СЕЛФ И НАРЦИСОИДНОСТ

КРИТИКА ХУМАНИСТИЧКЕ ПСИХОТЕРАПИЈЕ СА СТАНОВИШТА ПРАВОСЛАВЉА

  • Елизабета Параџик
  • Миодраг Миленовић
Keywords: селфизам, хуманистичка психологија и психотерапија, нарцизам, православље, љубав

Abstract

Селфизам, као битна одредница хуманистичке психологије и
психотерапије негира присуство зла, пропагирајући да људска бића имају урођени
осећај за добро, према коме се сви управљамо. У контексту савремене
индивидуалистичке културе, лишене Бога, селфизам вођен материјалистичком
хијерархијом вредности, продукује нарцистичку структуру личности коју одликује
претерана брига о себи, немогућност за узајамни однос са околином а, пре свега,
неспособност за љубав према другоме. Алтернативу оваквим тенденцијама у
психологији и психотерапији нуди православље, истичући управо љубав као основни
концепт човековог односа према другоме, природи и Богу. Само љубављу као начином
битисања у реалном и/или трансцендентном, човек може задобити поново своју
целовитост, давно изгубљену у прародитељском греху.

References

Berger, J. (1980). Treći roditelj: Novi pravci grupne psihoterapije, Beograd: Nolit
Божић, Ј. (2010). Остварење Јаства/Сопства и несводљивост Другог,
Етнолошко-антрополошке свеске, 15, 4, Београд: Етнолошко и антрополошко друштво
Србије.
Vederli, R. (2005). Kolaps kulture, Beograd: Klio
Vitz, P. (2011). Psihologija kao religija – kult samoobožavanja, Split: Verbum
Влахос, Ј. (2001). Православна психотерапија, Београд: Образ Светачки
Вујачић, М. и сар. (2011). Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска
Golubović, G. (2010). Refleksija avgustinovsko-kalvinističke antropologije i
pelagijanizma u akademskoj psihološkoj misli XX veka. Habilitaciona disertacija, Novi Sad:
Protestanski teološki fakultet
Golubović, G. (2011). Treba li nam pravoslavna psihoterapija? Teološki časopis, 10,
Novi Sad: Protestanski teološki fakultet
Delsol, C. (2008). Douceur démocratique - cours donné à l’Université de
Georgestown, (Благост демократије - предавање на Универзитету у Џорџтауну), преузето
8.1.2016. са www.chantaldelsol.fr
Delsol. C. (2014). Social et sociétal: un trompe l’œil ou une évolution ? -
communication prononcée à l’Académie des Sciences morales et politiques le 13 octobre 2014
('Социјално' и 'социјетално' : варка или еволуција? - обраћање у Академији моралних и
политичких наука 13. октобра 2014.), преузето 10.1.2016 са www.chantaldelsol.fr
Зизјулас, Ј. (2003). Догматске теме, Нови Сад: Беседа
Златановић, Љ. (2001). Јунг, јаство и индивидуација, Ниш: Студентски
информативно-издавачки центар
Kotnik, P. (2007). Razumevanje koncepta Self v geštaltni terаpiji, Maribor:
Padagoška fakulteta in Društvo psihologov Slovenije
Lakroa, M. (2001). New age: ideologija novog doba, Beograd: Klio
Ларше, Ж.К. (2008). Теологија болести, Ниш и Београд: Центар за црквене
студије и Ars Libri
Lasch, K. (1986). Narcistička kultura, Zagreb: Naprijed
Mary, W. (2015). Self, Salem: Salem Press Encyclopedia of Health
Миленковић, С. (2001). Психотерапија и духовност, Београд: Чигоја
Moore, T. (1994). Care of the Soul, New York: Harper
Ott, L. (1974). Fundamentals of Catholic Dogma, Charllote-Nort Carolina: Tan
Books
Phares, J., Erskine, N. (1984). Educational and Psychological Measurement, vol.44,
issue 3, 597-608, Santa Barbara: University of California
Rotters, J.B. (1954). Social Learning and Clinical Psychology, New York: Prentice-
Hall
Требјешанин, Ж. (2016). Шта Фројд заиста није рекао, Београд: Службени
гласник
Flyvbjerg, B. (2001). Making Social Science Matter, London: Cambrige University
Press
Fuko, M. (2015). Tehnologija sopstva, Beograd: Krug Commerce
Hol, K., Lindzi, G. (1983). Teorije ličnosti, Beograd: Nolit
Published
2019-10-10