренска - Богословски факултет, 1987.
Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија, Београд 1912. (приредио Стојан Новаковић).
Зарковић, Божидар (2002): Хотачка метохија - први хиландарски посед у Србији, Лепосавић-Косовска Митровица: Институт за српску културу - Приштина.
Ивић, Павле; Грковић, Милица (1976): Дечанске хрисовуље. Нови Сад.
Јанковић, Мирјана (1985): Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт - Народна књига.
Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља (2010). Редактор С. Мишић, Београд: Завод за уџбенике, Едиција Посебна издања.
Лексикон српског средњег века (1999). Приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Београд.
Лексикон страних речи и израза (2002). Приредио М. Вујаклија, Београд: Просвета.
Михаљчић, Раде (2006): Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, Београд: Стари српски архив 5, 139-148.
Михаљчић, Раде; Шладијер, Ирена (2007): Слово браће Бранковића манастиру Хиландару, Београд: Стари српски архив 6, 151-166.
Мишић, Синиша; Суботин-Голубовић, Татјана (2003): Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт, извори за српску историју књига 3.
Мишић, Синиша (2004): Хрисовуља краља Стефана Уроша III о спору око међа Крушевске метохије. Београд: Стари српски архив, књига 3, 3-17.
Младеновић, Александар (2003): Повеље кнеза Лазара. Београд: Чигоја
штампа.
Младеновић, Александар (2007): Повеље и писма деспота Стефана. Београд: Чигоја штампа.
Младеновић, Срђан (2013): Крушевска метохија - хиландарски посед у Хвосну. Ниш: Центар за црквене студије.
Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii. Viennae 1858. (приредио Фр. Миклошич).
Острогорски, Георгије (1954/1955): Размена поседа и сељака у хрисовуљи Алексија I. Београд: Историјски часопис V, 19-26.
Пешикан, Митар (1981): Из историјске топонимије Подримља. Београд: Ономатолошки прилози II, 1-92.
Пешикан, Митар (1986): Стара имена из Горњег Подримља. Београд: Ономатолошки прилози VII.
Соловјев, Александар (1925): Хиландарска повеља великог жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200-1202. Београд: Прилози КЈИФ 5, 62-89.
Споменици за средновековната и поновата историја на македонскиот народ, књига I, Скопље 1975.
Споменици за средновековната и поновата историја на македонскиот народ, књига III, Скопље 1980.
Томовић, Гордана (1990): Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији. Београд: Косовско-метохијски зборник 1, 63-78.
Томовић, Гордана (2003): Крстац - средњовековно име Шар-планине. Београд: Вардарски зборник, САНУ, међуодељењски вардарски одбор, 11-18.
Тарановски, Теодор (2002): Историја српског права у немањићкој држави. Београд: Лирика.
Ћирковић, Сима (1991): Биографија краља Милутина у Улијарској повељи, Зборник Архиепископ ДанилоІІ и његово доба, Београд: САНУ, Научни скупови LVIII, Одељење историјских наука, 53-68.
Ћирковић, Сима (1964): Сугуби венац (Прилог историји краљевства у Босни), ЗФФБ 8-1.
Урошевић, Атанасије (1950): Новобрдска Крива Река - антропогеографска истраживања, Београд: САНУ, Одељење друштвених наука, Српски етнографски зборник књига LX, 1-176.
Топографске карте Р 1: 100 000. Секције: Призрен, Приштина, Урошевац, Косовска Митровица.
Топографске карте Р 1: 50 000. Секција: Метохија и Р 1: 25 000. Секција Ораховац.
Published
2014-10-06